issn 1450–605x Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade

PUBLISHER Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade

FOR THE PUBLISHER Olivera Vučković, Acting Director EDITOR Marina Pavlović PhD SECRETARIES Ana Sibinović, Bojana Ibrajter Gazibara

EDITORIAL BOARD Nađa Kurtović Folić PhD, Aleksandar Kadijević PhD, Marina Nešković PhD, Vesna Bikić PhD, Marina Pavlović PhD, Igor Borozan PhD, Vera Pavlović Lončarski, Nada Živković, Saša Mihajlov

BELGRADE 2018 ИЗДАВАЧ Завод за заштиту споменика културе града Београда

ЗА ИЗДАВАЧА Оливера Вучковић, в. д. директора УРЕДНИК др Марина Павловић СЕКРЕТАРИ Ана Сибиновић, Бојана Ибрајтер Газибара

РЕДАКЦИЈА др Нађа Куртовић Фолић, др Александар Кадијевић, др Марина Нешковић, др Весна Бикић, др Марина Павловић, др Игор Борозан, Вера Павловић Лончарски, Нада Живковић, Саша Михајлов

БЕОГРАД 2018. CONTENTS

7 monumental heritage 9 STANISLAV SRETENOVIĆ, French-Serbian relations, history and memories: the heritage of World War I 16 STANISLAV SRETENOVIĆ, Histoire et mémoire des relations franco-serbes : un héritage de la Première Guerre mondiale 23 LJUBICA RADOVANOVIĆ, The “Hempro” building in 8 Terazije street in Belgrade 35 IVANA VESKOVIĆ JELICA JOVANOVIĆ, The construction of blocks 21, 22, 23 of the New Belgrade’s Central Zone and their significance in Belgrade’s cultural heritage 53 analyses 55 MARIJA POKRAJAC, Engineer Jovan Smederevac (1854–1920) 67 VLADANA PUTNIK PRICA, The construction of three elementary schools in Belgrade in 1928 as a turning point in the development of school building architecture 79 ANGELINA BANKOVIĆ, ZLATA VUKSANOVIĆ MACURA, Three architectural competitions for the design of Belgrade City Museum 99 NENAD LUKIĆ, The restoration of industry, crafts, trade and the demographic recovery of Čukarica Municipality 1919–1929 113 conservationist approach 115 RADE MRLJEŠ, Review on the research and reconstruction of the façade on Mihailo Petrović’s (Mika Alas) home in Belgrade 127 views and opinions 129 SVETLANA DIMITRIJEVIĆ MARKOVIĆ, Mobility and accessibility in historical city quarters 141 ALEKSANDRA RISTANOVIĆ, Visibility of selected public monuments in Belgrade area 147 cultural heritage and university education 149 MARKO NIKOLIĆ, DUŠICA PAŠIĆ, ANA MILENKOVIĆ Analyzing the possibilities of preservation and revitalization of the “Pantelić” Foundry in Zemun 163 reviews 165 JOVANKA VESELINOVIĆ, Exhibition review: Aleksandra Dabižić, secesion in the old downtown of Zemun 169 SAŠA MIHAJLOV, Book review “The Ružica church and the chapel of Saint Parascheva – the sacral complex in the eastern lower town of Belgrade fortress“ by Aleksandar Božović 173 NADA ŽIVKOVIĆ, Review of scientific monograph “Reconstruction of the rural area centers New records, author: Aleksandar Videnović PhD“ 177 DRAGANA MECANOV, Review of the monograph “The vivacious 1950s in serbian architecture” by Dijana Milašinović Marić PhD 181 BILJANA MIŠIĆ, Book review: Marina Pavlović, Nikola Nestorović (Beograd, 2017) 185 NADA ŽIVKOVIĆ, Review on the VIII cultural heritage conference – Modern-day cultural property, its values and significance 191 in memoriam 193 MAJA ĐORĐEVIĆ, Zoran Simić (1948–2017) 197 ALEKSANDRA ŠEVIĆ, Milica Grozdanić (1956–2017) 201 MILOJKO GORDIĆ, professor Branko Vujović (1935–2017) 205 SVETLANA DIMITRIJEVIĆ MARKOVIĆ, Aleksandra Ristanović (1972–2018) САДРЖАЈ

7 споменичко наслеђе 9 СТАНИСЛАВ СРЕТЕНОВИЋ, Француско-српски односи, историја и сећање – наслеђе Првог светског рата 16 STANISLAV SRETENOVIĆ, Histoire et mémoire des relations franco-serbes : un héritage de la Première Guerre mondiale 23 ЉУБИЦА РАДОВАНОВИЋ, Зграда „Хемпро” у улици Теразије број 8 у Београду 35 ИВАНА ВЕСКОВИЋ, ЈЕЛИЦА ЈОВАНОВИЋ, Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда 53 истраживања 55 МАРИЈА ПОКРАЈАЦ, Инжењер Јован Смедеревац (1854–1920) 67 ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА, Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских објеката 79 АНГЕЛИНА БАНКОВИЋ, ЗЛАТА ВУКСАНОВИЋ МАЦУРА, Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда 99 НЕНАД ЛУКИЋ, Обнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929 113 конзерваторски приступ 115 РАДЕ МРЉЕШ, Приказ истраживања и рестаурације фасаде куће Михаила Петровића (Мике Аласа) у Београду 127 погледи и мишљења 129 СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ, Мобилност и приступачност у историјским градским четвртима 141 АЛЕКСАНДРА РИСТАНОВИЋ, Сагледивост неких јавних споменика са подручја града Београда 147 наслеђе и универзитетска настава 149 МАРКО НИКОЛИЋ, ДУШИЦА ПАШИЋ, АНА МИЛЕНКОВИЋ, Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну 163 прикази 165 ЈОВАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋ, Приказ изложбе: Александра Дабижић, Сецесија старог језгра Земуна 169 САША МИХАЈЛОВ, Приказ књиге: Александар Божовић, Црква Ружица и капела Свете Петке – сакрални комплекс у источном подграђу Београдске тврђаве 173 НАДА ЖИВКОВИЋ, Приказ научне монографије: др Александар Виденовић, Обнова центара у руралним подручјима – Нови записи 177 ДРАГАНА МЕЦАНОВ, Приказ књиге: др Дијана Милашиновић Марић, Полетне педесете у српској архитектури 181 БИЉАНА МИШИЋ, Приказ књиге: Марина Павловић, Никола Несторовић (Београд, 2017) 185 НАДА ЖИВКОВИЋ, Приказ VIII конференције о културном наслеђу – Културно добро данас, вредност и значење 191 in memoriam 193 МАЈА ЂОРЂЕВИЋ, Зоран Симић (1948–2017) 197 АЛЕКСАНДРА ШЕВИЋ, Милица Грозданић (1956–2017) 201 МИЛОЈКО ГОРДИЋ, професор Бранко Вујовић (1935–2017) 205 СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ, Александра Ристановић (1972–2018) с споменичко снаслеђе

7

УДК 930.85(497.11:44)"18/19" 726.94:355.48(497.11:44)"1914/1918"

СТАНИСЛАВ СРЕТЕНОВИЋ

ФРАНЦУСКО-СРПСКИ ОДНОСИ, ИСТОРИЈА И СЕЋАЊЕ – НАСЛЕЂЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Сажетак: Сваки иоле пажљив и радознао посетилац града Београда приметиће број и лепоту француско-српских места сећања. Уписана у бурну и сложену историју Европе, та места сведоче о богатим и продубљеним везама које су некада успостављене између два на- рода. Французи и Срби су током историје учинили велике напоре да превазиђу географску удаљеност, материјалну несразмерност и кулуртну разноликост – бројне чиниоце који су могли да ограниче њихове односе. Срби данас могу да се похвале да су један од ретких народа у Источној Европи са тако богатим материјалним и нематеријалним наслеђем које је носилац француских универ- залних вредности – слободе, правде, демократије и људских права. У овом раду1 аутор се бави развојем односа између Француске и Србије у XIX и XX веку подвлачећи значај њиховог савезништва у Првом светском рату, затим анализира овековечавање тих односа у камену у периоду између два светска рата и објашњава једно читање француско-српске прошлости на почетку Другог светског рата. Кључне речи: Француска, Србија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца/Југославија, Први светски рат, историја, сећање

Abstract: Any even remotely observant and curious visitor in Belgrade will notice the amount and beauty of the French-Serbian memorial sites. En- graved in the turbulent and complex history of Europe, these places testify to the strong and deep ties once established between the two nations. Throughout history, the French and the Serbs have invested great efforts to overcome the physical distance, material disproportion and cultural diversity – a multitude of factors that could have stood as a boundary to their relationship. Nowadays, Serbs can be proud of the fact that they are one of the few nations in Eastern Europe with such a rich tangible and non-tangible heritage manifesting the French universal values - freedom, justice, democracy and human rights. In this article1 , the author deals with the evolution of relationship between France and Serbia in the 19th and 20th century, underlining the importance of their alliance in the World War I, analyzing their fortification between the two world wars, the relationship now being writ- ten in stone, and explaining the interpretation of the Franco-Serbian past at the beginning of the World War II. Keywords: France, Serbia, Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / Yugoslavia, World War I, history, memory

Еволуција француско-српских односа рхунац француско-српских односа био је за вре- затим је са одобравањем пратила почетке трговине др- ме Великог рата и током „лудих година”, у перио- жаве у развоју и прихватила је у својим школама и на Вду између два светска рата (1918–1939). Историја­ универзитетима прве српске стипендистe.3 После Бер- тих односа не може да се занемари јер је током време- линског конгреса (1878), успо­ставила је дипломатске од- на надахњивала многе политичаре, дипломате, војнике и носе на нивоу опуномоћених министара са Србијом која подстицала економске и културне чиниоце на обе стране. је постала независна и међународно призната, учество- Француско-српски односи се протежу кроз дуготрајни вала је у изградњи њене железничке мреже и организа- процес ослобађања Србије од Отоманског царства током цији њених финансија, и развила је почетком XX века XIX века.2 Француска је благонаклоно пратила тај про- економски и културну утицај. После избијања Првог цес, 1838/39. године осно­вала је конзулат у малој Кнеже- светског рата 1914. године, одобрила је Србији значајне вини Србији која је још била вазал Отоманског царства, државне зајмове. Током рата, 1915. године, послала је не-

9 станислав сретеновић

колико мисија у Србију, од којих су најзначајније једна граду Београду у знак сећања на његово херојство и војна и једна санитетска које су учествовале у одбрани храброст у заједничкoj борби за време Великог рата.9 Београда октобра месеца. Уследило је повлачење срп- Као симбол француско-српског братства по оружју и ског краља, владе, војске и цивила кроз снежне плани- заједничке борбе, француско одликовање је предато не Црне Горе и Албаније. Српско повлачење пратили су управи главног града. Франше д'Eпере, који је убрзо војници, француске дипломате, пословни људи, лекари, потом добио чин маршала Француске и српског војво- новинари и професори и о том догађају оставили низ де, редовно се враћао у Краљевину уз велике почасти, сведочанстава.4 Притекавши у помоћ свом савезнику, да би касније постао и прави симбол француско-срп- Француска је помогла у транспорту цивила и војника ских односа. Француски војници који су изгинули са албанских обала на Крф, у Бизерту и у Француску, за ослобођење Србије током рата били су други зна- као и у опоравку српске војске. Њене школе и универ- чајан симбол. Срби су им показали своје поштовање зитети су прихватили више од 3.000 српских ученика приликом инаугурације француског гробља у Београ- и студената који су предста­ вља­ ­ли будућу интелектуал- ду у присуству опуномоћеног министра у Краљевини, ну и управљачку елиту земље.5 На Солунском фронту, Фредерика Клеман-Симона.10 Изабрани датум, 14. јули опорављена српска војска заједно са француском Исто­ 1923. године, дан националног празника у Француској, чном армијом бориле су се раме уз раме и ослободиле требало је да покаже да је Француска допринела ос- Србију у септембру/октобру 1918. године. Храбра и му­ лобођењу Срба и Јужних Словена од „јарма” вишеве- ченичка Србија, како се у то време говорило, обележила ковних царстaва и њиховом уједињењу у заједничку је дух Француза који су делили с њом страдања и стра- државу.11 Гробље је 1930. године проширено и уле- хоте рата. пшано о трошку града Београда како би поново било Од 1918. до 1921. године, Француска је одигра- свечано отворено. Опуномоћени министар Емил Дар12 ла одлучујућу војну и дипломатску улогу у оснивању отворио га је 2. новембра 1931. године, на дан Задуш- Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. ница по грегоријанском календару.13 Француско-срп- године постала Краљевина Југославија. Пажљиво је ско братство по оружју уклесано је такође на комемо- надгледала њене прве кораке и постала је њен партнер, ративној плочи која је постављена у Београду у част савезник и главни заштитник на међународној сце- јединице команданта Пикоа, официра француске мор- ни.6 У периоду између два светска рата, када је фран- нарице који се истакао током одбране града 1915. годи- цуска заштитничка улога показивала слабости, фран- не и који је постао ађутант краља Александра. Фран- цуско-српски односи су уклесани у камен, усађени у цуска медицинска помоћ током рата, настављена је нематеријалну културу у Београду и Србији, а симбол у периоду између два светска рата захваљујући дис- добрих односа постале су редовне посете Србији ви- пaнзеру Goutte de Lait 14 („Кап млека”), хуманитарне и соких француских војних званичника и чланова удру- филантропске институције која је помагала одојчад и жења Поли д'Орјен (Poilus d'Orient) својим српским децу и којом је управљао у центру Београдa, доктор ратним саборцима као и међусобна војна и цивилна Гастон Гравије, лекар француских колонијалних трупа одликовања. У контексту у коме се нова краљевина ожењен српском болничарком. јужних Словена мукотрпно трудила да учврсти свој У међународном контексту када су многи савре- положај на унутрашњој и међународној позорници, меници осећали слабљење француско-српских односа, француско-српска сећања брижљиво је чувала и одр- величање заједничке борбе из рата за „право и слободу” жавала већина Срба као и део Француза који су били добило је нови замах 17. маја 1936. године, приликом искуствено, емотивно или пословно везани за југоис- свечаног откривања бисте француског маршала и ср­ ток Европе.7 пског војводе Франше д’Епереа, у његовом присуству.15 Биста се налази у близини бисте Алфонса де Ламарти- Урезивање француско-српских односа у камен на коју је подигло у новембру 1933. године Друштво Крајем јануара 1921. године, када је у Паризу уп- пријатеља Француске.16 Тада је организована комемо- раво била завршена свечаност полагања тела незнаног рација у част француског писца и дипломате који је јунака под свод Тријумфалне капије, председник Репу- пропутовао, век раније, кроз јужнословенска простран- блике је послао у Београд у посебну мисију генерала ства и оставио позитивно сведочанство о Србима и њи- Луја Франше д'Eпереа,8 главнокомандујућег победнич- ховој борби за независност у делу Пут на Исток.17 Под ке савезничке војске на Солунском фронту. Францу- покровитељством Франше д’Епереа 1939. године, по- ски генерал требало је свечано да преда Легију части чела је изградња на Неимару у Београду, спомен-цркве

10 Француско-српски односи, историја и сећање – наслеђе Првог светског рата

Сл. 1 / Француско војничко гробље (документација Завода за заштиту споменика културе града Београда)

посвећене десетинама хиљада француских војника који су изгинули у операцијама на југоистоку Европе и на Солунском фронту.18 Црква, међутим, никада није из- грађена према првобитним плановима и меморијал ни- када није угледао дан. Ипак, на месту неизграђене спо- мен-цркве постоји зграда коју су понеки Београђани знали под називом „француска црква” После озбиљне унутрашње кризе која је прети- ла да угрози јединство земље 1928. године, Срби су Сл. 2 / Споменик Алфонсу де Ламартину (приватна колекција посебно, на симболички начин, хтели да покажу да Милоша Јуришића) их Француска није напустила. Јануара 1929. године, општински одбор града Београда, који је већ дао име Saint-Joseph (Свети Јосиф) у Београду.21 Ова приватна председника Републике Ремона Поенкареа, за његовог школа више не постоји, али на њене две зграде у који- живота, једној од главних улица у граду, одлучио је да ма су били смештени у једној девојчице а у другој де- именује и друге улице по француским узорима. Тако чаци, стоје спомен-плоче новијег датума у знак сећања су рођене улице Француска, Аристида Бријана, Жор- на њен значај у формирању франкофоних нараштаја. жа Клеменсоа и Улица маршала Франше д'Епареа.19 У близини Споменика захвалности Француској, Идуће године, Удружење бивших ученика француских на лепој локацији са погледом на ушће Саве и Дуна- школа и Друштво пријатеља Француске, уз подршку ва, је­дном од лепших европских призора у очима поје- управе града Београда и прилога грађана, подигли су диних Француза, свечано је отворено 21. децембра Споменик захвалности Францукој20 у парку Београдске 1935. године ново посланство Француске.22 У стилу тврђаве који је од XIX века имао улогу српског Пан- чистог ар декоа, зграда је дело француског архитекте теона под отвореним небом. Споменик је симболично Анри-Рожеа Експера, са скулптурама Карла Сарабезо- откривен 11. новембра 1930. године, на дванаесту го- ла. Њена фасада представља допринос симболичком и дишњицу примирја у Ретонду којим је окончан Велики историјском богатству тог дела града. Она садржи три рат и трогодишњицу француско-југословенског угово- женске фигуре у истој равни које симболизују слободу, ра о пријатељству. Представљао је Француску као са- једнакост и братство, затим ликове, представе и сце- везницу и заштитницу нове државе у лику Маријане са не из историје Француске – Верцингеторикса, Јован- херојским изразом. Барељефи у основи споменика ево- ку Орлеанку, Луја XIV и Републику-Маријану, као и цирају не само братство по оружју, већ и школовање врлине и богатства Француске. Такав пластични декор српске омладине у Француској за време Првог светског требало је да представља демократску и успешну др- рата. То су такође сведочанства о међудржавним школ- жаву-нацију, односно идеју коју је француска Трећа ским и универзитетским везама које су настављене у Република оваплоћавала у једној јужнословенској мо- међуратном периоду, као и у оквиру француске школе нархији која се мукотрпно стварала. У међуратном

11 станислав сретеновић

Сл. 3 / Свечано откривање Споменика захвалности Француској Сл. 4 / Француско посланство (приватна колекција 1930. године (документација Завода за заштиту споменика Милоша Јуришића) културе града Београда)

периоду, недалеко од посланства, у главној улици у армији на коме фигуришу и операције које је она води- Београду Кнез Михаиловој, подигнуте су зграде Фран- ла за време рата заједно са српском војском. цуско-српске банке и осигуравајућег друштва Union, које су биле симбол француског финансијског и еко- Једно читање прошлости номског присуства у предратној Србији. У контексту Другог светског рата 1940. године, У то доба, изван Београда је саграђено францу- чланови Друштва пријатеља Француске објавили су ско гробље у Зајечару и споменик у Неготину, градови- дело „Књига о Француској”.26 То је био зборник тек- ма у Источној Србији које су француско-српске трупе стова који су објављени на српском језику почев од ослободиле као последица пробоја Солунског фронта. двадесетих година XX века и који су посвећени од- Откривен 12. октобра 1930. године, споменик је пос- носима између Србије и Француске током историје. већен краљу Петру I Карађорђевићу (1844–1921), ге- Српска франкофона и франкофилска елита је желе- нералу Жуино-Гамбети, ослободиоцу Неготина 1918. ла да овим симболичним гестом охрабри Францус- године, и српским и француским војницима.23 ку у тренутку када је она тешко одолевала немачким У Француској је такође одржавано сећање на брат- нападима. Шта је ту могло да се прочита о францу- ство по оружју са Србијом за време Првог светског ско-српској прошлости? У књизи је приказано како су рата: једна авенија у 16. арондисману у Паризу и данас односи између ова два народа дубоко укорењени у да- носи име краља „Петра I од Србије”; ван главног града, лекој прошлости. Досезали су до средњег века и били у неколико градова улице или тргови носе име краља су прожети великом симпатијом. У XI веку, за време Александра I Карађорђевића (1888–1934); у месту Тије Првог крсташког рата (1096–1099), крсташи су про- поред Париза, налази се српско војничко гробље из Ве- шли кроз Србију а њихов вођа, гроф Ремон од Тулу- ликог рата;24 у Паризу је 1936. године откривен, у 16. за, био је у пријатељској посети код краља Бодина арондисману, Споменик краљевима Петру I Ослобо- (1081–1099). Тадашњи француски хроничари су забе- диоцу и Александру I Ујединитељу; још један споме- лежили да су у том сусрету обојица показала искре- ник, посвећен Александру I и Лују Бартуу, подигнут је но братство. У наредном веку (XII), крсташи су, под две године касније, 1938. године, у VI арондисману у водством Луја VII (1137–1180), поново прошли кроз Марсеју, недалеко од места где су обојица страдала у Србију, и као и претходног пута, били дочекани свуда атентату октобра 1934. године;25 на овај трагични до- као пријатељи. У XIII веку, једна француска принце- гађај подсећа и спомен-плоча која се налази у авенији за, Јелена Анжујска, постала је супруга краља Уро- Канебијер, једној од главних улица у Марсеју. На улазу ша I (1243–1276) из српске средњовековне династије у марсејску луку, у деценији после Првог светског рата Немањића. Ова краљица је била омиљена због своје подигнут је врло леп споменик француској Источној велике доброте и побожности о чему је сведочио

12 Француско-српски односи, историја и сећање – наслеђе Првог светског рата

српски средњовековни хроничар архиепископ Дани- ваћен од непријатеља, и пошто је успео да побегне, ло. То је једина српска биографија из средњег века био одликован Легијом части. која је посвећена једној жени. У XIV веку, брат краља После Другог светског рата, француско-српска Филипа IV, Карло Валоа, склопио је савез са срп­ историја­ и сећање пали су у заборав у комунистичкој ским краљем Милутином Немањићем (1282–1321) Југославији.28 Она оживљавају касно и скромно, а одр- и обојица су ковала велике планове везане за Бал- жавала их је група некадашњих бораца из оба светска кан и Византијско царство. За време владавине Ду- рата, блиска режиму. О томе сведоче: спомен-плоча и шана Силног (краљ 1331–1345, цар 1346–1355), један улица у центру Београда посвећене адмиралу Гепрату, је Француз, бискуп Пјер Тома, служио као посред- команданту ескадриле француске морнарице која је ор- ник између српског двора и папе који се тада нала- ганизовала транспорт српске војске у Бизерти и на Со- зио у Авињону. У XV веку, Србију деспота Ђурђа лунском фронту за време Великог рата; као и металне (1427–1456), нешто пре него што је у потпуности плоче са ликовима високих официра команде француске пала под турску власт, благонаклоно je описао фран- Источне армије. Постављене су у камење некадашње цуски путник Бертрандон де ла Брокјер. Запуштени осматрачнице са Солунског фронта која је после рата током неколико векова, француско-српски односи су највероватније растављена, пренета и поново саставље- обновљени почетком XIX века. Карађорђе, вођа Пр- на у срцу Београда, испред Народне скупштине. вог српског устанка против отоманске власти (1804), После политичких промена у Србији 2000. годи- послао је Наполеону I, 1809. годинe, курира са пи­ не, француско-српска сећања оживљавају. Овог пута смом у коме га је молио за заштиту Француске. Исте она се уписују у контекст процеса интеграције Србије године, у освојеним деловима Аустрије, француски у Европској унији. Недавно је постављена биста Луја цар је основао Илирске провинције у којима су били Бартуа, страдалог заједно са краљем Александром I настањени Срби и други Јужни Словени. Постојање у атентату у Марсеју, у башти амбасаде Француске у тих провинција је било краткотрајно, али је доприне- Београду. Поводом обележавања 11. новембра или 14. ло ширењу идеја француске Револуције међу Србима jула, представници француске амбасаде, српске владе и јачању њихове тежње да се боре за еманципацију и и града Београда, као и различитих удружења грађана ослобођење. За време Напо­леона III, француски ути- полажу венце без велике помпе на француском војнич- цај се увећао у младој Кнежевини Србији. Управо је ком гробљу или у подножју Споменика захвалности француски официр Иполит Флорентан Монден27 по- Француској, славећи универзалне вредности мира, де- стао српски министар рата (1862–1865) за време кне- мократије и просперитета. за Михаила Обреновића и он је реорганизовао српску војску. За време Француско-пруског рата 1870–1871. Др Станислав М. Сретеновић, године, будући краљ Петар I Карађорђевић, тада још Научни саветник млади принц и питомац војне школе Сен-Сир, храбро Институт за савремену историју се борио у редовима француске војске, био рањен, ух- [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] Рад се ослања на: Sretenović 2015б. рик Клеман-Симон је студирао на Школи политичких наука, а 2] Bataković 2013. затим је почео своју дипломатску каријеру као конзул 1896. го- дине. У дипломатским круговима је важио за доброг познавао- 3] Трговчевић 2003; Колаковић 2016. ца балканског света и централне Европе. Године 1905/06, био 4] Сретеновић 2016. је конзул а затим секретар амбасаде у Цариграду где је остао 5] Trgovčević 1990. неколико година. Вршилац дужности опуномоћеног министра у 6] Sretenović 2008. Србији био је 1913/14. године. Био је секретар у Копенхагену, а затим трговачки аташе у Русији 1918. године. Од 1919. до свог 7] Sretenović 2015а. доласка у Београд, био је министар у Прагу у новој Чехосло- Azan 1949. 8] вачкој. (Annuaire diplomatique et consulaire de la République 9] Политика, 30. јануар 1921: 1–2; Исто, 31. јануар 1921: 1–2; française 1926: 216). Ерудита као његов отац, објавио је радове Исто, 1. фебруар 1921: 1–2. из историје дипломатије који су се тицали односа између Фран- 10] Рођен 1873. године у граду Нав, син царског намесника који је цуске, Отоманског царства и Русије: F. Clément-Simon, Jean de опозван а потом рехабилитован у време III Републике, Фреде- Selve, premier président et ambassadeur sous Louis XII et François

13 станислав сретеновић

Ier, Pariz, 1901; Le premier ambassadeur de la République fran­ 13] Београдске општинске новине, 11. новембар 1931: 1429–1432; çaise à Constantinople, le général Aubert du Bayet, Pariz, 1904; Un Политика, 3. новембар 1931: 5. ambassadeur extraordinaire russe à Constantinople à l’époque de 14] Dispensaire français de Belgrade 1933; Исто 1939. Catherine II et de Sélim III : le général Kutsof , Pariz, 1907; La Ré­ Архив Југославије (АЈ), фонд 74, фасцикла 242, Владимир volution et le Grand Turc (1792–1796), Pariz, 1907. 15] Маринковић Његовом Величанству краљу Петру II, Београд, 11] Политика, 13. јул 1923: 5; Станојевић, Исто, 14. јул 1923: 1. 12. мај 1936; Политика, 18. мај 1936: 3; L'illustration, 18 mai 12] Емил Дар (1871, Лоријан – 1947), чији је отац био генерал, студи- 1936: 196. рао је на Правном факултету и на Слободној школи политичких 16] Archives du ministère des Affaires étrangères (AMAE), La Cour- наука. Посветио се изучавању историје под менторством Албе- neuve, série Z-Europe 1930–1940, sous-série Yougoslavie 192, ра Сорела. Ушао је у дипломатију 1895. године и био сарадник Paul-Emile Naggiar à Paul Boncour, Belgrade, le 2 décembre Жила Лароша, главног управника Мадагаскара. Био је придру- 1933, copie. жен посланству у Хагу, а затим француској амбасади при Све- тој столици. Ушао је у кабинет Делкасеа, Рувијеа и Леона Бур- 17] Lamartine 1835. жоа. Био је секретар амбасаде 1908. године у Токију, а затим део 18] Историјски архив Београда (ИАБ), Општина града Београда мисије у Индокини и Кореји. Од 1911. до 1912. године био је на (ОГБ), Техничка дирекција (ТД), IV–43–1925, Француска спо- Балкану, прво као отправник послова у Београду (1911), а затим у мен-црква Солунском фронту, изгледи фасаде из Хаџи-Милен- Софији (1912). Током рата био је секретар у Копенхагену (1915– тијеве и Краљевића Томислава, Б. Маринковић, 1939, нацрт. 1918), затим саветник амбасаде у Мадриду (1918–1920). Био је 19] AMAE, Z-Europe 1918–1940, Yougoslavie 124, Emile Dard à опуномоћени министар у Минхену (1920–1924) и вратио се на Aristide Briand, Belgrade, le 18 janvier 1929. Балкан, у Софију (1924–1927) и Београд (1927–1932). (Annuaire diplomatique et consulaire de la République française 1931: 250) 20] Sretenović 2012. Иако пензионисан 1932. године, постао је представник прин- 21] Време, 10. октобар 1928: 4; Политика, 10. октобар 1928: 7. ца од Монака код Папе. Изабран је за члана Академије морал- 22] Bréon and Sretenović 2013. них и политичких наука. Био је председник Друштва историје 23] Антић, Политика, 13. октобар 1930: 5. Француске и директор часописа Revue d’histoire diplomatique. Године 1946. изабран је за председника комисије Дипломатског 24] Шаренац, 2014: 196–204. архива. Објављивао је радове у часописима Journal des Débats, 25] Archives départementales, Marseille, 9 O 643, „Erection du Mo- Revue hebdomadaire. Аутор је бројних историјских књига: Un nument à la mémoire du Roi de Yougoslavie et de Louis Barthou“, acteur caché du drame révolutionnaire. Le général Choderlos de Préfecture des Bouches-du-Rhone, Note pour Monsieur le préfet, Laclos, auteur des Liaisons dangereuses, 1741–1803, Paris, Perrin, Marseille, s.d., 3 p. 1905; Un épicurien sous la Terreur, Hérault de Séchelles (1759– 26] Друштво пријатеља Француске 1940. Видети: Петровић 1930; 1794), Paris, Perrin, 1907; Napoléon et Talleyrand, Paris, Plon, 1935; Јакшић 1938. Dans l’entourage de l’Empereur, Paris, Plon, 1940; Un confident de l’Empereur, le comte de Narbonne, 1755–1813, Paris, Plon, 1943; La 27] Tatić 2015. chute de la royauté, Paris, Flammarion, 1949. 28] Sretenović 2014.

ЛИТЕРАТУРА

Annuaire diplomatique et consulaire de la République française (1926), Consultations de nourrissons. Goutte de lait (1933), Belgrade, Dispen- Paris, Imprimerie nationale. saire français de Belgrade.

Annuaire diplomatique et consulaire de la République française (1931), Consultations de nourrissons. Goutte de lait (1939), Belgrade, Dispen- Paris, Imprimerie nationale. saire français de Belgrade.

Azan P. (1949), Franchet d'Esperey, Paris, Flammarion. Ђенерал д'Eпере у Београду (1921), Политика, 1. фебруар: 1–2.

Антић Ђ. (1930), Неготин Краљу Петру, генералу Гамбети и нашим Inauguration du buste de maréchal Franchet d'Espèrey à Belgrade и француским војницима, Политика, 13. октобар: 5. (1936), L'illustration, 30 mai: 196.

Bataković D. (2013), Les sources françaises de la démocratie serbe, Јакшић Г. (1938), Француска и Југославија у прошлости, Београд, 1804–1914, Paris, CNRS. Друштво пријатеља Француске.

Београд за Французе (1923), Политика, 13. јул: 5. Књига о Француској (1940), Београд, Друштво пријатеља Фран- цуске. Bréon E., Sretenović S. (2013), Ambassade de France à Belgrade/ Амбасада Француске у Београду, Paris, Editions internationales du Колаковић A. (2016), У служби отаџбине, Београд, Институт за по- patrimoine. литичке студије.

14 Француско-српски односи, историја и сећање – наслеђе Првог светског рата

Lamartine A. (1835), Souvenirs, impressions, pensées et paysages Љ. П. (ур.), Срби о Французима – Французи о Србима/Les Serbes pendant un voyage en Orient (1832–1833) ou notes d'un voyageur, I– à propos des Français-Les Français à propos des Serbes, Београд, IV, Paris, Libraire de Charles Gosselin. Филолошки факултет: 175–186.

Одликовање Београда (1921), Политика, 31. јануар : 1–2. Sretenovic S. (2015б), Histoire et mémoire des relations franco-serbes: un héritage de la Première Guerre mondiale, Serbie. Un autre regard, Освећење споменика заштитнику школе, Светом Јосифу (1928), Paris, Le Monde autrement éditions: 144–152. Време, 10. октобар: 4. Сретеновић С. (ур. и прир.) /Sretenovic S. (éd. et établi) (2016), Са Петровић С. (1930), У славу Француске, Београд, Државна штам- српском владом и војском од Ниша до Крфа, 1915/16: францу­ парија. ска сведочанства/ Avec le gouvernement et l'armée serbe de Nich à Corfou, 1915/16: témoignages français, Нови Сад – Београд, Проме- Помен француским изгинулим војницима и предаја гробља фран- теј-ИСИ-РТС. цуском посланику г. Дару од стране Општине београдске (1931), Београдске општинске новине, 21–22, год. XLIX, 11 новембар: Станојевић С. (1923), Слава вам и хвала!, Политика, 14. јул: 1. 1429–1432. Tatić U. (2015), Le plus serbe des Français. Hippolyte Mondain, officier Помен на француском војничком гробљу изгинулим ратницима du génie et premier ministre de la Guerre de Serbie, Revue historique (1931), Политика, 3 новембар: 5. des armées, 280: 15–33. Свечано откривање нове француске школе (1928), Политика, 10. Trgovcevic Lj. (1990), Paris comme centre culturel de l’émigration октобар : 7. serbe pendant la Première Guerre mondiale, Југословенско-француски Sretenović S. (2008), Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, односи/Rapports franco-yougoslaves, Историјски институт/Institut 1918–1929, Beograd, Institut za savremenu istoriju. d’histoire, Recueil des travaux, livre 10 (Belgrade): 198–214.

Sretenović S. (2012), Le monument à la France à Belgrade. La mémoire Трговчевић Љ. (2003), Планирана елита, Београд, Службени гласник. de la Grande Guerre au service de l'action politique et diplomatique, Vingtième siècle. Revue d'histoire, 115, juillet-septembre: 31–44. У мутним временима која преживљaва Европа, Француска и Југо- славија остају уједињене, рекао је маршал Франше д'Епере (1936), Sretenović S. (2014), Ruptures et continuités de la mémoire serbe de la Политика, 18. мај : 3. Grande Guerre, 1945–2014, Matériaux pour l'histoire de notre temps, 113–114: 84–91. Част Београду (1921), Политика, 30. јануар: 1–2.

Sretenović S. (2015a), Le Quai d'Orsay face aux groupes français du Шаренац Д. (2014), Топ, војник и сећање, Београд, Институт за са- soutien aux Serbes dans l'entre-deux-guerres, Новаковић J., Ристић времену историју.

Illustrations

Fig. 1 French Military Cemetery (Cultural Heritage Preservation In- stitute of Belgrade) Fig. 2 Monument to Alphonse d’Lamartine (Miloš Jurišić’s private collection) Fig. 3 Ceremonial unveiling of the Monument of Gratitude to France in 1930 (Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade) Fig. 4 French Embassy (Miloš Jurišić’s private collection)

15 stanislav sretenović

HISTOIRE ET MÉMOIRE DES RELATIONS FRANCO-SERBES : UN HÉRITAGE DE LA PREMIÈRE GUERRE MONDIALE

Résumé: Tout visiteur un tant soit peu curieux et attentif de la ville de Belgrade remarquera le nombre et la beauté des lieux de mémoire fran- co-serbes qu’elle abrite. Inscrits dans l'histoire complexe et tourmentée de l'Europe, ceux-ci témoignent des liens denses et profonds jadis noués entre les deux peuples. Des Français et des Serbes ont consenti beaucoup d’efforts pour surmonter l'éloignement géographique, la disproportion matérielle et la différence culturelle, autant de facteurs qui auraient pu limiter leurs relations dans l'histoire. Les Serbes d'au- jourd'hui sont ainsi un des rares peuples de l'Europe de l'Est à pouvoir se flatter d'un riche héritage, porteur de valeurs françaises à dimen- sion universelle: la liberté, la justice, la démocratie et les droits de l'homme. Dans ce travail, l'auteur traite de l'évolution des relations entre la France et la Serbie aux XIXe et XXe siècles en soulignant l'importance de leur alliance pendant la Première Guerre mondiale, puis il étudie l'inscription de ces relations dans la pierre dans l'entre-deux-guerres et explique une certaine lecture du passé franco-serbe au début de la Deuxième guerre mondiale. Mots-clés: France, Serbie, Royaume des Serbes, Croates et Slovènes/Yougoslavie, Première guerre mondiale, histoire, mémoire

L'évolution des relations franco-serbes apogée des relations franco-serbes se situe Se portant au secours de son alliée, la France contribua au dans la Grande Guerre et dans les "années transport des civils et des militaires de la côte albanaise sur L'' folles" de l'entre-deux-guerres (1918–1939). son propre sol et à Corfou, et participa à la reconstitution Leur histoire, qui imprégnait alors les hommes politiques, de l'armée serbe. Ses écoles et ses universités accueillirent les diplomates, les militaires et les acteurs économiques et environ 4000 élèves et étudiants serbes qui devaient former culturels des deux parties, ne saurait être négligée. Ces re- la future élite intellectuelle et administrative du pays4. Sur lations s’insèrent dans la longue durée de l'émancipation de le front de Salonique, l'armée serbe reconstituée et l'armée la Serbie de l'Empire ottoman au cours du XIXe siècle1. La française d'Orient combattirent côte à côte et libérèrent la France en suivit le processus avec bienveillance : elle fon- Serbie. La Serbie "martyre" et "vaillante", comme on disait da en 1838-1839 un consulat dans la petite principauté de à l'époque, marqua les esprits des Français qui avaient par- Serbie, toujours vassale de l'Empire ottoman, observa fa- tagé avec elle les horreurs de la guerre. En 1918-1919, la vorablement le commerce embryonnaire de l'Etat naissant France joua un rôle décisif dans la fondation du Royaume et accueillit dans ses universités et ses écoles les premiers des Serbes, Croates et Slovènes devenue Yougoslavie en boursiers serbes2. A la suite du Congrès de Berlin (1878), 1929, veilla attentivement sur ses premiers pas et devint elle établit des relations diplomatiques avec le royaume de son partenaire, son allié et son principal protecteur sur la Serbie désormais indépendant et internationalement recon- scène internationale5. C’est alors que les relations fran- nu, puis participa à la construction de son réseau ferroviaire co-serbes furent inscrites dans la pierre, mémorisées dans et à l'organisation de ses finances et, au début du XXe siècle, la culture immatérielle à Belgrade et en Serbie, et symbo- y développa une influence économique et culturelle. En lisées par des visites régulières d’officiers supérieurs fran- 1915, pendant la Première Guerre mondiale, elle envoya çais et de Poilus d'Orient à leurs camarades serbes et par plusieurs missions en Serbie, dont une militaire, l’autre sa- des échanges de décorations. Dans un contexte où le nou- nitaire, qui participèrent à la défense de Belgrade. S’ensui- veau royaume des Slaves du Sud peinait à se construire sur vit la retraite du gouvernement et de l'armée serbes à travers le plan intérieur et sur la scène internationale, la mémoire les montagnes enneigées du Monténégro et de l'Albanie : franco-serbe fut soigneusement entretenue par la majorité des diplomates, des militaires, des hommes d'affaires, des des Serbes et une partie des Français impliqués dans les médecins et des professeurs français l’accompagnèrent3. affaires du sud-est européen6.

16 Histoire et mémoire des relations franco-serbes: un héritage de la Première Guerre mondiale

1 / Le Cimetière militaire français (Institut de protection des monuments culturels de la ville de Belgrade)

L'inscription des relations franco-serbes dans la pierre Fin janvier 1921, alors qu'à Paris venait de se termi- ner la cérémonie de dépôt du corps du soldat inconnu sous l'Arc de Triomphe, le général Louis Franchet d'Espèrey7, commandant en chef victorieux des armées alliées sur le front de Salonique, fut spécialement missionné par le pré- sident de la République pour remettre solennellement la Lé- gion d'Honneur à la ville de Belgrade en reconnaissance de 2 / Monument à Alphonse de Lamartine (collection privée son héroïsme et de sa bravoure pendant la Grande Guerre8. de Miloš Jurišić) Signe de la fraternité d'armes française et serbe et de la lutte menée en commun, la décoration fut déposée à la mairie de devint aide de camp du roi Alexandre. Quant à l'aide médi- la capitale. Franchet d'Espèrey, bientôt élevé à la dignité de cale française pendant la guerre, elle se perpétua au sein du maréchal de France et de voïvode serbe, la plus haute dans dispensaire "Goutte de Lait"13, une institution humanitaire l'armée royale, revint régulièrement dans le Royaume, tou- et philanthropique d’aide aux nourrissons et aux enfants jours en grande pompe, et devint de ce fait un personnage que gérait en plein Belgrade un médecin des troupes colo- emblématique et un symbole des relations franco-serbes. niales françaises marié à une infirmière serbe. Les soldats français tombés pour la libération de la Serbie Dans un contexte international où beaucoup de conte­ pendant la guerre en étaient un autre. Les Serbes leur té- mporains ressentaient un affaiblissement des relations fran- moignèrent leur respect lors de l'inauguration du cimetière co-serbes, l'exaltation de la lutte en commun pour le "droit français de Belgrade en présence du ministre plénipoten- et la liberté" pendant la guerre prit un nouveau souffle le tiaire dans le Royaume, Frédéric Clément-Simon9. La date 17 mai 1936, lorsque fut inauguré le buste du maréchal retenue, 14 juillet 1923, jour de fête nationale en France, français et voïvode serbe Franchet d'Espèrey, en présence signifiait que celle-ci avait contribué à libérer l’ensemble même de l’intéressé14. Ce buste se trouvait non loin de celui des Serbes et des Slaves du Sud de "l'oppression" des em- d’Alphonse de Lamartine, érigé en novembre 193315 par pires séculaires et à les unifier dans un Etat commun10. En la Société des amis de la France pour commémorer l’écri- 1930, le cimetière fut agrandi et embelli aux frais de la ville vain et le diplomate français qui, cent ans auparavant, avait de Belgrade pour être à nouveau inauguré par le ministre parcouru les terres sud-slaves et laissé dans son Voyage en plénipotentiaire, Emile Dard11, le 2 novembre 1931, jour de Orient 16 un témoignage positif sur les Serbes en lutte pour la Fête des morts selon le calendrier grégorien12. La frater- leur indépendance. C’est encore sous le patronage de Fran- nité d'armes franco-serbe fut en outre gravée dans la pierre chet d’Espèrey qu’en 1939, commença la construction à d’une plaque commémorative, apposée dans le centre-ville Belgrade d’une église dédiée aux plusieurs dizaines de mil- en hommage au commandant Picot, officier de marine fran- liers de soldats français tombés sur le Front de Salonique17. çais qui s’illustra lors de la défense de la ville en 1915 et Elle ne fut cependant pas réalisée selon les plans initiaux

17 stanislav sretenović et le mémorial ne vit jamais le jour. Il en reste un édifice Dans cette période, en dehors de Belgrade, un cime- connu des Belgradois sous le nom d’"église française". tière français fut construit à Zaječar et un monument érigé C’est surtout après une crise intérieure grave, qui me- à Negotin, deux villes de Serbie de l’Est qui avaient été naça l'unité du pays, que les Serbes voulurent montrer sym- libérées par les troupes franco-serbes. Inauguré le 12 oc- boliquement que la France ne les avait pas abandonnés. En tobre 1930, le monument était dédié au roi Pierre Ier, au janvier 1929, le Conseil municipal de Belgrade, qui avait général Juniot-Gambetta, libérateur de Negotin en 1918, déjà donné le nom de Raymond Poincaré encore en vie à et aux soldats serbes et français22. En France aussi, l’on une grande artère de la ville, décida de baptiser d’autres entretint la mémoire de la fraternité d’armes avec la Serbie rues en référence à la France : rue de France, rue Briand, pendant la Première Guerre mondiale : une avenue du 16e rue Clemenceau et rue du maréchal Franchet d'Espèrey18. arrondissement de Paris porte le nom du roi Pierre Ier de L'année suivante, la Société des anciens élèves des écoles Serbie et, en dehors de la capitale, plusieurs villes pos- françaises et la Société des amis de la France, soutenues par sèdent des rues ou des places Alexandre Ier Karageorgévit- la municipalité de Belgrade, érigèrent un monument de re- ch ; à Thiais, à côté de Paris, existe un cimetière militaire connaissance à la France19 dans le jardin de la forteresse de serbe23 ; en 1936, fut inauguré à Paris, dans le 16e arrondis- Kalemegdan qui faisait fonction, depuis le XIXe siècle, de sement, un monument aux rois Pierre Ier le "libérateur" et panthéon serbe à ciel ouvert. Inauguré symboliquement le Alexandre Ier l’"unificateur" ; un autre, dédié à Alexandre 11 novembre 1930, pour le douzième anniversaire de l'ar- Ier et à Louis Barthou, fut construit deux ans plus tard, en mistice de Retondes qui avait mis fin à la Grande Guerre 1938, dans le 6e arrondissement de Marseille, pas loin du et le troisième de la signature du traité d'amitié franco-you- lieu même où ils avaient été assassinés en 193424. goslave, le monument représentait la France alliée et pro- tectrice du nouvel Etat sous les traits d’une Marianne hé- Une certaine lecture du passé roïque. Des bas-reliefs évoquaient non seulement la frater- En 1940, dans le contexte de la Deuxième Guerre mon- nité d'armes mais aussi l'aide de la France au sauvetage de diale, les membres de la Société des amis de la France pu- la jeunesse serbe pendant la Première Guerre mondiale. Ils blièrent un livre intitulé Књига о Француској25. C’était un témoignaient ainsi de relations universitaires et scolaires qui recueil de textes publiés en serbe depuis les années 1920 et s’étaient poursuivies dans l'entre-deux-guerres ainsi qu'au consacrés aux rapports entre la Serbie et la France à travers sein de l'école française Saint-Joseph à Belgrade20. Celle- l'histoire. Les francophiles et les francophones serbes vou- ci a aujourd’hui disparu mais sur les deux bâtiments qui laient ainsi, par un geste symbolique, encourager la France l’abritaient, l’un pour les filles, l’autre pour les garçons, des au moment où elle résistait difficilement à l'attaque alle- plaques en rappellent encore l’existence. mande. Quelle lecture du passé franco-serbe donnaient-ils ? A proximité du monument à la France, sur un bel em- Dans ce livre, les relations entre les deux peuples paraissent placement qui surplombait la confluence de la Save et du bien enracinées dans l'histoire lointaine. Elles remontent au Danube -l’une des plus belles vues d’Europe aux yeux de Moyen-âge et sont empreintes d'une grande sympathie. Au certains Français-, fut inaugurée solennellement, le 21 dé- XIe siècle, en effet, lors de la première Croisade (1096-1099), cembre 1935, la nouvelle légation de France21. De pur style les croisés traversèrent la Serbie et leur chef, le comte Ray- Art déco, elle était l’œuvre de l’architecte français Hen- mond de Toulouse, rendit une visite d'amitié au roi Bodin ri-Roger Expert, avec des sculptures de Carlo Sarrabezolles. (1081-1099). Les chroniqueurs français de l'époque notent La façade contribue à la richesse symbolique et historique que, durant cette rencontre, les deux hommes montrèrent du quartier en alignant les trois figures féminines de la Li- une sincère fraternité. Au siècle suivant (XIIe), les croisés, berté, de l'Egalité et de la Fraternité, des personnages et sous la conduite de Louis VII (1137–1180), traversèrent de des scènes de l'histoire de la France -Vercingétorix, Sainte nouveau la Serbie et, comme auparavant, furent partout ac- Jeanne d'Arc, Louis XIV-, Marianne, ainsi que les vertus cueillis en amis. Au XIIIe siècle, une princesse française, et les richesses de la France. Ce décor sculpté représente Hélène d'Anjou, épousa le roi Ouroch I (1243–1276), de la l'Etat-Nation démocratique et prospère, une idée que la dynastie médiévale serbe des Némanides (Nemanjići). Cette France entendait incarner auprès d'une monarchie sud-slave reine fut aimée à cause de sa bienfaisance et de sa grande peinant à se constituer. Dans la période de l'entre-deux- piété dont témoigne le chroniqueur serbe de l'époque, l'ar- guerres, dans la rue principale de Belgrade, furent construits chevêque Danilo. C’est l'unique biographie de la littérature les bâtiments de la Banque franco-serbe et de l'assurances serbe du Moyen-âge qui ait été consacrée à une femme. Au Union symbolisant la présence économique et financière XIVe siècle, le frère du roi Philippe IV, Charles de Valois, française en Serbie d'avant la Grande Guerre. conclut une alliance avec le roi serbe Miloutine Némanide

18 Histoire et mémoire des relations franco-serbes: un héritage de la Première Guerre mondiale

3 / Dévoilement officiel du Monument de la reconnaissance à la 4 / Légation de la France (collection privée de Miloš Jurišić) France en 1930 (Institut de protection des monuments culturels de la ville de Belgrade)

(1282–1321) et tous deux ébauchèrent de grands projets re- communiste27. Elle ne ré-émergèrent que tardivement et latifs aux Balkans et à l'empire byzantin. Sous le règne de modestement, entretenues par un groupe d’anciens com- Douchan le Puissant (roi 1331–1345, empereur 1346–1355), battants des deux guerres mondiales proches du régime. ce fut un Français, l'évêque Pierre Thomas, qui servit d’inter- En témoignent une plaque et une rue du centre de Bel- médiaire entre la cour serbe et le pape, alors à Avignon. Au grade dédiées à l'amiral Emile Guépratte, commandant de XVe siècle, la Serbie du despote Georges (1427–1456) fut la division de la marine française qui transporta l'armée décrite avec sympathie par le voyageur français Bertrandon et les civils serbes à Bizerte et au Front de Salonique lors de la Broquière, peu avant qu’elle ne tombe entièrement de la Grande Guerre. En témoignent en outre des plaques sous la domination turque. Abandonnées pendant plusieurs métalliques à l’effigie d’officiers du haut commandement siècles, les relations franco-serbes furent renouées au début français de l’Armée d’Orient : elles sont posées sur les du XIXe siècle. En 1809, Karageorges, le chef de la Pre- pierres d'un ancien poste d'observation du front de Salo- mière insurrection serbe (1804) contre le pouvoir ottoman nique, jadis démonté puis transporté et reconstruit au cœur envoya à Napoléon Ier un émissaire, porteur d’une lettre de Belgrade, devant le Parlement. Après les changements qui sollicitait la protection de la France. La même année, politiques de l'an 2000 en Serbie, la mémoire franco-serbe avec des régions détachées de l'Autriche, l’Empereur des renaît. Elle s’inscrit cette fois dans le nouveau contexte du Français créa les Provinces Illyriennes dans lesquelles habi- processus d’intégration de la Serbie à l'Union Européenne. taient des Serbes et d’autres Slaves du Sud. Leur existence Un buste de Louis Barthou, mort tragiquement aux côtés fut éphémère, mais elles contribuèrent à répandre parmi les du roi Alexandre Ier dans l'attentat de Marseille, a été ré- Serbes les idées de la Révolution française et à renforcer cemment installé dans le jardin de l'ambassade de France leur penchant pour l'émancipation et la liberté. Au temps de à Belgrade. A l'occasion du 11 novembre ou du 14 juillet, Napoléon III, l'influence française augmenta dans la jeune des représentants de l'ambassade de France, du gouverne- principauté de Serbie. C’est un officier français, Hyppolite ment serbe et de la ville de Belgrade, ainsi que différentes Florentin Mondain26, qui fut nommé ministre de la guerre associations de citoyens déposent sans pompe des gerbes (1862–1865) par le Prince Michel Obrénovitch et qui ré- au cimetière français ou au pied du monument à la France, organisa l'armée serbe. Lors de la guerre de 1870-1871, le en célébrant les valeurs universelles de paix, de démocra- roi Pierre Karageorgévitch, encore jeune prince et élève de tie et de prospérité. l'école militaire de Saint-Cyr, combattit vaillamment dans les rangs de l'armée française, fut blessé et arrêté par l'enne- mi et, après s’être évadé, décoré de la Légation d'Honneur. Dr Stanislav M. Sretenović, Après la Deuxième Guerre mondiale, l'histoire et la Directeur de recherches mémoire franco-serbe furent oubliées dans la Yougoslavie [email protected]

19 stanislav sretenović

NOTES

1] Dušan Bataković, Les sources françaises de la démocratie serbe, l’ambassade de France près du Saint-Siège. Il entra dans les cabi- 1804-1914, Paris, CNRS, 2013, 577 p. nets de Delcassé, de Rouvier et de Léon Bourgeois. En 1908, il fut 2] Љубинка Трговчевић, Планирана елита, Београд, Службени secrétaire d’ambassade à Tokyo, puis, fut en mission en Indochine гласник, 2003, 316 с. ; Александра Колаковић, У служби отаџ­ et en Corée. En 1911-1912, il fut dans les Balkans comme chargé бине, Београд, 2016, 461 с. d’affaires d’abord à Belgrade (1911), puis à Sofia (1912). Pendant la guerre, il fut secrétaire à Copenhague (1915-1918), puis conseiller de 3] Станислав Сретеновић (уредник и приређивач)/Stanislav Sre- l’ambassade à Madrid (1918-1920). Il fut ministre à Munich (1920- tenović (édité et établi par), Са српском владом и војском од 1924), et retourna dans les Balkans à Sofia (1924-1927) et à Belgrade Ниша до Крфа, 1915/16: Француска сведочанства/Avec le gou­ (1927-1932). (Annuaire diplomatique et consulaire de la République vernement et l'armée serbe de Nich à Corfou, 1915/16, Нови Сад- française, Paris, 1931, p. 250) Retraité en 1932, il devint le représen- Београд, Прометеј-ИСИ-РТС, 2016, 329 с. tant du Prince de Monaco auprès du pape. Il fut élu à l’Académie des 4] Ljubinka Trgovcevic, "Paris comme centre culturel de l’émigra- sciences morales et politiques. Président de la Société d’histoire de tion serbe pendant la Première Guerre mondiale", Југословенско- la France et directeur de la Revue d’histoire diplomatique. En 1946, француски односи/Rapports franco-yougoslaves, Историјски il fut appelé à la présidence de la commission des Archives diploma- институт/Institut d’histoire, Recueil des travaux, livre 10, Bel- tiques. Il publiait dans le Journal des Débats et la Revue hebdoma­ grade, 1990, p. 198-214. daire. Il fut l’auteur de plusieurs ouvrages historiques : Un acteur 5] Stanislav Sretenović, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slove­ caché du drame révolutionnaire. Le général Choderlos de Laclos, naca, Beograd, ISI, 2008, 511 str. auteur des Liaisons dangereuses, 1741-1803, Paris, Perrin, 1905 ; 6] Stanislav Sretenović, "Le Quai d'Orsay face aux groupes fran- Un épicurien sous la Terreur, Hérault de Séchelles (1759-1794), Pa- çais du soutien aux Serbes dans l'entre-deux-guerres", Јелена ris, Perrin, 1907 ; Napoléon et Talleyrand, Paris, Plon, 1935 ; Dans Новаковић, Љубодраг П. Ристић (ур.), Срби о Французима- l’entourage de l’Empereur, Paris, Plon, 1940 ; Un confident de l’Em­ Французи о Србима, Београд, Филолошки факултет, 2015, с. pereur, le comte de Narbonne, 1755-1813, Paris, Plon, 1943 ; La 175-186. chute de la royauté, Paris, Flammarion, 1949. 7] Paul Azan, Franchet d'Esperey, Paris, Flammarion, 1949, 309 p. 12] "Помен француским изгинулим војницима и предаја гробља француском посланику г. Дару од стране Општине београд- 8] "Част Београду", Политика, 30. јануар 1921, с. 1-2 ; "Одликовање Београда", Политика, 31. јануар 1921, с. 1-2 ; ске", Београдске општинске новине, 21-22, год. XLIX, 11 но- "Ђенерал Д'Eпере у Београду", Политика, 1. фебруар 1921, с. вембар 1931, с. 1429-1432 ; "Помен на француском војничком 1-2. гробљу изгинулим ратницима", Политика, 3 новембар 1931, с. 5. 9] Né en 1873 à Naves, fils d’un procureur impérial révoqué, puis réintégré par la IIIème République, Frédéric Clément- Simon étu- 13] Dispensaire français de Belgrade "Goutte de lait", Beograd, 1933, dia à l’Ecole des sciences politiques puis entra dans la carrière brochure ; Dispensaire français de Belgrade "Goutte de lait", consulaire en 1896. Dans les milieux diplomatiques, il était consi- Beograd, 1939, brochure. déré comme bon connaisseur du monde balkanique et d’Europe 14] Архив Југославије (АЈ), фонд 74, фасцикла 242, Владимир centrale. En 1905/06, il fut consul, puis secrétaire d’ambassade à Маринковић Његовом Величанству Краљу Петру II, Београд, Constantinople où il resta plusieurs années. En 1913/14 en Ser- 12. мај 1936 ; "У мутним временима која преживљује Европа, bie, il fut ministre plénipotentiaire par intérim. En 1918, il fut se- Француска и Југославија остају уједињене', рекао је маршал crétaire à Copenhague, puis attaché commercial en Russie. De Франше д'Епере", Политика, 18. мај 1936, с. 3 ; "Inauguration 1919 et jusqu’à son arrivée à Belgrade il fut ministre à Prague en du buste de maréchal Franchet d'Espèrey à Belgrade, Illustration, Tchécoslovaquie nouvelle. (Annuaire diplomatique et consulaire Paris, 1936, p. 196. de la République française, Paris, 1926, p. 216). Erudit comme 15] Archives du ministère des Affaires étrangères (AMAE), La Cour- son père, il publia des travaux en histoire diplomatique touchant neuve, série Z-Europe 1930-1940, sous-série Yougoslavie 192, les relations entre la France, l’Empire ottoman et la Russie: F. Clé- Paul-Emile Naggiar à Paul Boncour, Belgrade, le 2 décembre ment- Simon, Jean de Selve, premier président et ambassadeur 1933, copie. sous Louis XII et François Ier, Paris, 1901 ; Le premier ambassa­ deur de la République française à Constantinople, le général Au­ 16] Alphonse de Lamartine, Souvenirs, impressions, pensées et pay­ bert du Bayet, Paris, 1904 ; Un ambassadeur extraordinaire russe sages pendant un voyage en Orient (1832-1833) ou notes d'un à Constantinople à l’époque de Catherine II et de Sélim III : le gé­ voyageur, I-IV, Paris, Libraire de Charles Gosselin, 1835. néral Kutsof , Paris, 1907 ; La Révolution et le Grand Turc (1792- 17] Историјски архив Београда (ИАБ), Општина града Београда 1796), Paris, 1907. (ОГБ), Техничка дирекција (ТД), IV- 43-1925, Француска спо- 10] "Београд за Французе", Политика, 13. јул 1923, с. 5. ; Ст. мен-црква Солунском фронту, изгледи фасаде из Хаџи-Милен- Станојевић, "Слава вам и хвала!", Политика, 14. јул 1923, тијеве и Краљевића Томислава, Б. Маринковић, 1939, нацрт. насловна страна. 18] AMAE, Z-Europe 1918-1940, Yougoslavie 124, Emile Dard à 11] Emile Dard (1871, Lorient- 1947), dont le père était général, étu- Aristide Briand, Belgrade, le 18 janvier 1929. dia à la Faculté de droit et à l’Ecole libre des sciences politiques. Il 19] Sretenović Stanislav, "Le monument à la France à Belgrade. La se consacra à l’histoire sous la direction d’Albert Sorel. Il entra en mémoire de la Grande Guerre au service de l'action politique et diplomatie en 1895 et fut collaborateur de J. Laroche, résident gé- diplomatique", Vingtième siècle. Revue d'histoire, 115, juillet-sep- néral à Madagascar. Il fut attaché à la légation de La Haye, puis à tembre 2012, p. 31-44.

20 Histoire et mémoire des relations franco-serbes: un héritage de la Première Guerre mondiale

20] Освећење споменика заштитнику школе, Светом Јосифу, Вре­ Préfecture des Bouches-du-Rhone, Note pour Monsieur le préfet, ме, 10. октобар 1928, с. 4.; Свечано откривање нове француске Marseille, s.d., 3 p. школе, Политика, 10. октобар 1928, с. 7. 25] Књига о Француској, Београд, Друштво пријатеља Францу- 21] Bréon Emmanuel, Sretenović Stanislav, Ambassade de France à ске, 1940, 284 с. Видети такође : Светислав Петровић, У славу Belgrade/Амбасада Француске у Београду, Paris, Editions inter- Француске, Београд, Државна штампарија, 1930, 19 с., брошура nationales du patrimoine, 2013, 244 p. ; Гргур Јакшић, Француска и Југославија у прошлости, Београд, 22] Ђорђе Антић, Неготин Краљу Петру, генералу Гамбети и Друштво пријатеља Француске, 1938, 25 с., сепарат. нашим и француским војницима, Политика, 13. октобар 1930, 26] Uroš Tatić, "Le plus serbe des Français. Hippolyte Mondain, of- с. 5. ficier du génie et premier ministre de la Guerre de Serbie", Revue 23] Данило Шаренац, Топ, војник и сећање, Београд, ИСИ, 2014, historique des armées, 280, 2015, p. 15-33. с. 196–204. 27] Stanislav Sretenović, "Ruptures et continuités de la mémoire serbe 24] Archives départementales, Marseille, 9 O 643, "Erection du Mo- de la Grande Guerre, 1945–2014", Matériaux pour l'histoire de nument à la mémoire du Roi de Yougoslavie et de Louis Barthou", notre temps, 113–114, 2014, p. 84–91.

21

УДК 725.2(497.11) 711.523(497.11)

ЉУБИЦА РАДОВАНОВИЋ

ЗГРАДА „ХЕМПРО” НА ТЕРАЗИЈАМА

Сажетак: Пратећи хронолошки развој од архитектуре под утицајем социјалистичког реализма до ауторске архитектуре пете и шесте деценије XX века са акцентом на кључним друштвеним догађајима и околностима које су имале директан утицај на њега, контекстуализује се позиција зграде „Хемпро” и њен друштвено-историјски значај. У раду се указује на развој Теразија, са акцентом на период од почет- ка XX века до данас, као пословно-бирократског и репрезентативог простора у оквиру кога се од 1956. године на броју 8 налази згра- да „Хемпро” као својеврсни представник државе и власти свог времена. Кључне речи: ауторска архитектура, друштвено-историјски значај, репрезент државе и власти

Abstract: Observing the chronological development of architecture, from the style influenced by socialist realism, to the authorial architecture of the 1940s and 1950s, the article brings into context the position of “Hempro” building and its socio-historical significance, with particu- lar focus on the key social events and circumstances that posed as important influence. The author reflects on the development of Terazije street, particularly the period from the early 19th century to date, as a commercial-administrative and representative area in the capital. Located in 8 Terazije street, the “Hempro” building has been a part of the area since 1956, representing a manifest of the state and public authority of its time. Keywords: authorial architecture, social-historical significance, manifest of state and authority

ословна зграда „Хемпро”,1 архитектонско оства­ Југославији, него и потпуни прекид градитељске актив- рење Алексеја Бркића2, подигнута је у шестој ности и развоја савремене архитектонске мисли. На- Пдеценији XX века у улици Теразије бр. 8, цен- кон ослобођења, Београд је остао у рушевинама. Усле- тралној матрици трговачко-пословног простора града дио је за архитекте изазов обнове града али и задатак Београда.3 Простор у оквиру кога је зграда подигнута изградње новог грађевинског фонда који је водио раз- одликује богат историјски развој и карактеришу епо- воју новог друштвеног уређења. Након Другог светског хална дела београске архитектонске делатности. Зграда рата архитектура Београда представља симбиозу њего- „Хемпро” је међу најранијим делима савремене архи­ вог материјалног и културног наслеђа. Расписани су ве- тектурe4 на Теразијама. Објекат сажима тенденције и лики општедржавни конкурси за значајне објекте јавне, идеје модерне архитектуре и представља импулс за управне и административне намене. Услед велике поли- даљи развој ауторске архитектуре у нас. Како би се на тичке и економске кризе која је владала Југославијом у најбољи начин разумела архитектонска вредност овог послератном периоду, велики број награђених конкур- објекта и делатност Алексеја Бркића, неопходно је ука- сних решења није реализован или су пак реализовани зати на друштвено-историјске прилике које су се одвија- објекти по измењеним пројектима. Измене пројеката су ле у Београду педесетих година. показатељ трансформација прихваћених у спектру од ес- тетских критеријума совјетског погледа на уметност до Друштвене и архитектонске прилике оних блиских моделима западноевропске архитектуре.5 средином двадесетог века Од средине четрдесетих година до почетка педе- Прве године након Другог светског рата нису пред- сетих, социјалистички реализам је имао снажан утицај стављале само период промене друштвеног уре­ђења у на југословенску уметност.6 Његов уплив у архитектуру

23 љубица радовановић

био је знатно слабији у односу на остале гране културе симболични изазов одвајања њеног политичког систе- и уметничког стваралаштва. Путем пропаганде власти, ма у односу на целокупан комунистички свет.11 Главна у циљу величања њених политичких идеја, најјаче се особеност нове архитектуре настала је услед деловања одразио кроз „анонимност” и обезличење самих обје- спољног захтева који се огледао у негирању репре- ката. Архитектура је била усмерена ка задовољавању зентативности историјских стилова и у истовременом основних социјалних потреба становништва и ка де- оличењу монументалности. Делатност домаћих архи- монстрацији моћи државе и партије. Такође, она је обе- теката у овом периоду текла је упоредо са новим тен- лежена дијаметралном различитошћу између амбици- денцијама у светској архитектури које су предводили озних конкурса најзначајнијих државних објеката до Оскар Нимајер (Oscar Niemeyer, 1907–2012), Ле Кор- јефтине стамбене изградње лошег квалитета.7 Естетски бизје (Le Corbusier, 1887–1965), Френк Лојд Рајт (Frank критеријуми су се преносили из других области, пре Lloyd Wright, 1867–1959).12 Након прекида савезништва свега из домена економије и државне политике. У овом са Совјетским савезом и утицаја соцреализма, архитек- периоду су пројектне организације окупиле најзна- тура проналази свој идеал у интернационалној архи- чајнија имена југословенског градитељства, однос- тектури, односно у владајућем стилу Запада. но ауторе који су у међуратном периоду стекли знат- Почетком педесетих година долази до баланси- ну професионалну репутацију и достигли своју зрелу рања између ослањања на подршку Истока и мате- ства­ралачку фазу.8 Значајан моменат у утемељењу нове ријалну корист Запада.13 Важну улогу у одређивању улоге архитектуре представљало је њено уграђивање у даљег тока развоја југословенске архитектуре одигра- Петогодишњи план. Тиме је карактер архитектонског ло је Прво саветовање архитеката и урбаниста Југо- стваралаштва од импровизације добио оквир планског славије, које је 1950. године одржано у Дубровни- деловања. Планска изградња подстакла је формирање ку. 14 Највећи значај Дубровачког саветовања огледао и развијање великих државних грађевинских предузећа се у негирању духа колективизма и у наглашеној по- и пројектних организација али и ограничила амбиције треби за остваривањем континуираног развоја архи- архитеката да изразе своје индивидуалне креативне и тектонских идеја које су зачете у предратном перио- естетске тежње и ставове. ду. Означен је дефинитиван прекид са дотадашњом У оквиру послератног периода, кључна одредни- архитектонском делатношћу вођеном социјалистич- ца развоја архитектуре била је у њеној улози у про- ким утицајима. Такође, промовисана је борба против мовисању вредности социјалистичког друштва. Од анонимности у раду, долази до залагања и потребе за архитектуре се очекивало да буде „блиска масама” и ауторском архитектуром наспрам обезличеног грађе- да буде „социјалистичка по садржају, а национална винског фонда у оквиру државних установа.15 Идеја о по форми”.9 Међутим, политизација архитектонске напуштању духа колективизма бива вођена тежњама сцене у Југославији представљала је самосвојан про- о разбијању низова једноличних зграда. Услед нових цес. Соцреализам, у оквирима културе и уметности, друштевених и политичких промена и односа дошло схваћен је као клима периода у којем су владали јасно је и до промена у култури које су свој пут изражавања одређени захтеви доминантне идеологије и политич- пронашле кроз веће слободе стваралаштва и истицање ких утицаја који су је формирали. Његови заступници индивидуалних ставова.16 Архитектура се ослобађа су имали за циљ негирање творевина целокупне умет- притиска економске кризе и штедње у материјалнима и ности Запада и њеног утицаја на архитектуру међурат- простору. Главни инвеститори излазе из анонимности. ног периода. Истовремено, они су тежили новој врсти Њих су представљале банке и спољнотрговинска пре- уметности која је своје узоре тражила у совјетским дузећа. Инвеститори су тежили да новопостигнути ус- примерима.10 Архитекти су путем својих пројеката ис- пех презентују на лицима својих објеката.17 Из исто- казивали јасно залагање за стварање новог савременог временог богатства материјалних средстава и са друге израза у грађевинској делатности. стране недостатка нових идеја, настала је владајућа Паралелно са разилажењем Југославије и Совјет- градитељска тенденција која би се могла одредити тер- ског савеза 1948. године, отворена су питања карак- мином „архитектура вишег стандарда”.18 Услед новог тера и форме која би требало да одликује савремену економског концепта и већег обима грађених објеката, југословенску архитектуру. Нова архитектура је има- она постаје оквир за будуће естетске и стилске токове. ла пред собом изазов приказа посебности југословен- Две године након Саветовања у Дубровнику, ске градитељске праксе, изазов различитости карактера Привредни­ савет владе НР Србије донео је одлуку о наспрам међуратног архитектонског модернизма, али и постављању нових организационих форми за пројект-

24 Зграда „Хемпро” на Теразијама

Сл. 1 / Улични фронт улице Теразије између 1910–1920. Сл. 2 / Изглед уличног фронта улице Теразије 1933. године године (историјска фотографија, Документација Завода за (историјска фотографија, Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда) заштиту споменика културе града Београда)

не организације. Тиме је одобрено оснивање нових Историјат урбанистичког развоја Теразија бироа и атељеа19 што је даље одвело ка нестајању ано- нимности у пројектовању.20 Пројектовање је схваћено Урбанизам Теразија25 (сл. 1) какав данас познаје- као део значајног интелектуалног, културног и при­ мо и памтимо, свој развојни пут започео је почетком вредног стварања.21 XX века. Тада долази до развоја урбанистичке ми- Почетком педесетих година приметан је утицај сли и појаве критичко-теоријских радова са идеје- Ле Корбизјеовог и Мисовог обликовног манира. Он је ма о изградњи и уређењу Београда26. Теразије данас свој визуелни речник изнео у зградама на стубовима, имају улогу централног транзитног трга мултифунк- фасадама са брисолејима, полукружним и параболич- ционалног карактера у оквиру којег се налазе објекти ним завршецима повучених спратова22 док од средине од високог државног значаја, стамбене зграде, уста- педесетих до средине шездесетих година XX века, на нове културе, угоститељски објекти, јавни споменици Архитектонском факултету у Београду Никола Добро- и паркови. С аспекта заштите културног наслеђа Бе- вић и Милан Злоковић дају знатан допринос у педа- ограда, просторно културно-историјска целина пред- гошком и теоријском раду. Док је Добровић поборник ставља збирку архитектонских достигнућа и дела модерног обликовања кроз експресивне форме, Злоко- најистакнутијих српских и југословенских архите- вић заступа рационалнији приступ заснован на истра- ката: Александра Бугарског, Јована Илкића, Милана живању пропорцијских и модуларних система. Ове две Антоновића, Милорада Рувидића, Бранка Таназевића, струје модерне архитектуре пронашле су јединствен из- Николе Несторовића, Данила Владисављевића, Петра раз у радовима нове генерације архитеката у којима је и Бранка Крстића, Драгише Брашована, Милице Кр- приметно истраживање просторних и формалних мо- стић, Владете Максимовића, Бранка Петричића, Ла- гућности различитих геометријских система.23 Друга вослава Хорвата, Бранислава Маринковића, Алексеја генерација архитеката ступа на сцену, тј. група аутора Бркића, Богдана Игњатовића. Најстарије сачувано који су рођени двадесетих година прошлог века, сту- здање на Теразијама јесте преправљена зграда нека- дије архитектуре завршили после Другог светског рата, дашњег Министарства просвете – Дом Вукове задуж- а своје прве значајне радове су реализовали током ше­ бине (Краља Милана 2) из 1870/71, дело архитекте А. сте деценије XX века: Богдан Богдановић (1922–2010), Бугарског и Б. Таназевића. Алексеј Бркић (1922–1999), Михајло Митровић (1922).24 По својим архитектонско-урбанистичким вредно- Припадници ове генерације аутора заузели су одговор- стима градитељски репери Теразија су зграда Старог на места и функције у институцијама које су се бавиле двора и зграда Новог двора, хотел „Москва”, каракте- архитектуром и урбанизмом на општедржавном нивоу. ристична тачка градске силуете и један од првих обје-

25 љубица радовановић

Сл. 3 / Улични фронт улице Теразије 2–18 (Конзерваторски услови за уређење објеката и простора, Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда)

ката који је обележио модернизацију Теразија, Палата био је висински регулатив који је условио спратност „Анкер”, Палата „Атина”, Игуманова палата, Палата нове пословне вишеспратнице. (сл. 3) „Албанија” и зграда Друге женске гимназије.27 Свака од ових грађевина антологијски је пример српске ар- Архитекта Алексеј Бркић хитектуре. Посебан сегмент целине чини Трг Николе Алексеј Бркић29 (1922, Кикинда – 1999, Београд) Пашића, док је Теразијска тераса, отворена панорама на београдску архитектонску сцену ступио је на са- ка реци и сремској равници. мом крају четрдесетих година XX века. Након Саве- Хронолошки најстарији објекат, у оквиру непо- товања у Дубровнику и теоријског раскида са идејама средне околине зграде „Хемпро”, датира из 1920. го- соцреалистичке архитектуре, Бркићева дела међу пр- дине.28 (сл. 2) Реч је о угаоном здању Прашке кредит- вима конкретизују одлучност нове етапе београдског не банке које је у време подизања својим обликовним градитељства. речником и раскошном фасадом имало велики утицај Особеност и сложеност опуса Алексеја Бркића30 на београдску архитектуру. Налази се на углу Тера- проистичу пре свега из квалитета његове личности зија број 2 и Сремске број 1 док се на углу Призренске у којој се препознаје филозоф, писац, математичар, улице и Теразија налази маркантан угаони објекат по- уметник чији целокупни рад обједињује теорија и знат као хотел „Балкан”. Подигнут је на месту старог пракса. Као познавалац историје и теорије архитекту- истоименог хотела из средине XIX века и представља ре, у свом приступу архитектури негује рационални значајно архитектонско остварење обликовано у духу артизам прочишћен логиком геометрије и уноси аван- касног академизма. У оквиру некадашњег објекта у гардне и интелектуалне тонове у српску архитектуру. улици Теразије број 8, издужене фасаде и скромне ар- Његова дела на првом месту одликује кристални ред хитектуре, налазила се кафана „Златна славина”. Ње- у који уводи боју и орнамент што доноси живост и ним рушењем и експропријацијом земљишта омогуће- појачава уметнички израз. Најзначајнија Бркићева но је интерполирање новог објекта. У том контексу, дела у потпуности одражавају ову градитељску ме- неопходно је поменути суседну зграду, палату Осигу- тодологију. равајућег друштва Југославије „Југошпед” подигнуту Градитељски путеви које је следио у свом ства- 1931. године по пројекту архитекте Ђорђа Ђорђевића. ралаштву су између модерног израза обележеног но- Наиме, иако поменути објекат није стилски утицао на вом градитељском технологијом и традиционалног изградњу „Хемпра”, подигнут у стилу академизма, осећања за боју и орнамент. Бркићево дело засновано

26 Зграда „Хемпро” на Теразијама

Сл. 4 / Алексеј Бркић, попречни пресек и делимични Сл. 5 / Алексеј Бркић, основа приземља, Главни пројекат подужни, Главни пројекат из 1954. године (Историјски из 1954. године (ИАБ, 712/4) архив Београда)

је на традицији постмисовске ере „архитектуре стакла 1953–1956. године на којем успоставља правила вла- и челика”, али и обогаћено његовим особеним умет- стите уметничке синтаксе. Зид-завесу освежава поде- ничким изразом. лом фасадне равни, уоквиравањем одабраног сегмент- Из његових теоријских размишљања закључује се ног прочеља. Права архитектонска вредност објекта да функција, природни поредак ствари, још увек не зна- лежи у јасно приказаној новој технологији грађења, у чи ред. Тек облик уноси ред. Уметнички дух, односно фасадној завеси од стакла и челика, као и веома стро- смисао за иновацију је у самом врху примарних чове- го одређеној композиционој шеми. Сложеност архи- кових датости, те из тога произилази једно од његових тектонске композиције, као и одступање од конвенције основних естетичких ставова да свака зграда мора бити и типских пројеката школских зграда, присутно је и у другачија. Управо из ових разлога Бркићеви интимни нешто раније насталој Гимназији у Улици војводе Сте- афинитети су много ближи Френку Лојду Рајту него пе 82 (1953–1955), у којој павиљонски систем строго Мис ван дер Роеу, иако је његова архитектура у цели- геометризованих волумена и суперпонираних планова ни ближа „архитектури стакла и челика”, Мис ван дер ствара функционалну поделу школских простора и за- Рое је следио природне односе и подвео их под зако- нимљиве комуникационе преплете. не геометризоване културе, али је Рајт додао нешто од Ови елементи са првих значајних објеката поја- неопходне уметничке супстанце. Алексеј Бркић у свом виће се и на згради општине Врачар (1958– 1962) у архитектонском опусу као да је хтео да синтетизује ова Његошевој 77 где на геометријски артикулисаним фа- два супротна начина размишљења, те је желео да про- садама линеаризам црних, контурних ивица прозора и нађе сопствене ставове и своја искуства сублимира у бојених, хоризонталних трака парапета заузима видно неколико структуралних склопова, у композицији ос- место. Балкони троугластих испада на бочним страна- нове или фасадног платна. Свака идеја, сваки пројекат ма фасада, који су присутни и на оближњим солитери- били су истраживање да би се дошло до открића. ма у Курсулиној 38 и 40 (1967), указаће на тенденцију Најзначајнији елементи Бркићеве архитектуре, ка динамизовању једноставних примарних волумена. који напуштају постмисовске стандарде јесу споје- Црно-бела естетика успешно је опредмећена на згради ви различитих волумена и материјала, као и употреба Градског стамбеног предузећа и дирекције (1962–1967) боје и орнамента. Неке од ових особености присутне у Његошевој 84. Све фасаде надовезују се на раније су већ на његовом првом значајном делу згради „Ин- Бркићеве пројекте и њих одликује општа црта његове вест-импорта” касније „Хемпро” на Теразијама 8 из уметничке личности: приврженост општим одредбама

27 љубица радовановић

Сл. 6 / Алексеј Бркић, изглед са улице, Сл. 7 / Општи изглед објекта у простору Главни пројекат из 1954. године (ИАБ, 712/4) 2017. године (фотографија аутора)

„архитектуре стакла и челика” и уношење оних лич- Решењем из 1953. године одобрена је локација за них нота које су засноване на пажљивом проучавању изградњу.36 Основа плаца је неправилног трапезастог односа пуног и празног, на проучавању различитих облика и у слабом паду са уличне стране. Од стране ритмова и различитих начина орнаментације. урбаниста није постојао одређени захтев за усклађи- Крајем педестих година прошлог века Бркић вање фасаде зграде са фасадама суседних објеката, али у фасадну композицију уводи орнамент, најпре у је постављен услов висине зграде и њеног везивања са мањем обиму у парапетима стамбене зграде у Булева- висином венца суседне палате „Југославија”. Са друге ру краља Александра 26 и Основне школе „Лазар Са- стране, на облик и целу конструкцију утицао је простор ватић” на Земунском кеју (1960–1962), а потом у свом који се налази испод ње – на дубини од осам метара ис- најзначајнијем делу – згради Социјалног осигурања. под коте тротоара пројектован је градски саобраћајни Увођење орнамента инспирисано је националним мо- тунел који везује Бранкову и Улицу Едварда Кардеља.37 тивима са ћилима, али и искуствима са путовања по Локација одобрена за изградњу савршено је од- Америци.31 говарала репрезентацији и потребама предузећа.38 Алексеј Бркић је рано напустио пројектантску Највећи број инвеститора шесте деценије двадесетог праксу и посветио се теоријском раду из области ар- века излази из анонимности и свој углед жели јавно да хитектуре. Његово теоријско дело је обимно и темат- презентује. Стога, лице њиховог објекта јесте јавни ог- ски разноврсно.32 лашивач снаге и прогреса.39 Услед услова које поставља савремена канце- Зграда „Хемпро” ларијска зграда, недовољне величине терена за из- Локација за подизање зграде добијена је у улици градњу и конструктивних услова терена под зградом, Теразије број 8 где се налазила приземница оштеће- усвојен је као носећи систем армиранобетонски ске- на бомбардовањем.33 У згради су биле смештене три лет. (сл. 4) Пројектом је усвојен спратни распоред породице које је Станбени отсек Народног одбора Бе- којим су радни простори постављени у по два спољ- ограда иселио на Нови Београд и извршена је експро- на тракта, док је унутрашњи, средишњи тракт резер- пријација парцеле.34 Рушење постојеће зграде и про- висан за помоћне просторије и комуникацију. На овај даја материјала извршена је путем јавне лицитације начин задовољени су услови осветљења, максимал- у корист предузећа „Инвест-импорт“. У послератним на искористивост површина, експлоатација инвести- годинама основан је „Хемпро” као прво специјализо- ција и величина парцеле. Пасажни улаз је третиран вано спољнотрговинско предузеће из области хемије и репрезентативно као комуникациони и изложбени хемијских производа на Балкану.35 простор са витринама за излагање. (сл. 5) На првом

28 Зграда „Хемпро” на Теразијама

Сл. 8 / Детаљ последњег спрата и кровне терасе Сл. 9 / Дворишна фасада 2017. године 2017. године (фотографија аутора) (фотографија аутора)

спрату смештен је хол за пријем странака и вели- У току изградње објекта 1956. године дошло је ка сала за конференције са припадајућим помоћним до промене инвеститора. Наставак градње преузело просторијама. Други спрат је предвиђен за руковод- је Извршно веће НРС. По захтеву новог инвеститора ство, те је у складу са тим и осмишљен.40 Спратови дошло је до измене распореда просторија. Наиме, на од трећег до шестог представљају типске спратове, теразијској страни је одређено додавање застакљених односно препознатљив канцеларијски спрат. У спољ- преграда у контоарски тип канцеларијског простора. ним трактовима зграде смештене су канцеларијске Измена се односи на све спратове док је простор пр- сале.41 Последњи спрат је предвиђен за друштвене вог, другог и седмог нивоа такође преиначен у типски просторије клубског карактера и једном салом са мо- канцеларијски простор.42 гућношћу излаза на терасу. Такође, на седмом спра- Зграду одликује висок ниво аутентичне архи- ту је планирана и просторија за припрему хране као тектонске замисли, што даје посебну вредност целом и две гарсоњере. Овај спрат је повучен од предњег уличном потезу. (сл. 7) Утиску лакоће доприносе про- фасадног платна ради везивања овог објекта са архи- зорски парапети обложени стаклом. У оквиру фасадног тектуром суседне зграде. (сл. 6) Пројектом је плани- платна, са добро ритмизираном поделом површина, по- рана и равна кровна тераса. „Зид фасада” је изведе- стављен је мермером обложен оквир у доњем сегменту на по пројектном решењу од камена, челика и стакла. чиме се одаје утисак слике у слици. Унутар фасадног Главна фасада је освежена поделом фасадне равни и оквира истиче се балкон. Приземље је повучено иза зи- асиметричним постављањем квадратног рама којим је дног платна фасаде. Повучени последњи спрат решен обухваћен сегмент прочеља у висини прва три спрата. у виду закошених сегмената представља ликовни израз На овај начин створен је утисак дупле фасаде који је али и спону са завршеним спратовима суседних обје- додатно истакнут постављањем балкона унутар овог ката. (сл. 8) Ликовном квалитету доприноси ритмиза- фасадног мотива. ција суперпонираних површина и контрастних волуме- Етапе грађења су по пројекту Алексеја Бркића ос- на. Дворишна фасада је изведена у сведенијој форми са мишљене тако да до краја 1955. године грађевински карактеристичном хоризонталном поделом континуал- радови великим делом буду готови. Период израде за- них низова прозорских отвора који понављају растер натских и инсталатерских радова везује се за 1956. го- са уличне фасаде. Ипак, у случају дворишне фасаде ко- дину, а до краја исте године је планиран и завршетак ристе се бетонски парапети. (сл. 9) Бркић се кроз споје- зграде. При изградњи објекта, прва етапа тј. период ве различитих материјала и степенастим обликовањем припремних радова је одузео највише времена, 1954. поткровне равни изразио против манира шаблонске и 1955. годину услед израде тунела. безорнаменталности дела и деперсонализованог гра-

29 љубица радовановић

дитељства. Обликовање фасаде чистим геометријским ди под мирну ноту и обликује у оквиру једног фасадног­ формама и стакленом опном, зид завесом, одаје утицај платна. Стога, драстичан помак и врхунац уобличавања архитектонских идеја Мис ван дер Роеа. Ипак, Бркић је архитектонске филозофије о ослобађању зида свих сте- на свом делу исказао личну борбу са проблемом ауто- га дајући му моћ говора и способност изражавања, лежи ритета геометрије и истраживање могућности личног управо у згради „Хемпро”. Пројекат је израђен непо- уметничког израза. Објекат је вреднован као значајно средно након дубровачког саветовања, у корак са Држа­ архитектонско остварење. Зграда „Хемпро” данас ужи- вном штампаријом Милорада Мацуре. Док су идеје и ва статус добра под претходном заштитом које је Тера- закључци донети на истом још били свежи, Бркић уве- зијама пружило визуелни и просторни имплус. Њена лико свој пројекат спроводи у дело. Након овог објекта, савремена архитектура је успешно интерполирана у уследило је најзначајније дело Бркићеве пројектантске постојећу урбану матрицу без нарушавања наслеђеног делатности, Зграда социјалног осигурања у Немањиној градитељског корпуса. улици. Аутор се из сфере графизма окреће орнамента- Зграда „Хемпро” у опусу Алексеја Бркића предста- лизму. Бркић „Хемпром” започиње богат период соп­ вља преломну тачку, пресудну за даљи рад и развој. Она ствене пројектантске делатности, али истим тек отвара је врхунац геометризованог дела чисте форме и облика пут развоја на нивоу модерне архитектуре Београда по- којим је најавио време промена на српској архитектон- четком друге половине XX века. ској сцени. На развојном путу идеја о модерној про- чишћеној архитектури која разбија низове једноличних­ Љубица П. Радовановић здања, згради на Теразијама је претходила Бркићева МА историчар уметности школа на Вождовцу. Ритам чистих обликовних форми Завод за заштиту споменика културе града Београда и волумена су њена главна одлика. Исте Бркић подво- [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] О згради „Хемпро” писали су: Михајло Митровић, Новија ар­ века”, Београд 1999, 31–32; Бојан Ковачевић, Бркић, Архитек- хитектура Београда, Београд 1975, 45; Тијана Борић, Зграда тура 37, Београд, јануар 2001, 2–6; Љиљана Милетић-Абрамо- предузећа „Хемпро” Теразије 8, у: Теразије. Урбанистички и вић, In memoriam Алексеј Бркић (1922–1999), Наслеђе III, Бе- архитектонски развој, Београд 2004, 142–143; Пословна згра­ оград, 2001, 235–236; Слободан Г. Богуновић, Архитектонска да „Хемпро”, у Систематско истраживање: Послератна архи­ енциклопедија Београда XIX и XX века. Архитекти, том II, Бе- тектура Београда, Београд 2010, 71; Најзначајнији извор за оград 2005, 737–741. истраживање овог објекта је документација која се налази у 3] Теразије својим положајем представљају једну од жила куца- Документационом центру Завода за заштиту споменика кул- вица града Београда, али и својом вишевековном наменом. О туре града Београда. У оквиру систематског истраживања, развоју Теразија и њиховом историјском приказу видети: Тија- евиденциони картон објекта даје информације у оквиру ис- на Борић, Теразије. Урабанистички и архитектонски развој, ториографије и валоризације. Осим писане грађе, фотодоку- Београд 2004; Предлог одлуке о утврђивању Теразија за прос- ментација пружа директан увид у промене које су се одвијале торну културну-историјску целину, Центар за документацију на самом објекту, али и његовој непосредној околини. На ис- Завода за заштиту споменика културе града Беоргада. У окви- торијским и савременим фотографијама се јасно види развој ру документације Завода, налазе се и досије, писана, технич- и однос према непокретном наслеђу. Подаци које пружа ова ка и хемеротечка грађа, и фотодокументација. Поменута грађа грађа значајни су из угла истраживања али и из домена зашти- представља значајан извор информација. Такође, у оквиру те. Такође, у оквиру Грађевинског фонда Историјског архива детаљних урбанистичких планова и конзерваторских услова Београда похрањена су документа од изузетног значаја. Тех- могу се видети и промене као и интервенције које су рађене у ничку документацију сачињавају планови за главни пројекат, оквиру потеза Теразија. измене главног пројекта зграде као и писане белешке Алексеја 4] О развоју савремене архитектуре се не може говорити ван кон- Бркића са техничким описом, предмером и предрачуном, из- текста друштвено-историјских и политичких прилика и ути- водом из земљишне књиге. цаја. Прелазак са утицаја соцреализма на тенденције западно- 2] Како би се на најбољи начин разумео ликовни манир и умет- европске архитектуре, њених идеја и филозофије, тежња младе нички израз архитекте А. Бркићу видети: Алексеј Бркић, Зна­ државе да се избори за национални израз али и да истовремено кови у камену, Српска модерна архитектура 1930–1980, Бео- задовољи потребе становништва, ширење Београда и градња град 1992; Зоран Маневић, Архитектура Алексеја Бркића, услед повећане миграције, само су неке од ствари које су у Уметност 13, Београд, 1968, 73–83; Алексеј Бркић, Одлазак кратком хронолошком периоду утицале на развој архитекту- зида, у: Српска архитектура 1900–1970, Београд, 1972,(из- ре, а које су оставиле неизбрисиви траг. Видети: Милош Р. Пе- дање Музеја савремене уметности) 67–68; Зоран Маневић, ровић, Српска архитектура XX века, од историцизма до дру­ Алексеј Бркић, у „Лексикон српских архитеката XIX и XX гог модернизма, Архитектонски факултет у Београду, Београд,

30 Зграда „Хемпро” на Теразијама

2003; Иван Штраус, Архитектура Југославије 1945–1990, Са- трговачке делатности. У XIX веку је дошло до промена унутар рајево 1991, 23–24; Зоран Маневић, Новија српска архитекту­ урбане структуре Београда чиме је формирана основа градске ра, у: Српска архитектура 1900–1970, Београд 1972 (издање матрице из које се развијала престоница до данашњих дана. Музеја савремене уметности), 7–38; Милан Просен, О соцреа- Средином XIX века, пресељењем центра власти у непосредну лизму у архитектури и његовој појави у Србији, Наслеђе VIII, близину Теразија долази до развоја репрезентативног изгледа Београд, 2007, 95–117; Александар Кадијевић, О соцреализму дуж целог потеза. Становници Теразија нису више занатлије, у београдској архитектури и његовим опречним тумачењима, него знаменити грађани београдског друштва, високи чинов- Наслеђе IX, Београд, 2008, 75–88; Систематско истраживање: ници и богати трговци. Теразије у потезу ка дворском ком- Послератна архитектура Београда, документација Завода за плексу, попримају дворско-бирократски карактер док се дуж заштиту споменика културе града Београда, 2011. доњег потеза подижу значајни градски хотели, кафане и трго- вине. Тиме је подручје Теразија оформљено као пословно-ад- 5] Мишић, Б. и стручни сарадници: Михајлов, С., Весковић, И. и министративни и друштвени центар Београда. Милојевић, С. (2010), Систематско истраживање: Послератна архитектура Београда Документација Завода за заштиту спо- 26] Конкурс за преуређење Теразија расписан је 1911. године који меника културе града Београда: 19. је показао и истакао његов значај не само као транзитног сао- браћајног трга већ као новог средишта јавног градског живо- 6] За опширније види: Милан Просен, О соцреализму у архи- та. Регулациони план је замисао француског инжињера Еду- тектури и његовој појави у Србији, Наслеђе VIII, Београд, арда Лежеа, по којем је Трг добио два коловоза, а по средини 2007. цветнe ронделe са гвозденом декоративном оградом и пешач- 7] Мишић 2010: 20. ко острво. Урбанистичко-архитектонска трансформација на 8] Мишић 2010: 19. прелому два века резултирала је градитељском експанзијом у 9] Мишић 2010: 22. периоду између два светска рата, због чега Теразије добијају кваликатив „збирке архитектонских достигнућа”. Крајем чет- 10] Исто. врте деценије подигнута је зграда Хипотекарне банке Трговач- 11] Мишић 2010: 23. ког фонда, висински регулатив улице и њен доминантан прос- 12] Мишић 2010: 25. торни завршетак, данашњи урбани маркер Теразија и симбол Београда. Након Другог светског рата, Никола Добровић до- 13] Perović 2003: 167. води до новог преуређења Теразија, фонтана, пешачка остр- 14] Шегвић, Мацура, Марасовић, 1950: 4–13. ва, канделабри су уклоњени, а трамвајске шине су замењене 15] Идеје Саветовања у Дубровнику постале су видљиве и на мрежом тролејбуса. У оквиру последњих интерванција (1968) практичном плану. Огледале су се у реализацији објеката по- просечени су и подземни пролази за пешаке. Чесма кнеза Ми- пут зграде Војногеографског института и штампарије Мило- лоша постављена је на платоу испред хотела „Москва” 1975. рада Мацуре. Тиме су означене промене дискурса београдске године где се и даље налази. За опширније види: Т. Борић, Те- архитектуре пре него што је она озваничена резолуцијама и разије. Урбанистички и архитектонски развој, 28–30. документима. 27] Документација Завода за заштиту споменика културе града 16] Štraus 1991: 23. Београда 17] Мишић 2010: 26. 28] Непосредну околину објекат на адреси Теразија број 8, чиниле су приземнице са спратом, стамбене куће са локалом у при- 18] Маневић 1972: 29. земљу. У оквиру блока кућа налазило се више кафана. Од XX 19] До тада је Београд имао монополистичке архитектонско-ур- века у оквиру блока, доминантан стил грађења јесте академи- банистичке пројектне организације. Одлуком Привредног са- зам и академизам са елементима сецесије. Габарит блоковског вета из 1952. године формирано је 47 нових пројектантских низа је уједначен и висински усклађен. атељеа. Укидање монополистичких положаја појединих ве- Документација ЗЗЗСКГБ, досије СК–362 Зграда Социјал- ликих атељеа и груписање аутора према стилским и идејним 29] ног осигурања у Београду. За опширније види: З. Мaневић, опредељењима, допринело је повећању квалитета објеката Архитектура Алексеја Бркића, Уметност 13, Београд, 1968, пројектованих и грађених током овог периода. 72–83; М. Митровић, Новија архитектура Београда, Београд, 20] Мишић 2010: 26. 1975, 45–49; Бркић Алексеј, у: Лексикон српских архитеката 21] Братислав Стојановић, О архитектонско урбанистичким XIX и XX века, прир. Зоран Маневић, Београд, 1999, 31–23; S. пројектним организацијама Београда, 478, у Послератна ар­ G. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX хитектура Београда, 25. veka. Arhitekti, tom II, Beograd 2005, 737–741. 22] Мишић 2010, 27. 30] Алексеј Бркић је студије на Архитектонском одсеку Технич- 23] Исто. ког факултета у Београду уписао пре Другог светског рата, а завршио 1948. године. Одмах по дипломирању распоређен је у 24] Мишић 2010, 19. Министарство здравља у Управу за бање. У периоду од 1949. 25] Хронолошки ток настанка и развоја Теразија као градског до 1952. године био је управник архитектонског одељења у простора јавног карактера почиње у најранијем периоду нове саставу Пројектантског завода Србије. Потом оснива пројек- ере када је дато подручје припадало римском Сингидунуму. тантски атеље „Инвест-пројект” (1953–1957), да би након овог Путем османске власти и аустроуграских окупација, Теразије ангажмана деловао у мањим архитектонским бироима, углав- су препознате као важна саобраћајница док се њихова улога у ном као оснивач и водећи пројектант („Обелиск” 1957–1963, друштвеном животу Београда активније почела развијати сре- „Врачар пројект” 1964. и „Београд биро”). Аутор је четрдесет дином XIX века. Тада започиње настањивање потеза и развој реализованих архитектонских пројеката: јавних, стамбених и

31 љубица радовановић

индустријских објеката. Прва Бркићева дела су столарница у ангажованост овог значајног неимара савремене српске и бео- комплексу фабрике „Змај”, Фабрика за прераду воћа и поврћа градске архитектуре огледа се и у томе што је као вишегодишњи у Пожаревцу и Шапцу, домови културе. председник Савеза архитеката Србије установио признање овог 31] Остали пројекти које је Алексеј Бркић извео су: стамбена зграда удружења „Велику награду архитектуре”. Такође је 1995. годи- на Дунавском кеју у Новом Саду (1954–1958), стамбена зграда у не био иницијатор идеје о оснивању и први председник Српске Милешевској 35–37 (1954–1958), Хотел у Новој Вароши (1955– академије за архитектуру, а био је и почасни члан сродних ор- 1968), Дом културе у Улици Божидара Аџије (1962–1965), стам- ганизација. За своју архитектонску делатност добитник је при- бена зграда на углу улица Владе Зечевића и Мутапове (1962– знања Велике награде архитектуре Удружења архитеката Србије 1966), вишеспратница на углу Милешевске 43 и Лозничке, и награде за животно дело УЛУПУДС-а (1997). Своје радове из- стамбени објекат у Господар Јовановој 59 (1958–1959) и други. лагао је на три самосталне и шест колективних изложби. 32] Своје занимање за проблем синтезе ликовних уметности и ар- 33] Подаци о локацији, рушењу старог и подизању новог објекта, хитектуре претворио је седамдесетих година прошлог века у етапама грађења и његовим архитектонским карактеристика- „Симпозијум о синтези” организованим у Врњачкој бањи. Та- ма у: ИАБ ф 87-9-957 и ИАБ ф 712–4. кође је своје теоријске ставове износио у стручним часописи- 34] ИАБ ф 87-9-957 и ИАБ ф 712–4. ма Архитектура-урбанизам (програмски текст „Одлазак зида”), 35] Податак је пронађен на сајту предузећа „Хемпро”: http://www. Изградња (серија текстова „Инверзија дијалектике облика”), hempro.co.rs/serstrana2.htm, приступљено 17. априла 2017. го- Градина, Наслеђе. Његово антологијско дело „Знакови у каме- дине. ну” представља незаобилазно штиво у изучавању српске модер- 36] ИАБ ф 87-9-957 и ИАБ ф 712–4. не архитектуре у периоду између 1930. и 1980. године, а са ос- новном идејом да се афирмише београдска школа архитектуре 37] Од 1997. године до данас улица носи назив Дечанска. која је како сам Бркић наводи „прва заузела отворени антифунк- 38] Како је у решењу о подизању зграде наглашено нова зграда се ционалистички став уводећи у доктринарно упрошћени модер- подиже преко пута дотадашњих просторија предузећа, у стро- низам знакове сликовитости и семиотичку хипотезу, и прва већ гом пословном центру. Саобраћајне линије су врло повољне током педестих антиципирала суштину онога што ће се касније као и близина хотела за стране комитенте. Види ИАБ ф 87-9- назвати постмодернизмом”. Последњих година Алексеј Бркић 957 и ИАБ ф 712–4. је завршио још два обимна рукописа: „Разговор са пријатељем 39] Маневић 1972: 29. загонетке” и „Дивота нереда”. Важан сегмент Бркићеве актив- ности представља педагошки рад на Архитектонском факулте- 40] У уличном тракту је планирана соба директора, собе помоћни- ту, где је студентима завршних година и постдипломцима пре- ка и секретара. Између осталог, уз чекаоницу се налази интер- давао Архитектонику и теорију простора. Током 1960. године у но степениште које је у вези само са првим спратом. Опшир- Сједињеним Америчким Државама предавао је на Univercity of није: ИАБ ф 87-9-957 и ИАБ ф 712–4 California, Berkeley Michigen и State Univercity. Такође, један је 41] Рaдна места у салама прихваћена су као подесније решење од од ретких српских архитеката који је путовао следећи траг на- система радних места по одељењима. У средњем тракту су стајања архитектуре. Обишао је и снимио све важније грађевине гардеробе службеника. Опширније: Исто. светске архитектонске баштине, а касније те прве скице разрађи- 42] Укидају се службеничке гардеробе средњег просторног тракта вао остваривши знатан опус изванредних цртежа. Друштвена као и интерно степениште између прва два спрата.

ЛИТЕРАТУРА

Bogunović, S. (2005), Arhitekti, u: Arhitektonska enciklopedija Beo­ Милетић-Абрамовић, Љ. (2001), In memoriam Алексеј Бркић grada XIX i XX veka, Beograd: Beogradska knjiga (1922–1999), Наслеђе III (Београд) Борић, Т. (2004), Теразије. Урбанистички и архитектонски развој, Београд: Златоусти Митровић, М. (1975), Новија архитектура Београда, Београд: Југославија Бркић, А. (1972), Одлазак зида, у: Српска архитектура 1900– 1970, Београд: Музеј савремене уметности Perović M. (2003), Srpska arhitektura XX veka od istoricizma do Бркић, А. (1992), Знакови у камену, у: Српска модерна архите­ drugog modernizma, Beograd: Arhitektonski fakultet ктура 1930–1980, Београд: Савез архитеката Србије Просен М. (2007), О соцреализму у архитектури и његовој појави Кадијевић, А. (2008), О соцреализму у београдској архитектури и у Србији, Наслеђе VIII (Београд) Улице и тргови Београда. Том I његовим опречним тумачењима, Наслеђе IX (Београд) (2004), Београд: Библиотека града Београда Ковачевић, Б. (2001), Алексеј Бркић, Архитектура 37 (Београд) Шегвић, Н, Мацура М. и Марасовић Р. (1950), Прво савјетовање Маневић, З. (1968), Архитектура Алексеја Бркића, Уметност 13 архитеката и урбаниста ФНРЈ у Дубровнику – Закључци Првог (Београд) савјетовања архитеката ФНРЈ о питањима урбанизма и архитекту- Маневић, З. (1972), Новија српска архитектура, у: Српска архи­ ре, одржаног у Дубровнику од 23. до 25. новембра 1950, Урбани­ тектура 1900–1970, Београд: Музеј савремене уметности зам и архитектура 4 (Загреб) Маневић З. (1999), Алексеј Бркић, у: Лексикон српских архитека­ та XIX и XX века, Београд Štraus I. (1991), Arhitektura Jugoslavije 1954–1990, Sarajevo: Svjetlost

32 Зграда „Хемпро” на Теразијама

Summary: LJUBICA RADOVANOVIĆ

THE “HEMPRO” BUILDING IN 8 TERAZIJE STREET IN BELGRADE

This work by Aleksej Brkić announces the original creative style in the architectural expression, as well as the emergence of an unconventional and original architecture. In constant search of the remarkable and unique design, he gravitates towards graphism, hence his architectural works manifest a specific original style. Observing the edifice as an individual complex, one can note an extraordinary display of modernist postulates – extending beyond mere repli- cation. The building is characterized by simplicity and geometry, influenced by the spirit of Mies van der Rohe and the international style architecture. However, the author deviates from the strict functionalism postulates. The distinctive glass façade made the “Hempro” building a role model, generating numerous replicas in a unique expressive style in the late 1950s and early 1960s. The sophistically selected and blended design details are interposed within the urban neighborhood, while retaining its expressiveness and not compromising the impression of a compact block. The style manifests a harmonious and balanced relation between the details and the building as a whole. Though representing a modern piece within the spatial segment of Terazije, with its volume, façade appearance, and architec- ture consonant with the style of the neighboring buildings, the “Hempro” building does not compromise the street front line. Its artistic style does not confront the compact block of buildings. The building’s modern architecture is smoothly integrated into the existing urban matrix, not causing discrepancies with the inherited architectural fund. Observing the chronological development of Terazije urban area as the capital’s economic and trade center, the “Hempro” building pro- vides major contribution to the development of this area, standing as a symbol of the modern era and post-war progress. Viewing the “Hempro” building through a prism of socio-historical circumstances, it represents as a pioneer work in Belgrade’s post-war architecture. The building symbolizes the political changes and a shift from socialist governance principles to a development path influenced by the Western Europe. The key merit of this significant post-war edifice is seen in its architectural style, which gave rise to the new views on the contemporary vocabulary opportunities and cours- es in interpreting the architecture topics, its style differing from the simplified art and shapes of the functionalism style.

Illustrations

Fig. 1 Terazije street view between 1910 and 1920 (historical photo- Fig. 5 Aleksej Brkić, ground floor base plan, Main design from 1954 graph, Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade) (Historical Archive of Belgrade, 712/4) Fig. 2 Terazije street view in 1933 (historical photograph, Cultural Fig. 6 Aleksej Brkić, street view, Main design from 1954 (Historical Heritage Preservation Institute of Belgrade) Archive of Belgrade, 712/4)

Fig. 3 Terazije street view, street numbers 2–18 (Conservation re- Fig. 7 The buildings overall appearance, 2017 (author’s photograph) quirements in the process of designing/reconstruction of build- ings and spatial areas, Cultural Heritage Preservation Institute Fig. 8 Detail, upmost floor and roof terrace, 2017 (author’s- photo of Belgrade) graph) Fig. 4 Aleksej Brkić, cross-sectional and partial longitudinal view, Main Fig. 9 Backyard façade 2017 (author’s photograph) design from 1954 (Historical Archive of Belgrade)

33

УДК 711.4(497.11)

ИВАНА ВЕСКОВИЋ, ЈЕЛИЦА ЈОВАНОВИЋ

ИЗГРАДЊА БЛОКОВА 21, 22, 23 ЦЕНТРАЛНЕ ЗОНЕ НОВОГ БЕОГРАДА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У ОКВИРУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА БЕОГРАДА

Сажетак: Aрхитектонско-урбанистичка анализа првих стамбених блокова 21, 22 и 23 Централне зоне Новог Београда, представља сложен процес истраживања и сагледавања историјских, политичких и градитељских услова за формирање новог града на простору без на- слеђених урбанистичких слојева. Реч је о макроамбијенту грађеном током друге половине XX века према Регулационом плану Новог Београда из 1962. године. Данас су новобеоградски блокови симболи политике социјалног старања у време СФРЈ, масовне индус- тријализације у грађевинарству иза које је стајала држава – економски, политички и логистички, као и конкурсне политике која је била заснована на постепеној изградњи процедуралног, институционалног и научно-технолошког оквира у циљу позитивне репре- зентације државе. Архитектура Централне зоне, иако базирана на интернационалним узорима и совјетском соцреализму у почецима настајања, репрезентује сопстевни градитељски и ликовни идентитет због чега у оквиру непокретног културног наслеђа ужива ста- тус целине под претходном заштитом. Кључне речи: СФРЈ, Нови Београд, стамбени блок, интернационални стил, социјалистички реализам, бетон, префабрикација, индустријализација, културно наслеђе

Abstract: The architectural and urbanistic analysis of the first residential blocks – 21, 22 and 23 – of the Central zone of New Belgrade represents a highly complex process of researching and analyzing the historical, political and architectural conditions for developing a new city, across an area free of any inherited urbanistic layers. The area stands as a macro environment constructed over the second half of the 20th century, based on the 1962 Regulation plan of New Belgrade. Nowadays, the New Belgrade blocks symbolize the social care pol- icy of the SFRY period, the mass industrialization of the construction sector supported by the state in economic, political and logistical aspects, as well as an overall competition policy enabling gradual development of procedural, institutional and scientific-technological framework, positively representing the state image. Though modeled by the international examples and the early-stage Soviet socialist realism, the Central zone architecture displays an authentic architectural and artistic identity, thus being designated as part of the immov- able cultural heritage and an area under prior protection. Keywords: SFRY, New Belgrade, residential block, international style, socialist realism, concrete, prefabrication, industrialization, cultural heritage

Увод д првих идеја о оснивању града на левој оба- публици (ФНР/СФР) Југославији већ и у свету. Иако је ли Саве у Београду током треће деценије XX утицај социјалистичког реализма, као модел совјетске Овека, па до реализованих решења након Другог (СССР) културне политике захватио све области умет- светског рата може се сагледати развојни пут дома­ ности у првим послератним годинама, југословенска ће архитектонско-урбанистичке праксе. Трансформа- архитектура овог раздобља носила је у себи све про- ције и измене које су пратиле највећи градитељски по- тивречности прелазног периода. Те противуречности духват на овим просторима биле су условљене новим најпре су произилазиле из чврсте везе са архитектон- друштвено-политичким­ идејама не само у Федера­тивној­ ским наслеђем међуратног периода, али и из „обавезе” Наро­дној Републици/Социјалистичкој Федеративној Ре- у примени увезених соцреалистичких принципа.1

35 ивана весковић, јелица јовановић

Крајем 1946. године расписани су велики конкур- витка Београда у годинама 1947–1951. године и Пе- си за Нови Београд: општи јавни југословенски кон- тогодишњем плану развитка народне привреде НРС, курси за идејнa решења зграда централног комитета посебна поглавља била су посвећена изградњи новог Комунистичке партије Југославије (ЦК КПЈ) и Председ- дела Београда на левој обали Саве.11 Почеци се везују ништва владе Федеративне Народне Републике Југосла- за изградњу стамбених павиљона на Тошином бунару вије (ФНРЈ, потом Савезно извршно веће – СИВ) који (1947–1950) која још увек носи обележја сведених еко- су обухватали поред пројеката појединачних објеката номских могућности тадашње државе. Међутим, поли- и предлоге за урбанистички план Новог Београда као тичко размимоилажење Југославије и Совјетског савеза новог управљачког града ФНРЈ. Већ од 1950. године и (1948) отворило је пут ка већој слободи идеја и ства- Дубровачког конгреса2, потом изградње „експеримен- ралаштва и интернационалним примерима савреме- талних”3 блокова 1 и 2 на Новом Београду 1958. године, ног схватања архитектуре и урбанизма. Са реорганиза- дошло је до експанзије ауторске архитектуре и урбани- цијом државне управе крајем пете деценије, суштински зма, као и грађевинарства у технолошком и иновацио- се променио и програмски концепт изградње Новог Бе- ном погледу. У практичном смислу, овај период каракте- ограда. Првобитна идеја о формирању новог управног ришу супротности у распону од амбициозних конкурса седишта државе замењена је концептом о простору са највиших државних објеката до стамбене изградње ни- доминантним становањем. Архитектура и грађевинар- жег стандарда.4 Истовремено, стилске карактеристике ство постали су област иновативности, а урбанистичка указују на сложеност процеса изградње условљене раз- делатност и планско изграђивање добили су снажнију личитим факторима. Базиран на постулатима интерна- техничку, организациону и кадровску базу. У стано- ционалног стила, са карактеристикама брутализма на вању, конкретно, истиче се примена префабрикованих појединим примерима, а темељен на концепту државе технологија, пре свега оригиналних, домаћих система, социјалног старања5 у својој реализацији Нови Београд међу којима је свакако најзначајнији ИМС Жежељ сис- је постао репрезент новог модернистичког концепта ар- тем патентиран управо током изградње Новог Београ- хитектуре и урбанизма на просторима СФРЈ. 6 да, уз који постоји и низ патената који су повезани са његовом применом у стамбеној индустрији.12 Историјски оквир Међутим, пут тражења најбољих решења, израда Нови Београд подигнут је на терену који се про­ и измене планског основа трајао је читаву деценију, а стире између урбаних целина (старог језгра) Београда конкурсни радови за Нови Београд на најбољи начин су и Земуна и лесног платоа Бежанија. Реч је о ниском­ и репрезентовали потрагу за новим идентитетом југосло- мочварном тлу, али и пределу који је вековима пред- венске архитектуре. С аспекта просторног планирања стављао границу између османског Београда и аустриј­ 1950. године усвојен је нови Генерални план Београ- ског Земуна. Прво Турци, а потом Аустријанци поди- да под руководством архитекте Милоша Сомборског, у зали су на овом терену утврђења и сличне грађевине којем је Нови Београд подељен главним саобраћајним како би га учинили проходним за своју војску.7 Прве правцима на четири подужна појаса.13 У приобалном озбиљне градитељске реализације десиле су се између појасу је формирана административна и управна зона, два светска рата изградњом једног од већих приста- а остала три су намењена становању. Током шездесе- ништа за ваздушни саобраћај у Европи пре Другог тих година архитектура је новим конструкцијама и ма- светског рата, Аеродрома „Београд”8 1927–1931. го- теријалима пре свега наметнула функционалност и ра- дине, према пројекту Милутина Миланковића, ком- ционалност као примарне критеријуме. Урбанистички плекса Сајмиште9 који је отворен 1937. године према план, по којем је коначно започета изградња, усвојен је плану архитеката Рајка Татића, Миливоја Тричковића 1960. године, а простор између старог Београда и Зе- и Ђорђа Лукића, и индустријске зоне у Доњем пољу муна постало је највеће концентрисано градилиште и Земуна10 (данас такође новобеоградски блокови), али „...лабораторија експерименталног и студијског рада...” је даље планове прекинуо Други светски рат. на просторима бивше СФРЈ. 14 Прве идеје о подизању новог града на левој оба- ли Саве након 1945. биле су повезане са стварањем Процес изградње Новог Београда нове управно-административнe, економске и културне и блокова 21, 22 и 23 престонице. У том контексту, Нови Београд се нашао Изградња Новог Београда се може сагледати кроз међу приоритетима градских и федералних власти и три фазе. Прва фаза започета је изградњом насеља То- партијског руководства. У Петогодишњем плану раз- шин бунар од 1947. до 1950. године и Студентског гра-

36 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

Сл. 1 / Регулациони план подручја општине Нови Београд – „бланко” подлога у коју се након појединачних конкурса и израде планова нижег ранга уцртавало решење блок по блок (Урбанистички завод Београда)

да од 1948. до 1950. године. Насеље Тошин бунар, по- ката и групација. Пројекат је рађен у оквиру бироа дигнуто на обједињеном пољопривредном замљишту „Србијапројект”. Ову фазу изградње одликује потпуно некадашњих парцела приземних кућа, представљало је нов концепт. Архитектонско-урбанистички квалитет једно од првих у низу којим се решавала стамбена кри- овог рејона сагледава се на згради Центра месне зајед- за путем масовне градње на теренима нове градске те- нице „Фонтана” (1963–1967) у Блоку 1, коју је пројек- риторије. Објекти су грађени од опеке, без централног товао Урош Мартиновић. Поред архитектонског квали- грејања и применом неколико типских пројеката. Ли- тета у спољном обликовању тако и у веома успешном ковни третман фасада одражавао је примену строгих и јасном функционалном решењу низа садржаја. Стам- прописа о рационалној изградњи и оквире у којима се бени блокови 1 и 2 и „Фонтана” показатељи су новог кретала архитектура тих година. Пројекте за Студент- пута у пројектовању на којима је први пут примењена ски град и Тошин бунар израдио је Институт за изу- индустријализација грађења и конструктивно решење чавање и конкретизовање проблематике Новог Београ- система Бранка Жежеља. да. Аутори архитектонско-урбанистичког пројекта су После конкурса одржаног у периоду 1958–1959. Љубо Илић и Видо Врбанић. године, за решење првог стамбеног блока у Централ- Друга фаза започета је 1959. и трајала је до 1963. ној зони чије границе чине Булевар Михајла Пупина, године изградњом тзв. експерименталног рејона који ул. Милентија Поповића, Булевар Милутина Милан- обухвата два стамбена блока, Блок 1 и Блок 2. Архите- ковића и Булевар уметности, започета је трећа и најо- кта Бранко Петричић је аутор урбанистичког решења, бимнија фаза изградње. Поред детаљног архитектон- а Тихомир Ивановић, Душан Миленковић и Бранко ско-урбанистичког плана Блока, конкурс је обухватао Петричић архитектонских решења појединачних обје- и идејне предлоге за разраду централног потеза од

37 ивана весковић, јелица јовановић

Сл. 2 / Ортофото снимак Централне зоне у изградњи крајем шездесетих година прошлог века, видљиви су блокови 1 и 21 у целини, блокови 28 и 29 су тек градилишта на којима се назиру габарити објеката, док су на месту осталих блокова пешчани терени (Урбанистички завод Београда)

СИВ-а до Железничке станице. Прва награда није до- Блок 22 и Блок 23 (завршени 1976. према конкурсу из дељена већ две равноправне друге награде за ауторске 1968); Блок 28 (1971. ДУП, 1966); Блок 29 (1969–1973, тимове: (1) Леонид Ленарчић, Милосав Митић, Иван ДУП, 1966); Блок 30 (1967–1979. ДУП, 1963) Међу- Петровић и Михаило Чанак; (2) Јосип Свобода, Душан тим, Централна зона Новог Београда реализована је Миленковић, Милутин Главички, Гаврило Дракулић и делимично и то по ободу територије намењене стано- Јован Лукић. Додељена је и једна награда Ратомиру Бо- вању. Девет симетрично распоређених блокова оријен- гојевићу чије је решење у коначним разрадама Плана тисани су између Железничке станице Нови Београд и потпуно одбачено. Након завршеног конкурса, Савет за Палате „Србија” (СИВ). Ради се о Целини правоугаоне урбанизам је поставио нов програмски основ, а израда форме која обухвата средишњи потез решен у три бло- Плана поверена је Урбанистичком заводу који је фор- ка квадратних основа димензија 400x400 м. Са његове мирао радну групу архитеката и урбаниста.15 План је обе стране симетрично су распоређена још по три бло- представљао коначан исход дугог планирања у којем су ка правоугаоних основа димензија 600x400 м. Архи- постављене главне контуре Централне зоне Новог Бео- тектонска решења бирана су на општејугословенским града које постоје и данас. На основу овог решења, Ми- (за блокове 21, 22, 23 и 28), односно ужим конкурсима лутин Главички и Урош Мартиновић израдили су 1962. (блокови 29 и 30) чији су аутори значајни представ- године Регулациони план који је служио као основ за ници југословенске сцене тог времена: Урош Марти- израду детаљних планова и урбанистичких услова свих новић, Леон Кабиљо, Богдан Игњатовић, Илија Ар- будућих блокова и појединачних објеката.16 (сл. 1) наутовић. Међутим, важно је нагласити и генерацију Блок 21 је био први стамбени блок реализован у врсних аутора која је стасавала кроз конкурсе за Нови периоду од 1962. до 1966. у Новом Београду. Након Београд: Михаило Чанак, Милосав Митић, Иван Пе- овог блока реализовано је још пет у периоду до 1975. тровић, Милутин Главички, Александар Стјепановић, године који чине Централну зону Новог Београда: Божидар Јанковић, Бранислав Караџић.17 (сл. 2)

38 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

Од формирања монументалне зоне Новог Бео- тећих функција као што су школе и снабдевачки и ус- града односно централног и станичног трга на по- лужни центри, који у почетку нису сагледани са свих тезу између СИВ-а и Железничке станице и планира- релевантних аспеката (социолошких, економских и них садржаја, постепено се одустајало, што је убрзало других). У сваком од њих предвиђена је по једна месна изградњу ауто-пута кроз Београд, и Блока 24 према заједница. Стамбени рејони, пак, остају као планерски пројекту архитеката Богдана и Владе Славице у перио- и административни алат, који означава шире заједни- ду од 1984. до 1989. године, као и спортске хале Арена це (или скуп месних заједница) које броје од 5.0000 (Лимес) у Блоку 25 архитекте Владе Славице започете до 10.0000 становника. Они својим активностима и по- 1991. године.18 Блокови 25 и 26 били су предмет кон- требама гравитирају ка одређеним садржајима, те се курса 1998. године на којем је награђено решење архи- тако и планирају рејонски центри.22 текте Светислава Личине. Конкурсно решење је било основ за Регулациони план блокова 25 и 26, према Блок 21 - модул Централне зоне којем је планирана изградња појединих објеката (храм Архитектонско-урбанистички конкурс за идејно Св. Симеона Мироточивог и парохијског дома у блоку решење стамбеног комплекса у Новом Београду рас- 26), следећи конкурс био је 2007. године, а План де- писан је 1959. године. Циљ конкурса је био двојак: таљне регулације је усвојен 2016. године. Булевар Ар- добити архитектонско и урбанистичко решење првог сенија Чарнојевића (ауто-пут) данас представља снаж- блока чија је изградња предвиђена већ за 1960/61. го- ну физичку баријеру, па планирани потез Централне дину и добити обликовно и организационо решење за зоне између СИВ-а и новобеоградске Железничке ста- урбанизам овог дела града. Уопште, путем процеса нице постоји у назнакама: преостале визуре, преостале израде и усвајања Генералног плана Београда годину пешачке стазе и пасареле. дана раније, дошло се до закључка да план није пре- Ипак, Нови Београд се данас у стручним кругови- цизно дефинисао локације за одређене садржаје, као ма сматра за европски пандан Бразилији и Чандигару, ни обликовне елементе и организациона питања Но- као једини нови главни град послератне Европе, упр- вог Београда. С тим у вези, донесена је одлука да се кос чињеници да велики део планираних централних о решавању тих проблема одлучује кроз расписивање садржаја, административних и управних објеката није одговарајућих конкурса, а обавезно за локације које су реализован. Оба града, и Бразилија и Чандигар, данас на истакнутим местима – попут Централне зоне Но- се налазе на Унесковој листи светске баштине.19 вог Београда и Блока 21 у оквиру исте, а због близине зграде СИВ-а. Архитектонско-урбанистичка анализа Расписом конкурса тражено је детаљно урба- блокова 21, 22, 23 нистичко решење блока 21 и предлог за урбанистич- У првој фази стамбене изградње Новог Београда, ку разраду целог централног дела Новог Београда. основна организациона јединица стамбене зоне био Како није одабрано победничко решење које би за- је „стамбени микрорејон”, да би од краја педесетих довољавало критеријуме конкурсног задатка и реши- година за основну планску јединицу имао „јединицу ло установљене проблеме, Савет за урбанизам дао је суседства” или „стамбену заједницу”20 која је конци- прецизан директивни програм на основу закључака пирана као заједница грађана настањена у одређеном добијених анализом конкурсних решења. Одлучено је блоку како би управљала заједничким друштвеним да Урбанистички завод преузме рад на урбанистич- пословима и радила на унапређењу свакодневног жи- ком решењу зоне, а са тим циљем Завод је формирао вота локалног места. Општим законом о стамбеним радну групу у којој су били чланови из награђених заједницама из 1958. године утврђене су основе из- тимова (Митић, Ленарчич, Главички и Миленковић) градње и развоја територијалних јединица и облика као и једна неутрална личност Урош Мартиновић, самоуправног удруживања грађана.21 Међутим и по- који је био шеф групе. Тим је радио на елаборату, али ред законске регулативе њени економски, социолош- тако да је као резултат добијен потпуно нови проје- ки и просторни оквири су остали нејасни. Како би се кат, који је разрадио конкурсне идеје. Најбитнија раз- дошло до решења овог питања, пре свега просторног лика, у односу на програм конурса, је измештање оквира, одржан је симпозијум 1962. године у Београду железничке пруге са трасе данашњег ауто-пута на да- у организацији Савезног завода за урбанизам и кому- нашњу локацију, чиме је Централна зона проширена нална питања. Основне теме симпозијума односиле су – са шест, на девет урбаних блокова. Такође, нагла- се на величину блока и њених фокусних тачака, пра- шена је средишња оса на потезу СИВ – железничка

39 ивана весковић, јелица јовановић

Сл. 3 / Израда и монтажа фасадног панела са облогом од керамичких плочица на објекту Б9 у Блоку 21, 1965. (Lenarčić, Gavrilović)

станица, на чијој су траси лоцирана три трга различи- нама и по једну на унутрашњој, две „штангле” од по те намене: једанаест етажа и меандрирајућу структуру од пет ета- жа – што је решење пресликано на сва четири угаона • свечани манифестациони трг у блоку 26, испред блока. Средишњи блокови (22 и 29) обликовани су као зграде СИВ-а, фланкиран објектима за високе др- низ попречних ламела на спољашњој страни, односно жавне и културне установе – институти, коморе, квадратни рејонски центар и по две реперне куле на државни архив, научне установе; унутрашњој страни блока, према централној оси. • централни градски трг у блоку 25, фланкиран Ово су елементи такозваног „габаритног урба- објектима у којима су смештене позоришне и био- низма”, односно „кранског урбанизма”, који је типи- скопске дворане, сале, клубови, ресторани; чан за овај период изградње Новог Београда, а свако • станични трг у блоку 24, наспрам железничке појединачно конкурсно решење је уклапано у овакве станице. задате параметре. Готово све структуре су планиране Са гледишта урбанистичког планирања, Централ- за градњу у системима индустријализоване24 префа- на зона Новог Београда је у истом рангу као и старо бриковане градње, који захтевају велика и организова- језгро Београда, односно Земуна. Идеја планера била на градилишта са великом механизацијом – такозване је да овај потез не постане сателитско стамбено на- „писте” за полигону префабрикацију или кранове за сеље, нити „пролазна алеја између Београда и Земуна” преносне оплате. (сл. 3) већ један од три равноправна центра Београда.23Про- Када је реч о архитектонској обради фасада ос- мена трасе железничке пруге је ушла у Генерални новни захтеви у погледу обликовања проистекли су план, док је ово урбанистичко решење служило као делом и из чињенице да се овај блок налази на ре- основ за израду Плана регулације подручја општине презентативном месту, надомак погледа са тврђаве и Нови Београд. Калемегдана, између два велика градска булевара и у Према овом решењу, разликују се наглашени угао- непосредној близини планираног централног потеза ни блокови (21, 23, 28, 30) и смирени средишњи блоко- СИВ – Железничка станица. Према препорукама Ур- ви (22, 24, 25, 26, 29). Сви су обликовани кроз разраду банистичког завода објекти су обликовани са вели- три архитектонско-урбанистичке типологије, каракте- ком пажњом и једноставно. Једноставност и „елеган- ристичне за интернационални стил: кулу, „штанглу” ција”25 елемената као и квалитет обраде материјала (хоризонтални блок) и меандар. Угаони блокови имају били су примарни критеријуми. Карактер хоризонтал- од четири до шест реперних кула на спољашњим стра- ног пружања је морао да се задржи у обради фасада

40 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

(на примеру „штангле” и „меандра”) док су куле но- експерименталним насељима ИМС технологије, те се сиоци упечатљивог израза свих блокова, планирани да дало очекивати да изградња буде релативно брза – што буду видљиви из свих визура града (најбољи пример се није десило. Када је реч о Блоку 21, сама припрема су куле Блока 23). У фасадним решењима се полазило терена је доста каснила – испоставиће се да због неиз- од наведених ставова и препорука па су површине и мештене пруге27 није било могуће изградити све објек- линије равне што је истовремено олакшавало и саму те према програму, а највећи проблем је управо било технику извођења. кашњење изградње неопходних пратећих садржаја: школа и вртића, као и објеката за снабдевање. Напрос- Специфичности разраде конкурсног то, минимални и импровизовани садржаји у приземљи- решења и изградње Блока 21 ма објеката нису могли да задовоље потребе урбаног Као први реализовани блок, ауторско дело и мо- блока са 10.000 становника. дул Централне зоне Новог Београда, блок 21 и данас Други проблем је уско повезан са применом ин- се често помиње у стручним круговима. Представља дустријализованих система градње и пратећим поја- визуелно упечатљив блок посебно због објеката „Шест вама које су у вези са процедурама за избор извођача каплара” и меандра „Кинески зид”, и због близине Па- радова. Наиме, индустријализација у грађевинарству лате СИВ-а (културно добро, Палата Савезног извр­ је био пројекат иза којег је у сваком могућем смислу шног већа, Одлука о утврђивању, „Службени гласник стајала држава (финансијском, логистичком, админи- РС” бр. 72/13). Замишљен је тако да формира одгова- стративном, персоналном), међутим то није изузело рајуће окружење за најзначајаније објекте државне и низ специфичних потешкоћа. О величини овог подух- политичке администрације. Блок 21 је грађен за стам- вата сведочи и то да је читав правац стварања у кон- бене потребе Југословенске народне армије, односно тексту индустријализације назван „индустријском наручиоца Државног секретаријата народне одбране модерном”, и то баш од стране еминентног и веома (ДСНО), у специфичном сплету околности које су во- плодног протагонисте, архитекте Михаила Чанка. На диле ка успостављању струковних правила, а које и терену је, нарочито у раним, експерименталним фаза- данас представљају полазне основе и примере добре ма реализације – у коју спада и Блок 21 – долазило до праксе за струку на подручју бивше СФРЈ и шире. На великих проблема: у организацији градилишта, у етап- конкурсу су изабрана три решења за три типа станова, ности извођења радова на објектима, затим проблема који су тражени пројектним задатком. Израда извођач- са опремом и могућностима грађевинске оперативе ких пројеката је прерасподељена на следећи начин: која је послове добијала након лицитација, по броју искусни тандем Атељеа „Стил”, Богдан Игњатовић и стамбених јединица. Зато долази до појаве тзв. „ин- Александар Ђорђевић, добијају солитере 1, 3 и 5 и ла- дустријске пауперизације”28, која је у крајњој линији и меле у којима су пројектовани мали станови;26 Леон допринела колапсу система стамбене привреде у Југо- Кабиљо пројектује солитере 2, 4 и 6 у којима су вели- славији. Када не постоје серије од минимално 20.000 ки станови. Пројекат меандра, ламеле и самачки хотел префабрикованих елемената, сама суштина префабри- који је планиран у (једином нереализованом) солитеру кације се доводи у питање, јер се њена исплативост добија млади тим тек дипломираних архитеката у са­ – кључни аргумент за експлоатацију – потпуно губи. ставу Михајло Чанак, Леонид Ленарчић, Милосав Ми- Стамбена индустрија се, као и већина југословен- тић, Иван Петровић и Иван Симовић, који свој први ске индустрије, заправо веома дуго ослањала на занат- велики пројекат реализују у оквиру Института за испи- ску продукцију и мануелни рад – штавише у мањој тивање материјала ИМС. или већој мери је и рачунала са тим.29 Оно што је била У тренутку пројектовања нису постојали одгова- својеврсна предност југословенске индустријске мо- рајући прописи и нормативи који би уредили ову нову дерне – разноврсност финалних обрада захваљујући грану привреде, у шта је стамбена изградња полако примени отворених система префабрикације – на крају прерастала. Као полазна основа при пројектовању се је водило у монополизацију завршних радова, што је користило Упутство за изградњу стамбених објеката резултирало мањим могућностима за рад у великим ЈНА из 1956. године, уз низ других, често привремених серијама. Овај проблем је делимично превазиђен за­ и у одређене сврхе приређених докумената. Ипак, за хваљујући новом законском оквиру који је омогућио разлику од насеља Тошин бунар, у случају Централне формирање кооператива и пословно-инвестиционих зоне се у изградњу улазило после обимних припрема, удружења, која деле трошкове куповине и одржавања заснованих на искуству стеченом на Блоковима 1 и 2 – опреме, инвестиција и остало – те никад није била ви-

41 ивана весковић, јелица јовановић

Сл. 4 / Блок 21 у изградњи, објекат А7 – експериментално градилиште ИМС технологије; у позадини се види шест солитера које је градило ГП „Комграп” и Палата Федерације (лична архива др Ивана Петровића, у власништву Константина Петровића)

соко индустријализована у строгом смислу речи јер је му, те у великој мери раде у иностранству, што доводи ризик улагања у скупу опрему и погоне био велики. до нових застоја на домаћем терену. У случају преду- Захваљујући примени полумонтажних и полупрефа- зећа која су градила Централну зону долази до специфи- брикованих конструктивних решења, као и отворених чне врсте интервенционистичке политике: инвеститор, префабрикованих система и технологија, сва изведена који је често и власник ових предузећа, расподељује решења су јединствена и нису понављана на другим послове по кључу, па Блок 21 граде ГП „Комграп” и ГП локацијама у овој форми. Због специфичности отворе- „Напред”, а блокове 22 и 23 ГП „Напред” и ГП „Ратко ног система префабрикације, објекти грађени на овај Митровић” – по пола. Ова предузећа, пак, изводе објек- начин имају карактеристике такозване „нулте серије”, те у системима којима располажу: ГП „Комграп” је рас- као и доста карактеристика занатског дела. Стварају се полагао само класичном технологијом градње уз приме- хибридна решења, захваљујући којима стамбена архи- ну полигоне префабрикације елемената попут таваница; тектура СФРЈ избегава класичне замке индустријске ГП „Напред” је убрзо по конципирању откупио лицен- монтажне изградње – велике серије, у којима настају цу и опрему за ИМС Жежељ префабриковани систем. читава насеља, потпуно типизирана и монотона. Поје- Временом је ова политика доведена до апсурда, наро- дини процеси и производи се индустријализују, пре чито кроз изградњу станова за тржиште: на примерима свега грађевински материјал и елементи конструк- градње блокова 45 и 70, или Јулиног брда, и учествују ције, али је уградња и даље у највећем обиму мануел- пословне организације које у свом саставу имају пре- на, комбинована са занатским и монтерским вештина- дузећа из целе Србије, која граде на малим фрагмен- ма ондашњих радника. Парадоксално – то и јесте била тима насеља (ГП „Прогрес” из Ниша, „Тимоградња” предност југословенске стамбене индустрије и њених из Неготина и многи други). Дакле, чест је случај да производа – јединственост и нерепетитивност објека- објекти који имају исте идејне пројекте и исте фасаде, та, могућност даљег развоја као и висока прилагодљи- нису грађени на исти начин: најсликовитији је пример вост грађевинске оперативе. објекта 5 (гради ГП „Напред” у систему ИМС Жежељ) Ипак, на дуже стазе, предузећа која су функциони- и објекта 6 (гради „Ратко Митровић” у систему помичне сала тржишно тешко амортизују улагање у скупу опре- оплате) у Блоку 23. (сл. 4)

42 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

Блокови 22 и 23: бетонски барок, феномен објекат делује сужено и ствара код посматрача ути- „војног стана” и „београдског стана” сак „нестабилности”.31 Овај тим повећава дубину Блок 23, заједно са Блоком 22, био је предмет трактова и прави атријуме – и на хоризонталним општејугословенског конкурса 1968. године, на којем блоковима и на меандру. Поучени овим и сопстве- су прву награду за архитектонско-урбанистичко ре- ним искуством, исто су поступили и Михајло Ча- шење добили Божидар Јанковић, Бранислав Караџић нак и Милосав Митић у Блоку 29. и Александар Стјепановић (Институт ИМС и Атеље • Оригинални, урбанистичким решењем задати во- ОСНОВА). Повољна је чињеница што су, у време кон- лумен меандра биће фрагментиран на мање сег- курса, били реализовани објекти у блоковима 21 и 28, а менте, потковичастог облика, који варирају овај пројектна документација поменутих блокова је рађена у облик. Институту ИМС – где су Јанковић и Караџић радили у Нове пропорције, настале услед промене димен- оквиру Центра за становање. Аутори решења су најпре зија волумена, захтевају и другачији однос према дело- анализирали објекте у овим блоковима и закључке свр- вима објекта. Када су куле у питању, приземље и ме- стали у три групе, у складу са морфологијама које се занин се спајају и повлаче ка унутрашњости објекта, појављују у блоку (хоризонтални блок, меандар и куле) остављајући раван корпуса објекта у првом плану, са до- на којима су темељили свој концепт и архитектуру обје- датним акцентом у виду наглашених бетонских шајбни. ката. Аутори су посебно анализирали и приступали про- Косе површине додатно доприносе динамици објекта. блематици обликовања објекта, а врло студиозно се, та- У ламелама основа је двотракт са атријумским продори- кође, посветили организацији „типичне ћелије”. ма. У подужном правцу објекат је подељен на три сег- 30 Анализом свих појединачних изведених волуме- мента: два чеона сегмента којима је објекат затворен по на у Блоковима 21 и 28, у вези са будућим објектима у ширини и средишњи корпус. Трактови имају „цезуре” у Блоку 23 закључено је следеће: виду кубуса степенишних вертикала. Најзад, фасада је • Спратност стамбених кула треба повећати са 16 рашчлањена еркерима, парапетима и терасама, које се на око 20 спратова у блоковима (на основу тада ритмично понављају, и елементима (рукохвати, ролетне, актуелне Студије високих објеката Урбанистич- прозорски оквири) који су бојени у живе мондријанов­ ког завода), а њихове фасаде декомпоновати, по ске боје. Мајсторско умеће компоновања, како фасада, хоризонтали и вертикали, како би добиле дина- тако и волумена на нивоу блока у целини и у односу на мичнију форму. окружење, подстакло је стручну јавност да блокове 22 • Код подужне десетоспратнице („штангле”), која је и 23 назове „бетонским бароком”. Због снажне експре- требало да има 280 м дужине, постоји проблем од- сије формe и обилате употребе бетона, визеулно веома носа три основе димензије објекта, што је у слу- упечатљивих структура које се сагледавају из удаљених чају објеката у Блоку 21 и Блоку 28 резултирало делова града и супротне обале Саве чини их урбаним визуелно проблематичним габаритом објекта – реперима Централне зоне Новог Београда. (сл. 5 и сл. 6)

Сл. 5 / Макета блокова 23, напред и 22, позади ( М. Чанак) Сл. 6 / Стамбене куле у Блоку 23, 2014. (фотографија С. Неговановић)

43 ивана весковић, јелица јовановић

Стамбене јединице су пројектоване кроз си­ међународном плану – настајање Покрета несврстаних стем питања и задатака које су аутори себи постави- 1961. године у којем је Југославија имала кључну уло- ли посматрајући однос друштво-породица. Анали- гу заузимањем неутралног става према политикама Ис- зирајући уочене проблеме, аутори постављају низ точног и Западног блока. То је за последицу имало већу принципа, на основу којих пројектују стамбене једи- слободу у креирању нове престонице СФРЈ. нице у овим блоковима, али које користе и као базу Почетком шездесетих година Београд се полако за своја каснија пројектантска истраживања. Утврђују извлачио из постратне депресије, а град широких буле- тзв. основно језгро јединице, које окупља заједничке ак- вара и солитера и великих објеката на левој обали Саве тивности целе породице (обедовање или дневна соба). постепено је добијао свој препознатљив лик и иденти- Омогућују функционисање језгра уз стварање паралел­ тет. До осамдесетих година изграђено је шест блоко- ног тока за разне друге потребе – омогућују независно ва Централне зоне док средишњи блокови 24, 25 и 26 и изоловано функционирање језгра, око којег се ства­ нису реализовани по првобитној идеји. Ови блокови су рају паралелни токови за друге потребе. Омогућени реализовани од краја осамдесетих па до деведесетих су и различити сценарији коришћења у зависности од година и распада СФРЈ, и представљао је модеран град старосне структуре породице. Флексибилност основе, који у свести грађана није означавао само локацијску у циљу пружања основних услова за раст и функцио- одредницу већ и друштвену. Због тога је у транзицио- нисање породице, постигнута је постављањем помич- ном периоду, од деведесетих па све до данас, Нови Бе- них преграда, како би се простор лако трансформисао оград у колективној свести грађана и одређеног дела и избегао осећај скучености. Стјепановић, Караџић и стручне јавности симбол државе социјалног старања Јанковић су најистакнутији протагонисти ове, крајње и социјалног реализма, као и економског и политичког утилитарне, филозофије пројектовања станова која је, колапса СФРЈ. С архитектонско-урбанистичког стано- захваљујући великој продукцији коју је Београд имао, вишта његова естетичност је оспоравана због вели- допринела и формирању чувене Катедре за становање ких габарита објеката и сивила као једна „безлична” на Архитектонском факултету у Београду, а затим и и хладна урбана мегаструктура која није добила свој посебних постдипломских студија на ову тему. епилог. Међутим, такав став, с аспекта заштите не- Кроз процес планирања и изградње првих блоко- покретног културног наслеђа, доводи до неутемељеног ва је стасала једна генерација аутора чији су резултати негирања не само једног архитектонског правца већ и и данас релевантни и доживљавају поновно откриће, читаве епохе чији су стваралачки продукти оставили како код домаће тако и иностране јавности. Протаго- печат у друштвеној и политичкој историји Београда и нисти ових процеса су активно учествовали у профе- његовог послератног развоја. сионалном образовању кадрова и изградњи институ- Уколико би се осврнули на архитектуру земаља ција које и данас постоје. Просторне одлике станова другачијег политичког уређења, културне климе и и филозофија функције која стоји иза њих, касније су градитељског наслеђа, наишли би на сличан концепт истицане као главна карактеристика тзв. београдске урбаног планирања у периоду када је читава Европа школе становања, односно београдског стана – који је исцрпљена и економски ослабљена последицама Дру- у суштини тековина стамбене политике и инвестиција гог светског рата. Концепт префабрикације достигао је ЈНА, Града Београда, републичких и савезних органа свој врхунац током педесетих година XX века у САД СФРЈ у Београду. и Европи, који је омогућавао јефтинију градњу и вели- ку уштеду времена. Готово свака европска земља ула- Блокови 21, 22, 23 и савремено же у ове системе и, након одређеног периода експери- урбано наслеђе Београда менталне градње, одабира оне који су најисплативији. Блокови 21, 22, 23, а потом 28, 29 и 30 у Новом У Француској је овај програм био део тзв. славних Београду су настали као резултат дуготрајног систем- тридесет година (Les Trente Glorieuses, 1945–1975), ског планирања усклађеног са владајућом идеологијом, периода успона француске економије који је, после- у циљу проширења града и формирања нове југосло- дично, имао повољан утицај и на раст личних дохо- венске престонице. Период од конкурса до реализа- дака, развој инфраструктуре и генерално развој др- ције праћен је друштвено-политичком променама, на жаве социјалног старања. У том контексту је можда унутрашњем плану стварање једнопартијског система, најзанимљивија употреба система Ками (Camus) при- прелазак на самоуправно друштвено уређење (Уставом ликом реконструкције града Авра (Le Havre) 1945– из 1963)32 и озваничење друштвеног власништва, а на 1964. године по плановима Огиста Переа (Augustе

44 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

Сл. 7 / Барбикан, детаљ, 2017. (Barbican Henge аутор: James Burns); https://www.barbican.org.uk/our-story/our-bu ilding/our-architecture http://blog.barbican.org.uk/2017/05/ photographing-barbican-henge/ [1. 4. 2018]

Сл. 8 / Парк Хил, Шефилд, 2017. (dailymail.co.uk) https://i.dailymail.co.uk/i/pix/2017/11/30/22/46D932E6 00000578-0-image-m-80_1512082029920.jpg [1. 4. 2018]

Сл. 9 / Меандар у Блоку 21 (Вечерње Новости , 2015) http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:544356- Zgrada-sa-62-ulaza-i-skoro-3500-stanara [3. 4. 2018]

Perret). Град је на листи Унескове светске баштине од послератни градитељски фонд заузима значајно ме- 2005. године.33 Шведска је имала „Програм милион” сто у области заштите архитектонског наслеђа Вели- (Miljonprogrammet) изградње милион станова у пре- ке Британије.34 Стамбено-пословни комплекс Барбикан фабрикованим системима од 1964–1975, у СССР је (Barbican)35 у Лондону грађен током шездесетих и се- најчувенији програм „Хрушчовки” односно програм дамдесетих година XX века на рушевинама из Другог изградње станова током шездесетих и седамдесетих, светског рата, према пројекту архитеката Чемберлена, најчешће у К-7 панелном систему инжењера Лагу- Пауела и Бона (Chamberlаin, Powell and Bonn) један је тенка. Иако ни у другим земљама бетонске структуре од бољих примера европске бруталистичке архитекту- дуго нису биле прихваћене као пријемчива естетика, ре. Обухвата 16 ха простора и поред стамбеног дела у одређена временска дистанца (30–50 година) дозво- њему се сада налазе уметнички кварт са школама, по- лила је нови поглед на све специфичности настанка зориште, библиотека, концертна дворана и други зна- оваквих грађевина или градитељских целина и до чајни пословни објекти, шеталишта, ресторани и тр- објективнијег вредносног суда. Са таквог становишта говине. У питању су некадашњи социјални станови у

45 ивана весковић, јелица јовановић

великим објектима чија естетичност није одмах била Данас, након више од седамдесет година од по- прихваћена. Насеље Барбикан је данас симбол после- четака изградње Новог Београда, можемо објектив- ратног периода и чини важан сегмент урбаног наслеђа није сагледати све друштвено-политичке околности, Лондона, незавивисно од „традиционалног” схватања принципе пројектовања, стилске одлике и потенцијал естетике у архитектури. Барбикан је утврђен за култур- простора уз реке, од изградње до данас, а самим тим но добро 2000. године.36 (сл. 7) одредити значај и место Централне зоне у савреме- Такав статус има и стамбени објекат Парк Хил37 ном урбаном наслеђу Београда чији је он нераскидив у Шефилду, Велика Британија (Park Hill, Sheffield)38 део. Блокови 21, 22 и 23 сведоци су времена масовне са 994 стана. Његова „изломљена” и издужена форма, индустријализације у грађевинарству, конкурсне по- габарит, велики број станова подсећају на стамбени литике која је била заснована на постепеној изградњи меандар у блоку 21 на Новом Београду. Свака ламела процедуралног, институционалног и научно-техно- објекта је спојена пасарелама које формирају парков- лошког оквира, а зарад позитивне репрезентације др- ске површине што је било револуционарно у периоду жаве – несврстане, самоуправне, социјалистичке фе- градње 1961. године. Новобеоградски четвороспратни дерације.42 меандар са 794 стана, својом централном позицијом, Недостатак утемељених критеријума, јасних на- урбанистички и обликовно има улогу повезивања свих чела и конзерваторског метода у контексту очувања изграђених структура у Блоку 21 формирајући про­ тековина послератне архитектуре, доводи до недо- сторну целину од 24 ха са зеленилом и простором за следне и непотпуне процене вредности ове целине рекреацију од 11 ха. Тракт ламеле 5 меандра је у при- што се у пракси огледа у непримереној новоградњи земљу пролазан целом дужином како би се постигла последњих година и раскиду са традицијом модер- јака просторна и визуелна веза.39 (сл. 8, сл. 9) не, што неумитно води ка губитку културног наслеђа. Уколико би се направила паралела, новобеоград- Нови Београд није реализован до краја, због чега је ски послератни модернизам носи одлике интернацио- схваћен као утопијски пројекат са огромним потен- налног стила, али и европског брутализма40који се огле­ цијалом захваљујући великом пространству и изузет- да у примени натур-бетона у артикулацији фасадних ним инфраструктурним капацитетима. површина и јасног истицања структуре објеката како у О Новом Београду настао је низ стручних текстова фасадном решењу тако и основама што се најпре може које су писали сами учесници процеса његовог плани- сагледати на објектима у блоковима 22 и 23.41 У коли- рања, пројектовања и изградње, тадашњих идеолога, као ком проценту су европски и светски примери, усмере- и каснијих историчара, историчара архитектуре, социо- ни ка креирању новог архитектонског правца, утицали лога урбанизма и других.43 Неки историчари и теорети- на рад југословенских архитеката, а колико је њихово чари архитектуре дефинисали су појаве у архитектури стваралаштво последица друштвених околности и по- овог периода код нас употребивши термин „социјали­ треба, објашњава умногоме правац развоја југословен- стички естетизам”.44 Међутим, архитектура Централне ске архитектонске праксе уопште. Послератни модер- зоне се не може одредити кроз један правац или стил јер низам је оригинално порицао историчност и себе видео се, иако базирана на њима, кроз ангажман струке посте- као тачку прекретницу, место разилажења у историји пено удаљила од совјетског соцреализма у почецима на- архитектуре чији је степен развоја био одређен поли- стајања али и од интернационалног узора, изградивши тичким, економским и друштвеним факторима, а који сопстевни градитељски и ликовни идентитет због чега су се разликовали од државе до државе. Такав тренд у оквиру непокретног културног наслеђа ужива статус у југословенској архитектури, међутим, престао је да просторне целине под претходном заштитом (ев. лист буде актуелан крајем седамдесетих и током осамдесе- бр. од 7. 19. од 25. 12. 2017). тих година XX века јер је представљао заоставштину државе која је деведесетих година престала да постоји Ивана И. Весковић, заједно са социјализмом као званичним обликом др- историчар уметности жавног уређења, али и архитектуром социјалног ста- Завод за заштиту споменика културе града Београда новања која je много више била друштвена потреба [email protected] реализована кроз политику решавања стамбене кризе у скоро свим земаљама Европе након Другог светског Јелица Р. Јовановић, рата. Био је то превасходно рационалан приступ у из- архитекта градњи заснован на функционалности. [email protected]

46 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

НАПОМЕНЕ

1] Милорадовић 2012: 56–60; Према Шегвићу 2007: 88–89. ког плана Новог Београда преузео је архитекта и директор 2] Крстић 2014, Благојевић 2007: 86. Урбанистичког завода, Бранко Петричић који је урадио реор- ганизацију стамбених блокова као и редефинисао хијерархију 3] Експериментални блокови 1 и 2 су први блокови на Новом Бе- функција између зграде СИВ-а и Железничке станице. Његов ограду за чију изградњу је примењиван нови систем ИМС Же­ предлог ГУП-а коначно је усвојен 1958. године. Међутим, није жељ. Институт ИМС је пратио ово градилиште и радио те- изведена темељна реконцептуализација односа становање – стове понашања конструкције in situ. Исто такво градилиште центар, што је најбоље показао последњи велики урбанистич- јесу и објекти А7 и Б9 у Блоку 21, насеље Церак Виногради и ки концепт Новог Београда из 1960. године који је дуго потом многа друга. био основа за остала урбанистичка решења по којима је дефи- 4] Биљана Мишић и други 2010. нитивно започета обимна изградња на левој обали Саве. Бла- 5] Просен 2007: 109–113. гојевић 2007: 145, 154, 183. 6] Основно полазиште у пројективању већине објеката у периоду 14] Петричић 1975: 223. после Другог светског рата била је урбанистичка идеологија 15] Đorđević 1960: 3. коју је CIAM заступао од четвртог конгреса одржаног у Атини 16] Благојевић 2007: 182 –185; Glavički 1965: 5–7. 1933. године приказана у публикацији Атинска повеља архи- текте Ле Корбизјеа. У основи Атинске повеље је Озарени град 17] Старија генерација (Мартиновић, Кабиљо, Игњатовић) су ау- – град сунца, простора и зеленила, и концепт функционалног тори који су градили неке од најважнијих архитектонских дела града – становање, рад, рекреација и саобраћај. Ови посту- у Београду и Србији. Градили су институције (професионалне лати су делимично примењени у планирању Новог Београда. и образовне) после Другог светског светског рата, публицисти О овоме видети у: Благојевић 2007: 10; Крстић 2014: 15–46. и добитници најважнијих награда за архитектуру (Октобар- Атинска повеља представља полазну основу за конципирање ска награда, Велика награда за архитектуру САС, Седмојулска и изградњу првих делова новобеоградског модерног града, награда, Борбина награда за архитектуру). Млађа генерација као и за дефинисање размере блокова („раскрснице на 200 до (Чанак et al, Главички et al) је учествовала активно у изградњи 400 м”, Атинска повеља стр. 77). Међутим, захваљујући већ земље у време највеће експанзије ауторске архитектуре и ур- рано направљеним одступањима и модификацијама, на ново- банизма на овим просторима, као и експанзије грађевинар- београдском примеру се не уочава строго зонирање целина, ства у технолошком и иновационом смислу; аутори су били већ се оне просторно прожимају, пре свега рад (пословање, активни у раду важних институција и предузећа, попут Ур- администрација и занатство) са становањем. Како оригинал- банистичког завода Београда, Института ИМС, ИАУС-а, Ар- на урбанистичка решења нису реализована до краја каснијим хитектонског факултета у Београду. Аутори су, у оквиру раз- интервенцијама, повећањем густина и пренаменама, потпуно них других тимова, добитници највиших награда, нарочито промењене зоне рада, становања, рекреацијесе заправо се не у домену стамбене архитектуре, на најважнијим конкурсима перципирају као засебне функционалне целине на Новом Бе- СФРЈ, али и у иностранству: Велика Британија, Аустралија. ограду. Награда Удружења урбаниста Србије носи име Милутина 7] Ристановић 2009: 10–12. Главичког. Аутор конструктивног система ИМС технологије, претходно примењеног у експерименталном насељу у Блоко- Мишић 2012. 8] вима 1 и 2 на Новом Београду, је академик Др Бранко Жежељ, 9] Михајлов 2013. професор Универзитета у Београду оснивач Опитне станице 10] Aнтонић 2013: 52, 55 за преднапрегнути бетон (касније фузионисане у Институт ИМС), иноватор технологије преднапрезања бетона, добит- 11] Стојановић 1974: 227. ник највиших домаћих и међународних признања, аутор 36 12] Најзначајнији допринос јесте патент Бранка Жежеља PS 25 одобрених патената и 64 пријављена проналаска (у евиден- 452: Префабрикована скелетна конструкција од преднапрегну- цији Савезног завода за интелектуалну својину), 108 научних тог бетона (пријављен: 7. 12. 1962. под бројем P1637/62; важи и стручних радова објављених у земљи и иностранству; члан од 30. 9. 1965. издат 31. 3. 1966) као и низ патентираних тех- FIP (Међународно удружење за преднапрезање) чији је био ничких решења за котве и уређаје за преднапрезање. Овај кон- потпретседник (1968), Међународног друштва лабораторија за структивни систем инжењера Бранка Жежеља је међу најви- материјале и конструкције (RILEM), Међународног друштва ше примењеним префабрикованим системима када је реч о за мостове (AIPS), Америчког института за бетон (ACI). изградњи Новог Београда, али и осталих београдских насеља тог периода. Био је веома популаран и међу стручњацима и 18] Завод за заштиту споменика културе града Београда 1992: међу инвеститорима због својих бројних предности: одличних 2003. сеизмичких и статичких карактеристика, изузетно рационал- 19] UNESCO, World heritage list, https://whc.unesco.org/en/list/445, не употребе људских и материјалних ресурса, умањене масе [27. 2. 2018] објеката (чак и до 30% што је значајно за фундирање на за- 20] Петричић се враћа изворном термину Кларенса Перија хтевнијим теренима) и велике флексибилности у пројекто- (Clarence Perry), „јединици суседства” (eng. the Neighborhood вању основа и фасада. unit), уместо термину / концепту микрорејона, који се у готово 13] На основу њега настао је Урбанистички план Новог Београда исто време када Петричић ради на ГУП-у Новог Београда, по- који је урадио архитекта Видо Врбанић. Међутим, 1955. го- ново појављује и формулише као структурна окосница урба- дине главну одговорност за израду Генералног урбанистич- нистичког планирања у СССР-у. Петричић 1975: 222.

47 ивана весковић, јелица јовановић

21] Komuna 1958: 71–74. је изванредан пример и обележје интеграције урбанистичких 22] Janićijević 1958: 58–61. планова и пионирске имплементације савремених решења у архитектури, технологији и урбанизму. Критеријум (IV): Авр 23] Đorđević 1960: 9. је изванредни послератни пример урбанистичког планирања 24] Термин „индустријализована” (уместо „индустријска”) се ра- и архитектуре, заснован на јединству методологије и систе- дије користи међу стручњацима који се баве овим периодом и ма префабриковања, систематској употреби модуларне мреже овим типом продукције, зато што ни једна земља на свету која и иновативној примени потенцијала бетона. UNESCO, World је имала овај тип продукције станова, није успела да постигне heritage list https://whc.unesco.org/en/list/1181 [27. 2. 2018] тзв. „пуну индустријализацију” (као што је, рецимо, случај у 34] Harwood 2003. аутомобилској или некој другој индустрији) већ је увек зави- сила од мануелног рада. У строгом смислу, већ сама чињеница 35] Нав. дело: 650–652. да је немогуће објекат изнети из фабрике станова као готов, 36] Historic England, https://historicengland.org.uk/listing/the-list/ већ је потребно манипулисати његовим деловима до гради- list-entry/1352667 [23. 2. 2018 лишта и на градилишту, води ка резерви приликом употребе 37] Historic England, https://historicengland.org.uk/listing/the-list/ ових термина. list-entry/1246881 [23. 2. 2018] 25] Наведено у техничком опису у оквиру главног пројекта за 38] Harwood: 52–55. Блок 21, ИАБ СО Нови Београд Блок 21 к. 3–25 39] Технички опис уз главни пројекат зграде меандра обележен у 26] Мали станови су једнособни и једноипособни, средњи стано- пројекту као зграда, ИАБ, СО Нови Београд, к. 3–3–25. ви су двособни и двоипособни, велики су са три и више соба. На Новом Београду се тежило грађењу средњих и великих 40] Брутализам је архитектонски стил који је произашао из мо- станова. Битно је нагласити да је и дневна соба улазила у би- дерне архитектуре чији се почеци везују заархитекте Ле Кор- ланс соба. Анализа, 2014. бизјеа и Мис ван дер Роа. Највише је био заступљен у пракси у периоду од педесетих до седамдесетих година XX века. Из- 27] Пруга је пролазила старом трасом из правца Земуна: поред раз је потекао од речи француске речи betonbrut или сирови хотела „Југославија” (паралелно са данашњим северозапад- бетон који се односио на транспарентност бетона у спољном ним краком Булевара Николе Тесле), улазила у блок 12 и секла решењу објеката формираних у виду блокова, геометријских дијагонално Блок 26 и саму Централну зону Новог Београда, и репетативних облика. Бетон који је до тада сматран искљу- секла југозападни угао Блока 21 (на месту предвиђеном за са- чиво конструктивним грађевинским материјалом без естет- мачки хотел и центар месне заједнице) и североисточни угао ског деловања постао је елемeнт за декоративни и ликовни из- блока 22 и кроз Блок 19 излазила на стари железнички мост. раз. Остављање бетона видљивим било је пре Другог светског 28] Čanak 1980: 15. рата карактеристично за објекте који нису имели веће естетске 29] Једна од карактеристика система ИМС Жежељ јесте и то да захтеве, а који се највише развијао у послератним годинама. је његов аутор узео у обзир велику зависност домаћег грађе- Брутализам је са собом донео изградњу масивних монолитних винарства од неквалификоване радне снаге (НКВ радници), те грађевина, бездекоративнх равних површина које остављају је пратећу опрему за преднапрезање и сам систем конципирао хладан утисак, нова естетика која је изазивала отпор код шире тако да ови радници могу после кратке обуке да раде на гра- али и једног дела стручне јавности. О брутализму видети у: дилишту. Perović 2005 (3); Малдини 2004 (I): 165–166; Encyclopedia 30] Јанковић, Караџић 1972: 137; Удружење инжењера грађеви- Britannica, New Brutalism https://www.britannica.com/art/New- нарства, геотехнике, архитектуре и урбаниста „Изградња” Brutalism [6. 6. 2018] 1972. 41] Примена натур-бетона у артукулацији фасада зграде Општине 31] Аудио-снимак интервјуа са Александром Стјепановићем, била је последица тежње пројектаната ка функционалности. професором архитектонског пројектовања (у пензији) на Ар- (Алфиревић, 2016: 67) због тога се за зграду Општине Нови хитектонском факултету Универзитета у Београду. Архива Београд може сврстати у бруталистичке. (Alfirević i Simonović пројекта Недовршене модернизације, 26. јануар 2012. године Alfirević 2017 : 317–331) (интервјуисала Ј. Јовановић). 42] Завод за зашттиту споменика културе града Београда: 2014. 32] Завод за заштиту споменика културе града Београда 2014. 43] Благојевић 2004: 2–4; Кадијевић 2007: 231–232. 33] Према сајту Унеска, Авр је стављен на листу по два критерију- 44] Термин социјалистички естетизам је преузет из књижевности ма. Критеријум (II): Послератни план реконструкције Авра о томе видети у: Lukić 1975: 225–243, Кадијевић 2007: 233.

48 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

ЛИТЕРАТУРА

Antonić, G. (2013), Područje Novog Beograda u međuratnim plano­ ­ Крстић, Б. (2014), Атинска повеља и мисао архитеката и урбани­ vima za razvoj Zemuna 1918–1934, (Beograd): 47–66. ста ФНРЈ 1950-их, Београд: Бранислав Крстић

Alfirevic, Đ. i Simonovic Alfirević, S. (2017), Brutalism in Serbian Le Corbusier (1965, reprint 1998), Atinska povelja (Beograd): Klub Architecture: Style or Necessity?, у Facta Universitatis: Architecture mladih arhitekata. and Civil Engineering Vol. 15, No. 3, ур. Драгослав Стојић, Ниш: Универзитет у Нишу Архитектонски факултет, 317–331. Доступ- Lenarčić, L., Gavrilović, B. (1965), Obrada montažnih i drugih но на http://www.academia.edu/31574816/Brutalism_in_Serbian_ fasadnih elemenata u stambenoj izgradnji primenom keramičkih Architecture_Style_or_Necessity_Brutalizam_u_srpskoj_arhitekturi_ proizvoda (Beograd): Institut za ispitivanje materijala SR Srbije stil_ili_nu%C5%BEnost_ [20. 3. 2018] Lukić, S. (1975), Socijalistički estetizam, (Beograd): mala edicija Благојевић, Љ. (2004), Стратегије модернизма у планирању и Ideja, (Umetnost na mostu). пројектовању урбане структуре и архитектуре Новог Београда: Маневић, З. (1970), Од соцреализма до ауторске архитектуре, период концептуалне фазе од 1922–1962, докторска дисертација, Техника 3, (Београд): 62–65. Архитектонски факултет, Универзитет у Београду: 2–5. Мецанов, Д. (2006), Валоризација модернистичке баштине на Благојевић, Љ. (2007), Нови Београд – оспорени модернизам. Бео- примеру стамбене архитектуре Београда од 1947. до 1969. годи­ град: Завод за уџбенике и наставна средства, Архитектонски фа- не, магистарска теза Архитектонски факултет, Универзитет у Бе- култет Универзитета у Београду, Завод за заштиту споменика кул- ограду. туре града Београда, 2007. Милорадовић, Г. (2012), Лепота под надзором – совјетски кул­ Glavički, M. (1965), Regulacioni plan Novog Beograda, Arhitektura турни утицају у Југославији 1945–1955, Београд: Институт за са- urbanizam 32 (Beograd) 5–11. времену историју

Đorđević, А. (1960), Urbanističko rešenje centralnog dela Novog Михајлов, С. (2013), Рајко.М. Татић 1900–1979, Београд:Завод за Beograda, Arhitektura Urbanizam 2 (Beograd 1960): 3–13. заштиту споменика културе града Београда.

Vrbanić, V. (1951), Urbanistički plan Novog Beograda, Arhitektura Мишић, Б. (2011), Палата Савезног извршног већа у Новом Бео­ 1–4 (Zagreb): 118. граду: Историја грађења. Од Председништва влaде ФНРЈ до Пала- Главички, М. (1965), Регулациони план Новог Београда, Архитек­ те „Србија”, Београд: Завод за заштиту споменика културе града тура урбанизам 32 (Београд) 5–7. Београда.

Đorđević, А. (1960), Urbanističko rešenje centralnog dela Novog Мишић, Б. (2013), Хангар старог аеродрома – сведочанство пр­ Beograda, Arhitektura Urbanizam 2 (Beograd 1960): 3–13 вог ваздушног пристаништа у Београду, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. ЗЗСКГБ, (1992), Елаборат услова заштите непокретних културних добара, добара која уживају претходну заштиту и амбијенталних Мишић и други (2010), Савремена архитектура Београда-систе­ вредности за детаљни урбанистички план за блокове 22, 25, и 29 у матско истраживање, Документација Завода за заштиту споме- Новом Београду, Београд ника културе града Београда.

ЗЗСКГБ (2003), Студија историјског и културног значаја блокова Недић, С. В. (1977), Генерални урбанистички план из 1923. годи- 25 и 26 у Централној зони Новог Београда I – фаза, Београд не, Годишњак града Београда XXIV (Београд): 301–310.

ИАБ, СО Нови Београд, Блок 21 к. 3–25, Блок 22 к. 1–52 и Блок Послератна архитектура систематско истраживање, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2010. 23 к. 2–82. Perović, M. R. (2005), Istorija moderne arhitekture antologija Janković, B. i Karadžić, B. (1972), Izgradnja blokova 22 i 23 u Novom tekstova, knjiga 3 (Beograd): 139–178, Beogradu Stan i stanovanje, Izgradnja (posebno izdanje), Beograd: Savez građevinskih inženjera i tehničara SR Srbije, Savez društava ar- Ристановић, С. В. (2009), Нови Београд: Градитељски подухват hitekata Srbije, Savet za građevinarstvo Republičke privredne komore века, Београд: ИА „КСЕ-НА”. SR Srbije, (Beograd): 134–147. Петричић, Б. (1975), Прве урбанистичке реализације (Нови Бео- Јовановић, Ј. (2014), Елаборат анализе претходно заштићене цели- град), Годишњак града Београда XXII (Београд): 219–234. не Централна зона Новог Београда блокови 21, 22 и 23. Урбанис- тичко-архитектонска анализа, Документација Завода за заштиту Просен, М. (2007), О соцреализму у архитектури и његовој појави споменика културе града Београда. у Србији, Наслеђе VIII ( Београд): 95–117.

Komuna 1 (1958) Nacrt opšteg zakona o stambenim zajednicama Стојановић, Б. (1974), Историја Новог Београда (I део), Годишњак (Beograd) 71–74. града Београда XXI (Београд): 211–235.

Кадијевић, А. (2007), Улога идеологије у новијој архитектури и Студија историјског и културног значаја блокова 25 и 26 у Цен- њена схватања у историографији, Наслеђе VIII ( Београд): 225– тралној зони Сомборски, M. (1951), Развој Београда између два 239. рата, Архитектура 1–4, (Загреб) 46.

49 ивана весковић, јелица јовановић

Harwood, E. (2003), England a guide to post-war listed buildings, Шегвић, Н. (1947), Уводник, Архитектура 1–2 (Загреб): 3. London

Чанак, М. (1980), Милисав Миша Митић, архитекта 1932–1970, Информативни билтен Центра за становање 26 (Београд): 3–40.

Интернет извори

Historic England, https://historicengland.org.uk/listing/the-list/list- UNESCO, World heritage list https://whc.unesco.org/en/list/1181, [27. entry/1246881, [23. 2. 2018] 2. 2018]

Historic England, https://historicengland.org.uk/listing/the-list/list- Encyclopedia Britannica, New brutalism https://www.britannica.com/ entry/1352667, [23. 2. 2018] art/New-Brutalism, [6. 6. 2018]

UNESCO, World heritage list, https://whc.unesco.org/en/list/445, [27. Barbican center https://www.barbican.org.uk/our-story/our-building/ 2. 2018] our-architecture, [20. 3. 2018]

Summary: IVANA VESKOVIĆ, JELICA JOVANOVIĆ

THE CONSTRUCTION OF BLOCKS 21, 22, 23 OF THE NEW BELGRADE’S CENTRAL ZONE AND THEIR SIGNIFICANCE IN BELGRADE’S CULTURAL HERITAGE

The post-war period represented a sharp partition between two differing eras of social organization in former Yugoslavia, and consequently, periods differing in construction activity and development of modern architectural thought. Along with the reconstruction of (old) Belgrade, the re-emerging pre-war plan of city expansion across the left bank of Sava river became a priority task for architects and engineers, as well as the highest officials of the new state of Yugoslavia. The post-war residential crisis prompted a demand for swift construction and rational urbanis- tic-architectural designs. One of the first settlements constructed in such circumstances was the Tošin bunar, marking the first phase of construction in 1950. Shortly after the political split of the SFRY and the Soviet Union, the Sovi- et and socialist-realism influence on the Yugoslav culture and art has been weakened. The advisory meeting of Yu- goslav architects and urban planners held in Dubrovnik in 1950, presenting the theoretical works and conclusions which marked a definite renunciation of socialist realism and reassigned higher importance to authorial architecture, initiated the process of seeking and instituting a new Yugoslav architecture. These events were followed by a peri- od marked by numerous competitions and a variety of works designed by individuals or teams, best reflected in the construction of the first “experimental” Blocks 1 and 2, as well as the blocks 21, 22 and 23 within the Central zone of New Belgrade. The integrative concept of the Central zone is based on the consistent design of blocks and individual public buildings, in line with the original designs submitted within competitions. Out of nine symmetrically positioned blocks, the blocks 21, 22, 23, 28, 29, 30 were constructed over the period from 1961 to 1979, while the blocks 24, 25, 26 in the Zone’s middle band were built in late 1980s and during the 1990s. Block 21 was the first constructed com- plex, an original work and a module for the New Belgrade’s Central zone. Blocks 22 and 23 affirm the architectural values and an outstanding mastery in the composition of façades and massing, within a block itself and relative to the environment. The Central zone designers were Mihailo Čanak, Uroš Martinović, Milosav Mitić, Ivan Petrović, Mi- lutin Glavički, Aleksandar Stjepanović, Božidar Janković, Branislav Karadžić, Branislav Jovin, Leon Kabilјo, whose work has significantly advanced the architectural practice of Serbia and SFRY. The author of the constructive frame, previously employed in the experimental settlement in Blocks 1 and 2, was the academic PhD Branko Žeželј. Along with his system, the blocks employed a range of other domestic-designed systems: 7 July, Neimar, Jugomont. The Central zone of New Belgrade stands as a manifest of post-war Yugoslav architecture, and it even displays charac- teristics of a prototype, due to the application of specific open prefabrication systems. Its construction was initiated with the idea and a perspective of a modern capital, which in time proved to be unattainable, nowadays often being

50 Изградња блокова 21, 22, 23 Централне зоне Новог Београда и њихов значај у оквиру културног наслеђа Београда

disputed both in terms of its layout and its aesthetics. In the recent years, New Belgrade reemerges as a city with rap- id development potential, whose future construction needs to be specifically defined in order to preserve and enhance all of its values aligned with the requirements of modern living. Inadequate understanding of the local historical, so- cial and architectural framework, as well as the European and global tendencies at the time when this architecture emerged, may lead to an absolute deterioration and ultimately, the erasing of the cultural and urbanistic layers that formed a significant part of Belgrade’s modern history.

Illustrations

Fig. 1 The zoning plan of the New Belgrade municipality area – a mer Palace of the Federation. (Source: personal archive of Ivan “blank” outline which was enhanced with detailed design for Petrović PhD, owned by Konstantin Petrović) the blocks, one by one, following individual competitions and Fig. 5 Model of Block 23 (front view) and Block 22 (back view). the development of more specific plans. (Reference: Belgrade (Reference: M.Čanak) Urban Planning Bureau) Fig. 6 Residential towers in Block 23, 2014, (photograph by S. Ne- Fig. 2 Ortho image of the Central zone under construction in late govanović) 1960s – entire view of blocks 1 and 21, blocks 28 and 29 still in the phase of construction sites, with an indication of the Fig. 7 Barbican Henge, detail, 2017, (author: James Burns; source: buildings’ future volumes, while the remaining blocks are https://www.barbican.org.uk/our-story/our-building/our-archi- shown as lots covered in sand. (Reference: Belgrade Urban tecture, http://blog.barbican.org.uk/2017/05/photographing-bar- Planning Bureau) bican-henge/, accessed on 01/04/2018). Fig. 3 The modelling and positioning of the ceramic-cladding façade Fig. 8 Park Hill, Sheffield, 2017 (source: dailymail.co.uk, https://i.dai- panel on the B9 building in Block 21, 1965. (Reference: Le- lymail.co.uk/i/pix/2017/11/30/22/46D932E600000578-0-im- narčić, Gavrilović) age-m-80_1512082029920.jpg: accessed on 01/04/ 2018). Fig. 4 Block 21 under construction, building A7 – IMS technology ex- Fig. 9 “Meander” building in Block 21 (Večernje Novosti, 2015, perimental construction site; view in the background: six sky- http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:544356-Zgrada-sa- scrapers built by the construction company Komgrap and the for- 62-ulaza-i-skoro-3500-stanara, accessed on 03/04/2018).

51 и иистраживања

53

УДК 72.071.1:929 Смедеревац Ј.

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ

ИНЖЕЊЕР ЈОВАН СМЕДЕРЕВАЦ (1854–1920)

Сажетак: Јован Смедерeвац један је од инжењерa који су крајем XIX и почетком XX века, након школовања у Бечу, значајној европској прес- тоници, у српску архитектуру унели нови дух који је допринео процесу европеизације пре свега Београда, а потом и целе Србије. Циљ овог рада јесте да прошири сазнање везано за живот и значај дела инжењера Јована Смедеревца. Он је залагањем у оквиру соп- ственог архитектонског бироа, који је у време када је основан у Србији био новина, па потом у оквиру Београдске општине као члан многих одбора одговорних за питање модернизације Београда, и као члан Грађевинског удружења и Удружења српских инжењера и архитеката, допринео развоју Србије измучене ропством и ратовима. У то време у Србији је било тешко успоставити било какав континуитет, а камоли у изградњи, и тиме на крају допринео обогаћењу српске архитектонске историографије, али и историје индус- тријализације и европеизације Србије. Кључне речи: Јован Смедерeвац, Београд, архитектура с краја XIX и почетка XX века, сецесија, европеизација, Београдска општина, Удружење српских инжењера и архитеката

Abstract: Educated in Vienna, a significant European capital, Jovan Smederevac was one of the engineers who introduced a new spirit in Serbian archi- tecture in late 19th and early 20th century, which initially contributed to the Europeanization of Belgrade, and later across the entire Serbia. The aim of this paper is to expand the knowledge about the life and significance of engineer Jovan Smederevac’s work. His made a significant contribution towards Serbia’s development working within his own architectural bureau, at the time of its establishment being quite a novelty in Serbia, and later on within Belgrade municipality as a member of committees responsible for the city’s modernization, as well as a member of the Construction Association and the Association of Serbian Engineers and Architects. At the time, Serbia was exhausted upon undergoing occupation and wars, and it was difficult to achieve any continuity, especially in construction. Hence, Smederevac’s work contributed to the enrichment of Serbian architectural historiography, as well as the history of industrialization and Europeanization of Serbia. Keywords: Jovan Smederevac, Belgrade, architecture in late 19th and early 20th century, Secession, Europeanization, Belgrade Municipality, Association of Serbian Engineers and Architects.

Увод ован Смедерeвац (сл. 1) припада генерацији гра- Београду,3 према извештају са Техничког факултета у дитеља који су крајем XIX и почетком XX века Бечу, где је студирао на катедри за цивилно инжењер- Ј допринели европеизацији како српске престони- ство, Реалку је завршио у Панчеву. Томе у прилог го- це, тако и других градова у Србији. Припадао је срп- вори и чињеница да у Историјском архиву у Панчеву ској елити која је свој статус стекла, пре свега, обра- постоји збирка породице Смедеревац, која подразуме- зовањем на познатим европским универзитетима.1 ва само једну кутију, у којој данас не постоји докумен- Основну школу Смедеревац је завршио у Баваништу, тација везана за Јована Смедеревца, али на основу по- месту у Банату где је рођен 11. новембра 1854. годи- менутог извештаја може се закључити да је реч управо не, и где је живео у породици столара Ђорђа Смеде- о његовој породици.4 На Техничком факултету у Бечу ревца, који је по вероисповести био грчки правосла- студирао је од 1873. до 1878. године. Прве године, жи- вац.2 Иако неки извори наводе да је Реалку завршио у вео је у улици Gutenberggasse 21/1/6, од 1874. до 1875.

55 марија покрајац

Према подацима са Новог гробља, Јован Смедеревац је умро 18. априла 1920. године, а сахрањен је 19. ап- рила 1920. године. Сахрану је обавила његова супруга Милева. За његово гробно место данас нема уплатио- ца, што наводи на закључак да Јован Смедеревац нема живих потомака.11 Његова сурпуга Милева преминула је 17. марта 1931. године, а сахрањена је у породичној гробници у Панчеву. Сахранили су је ћерка Загорка и зет Милан Јаношевић.12 Инжењерско-архитектонска делатност Јована Смедеревца У време кад се Јован Смедеревац формирао као стручњак у сфери цивилног инжењерства и архитекту- ре,13 на архитектонској сцени у Европи још увек владају утицаји академизма на бази историцизма. На крају XIX и почетком XX века, долази до уплива нове уметности, која је у Паризу носила назив Ар-Нуво, у Минхену Ју- гендстил, а у Бечу сецесија. Интернационални методи Ар-Нувоа, односно нове уметности, утврђени у делима белгијског архитекте Виктора Орте и бечког архитекте Ота Вагнера, пренети су на српску архитектонску сцену бојажљиво у виду облика и тема, кад је реч о кованој и штуко декорацији, каменим и керамо-пластичним­ укра- Сл. 1 / Фотографија Јована Смедеревца (Ђурић- сима у виду флоралних, зооморфних и геометријских Замоло, Д. (2011), Градитељи Београда 1815–1914, мотива, док је основа грађевина и даље остајала на бази Београд: Музеј града Београда). симетричног и строгог академизма.14 Потребно је на- поменути да нова уметност у српској архитектури није живео је у улици Fleischmanngasse 13/28/4, а од 1876. пронашла своје упориште због презасићености истори- до 1877. године у улици Engelgasse 9. Као студент је змом, него из потребе да српска архитектура иде, што је био ослобођен школарине, а од 1875. до 1878. годи- више могуће, руку под руку са европским архитектон- не, примао је стипендију Српске православне цркве ским токовима.15 Поред Јована Смедеревца, носиоци у Новом Саду, у износу од 500 форинти.5 Био је члан Ар-Нувоа у српској архитектури су углавном школова- Српског ђачког друштва „Зора”, најзначајнијег удру- ни на београдској Великој школи, а своје усавршавање жења српске омладине у Бечу, основаног 1863. годи- су настављали на академијама и техничким школама у не.6 У оквиру овог удружења, које је подстицало дис- Минхену, Бечу, Карлсруеу, Будимпешти и Прагу и на циплину и истрајност српске омладине7, Смедеревац студијским путовањима по Европи.16 Међу 40 архите- је као двадесетогодишњи студнет 1874. одржао преда- ката овог кова, поред Јована Смедеревца, издавајају се вање под називом „О обожавању сунца”.8 Након завр- посебно: Виктор Азријел, Милан Антоновић, Никола шених студија 1878. године, вероватно је неко време Несторовић, Андра Стевановић, Данило Владисавље- провео на студијском путовању, јер се у Србију враћа вић, Стојан Тителбах, Бранко Таназевић, Димитрије Т. тек 1881. године. У Београду се, при државној служ- Леко, потом млађи Петар Бајаловић, Ђура Бајаловић, би, бавио инжењерско-предузимачким пословима, да Петар Гачић, Јосиф Букавац, Владимир Поповић, Све- би од 1893. године, отприлике у време када и преду- тозар Јовановић.17 зимач-архитекта Милош Савчић, отворио приватни Занимљиво је да су архитекти око 1880. годи- биро, где се бавио пројектовањем јавних и приватних не називани инжењерима и налазимо их и у архи- зграда и финансијским пословима.9 У Панчеву се Јо- тектонском и у инжењерском одељењу Министарства ван Смедеревац оженио Милевом Ановић, 30. августа грађевина.18 Јован Смедеревац је већ од осамдесетих 1887. године. С њом је имао троје деце: Љубицу, која година био познат међу инжењерима, бавећи се углав- је још као дете умрла од туберкулозе, Ђуру и Загорку.10 ном извођачким радовима како у Београду, тако и у

56 Инжењер Јован Смедеревац (1854–1920)

унутрашњости земље. Један од првих његових подух- уласка у фирму „Игњат Бајлони и синови” предата на вата по доласку у Србију, био је рад на изградњи пру- управу Јакову Бајлонију,29 који је убрзо откупио и окол- ге Београд–Ниш.19 У то време, отварање београдске на имања чиме је проширен плац пиваре. Набављао је железничке станице било је условљено одлукама Бер- нову пивaрску опрему из Аустроугарске и Немачке. линског мировног уговора из 1878. године, након Срп- Снабдевање главном сировином, водом, решено је тако ско-турског рата. По овом уговору су се српска влада што је изграђен сопствени водовод, којим се вода цр- и кнез Милан Обреновћ, обавезали да спроведу у дело пела из Дунава. У склопу пиваре изграђена је и сла- Споразум о укључивању српске железнице у систем дара за производњу друге главне сировине, слада, док аустроугарских пруга. Ратовима економски ослабљена се хмељ морао увозити. До 1896. године је у изградњу Србија, била је приморана да затражи помоћ страних и обнову пиварских зграда уложено 245.000 динара, у концесионара, што је довело до склапања уговора са машине за производњу пива 129.000 динара, у покрет- једним од париских акционарских друштава. Од 1880. ни материјал и стоку 7.700 динара, и у набавку сирови- до 1884. године, захваљујући пре свега финансијској и на 50.000 динара, што је све укупно износило 431.700 стручној помоћи страних инвестиција, Краљевина Ср- динара.30 Пивара је имала седам занатских радиони- бија добија прву железничку пругу20 која повезује гра- ца за разне потребе као што су: бачварска радионица, дове Београд и Ниш, у дужини од 234,5 км.21 Великом коларска, столарска, сарачка, ковачка, механичарска и подухвату инкорпорирања српских, у западне и исто- електротехничка.31 У фабричком кругу становали су чне саобраћајне мреже, су поред Јована Смедеревца, сви стручни мајстори и стално запослени радници, при допринели и инжењер Васа Атанацковић, архитекта чему је пивара имала шест станова за стручне мајсторе Драгутин Милутиновић и инжењер Светозар Зорић. и десет соба са 110 лежаја за смештај радника.32 Отварању железничке станице, као и тренутку пола- Судећи према данашњем изгледу, зграда коју је ска првог воза присуствовало је више од две стотине подигао Јован Смедеревац је двотрактног решења званица из целе Европе. Прво је 20. августа 1884. го- осно­ве, са академизмом као стилском базом кад је реч дине, пругом до Земуна, на релацији Београд – Савски о троделној хоризонталној и вертикалној подели фа- мост прошао дворски воз у ком су путовали краљ Ми- садe, која је остварена уз помоћ подеоних венаца и лан и његова породица. Воз је био испраћен уз војну јонских пиластера. Присутни су и елементи сецесије музику и прикладну церемонију. Три дана касније, кад у виду украса од кованог гвожђа на балконима, деко- је обављено свечано отварање железничке пруге Бео- рацији прозора и улазних врата, као и камених украса град–Ниш, зграда Железничке станице била је окићена у виду женских глава. Како није у потпуности сигур- тробојкама и зеленилом.22 но која је била намена ове зграде, на основу изгледа Поред учешћа на изградњи пруге Београд–Ниш, и физиономије, може да се закључи да је служила за познато је да је Јован Смедеревац радио и на изградњи смештање радника и мајстора, и обављање админи- комплетне пруге Аранђеловац–Лајковац,23 изграђене стративних послова за потребе пиваре. 1908.24 Иако је после балканских ратова железничка Смедеревац је допринео развоју индустрије у Бе- мрежа у Србији била доста скромна, значајно је ути- ограду и учешћем у изградњи пруге која је повезивала цала на развој унутрашњег капиталистичког тржишта, Београдску кланицу са главном железничком станицо- и на размештај производних снага, што је довело до ма. Ова пруга изграђена је 1899. године, и повезивала просперитета српске привреде.25 је станицу Сточни трг са станицом Београд–Кланица, Када почетком XX века у Београду, почињу да а одатле даље са главном београдском железничком се организују приватни бирои за извођење свих врста станицом. Ова пруга је на захтев Кланичког друштва архитектонских и грађевинских послова, биро Јова- грађена упоредо са изградњом Београдске кланице, на Смедеревца почиње да добија на значају.26 Позна- чије зграде су подигли архитекти Милош Савчић и Да- то је да је крајем осамдесетих година XIX века поди- нило Владисављевић. Станица Београд–Кланица има- гао једну од зграда за потребе пиваре Бајлони на углу ла је велики економски значај за Србију.33 Градња Кла- Скадарске и Цетињске улице.27 Наиме, Игњат Бајлони, нице на Дунаву започета је 1895. године према Закону због тешке економске ситуације претходног власника о помагању кланичких предузећа из 1885. године, који Јована Брабеца, откупљује производњу и сам плац на је прописивао и изградњу одговарајућих железнич- коме се пивара налазила 1888. године, и под именом ких веза са овим погоном. Једноколосечна пруга која „Игњат Бајлони и синови”, 29. фебруара исте године је пуштена у рад 1899. године ишла је од Железнич- започиње са пиварском производњом.28 Пивара је након ке станице, уз саму обалу реке Саве, пружала се кроз

57 марија покрајац

Сл. 2 / Разгледница Касарне VII пука Ресавске и Немањине Сл. 3 / Фотографија куће Јована Смедеревца на углу Нушићеве улице (Ђурић-Замоло, Д. (2011), Градитељи Београда 1815–1914, и Македонске улице (лична колекција) Београд: Музеј града Београда)

пристаниште по савском кеју испред зграда са дућа- стамбених зграда, Смедеревац није могао да пројек- нима, па настављала око Доњег града, преко Јалије тује фасаду ове зграде, мада је могуће да је био идејни до Кланице. На тој прузи, која је временом добијала творац орнаментике.41 Код зграде је, кад је реч о фа- нове колосеке, била је отворена и железничка стани- садама, наглашен управо угао због своје богате деко- ца Кланица, касније, од 1936. године, Дунав станица. рације. Фасада угла објекта решена је на оба спрата Кланичка пруга је била слепи колосек до изградње у ненаметљивој рустици при чему се у централном Панчевачког моста, када је допирала све до Баната. У делу приземља налази полукружно завршен улаз, док међуратном периоду пруга је прерасла у индустријску је први спрат акцентован балконом израђеним од кова- пругу за опслуживање дунавске индустријске зоне.34 ног гвожђа и отвором завршеним правоугаоним тим- Као многи инжењери пред Први светски рат, и паноном који је обогаћен декорацијом у виду волута и Смдеревац се бавио подизањем зграда јавне и стам- кружног украса у средини, а који су окружени аканту- бене намене. Већ 1894. године се наводи као преду- совим лишћем. Бочно од централног отвора и балкона, зимач грађевинар у „Трговачко-занатлијском шемати- у висини тимпанона, налазила су се два украса у виду зму Краљевине Србије”, што је значило да се ваћ тада пауновог пера. Угао зграде је завршен куполом у обли­ његов приватни биро бавио извођењем свих врста ку зарубљене пирамиде, са окулусима на страница- грађевинских радова.35 Године 1895. био је ангажован ма, и која је надвишена оградицом од кованог гвожђа. приликом изградње Касарне VII пука (сл. 2), на углу Иста кула је поновљена на крају фасаде окренуте ка Немањине и Ресавске улице у Београду, према плано- Нушићевој улици. Окулуси су данас заптивени док вима архитекте Драгутина Ђорђевића.36 оста­ли делови купола нису мењали своју физиономију. Јован Смедеревац је као предузимач био део Сецесијска декорација у виду флоралних преплета, је Грађевинског савета Министарства грађевина 1898. поновљена и у тимпанонима прозора бочних фасада. године,37 а следећа зграда коју је подигао у Београду, Централни део фасаде у Нушићевој улици наглашен је и која се сматра његовим најбољим делом јесте кућа декорисаном бифором у висини првог спрата и атиком на углу Нушићеве и Македонске улице из 1901. годи- изнад завршног венца. Данас су локали приземља угла не (сл. 3).38 Ова зграда је међу првима у Беграду на нешто увученији у односу на остатак фасаде, па зграда којој су присутни елементи нове уметности39 и која има прозрачнији изглед. Ова грађевина је 1966. године је представник интернационалног смера Ар-Нувоа у проглашена за споменик културе,42 као дело значајног Београду.40 Реч је о једноспратници, академски, дво­ српског градитеља, издвајајући се у архитектури Бе- трактно решене основе засеченог угла. Према закључ- ограда по својој декоративности примењеној на свим ку о учешћу грађевинских инжењера у пројектима слободним површинама, што је за време кад је по-

58 Инжењер Јован Смедеревац (1854–1920)

Сл. 4 / Фотографија зграде на Теразијама број 36 (Ђурић-Замоло, Сл. 5 / Основа подрума, попречног пресека и изгледа фасаде Д. (2011), Градитељи Београда 1815–1914, Београд: Музеј града зграде у Балканској улици на броју 13 (Ђурић-Замоло, Д. (1980), Београда) Београд од 1898–1914, из архиве Грађевинског одбора, Београд: Музеј града Београда)

дигнута представљало почетак ослобађања од крутих ент Краљевског Румунског Бродарства Манојло Тор- правила академизма. бица, адвокат Живојин Симић, инжењер Бродарског Познато је да је Јован Смедеревац већ 1902. годи- друштва, инжењер Светолик Поповић, хотелијер Све- не био члан Грађевинско предузимачког еснафа у Бе- тозар Боторић, лимар Јован Сремац, тапетар Ферди- ограду,43 а исте године је на збору одржаном у кафа- нанд Квирини, столар Јован Крика, бравар Петар Па- ни „Код српског краља” изабран у привремену управу лић, вештачки столар Светозар Злајковић.45 заједно са инжењерима Милошем Савчићем, Љубом Смедеревац је 1905. године подигао две згра- Марковићем, Ђуром Николићем и Адолфом Штоком. де које су биле повезане пасажом. Једна се налазила Њихов задатак, као привремене управе, био је да за- у Балканској улици на броју 13, док друга постоји и врше све претходне послове у року од три месеца, као данас и налази се на Теразијама на броју 36 (сл. 4). што је на пример упис чланова до избора сталне упра- Планови за обе зграде чувају се у архиви Музеја гра- ве.44 Такође је био члан Повлашћеног столарског ак- да Београда.46 Зграда на Теразијама је вероватно по- ционарског друштва. Ово друштво је основано како дигнута већ деведесетих година XIX века, а преправке би се бавило фабричком израдом и усавршавања из- су рађене 1905. године.47 Оно што се види из докумен- раде столарских артикала свих врста, а посебно оних тације јесте да је у Смедеревчевом поседу био велики који су се увозили из иностранства. За покретање по­ плац под зградом на Теразијама број 36 који се налазио сла било је потребно да се сакупи капитал у износу од поред плаца трговца Алексе Крсмановића, где је по- 500.000 динара, при чему је за остварење овог буџе- дигнута кућа по пројекту архитекте Јована Илкића.48 та било нужно прикупљање акција, где је свака ак- Оба земљишта су имала излаз на Балканску улицу, ција износила 25 динара. Министар народне привреде при чему је површина земљишта у власништву Јована одобрио је правила друштва 25. јануара 1902. године. Смедереваца износила три метра. Оснивачки одбор је након тога отворио упис акција и Зграда окренута ка Теразијама је једноспратна, апеловао на све суграђане да се укључе у њихово при- са уличном фасадом решеном у академском маниру,49 купљање. Оснивачи Повлашћеног столарског акцио- са рустично обрађеним приземљем у чијем централ- нарског друштва су, поред Јована Смедеревца, били: ном делу се налази полукружно завршен отвор који министар финансија Милован Маринковић, трговац води у пасаж. Са бочне стране отвора налазе се за- Никола Спасић, воскар Трифун Ђорђевић, директор стакљене површине излога локала, трговинске наме- Трговачке банке Милош Туцаковић, архитекта Милош не. Централни део спрата наглашен је балконом са Савчић, професор Велике школе Мика Петровић, тр- балустрадом и бифором завршеном прекинутим сег- говац Јефта Лаковић, трговац Витомир Марковић, аг- ментним тимпаноном. Бочно од бифоре налазе се по

59 марија покрајац

два полукружно завршена прозора. Завршни венац Рад у Београдској општини чини богата зооморфна рељефна декорација. Изнад Пред крај XIX века, Београд се све више ширио завршног венца, у централном делу, издиже се јед- и модернизовао. У том периоду долази до развоја ва- ноставна правоугаона атика, са каменим барокним рошке индустрије, на шта је значајно утицала промена вазама на оба краја. Кров су красила два окулуса са начина живота становништва кад је реч о односу пре- обе стране уличне фасаде зграде. Ова зграда постоји ма стилу одевања, забави, исхрани и свеукупним нави- и данас, у готово изворном стању, као типичан пред- кама, које су биле махом преузете из Западне Европе. ставник академског начина обликовања у архитекту- Све ове промене су условиле и довеле до модерниза- ри Београда с краја XIX века. На сличан начин, у нео- ције заната у Београду.53 Београдска општина је пре- барокном стилу, била је решена и узана фасада према дузимала обимне радове у циљу уређења града, што Балканској улици (сл. 5) где су се налазили само бо- је између осталог подразумевало и подизања нивоа гато декорисана улазна капија и један прозор изнад комуналне опремљености по угледу на велике европ- ње. Већи део земљишта је био покривен стамбеним ске престонице.54 Од великог значаја за модернизацију објектима чије су фасаде биле окренуте према дво- српске престонице било је и отварање прве електри- ришту. Зграде су биле једноспратне или приземне у чне централе 1892. године,55 чиме започиње процес зависност од пада терена. Данас се на овом месту на- електрификације Србије, а од 1893. године и Београ- лази модерна вишеспратница, која не приличи прос- 56 тору на ком је подигнута својом спратношћу и модер- да. Урбанизација и регулација улица у престоници је ним дизајном. Није познато да ли је пројектовао још крајем XIX века била све учесталија. Ток регулације и коју зграду, јер како је наведено, више се бавио из- изградње је у својим путописима из деведесетих годи- вођачким радовима како у Београд, тако и у другим на XIX века забележио аустроугарски путописац Фе- градовима Србије. У архитектонској историографији ликс Каниц на следећи начин: „Изграђена је читава се наводи да је подигао мост на реци Ђунис, као и мрежа праволинијских и изванредно поплочаних ули- мост на Нишави.50 ца, са електричним осветљењем, са дивним државним Јована Смедеревца су око 1910. године за члана зградама и лепим приватним кућама, мрежа која ис- Занатске коморе изабрали предузимачи. Био је један пресецана дрворедима, скверовима и трамвајским ли- од првих грађевинара са „протоколисаном радњом” нијама, већ читаву деценију достојно ставља Београд у по Закону о радњама из 1910. године. Пре Закона о ред млађих европских престоница и привлачи већ мно- 57 радњама за сваку занатлијску браншу постојали су ге странце да се у њему трајно настане.” еснафи, када су и грађевинари имали свој Предузи- Европеизацији престонице, својим залагањем, мачки еснаф коме су припадали и зидаро-тесачки допринео је и инжењер Јован Смедеревац. Он је био мајстори. Ступањем на снагу овог закона, формира- ангажован од стране Београдске општине за решавање на је Занатска комора као врховна инстанца занат- питања која су се тицала инжењерско-предузимачких лијских организација.51 Након доношења Закона о радова у српској престоници. Тако је 1902. године био радњама, Занатска комора, у чијој је управи као пред- један од одборника у Комсији за ревизију регулацио- ставник грађевинара и зантлија био Јован Смедере- ног плана који се односио на пресецања Видинске ули- вац, на његов предлог је редиговала одлуку о дело- це према Дунаву. Приликом састанка Комисије, Смеде- кругу грађевинара предузимача код извођења високих ревац је изнео да сматра да је велики проблем што се градњи, коју је одобрио министар народне привреде и „регулациони план мења како се коме свиди и да при- која гласи: „Предузимач-грађевинар предузима целу медбе других одборника, Светозара Јанковића и Јова- грађевину а поједине даје у израду мајсторима тих на Ђурића, који су се побунили што се регулација ва- заната, а као стручно лице у грађењу зграде он руко- роши не врши по утврђеном реду, за овај случај нису води свим пословима на згради; он ради детаље за утемељене”. Такође је било речи о отварању нове ули- поједине занате (нацрте и описе) и уопште упућује це која би повезивала Таковску са Гундулићевом ули- и надзирава израду грађевине. Према томе преду- цом, при чему је виши инжењер железничке дирекције зимач-грађевинар предузима и изводи израду целе Коста Живковић приложио своје целокупно имање у грађевине.”52 Оваква одлука наводи на закључак да Таковској улици општини на откуп, како би се омо- почетком XX века, занатски и грађевински послови гућило рушење и отварања нове улице. Тада је Јован све више добијају на значају, те да се домен делат- Смедеревац уз одборнике Косту Ризанића и Милана ности зантлија и грађевинара проширује. Димића ушао у ужи одбор који је решио питање отку-

60 Инжењер Јован Смедеревац (1854–1920)

па и рушења.58 Један од предлога Јована Смедеревца као и у сталном колтролном одбору за изградњу Но- приликом редовног заседања општинског одбора, био вог гробља.62 Приликом израде ограде и шкарпирања је измена Члана 13. Грађевинског закона за варош Бео- земље на Калемегданском брегу, заједно са архитектом град. Том приликом Смедеревац наводи следеће: „По- Миланом Капетановићем, добио је задатак да извиди знато је да су и грађани сопственици имања у Београ- шта је узрок одроњавању брега и да заједно са управ- ду до доношења грађевинског закона за варош Београд ницима грађевинског одељења и општинског водовода плаћали за израђену калдрму пред њиховим имањем предложи начин на који би брег могао да се осигура на целој дужини од три фата ка улици. Закон по коме од даљег одроњавања.63 Приликом ревизије регулацио- су грађани имали ову дужност донео је кнез Михаи- ног плана 1902. године, био је члан комисије у коју су ло који је провевши дуже време на страни користио ушли и председник општине Милован Маринковић, то време проучавајући разне установе на страни, па је као и одборници Коста Главинић, Милан Петровић и знање које је тим стекао употребио на добро српског шеф грађевинског одељења. Задатак ове комисије је народа па и Београда. 1896. не зна се са каквих раз- био проучавање варошке регулације како би се уради- лога донесена је одредба у грађевинском закону за ва- ла ревизија досадашњег регулационог плана.64 рош Београд а измене у Члану 13. истог по којој израда Јован Смедеревац је својим залагањем и радом у калдрме и тротоара заједно са планирањем земљишта Београдској општини значајно допринео да предрат- пада на терет општинске касе. Том одредбом онемо- ни Београд доживи свој полет и стане раме уз раме са гућен је готово сваки рад на калдрмисању варошких већим европским престоницама. улица јер 10.000 динара колико општина ставља у свој буџет није довољно ни за одржавање калдрме а Активност у Удружењу српских то ли за израду нове калдрме. Док су грађани по ра- инжењера и архитеката нијем закону плаћали за израђену калдрму пред њи- Од великог значаја за развој архитектуре и урба- ховим имањем за три фата а општина израђивала на низма Србије и Београда било је оснивање Удружења терет своје касе у осталом калдрму у улицама. Ура- српских инжењера и архитеката, 1890. године. Јован дило се доста, а то што је урађено види се, а ако ос- Смедеревац је важио за уваженог члана овог удружења, тане садашње стање неће се моћи готово ништа ура- заузимајући значајне позиције у одборима који су се ба- дити. Са наведених разлога предлаже да Општински вили уређењем Београда по европским стандардима. одбор реши да се умоли господин министар грађеви- Смедеревац је добио овлашћење од Удружења на да изволе предложити Народном представништву у да 1895. године потпише резолуцију везану за побуну првом његовом сазиву да изволе у Члан 13. Грађевин- српских инжењера, јер је Општина израду плана за ка- ског закона за варош Београд учинити измену тако да нализацију и водовода, без конкурса, доделила стра- друга алинеја поменутог члана гласи: У улицама које ним инжењерима.65 Такође, био је изабран у ужи одбор нису калдрмисане а укаже се потреба да се калдрми­ за поправку оштећених мостова.66 Један од његових за- шу дужни су сопственици имања где се калдрма гра­ датака у Удружењу био је и утврђивање нивоа влаге у ди да плате пет метара и 70 цм калдрме испред свог појединим кућама и становима.67 Заједно са колегама имања на целој дужини истог а ка улици у напред од инжењерима, учествовао је у организованом протесту петог. Средину плаћа општина. Где већ постоји кал­ против одлуке Српске краљевске академије да зграду дрма а нивелисана је улица и калдрму треба нову сагра­ за њене потребе подигну страни архитекти.68 Наводи дити плаћа сваки сопственик само израду тротоара се 1918. године, као редовни члан Удружења српских са ивичним каменом. Претрес и оправке на калдрми и инжењера и архитеката, са звањем привредног ин- тротоару плаћа општина. Овај његов захтев је пред- жењера и грађевинара.69 седништво усвојило.59 Једна од значајних иницијатива Удружења српских Смедеревац се залагао да Трамвајско друштво, по инжењера и архитеката била је и израда генералног угледу на организацију у Бечу, прилагоди ред вожње плана Београда, коју је путем конкурса Удружење по- трамваја интересима публике Народног позоришта и кренуло још почетком XX века. У резолуцији из 1912. да трамваји буду пуштени у промет пре и после позо- године, Удружење је донело одлуку да би за осмишља- ришних представа.60 Такође се залагао за израду таб- вање генералног плана регулације Београда требало лица са називима улица и нумерисање кућа.61 Био је у расписати „свеславенску утакмицу”. Тада је апел Удру- грађевинском, економском одељењу Општине Београд жења остао без одазива, тако да су активности распи- заједно са Адолфом Штоком и Живојином Перићем сивања конкурса настављене у фебруару 1919. године,

61 марија покрајац

након два балканска и Првог светског рата. Предло- сија за подизање зграде, уз Косту Главинића, Драгути- жено је да се распише међународни конкурс, али да на Маслаћа, Миливоја Смиљанића, Јанка Шафарика, се учешће забрани државама непријатељима из рата. Зарија Марковића, Нестора Манојловића, Владимира Ипак, Одбор је донео одлуку, 17. априла 1919. годи- Поповића, Клементија Букавца и Душана Божића, док не, да се што пре изради план за уређење Београда пу- је за архитектуру зграде био задужен Клуб архитеката тем интернационалног конкурса и то без ограничења Секције Београд.74 Ипак, изградња је пролонгирана, па на право учешћа. Убрзо је формиран Одбор за израду је стога зграда подигнута тек између 1933. и 1935. го- програма за стечај о добијању плана за уређење и про- дине у Улици Кнеза Милоша на броју 7 у Београду, чи- ширење Београда.70 Председник одбора је био Михаило нећи значајан наратив идеологије југословенства у то Марјановић, тадашњи председник Београдске општи- време.75 Удружење, прво српских, па потом југословен- не, а потпредседници инжењер Филип Трифуновић, ских инжењера и архитеката, са својим званичним гла- инспектор Министарства грађевина и Драгутин Ђорђе- силом „Техничким листом”, представљало је значајну вић, архитекта и професор Универзитета. Поред Јована повезницу кад је реч о заједничком деловању архите- Смедеревца, чланови Одбора били су: Андра Јовано- ката и инжењера у бившој Југославији. вић, Аца Петровић, Бранко Таназевић, Веселин Лучић, Воја Ђорђевић, Воја Кујунџић, Душан Пантић, Драги- Закључак ша Мирковић, Ђорђе Радојковић, Лука Ћеловић и дру- У време када је Србија доживљавала трансфор- ги. Записнике са састанка Одбора водио је општински мацију у виду европеизације, од великог значаја су архитекта Зарије Марковић, који је навео да је Мини­ били инжењери и архитекти који су се крајем XIX старство саобраћаја каснило са делегирањем представ- века вратили са школовања у иностранству и у срп- ника, као и да су са састанка најчешће изостајали пред- ску ахитектуру донели дух нових стремљења и идеја ставници комора и петорица општинских одборника. која се тичу употребе материјала, различитих стило- Завршетак рада Одбора на изради програма пратила ва и допуњавања онога што је чинило строги акаде- је и смена градске управе, због чега је на чело Одбора мизам којег су се придржавали архитекти од средине дошао Коста Јованвић, новоименовани вршилац дуж- XIX века, као узвишеног стила увезеног из Европе. ности председника општине.71 Након много расправе, Инжењер Јован Смедеревац је својим деловањем, како коначно је комплетиран текст програма који је архите- у сопственом бироу, тако и у јавним институцијама, кта Драгутин Ђорђевић, на седници Одбора одржаној допринео да идеје нове уметности заживе и на срп- 6. децембра 1919. године, представио и који су члано- ској архитектонској сцени. Залагао се за оснивање ви усвојили без примедби.72 Реферат који је саставио Удружења грађевинара као и за њихово уједињење. Ђорђевић, Општински одбор је усвојио и упутио га Захваљујући својој стручности и залагању у оквиру Министарству грађевина на одобрење, које је тражило Београдске општине, успевао је да заузме значајне по- мишљење и оцену Главног техничког савета. Око пи- зиције кад је реч о одлукама везаним за питања ши- тања да ли будући план треба да се односи и на будуће рења и модернизовања Београдске вароши. Допринео делове вароши Београд или само на постојеће, јавило је повезивању српских градова у XIX веку, али и по- се доста опречних ставова, па је Општински одбор на везивању Србије са другим градовима у Европи, као седници одржаној 17. маја 1921. донео одлуку да међу- и развоју српске привреде, радећи на изградњи првих народни конкурс буде основа за израду плана, уређење железничких пруга. Стога је, инжењер Јован Смедере- и проширење Београда, односно определио се за изра- вац, иако увек помињан у прегледима који се тичу ар- ду „ширег плана за даљу будућност”.73 хитектонске историографије краја XIX и почетка XX Од 1919. године Удружење српских инжењера и века, заслужио да се његовом лику и делу посвети по- архитеката постаје Удружење југословенских инжење- себна пажња, што је био циљ овог рада. ра и архитеката. Још у то време се јавила идеја за поди- зање зграде која би била седиште Дома југословенских Марија К. Покрајац инжењера и архитеката. Јован Смедеревац је био члан историчар уметности Оснивачког одбора за послове организације и финан- [email protected].

62 Инжењер Јован Смедеревац (1854–1920)

НАПОМЕНЕ

1] Трговчевић 2003: 48. је био и члан Управе државних монопола. Лукић: 2010, 124. 2] Према архиви Техничког факултета у Бечу, према речима 30] Лукић: 2010, 124. Mmag. Alexandra Weiser. 31] Вучо 1976: 100. 3] Ђурић-Замоло 201: 301. 32] Исто: 102. 4] Према речима историчара-архивисте Милице Пејчиновић, Ис- 33] Михајлов 2011: 97. торијски архив Панчево. 34] Vuksanović-Macura 2015: 47. 5] Према архиви Техничког факултета у Бечу, према речима 35] Христић 1905: 45. Mmag. Alexandra Weiser. 36] Зграда Касарне VII је представник зреле фазе академизма у 6] Rohrbach 2017: 22. Србији, што је последица Ђорђевићевог усавршавања у Карлс­ 7] Исто. руеу, где је прихватио став професора Јозефа Друма да се стил 8] Ђурић-Замоло 2011: 301; Ротер Благојевић 2006: 391. грађевине одређује према њеној намени. Реч је о пространој 9] Исто. грађевини, дугих фронтона, са широко засеченим углом, са су- тереном, приземљем и два спрата. Фасада приземља и првог 10] Загорка је била удата за Милана Јаношевића и за време Пр- спрата је рустично обрађена, док је други спрат истакнут дво- вог Светског рата живела је у Женеви у „Pension demoiselle бојним материјалом, са бифорама под заједничким луковима, Clarins”. Beogradske novine, 11. februar 1916: 4. што је одлика архитектуре ране ренесансе. Широка фасада на 11] Јован Смедеревац је сахрањен на парцели број 9, гробница самом углу наглашена је монументалним полукружно заврше- број 20 у трећем реду. (Према речима историчара уметности ним улазом, који је имао колску и пешачку намену. Ова фасада Виолете Обреновић, Ново гробље, Београд). била је надвишена атиком завршеном са троугластим тимпано- 12] Правда, 18. март 1931: 13. ном, испод ког је у рељефу био изведен грб Краљевине Србије 13] Потреба за стручњацима који би градили јавне објекте, али и у виду двоглавог орла са штитом са крстом изеђу оцила, док израђивали машине, први пут се јавила у Енглеској, где Џон су бочни декоративни елементи атике била два сферно обли- Смитон (John Smeaton) уводи појам „цивилног инжењера” кована украса. Фасада угла са улазом, фланкирана је бочним (eng. civil engineer) 1771. године, а од 1827. године образују кулама, чије су фасаде наглашене бифорама на сваком спрату, се школе специјализоване за цивилне инжењере. Од самог на- и које су, надвисујући пету фасаду завршене пирамидалним станка термин „инжењер” означава врсту стручњака и мајсто- куполама, што одаје утисак војног утврђења, односно намене ра који је за своја умећа користио техничка знања. Он је био саме зграде. Утиску војне зграде доприносе и рељефни укра- стручњак који је успевао да споји теорију с праксом (Више о си у виду штитова и оклопа. Зграда је у време изградње била томе у: Трговчевић 2003: 156) ниска у односу на своју габаритност, па је већу складност до- била када јој је 1926. године дозидан и трећи спрат од стра- 14] Кадијевић 2004: 58–60; Ротер Благојевић 2006: 389. не архитекте Министарства војног Блаже Вукићевића. Тада је 15] Шкаламера 1985: 7. зграда припојена Министарству војном, а до тад је била једна 16] Исто: 9. од првих модерних касарни у Србији. Ђурић-Замоло 2011: 303; Несторовић 2006: 346; Кадијевић 2005: 332. 17] Исто: 10; Ротер Благојевић 1997: 155. 37] Државни календар Краљевине Србије 1898: 43. 18] Несторовић 2006: 264. 38] Несторовић 2006: 268; Кадијевић 2004: 58–60; Шкаламе- 19] Ђурић-Замоло 2011: 301; Стојановић 1912: 32. ра 1985: 10; Ђурић-Замоло 2011: 302; Кадијевић, 2005: 345; 20] Божичковић 1972: 317. Manević 1972: 16. 21] Стојановић 1977: 253. 39] Manević 1972: 16. 22] Bogunović: 2005. 40] Кадијевић 2004: 58–60. 23] Ђурић-Замоло 2011: 303; Несторовић 2006: 268. 41] Ђурић-Замоло 2011: 302. 24] Вучо 1955: 223. 42] Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда 25] Вучо 1955: 223. бр. 660/1 од 15. 7. 1966. 26] Ђурић-Замоло 2011: 301; Несторовић 2006: 268; Стојановић 43] Оснивање еснафа је од 1882. године одобравало Министарство 1912: 32. народне привреде, а непосредну контролу над сваким еснафом­ 27] Несторовић 2006: 268. вршила је надлежна полицијска власт. Више о томе у: Вучо 1955: 196. 28] Лукић 2010: 123. 44] Мале новине, 4. јануар 1902: 3. 29] Јаков Бајлони је био познати угледни београдски трговац и привредник. Он је у раној младости изучио пинтерски занат у 45] Мале новине, 10. март 1903. некој од пивара у Бечу. У Београду је са оцем и браћом радио 46] План за преправку куће Јована Смедеревца у некадашњој Улици у гостионици, био је један од иницијатора формирања Првог Краља Милана 42, данас Теразије 26, са основама подрума и при- српског пиварског акционарског друштва и један од његових земља, изгледом уличне фасаде, и три детаља у размери 1:100, акционара. Био је члан Управног одбора Народне банке као и са печатом Грађевинског одбора о прегледу планова са бр. 65 од један од оснивача Српског бродарског друштва, а неко време 8. фебруара 1905. чува се, под сигнатуром Ур. 11653. Планови за

63 марија покрајац

зграду у Балканској 13 чувају се под следећим сигнатурама: си- 60] Београдске општинске новине, 27. октобар 1902: 1. туациони план основе приземља и првог спрата у размери 1:200 61] Београдске општинске новине, 17. новембар 1902: 286. Ур. 11654; план пресека са изгледом дворишне фасаде у размери 62] Београдске општинске новине, 22. фебруар 1903: 56. 1:100, Ур. 11654; план основе првог спрата у размери 1:100, Ур. 11656 и план основе подрума, пресека и изгледа главне фасаде 63] Београдске општинске новине, 27. април 1903: 1. дугачке дворишне зграде у размери 1:100, Ур. 11657. Сви плано- 64] Београдске општинске новине, 12. мај 1902: 156. ви су из 1905. године, па је зграда вероватно тада и подигнута 65] Београдске општинске новине, 2. август 1895: 133. 47] Ђурић-Замоло 2011: 303. 66] Технички лист: Орган Удружења српских инжењера и архите- 48] Више о томе у: Димитријевић-Марковић 2012: 4. ката, 1903: 4. 49] Минић 1960: 455. 67] Срспки Технички лист: Орган Удружења српских инжењера и архитеката, 1905: 3. 50] Стојановић 1912: 32; Ђурић-Замоло 201: 302. 68] Срспки Технички лист: Орган Удружења српских инжењера и 51] Београдске општинске новине, 5, јуни 1935: 400. архитеката, 2. фебруар 1914: 35. 52] Правда, 2. март 1934: 6. 69] Срспки Технички лист: Орган Удружења српских инжењера и 53] Vučo 1974: 82. архитеката, 15. јун 1918: 14. 54] Ротер Благојевић 2003: 111; Несторовић 1955: 248. 70] Vuksanović-Macura 2015: 53. 55] Више о томе у: Вучо: 1977. 71] Vuksanović-Macura 2015: 54. 56] Vučo 1974: 91. 72] Исто: 55. 57] Каниц 1967: 239. 73] Више о томе у: Вуксановић-Мацура 2013: 106–107. 58] Београдске општинске новине, 22. септембар 1902: 255. 74] Више о томе у: Игњатовић 2006: 91. 59] Београдске општинске новине, 20. октобар 1902: 1. 75] Исто.

ЛИТЕРАТУРА

Београдске вести (1902), Мале новине, 4. јануар: 3. град: Музеј града Београда.

Bogunović, S. (2005), Arhitektonska encikopedija Beograda XIX и XX Игњатовић, А. (2006), Дом Удружења југословенских инжењера и veka tom I, Beograd: Beogradska knjiga. архитеката у Београду, Наслеђе VII (Београда): 87–118.

Божичковић, В. (1972), Београд као саобраћајни чвор, Годишњак Кадијевић, А. (2004), Два тока Српског архитектонског Ар-Нувоа: града Београда XIX (Београд): 317–330. интернационални и национални, Наслеђе V (Београд): 53–70.

Вуксановић-Мацура, З. (2013), Престоница Карађорђевића: Емил Кадијевић, А. (2005), Естетика архитектуре академизма, Бео- Хопе и Ото Шентал на конкурсу за Генерални план Београда, град: Грађевинска књига. Зборник Музеја примењене уметности, 9 (Београд): 106–107. Каниц, Ф. (1967), Краљевина Србија и српски народ; Београд у де­ Vuksanović-Macura, Z. (2015), San o gradu: Međunarodni konkurs za ветнаесом веку, Београд: Музеј града Београда. urbanističko uređenje Beograda 192–1922, Beograd: Orion art. Комисија за ревизију регулационог плана (1902), Београдске Вучо, Н. (1955), Привредна историја Србије до Првог светског општинске новине, 22. септембар: 255. рата, Београд: Научна књига. Краљевско Ср. Академија Наука и Уметности (1914), Срспки Тех­ Vučo, N.(1974), Pogled na industrijsku revolucije u Srbiji u XIX veku, нички лист: Орган Удружења српских инжењера и архитеката, Acta-Historico-oeconomica Iugoslaviae vol.I (Zagreb): 79–97. година XXV: 35.

Вучо, Н. (1976), Бајлонова пивара у Скадарлији 1880–1941, Го­ Лукић, Н. (2010), Парна пивара Игњат Бајлони и синови 1888– дишњак града Београда XXIII (Београд): 93–106. 1946, Наслеђе XVI (Београд): 123–138.

Вучо, Н. (1977), Београдска електрична централа (1892–1940), Го­ Ljubica Sv. Stevanović gospodi Stevi Aćimoviću i Jovi Jovičiću u дишњак града Београда XXIV (Београд): 165–179. Ženevi (1916), Beogradske novine, 11. februar: 4.

Грађевинско економско одељење општине Београд (1903), Бео­ Manević, Z. (1972), Novija srpska arhitektura, Srpska arhitektura градске општинске новине, 22. фебруар: 56. 1900–1970, Beograd: Muzej savremene umetnosti.

Димитријевић-Марковић, С. (2012), Крсмановићева кућа на Тера­ Министарство грађевина (1898), Државни календар Краљевине зијама, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. Србије, 143.

Ђурић-Замоло, Д. (1980), Београд од 1898–1914, из архиве Грађе­ Минић, О. (1960), Језгро Београда, Годишњак града Београда VII винског одбора, Београд: Музеј града Београда. (Београд): 441–472.

Ђурић-Замоло, Д. (2011), Градитељи Београда 1815–1914, Бео- Михајлов, С. (2011), Настанак и развој индустријске зоне на дес-

64 Инжењер Јован Смедеревац (1854–1920)

ној обали Дунава у Београду од краја 19. до средине 20. века, На­ Ротер Благојевић, М. (1997): Настава архитектуре на вишим и ви- слеђе XII (Београд): 91–116. сокошколским установама у Београду током XIX и почетком XX века: утицај страних и домаћих градитеља, Годишњак града Бео­ Несторовић, Б. (1955), Еволуција београдског стана, Годишњак града XLIV (Београд): 125–168. града Београда II (Београд): 247–270. Ротер Благојевић, М. (2003), Архитектура грађевина јавних наме- Несторовић, Б. (1974), Преглед споменика архитектуре у Србији на изграђених у Београду од 1868. до 1900. године (први део), Ар­ XIX века, Саопштења X (Београд): 141–169 хитектура и урбанизам 12/13 (Београд): 111. Несторовић, Б. (2006), Архитектура Србије у XIX веку, Београд: Арт Прес . Ротер Благојевић, М. (2006), Стамбена архитектура Београда у XIX и почетком XX века, Београд: Орион Арт. Одговор Удружења грађевинара: Сукоб инжењера и грађевинара, став Инжењерске коморе (1934), Правда, 2. март: 6. Rohrbach, W. (2017), Kaiser Franz Joseph I und die Serben 1848– 1908, Istorija XX veka XXXV 1/2017 (Beograd): 9–37. Позив на упис акција повлашћеног столарског акционарског Друштва (1903), Мале новине, 10. март: 5. Списак редовних чланова Удружења српских инжењера и архите- ката на дан 10. јун 1918. године (1918), Срспки Технички лист: Ор­ Рад одбора општинског (1895), Београдске општинске новине, 2. ган Удружења српских инжењера и архитеката, 15. јун: 14. август: 133. Стојановић, С. (1912), Опис грађевинских радова и израда са сли­ Рад одбора општинског (1902), Београдске општинске новине, 12. кама, Београд: Штампарија С. Хоровца. мај: 156. Стојановић, Б. (1977), Београдски железнички чвор, Годишњак Рад одбора општинског (1902), Београдске општинске новине, 20. града Београда XXIV (Београд): 253–275. октобар: 1. Трговчевић, Љ. (2003), Планирана елита-о студентима из Србије Рад општинског одбора (1902), Београдске општинске новине, 27. на европским универзитетима у XIX веку, Београд: Историјски октобар: 1. институт. Рад одбора општинског (1902), Београдске општинске новине, 17. новембар: 286. Удружење градитеља-грађевинара (1935), Београдске општинске новине, 5. јуни: 400. Рад општинског одбора (1903), Београдске општинске новине, 27. април: 1. Христић, С. (1905), Предузимачи грађевина, Трговачко-занат­ лијски шематизам Краљевине Србије V (Београд) : 45. Рад Удружења (1903), Српски Технички лист: Орган Удружења српских инжењера и архитеката, година XIV: 4. Читуља (1931), Правда, 18. март: 13.

Рад Удружења (1905), Срспки Технички лист: Орган Удружења Шкаламера, Ж. (1985), Сецесија у српској архитектури, Зборник српских инжењера и архитеката, година XVI: 3. Народног музеја XII–2 ( Београд): 7–13.

Summary: MARIJA POKRAJAC

ENGINEER JOVAN SMEDEREVAC (1854–1920)

Engineer Jovan Smederevac was part of the generation of architects who made a significant contribution to the Europeanization of Serbia at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, and above all Belgrade, at the time experiencing liberation from the Ottoman influences and starting to gain the outlines of a modern European capital. Smederevac was born and attended elementary school in Bavanište in Banat, later moving to Pančevo and at- tending the Real Gymnasium, and further on to Vienna where he studied civil engineering at Politehnikum. He was a member of one of the most important Serbian youth associations "Zora" in Vienna. He returned to Serbia in 1881 and started working in the Belgrade municipality. In this period he took part in the construction of the Belgrade-Niš rail- way line, whose establishment made a significant contribution to the development of transport network in Serbia, con- necting the two major cities. He was in charge of the construction of Aranđelovac-Lajkovac railway line, the Belgrade Slaughterhouse railway line, as well as the construction and repair of numerous bridges. An engineer by profession, he was primarily engaged in construction and contracting jobs, but he was also recognized as an architect, constructing his own house on the corner of Nušićeva and Makedonska streets in Belgrade – one of the first examples of a more liberal use of Art Nouveau decoration on a building conceived in academism style. He also constructed the building

65 марија покрајац

in 36 Terazije street, with a passageway linking it with the building in 13 Balkanska street, later demolished to make way for a modern multi-storey building. In cooperation with architect Dragutin Đorđević, he constructed the military Barracks of VII Regiment in Belgrade, being in charge of contractor works, as well as one of the buildings on the lot of Bajloni brewery. As part of his work in Belgrade Municipality, he advocated the issues of Belgrade's expansion, the zoning and construction of new streets. He dealt with financial matters related to the municipal budget. In late 19th century he instated his own architectural bureau, at the time being quite a rarity, and even luxury. Within his bureau, he mostly engaged in construction and contracting works. As a member of the Association of Serbian Engineers and Architects, he was a member of board, advocating and promoting the idea of Belgrade’s modernization. Appreciating all of these roles, the work of engineer Jovan Smederevac has been strongly significant for the development of the Serbian capital, and Serbia overall, and he should therefore be studied with higher attention and focus, which served as the main goal of this paper.

Illustrations

Fig. 1 A photograph of Jovan Smederevac (Source: Đurić-Zamolo, D. (2011), Graditelјi Beograda 1815-1914, Beograd: Muzej grada Beograda) Fig. 2 1. Postcard of the VII Regiment Barracks, the corner of Resav- ska and Nemanjina streets (Source: Đurić-Zamolo, D. (2011), Graditelјi Beograda 1815-1914, Beograd: Muzej grada Be- ograda) Fig. 3 A photograph of Jovana Smederevac’s house on the corner of Nušićeva and Makedonska streets (Source: personal collection) Fig. 4 A photograph of the building in 36 Terazije street (Source: Đurić-Zamolo, D. (2011), Graditelјi Beograda 1815-1914, Be- ograd: Muzej grada Beograda) Fig. 5 Floor plan of the basement, cross-section view and the façade of the building in 13 Balkanska street (Đurić-Zamolo, D. (1980), Beograd od 1898-1914- iz arhive Građevinskog odbo- ra, Beograd: Muzej grada Beograda)

66 УДК 727.112(497.11)"1928"

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА

ПОДИЗАЊЕ ТРИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ 1928. ГОДИНЕ КАО ПРЕКРЕТНИЦА У РАЗВОЈУ АРХИТЕКТУРЕ ШКОЛСКИХ ЗГРАДА

Сажетак: Београд је током треће деценије XX века био суочен са озбиљним недостатком основних школа. Проблем је кулминирао 1928. го- дине, када је на иницијативу грађана општина града Београда пројектовала две и помогла изградњу треће школе у насељима која су тада чинила периферију града. Осим што су значајне као школе које су подигнуте после вишегодишње паузе, oсновне школе на Булбулдеру, Вождовцу и Душановцу представљале су својеврсну прекретницу у развоју архитектуре школских зграда. Осим што су биле функционалне и хигијенски задовољавајуће грађевине, три школе приказане у овом раду најавиле су и даљи развој у изградњи школа, тако иницирајући коначно доношење Развојног плана Општине града Београда. Истраживање овог до сада не- довољно истраженог поља градитељских остварења омогућило је и да се детаљније расветли улога историографији готово непо- знатих општинских архитеката Жарка Крстића и Десанке Манојловић, али и појава, до сада мало познатог аутора, грађевинског инжењера Радослава Тодоровића. Кључне речи: основне школе, архитектура, Београд, 1928. година

Abstract: During the 1930s, Belgrade was facing a serious deficiency of primary schools. The problem culminated in 1928 when, at the initiative of its citizens, the Municipality of Belgrade designed two and helped the construction of a third school, in settlements at the time being the city outskirts. Along with their significance as schools that were built after a long standstill, the primary schools in Bulbulder, Voždovac and Dušanovac represented a turning point in the development of school building architecture. In addition to their functionality and good hygiene standards, the three schools presented in this paper also announced the further advancement in school construction, initiating the final adoption of the Belgrade Municipality development plan. The research of this, so far insufficiently explored, field of construction has made it possible to shed the light and present more details about the role of architects Žarko Krstić and Desanka Manojlović, nearly unknown to the historiography, as well as the work of a little-known author, construction engineer Radoslav Todorović. Keywords: primary schools, architecture, Belgrade, year 1928

Увод велики искорак у архитектури школских зграда, како естетски, тако и функционално.4 Током 1907. и 1908. „Ми тиме испуњујемо заветну мисао неумрлог године подигнуте су још четири школе.5 Потом је усле- Змаја чија деца, српска деца, тако топло моле и из је­дне дио прекид од тринаест година и тек је 1922. године душе кличу: Дижимо школе!”1 поново започета изградња неколико школа на перифе- рији Београда. По завршетку Првог светског рата на- рва наменски пројектована основна школа става у школама је морала да се организује у две смене у Београду подигнута је тек 1893. године на услед великог прилива становништва у престоницу и Дорћолу, према пројекту архитекте Милана неминовног пораста броја деце.6 Како је Жарко Крстић П 2 Капетановића (1859–1934). Само две године касније закључио, од 1923. године је уследио још један „нео- архитекта Милан Антоновић (1868–1929) пројектовао простиви прекид” који је трајао до 1927. године, када је основну школу на Палилули.3 Архитекта Јелисаве- су грађани покренули иницијативу за изградњом нових та Начић (1878–1955) је 1906. године израдила нацрт основних школа, нарочито у предграђима.7 Општина је за Основну школу „Краљ Петар I”, која је према ре- услишила апел грађана и после више од пет година из- чима архитекте Жарка Крстића (?–1941) представљала двојила део из доларског зајма за подизање нових и до-

67 владана путник прица

Сл. 1 / Пројекат oсновне школе на Булбулдеру, основа Сл. 2 / Основна школа на Булбулдеру (Београдске општинске приземља, 1928. (Београдске општинске новине 16, 1931) новине 16, 1931)

зиђивање старих школа.8 Школски одбор и општинска године званично постало део Београда.15 Попут мно- управа Београда су потом приступили формирању про- гих других зона периферије Београда, било је урбанис- грама за изградњу нових школа и уложили знатан на- тички неуређено.16 Међутим, оснивањем Друштва за пор како би се подигао што већи број основних школа.9 улепшавање Булбулдера, учињено је много на побољ- Грађевинско одељење општине добило је инструкције шању урбане слике овог предграђа. да изради пројекте за нове основне школе. Као резул- Основна школа на Булбулдеру, као и Основна тат овог напора крајем треће и током четврте деценије школа на Вождовцу подигнуте су као резултат нове XX века подигнуте су основне школе на Булбулдеру, у стратегије општине. Како аутор школе на Булбул- Улици Војислава Илића, на Теразијама, Гундулићевом деру, архитекта Жарко Крстић наводи пројектована је венцу, Западном Врачару, предграђу краљице Марије и изведена „потпуно модерно са бољим и скупоце- и Вождовцу.10 До 1931. године број основних школа нијим материјалом на опште задовољство школских на територији Београда се попео на 22.11 За овај рад власти.”17 Општина је донирала плац између ули- издвојене су три основне школе подигнуте 1928. годи- ца Југословенске (данас XXI дивизије) и Лесковач- не у Београду које су означиле одређену прекретницу ке (данас Мехмеда Соколовића) површине 5.000 м2, у развоју како општинске стратегије, тако и архитек- од којих је 3.448,35 м2 одређено за школу, док је на туре школа. То су основне школе подигнуте на тери- преосталих 1.551,65 м2 било предвиђено за изградњу торији три тадашња београдска предграђа: Булбулдер, цркве.18 Површина школе је износила 714,37 м2, Вождовaц и Душановaц.12 док је остатак плаца био резервисан за двориште.19 Питање просветне реформе било је у директној Изград­ња школе коштала је 2.500,000 динара,20 а ин- вези са проблемом пројектовања школских здања.13 веститор је према неким изворима био Суд Општине Нова стратегија пројектовања основних школа по први београдске.21 пут је подразумевала и обавезно пројектовање одвоје- Новине су најављивале да ће Основна школа не сале за свечаности и фискултуру са позорницом, на Булбулдеру бити најмодернија у Београду.22 Све- која би по потреби могла да се издаје, најпре сокол­ чано освећење камена темељца организовано је 24. ским друштвима, али и другим удружењима. Купатила јуна 1928. године.23 Том приликом певало је Певачко су такође била предвиђена, као и обавезно присуство друштво „Никола Тесла”.24 За извођаче радова одабра- школског лекара и болничарке у оквиру школе.14 но је грађевинско предузеће „Рад”.25 Основна школа на Булбулдеру је свечано освећена 2. децембра 1928. Основна школа на Булбулдеру Школу је том приликом осветио патријарх Дими- Булбулдер је био нехигијенско насеље настало по- трије, што говори о значају који је овај догађај имао за сле 1919. године које је махом настањивала радничка друштвени живот Београда.26 Свечаности је присуство- класа и сиротињско становништво, а које је тек 1929. вао и аутор здања Жарко Крстић,27 али и архитекта Мо-

68 Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских зграда

Сл. 3 / Основна школа на Булбулдеру, ме­ Сл. 4 / Основна школа на Булбулдеру, даљон са главом детета (фотографија рељеф изнад улаза (фотографија аутора) аутора)

мир Коруновић, који је био задужен за пројектовање њој се састајало Друштво за улепшавање Булбулдера,34 суседне цркве Светог Лазара (1935–1936).28 а Соколско друштво Београд III ју је користило до из- О аутору пројекта Жарку Крстићу у историогра- градње Соколског дома 1932. године.35 Тадашње нови- фији се мало зна, осим да је био запослен у Општини не називале су је „најмодернијом основном школом у града Београда, где је као шеф Грађевинског одељка сред Булбулдера”.36 махом био задужен за одобравање пројеката приликом Иако је по питању функционалности и опремље- издавања грађевинске дозволе.29 Био је супруг архи- ности била модерна, архитектура школе на Булбул- текте Милице Крстић (1887–1964), која је дала велики деру се у великој мери ослањала на архитектуру допринос развоју архитектуре школских здања, пројек- академизма.37 У питању је једна модернизована и про- тима за зграде Друге женске (1931–1936) и Прве муш- чишћена верзија постакадемизма која је у великој мери ке гимназије (1936–1938).30 Основна школа на Булбул- доминирала међуратном архитектуром.38 Прочељем деру је, за сада, једино познато дело Жарка Крстића. доминира централни ризалит са низом од по пет про- Школа је пројектована са осам учионица, ам- зора у приземљу и на спрату који су рашчлањени сти- булантом, библиотеком, салом за свечаности, заба- лизовано сведеним лезенама (сл. 2). Централни ри- виштем и кухињом са склоништем за сиромашну залит се завршава класичним кровним венцем изнад децу.31 Састојала се од сутерена, приземља и спрата, којег је натпис „Основна школа” ћирилицом. Зона су- а имала је и централно парно грејање, што је била но- терена је визуелно издвојена рустично обрађеним со- вина у школској архитектури не само у београдској клом. Између прозорских отвора у зони приземља и средини.32 Кров је био покривен црепом. У школу се спрата смештена су поља с медаљонима у којима се улазило на главни или споредни улаз, оба су водила налазе представе главе деце (сл. 3). Изнад главног ула- до пространог вестибила, одакле су се ходници про­ за се налази рељеф на којем су приказана три нага де- стирали ка четири учионице и четири канцеларије: за тета. Дете у левом углу седи на клупи и чита књигу, учитеље, управника и библиотеку (сл. 1). У ходницима док дете у десном углу такође седи на клупи, али у су били смештени одељци за одлагање гардеробе. Гра- рукама држи геометријска тела. Дете у центру стоји, нитно степениште је водило на спрат, где су се такође у десној руци држи шестар, док се левом наслања на налазиле четири учионице и свечана сала. Површина књиге на столу, где се такође налази и глобус. На зиду учионица је износила од 55,8 до 63,86 м2, док је виси- у позадини је окачена слика на којој су приказане пал- на учионица била 4 м. У учионицама је био постављен ма и пирамида у даљини. Ова складна композиција са дрвени патос, док су ходници били покривени плочи- драперијом у позадини изгледа као позоришна сцена цама. Зидови су били офарбани масном бојом. Ширина (сл. 4). Симболика овог рељефа је јасна и указује на ходника износила је 3 м. Сала за свечаности површине функцију коју би институција основне школе требало 174,5 м2 је уједно служила као гимнастичка сала.33 У да представља у едукативном развоју детета. Међутим,

69 владана путник прица

Сл. 5 / Основна школа на Булбулдеру, данашњи изглед Сл. 6 / Пројекат oсновне школе на Вождовцу, основа (фотографија аутора) приземља, 1928. (Београдске општинске новине 16, 1931)

рељеф попут овог представља крајње несвакидашњи и школе на Вождовцу.44 Темељи школе су свечано ос- специфичан пример у архитектури школских зграда. већени 5. августа 1928. године.45 Рељеф се такође може тумачити у духу времена, јер је Пројекат школе је израдила архитекта Десанка настао у доба успона употребе алегоријских рељефа у Манојловић. Попут њеног колеге Жарка Крстића, и о архитектури, како приватној, тако и државној. Иако је Десанки Шанки Манојловић се веома мало зна услед коришћење алегоријске фасадне скулптуре било у ве- недостатка грађе или личне заоставштине којe би осве­ ликој мери заступљено у међуратној архитектури Бе- тлилe њен живот и рад. Познато је да је Десанка Ма- ограда, паралеле на другим школским зградама се не нојловић поред Основне школе на Вождовцу пројектова- могу пронаћи, чинећи основну школу на Булбулдеру ла још два архитектонски веома успела школска здања: јединственим примером. Основну­ школу „Краљица Марија” (1930–1933) и Ос- Иако је пројектована за 450 ђака, у школу на Бул- новну школу на Топчидеру (1936). Такође, пројектовала булдеру је током прве три године уписан чак 741 ђак,39 је Дечји диспанзер у Ломиној улици 1930. године.46 што је показало да општина није у довољној мери Површина имања износила је 27.109,77 м2, док стратешки проценила реалне потребе становништва је школа заузимала 931,07 м2.47 Имала је сутерен и тог предграђа. Школа је тек шездесетих година добила приземље. Поред четири учионице, школа је имала још један спрат (сл. 5).40 две канцеларије, амбуланту, библиотеку, салу за све- чаности и гимнастику. У сутерену су били смештени Основна школа на Вождовцу кухиња, трпезарија, забавиште и купатило. У склопу Вождовац је насеље које је формирано крајем школе пројектована су и два служитељска стана. Шко- XX века, а до четврте деценије XX века га је претеж- ла је била опремљена централним парним грејањем.48 но насељавало сиромашно становништво.41 Основна Под у учионицама био је дрвени патос, док су у ход- школа на Вождовцу основана је 1905. године. Већ то- ницима биле плочице. Зидови су били обојени ма­ ком 1907–1908. године подигнута је наменска школска сном фарбом. Улазно степениште било је изведено од зграда.42 Међутим, услед великог прилива становништ- вештачког камена. Вишесегментни кров је био прекри- ва у овај крај после Првог светског рата,43 капацитети вен црепом. Висина таванице у учионицама је изно- основне школе су крајем треће деценије XX века по- сила је 4,2 м, док је њихова површина била 58,5 м2. стали недовољни за број деце који је настањивао ово Ходник је био ширине 3 м, а свечана сала је имала предграђе. Како би се прикупила средства за изградњу површину од 135 м2. нове школске зграде основан је школски одбор којем У школу се улазило преко трема (сл. 6). Лево и се прикључило и Друштво за улепшавање Вождовца. десно од улаза су се налазиле канцеларије за учитеље Општина града Београда је захваљујући њиховом ан- и управника. Из вестибила се ступало у простран хол гажману издвојила средства за подизање нове основне који је право водио у свечану салу, док су лево и десно

70 Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских зграда

Сл. 7 / Основна школа на Вождовцу (Београдске општинске Сл. 8 / Основна школа на Вождовцу, данашњи изглед улазног новине 16, 1931) трема (фотографија аутора)

ходници водили ка учионицама, гардеробама и тоале- Основна школа на Душановцу тима. У једном крилу су били апотека и соба за домара, Као и на Булбулдеру, иницијативом локалног ста- док су у другом крилу биле библиотека и остава (сл. 7). новништва покренута је изградња основне школе на Постојао је и један бочни излаз на крају левог крила. Душановцу на углу улица Војводе Глигора (данас Уста- Централни ризалит заузима истурени улазни трем који ничка) и Ђурђевске (данас Мишка Јовановића). Душан формирају квадратни ступци са плитким капителима Спасић оставио је Друштву за улепшавање Душановца који се понављају и на лезенама на фасади трема (сл. плац са циљем да се на њему подигне школа. Друштво 8). Између стубаца је оградица од кованог гвожђа ге- за улепшавање Душановца прикупило је средстава за ометријске орнаментике. Зона сутерена је изведена од изградњу школе организовањем бројних забава. Када је масивних обрађених блокова, док се иста шема у бла- завршена, основна школа на Душановцу је у Политици жој мери понавља у зони приземља. Са дворишне стра- не централним ризалитом, иза којег се налази свечана окарактерисана као „лепа, модерна хигијенска зграда, сала, доминирају велики прозорски отво­ри рашчлање- најлепша основна школа у Београду”. Школу је свеча- ни лезенама поновљеним са прочеља (сл. 9). Општи но отворио тадашњи председник општине Коста Кума- утисак вождовачке школе је да је у питању умерена, нуди. Општина града Београда је том приликом при- поетична архитектура која се ослања на традицију ака- ложила 500.000 динара, што је била половина укупних демизма, али са одређеним декоративним елементима трошкова изградње. Школско звоно поклонила је ли- који дискретно одступају од канона и одражавају ли­ вница „Југ”, која је такође по повољној цени израдила чни печат архитекте Десанке Манојловић, која ће свој скамије. У оквиру основне школе постојало је и обда- таленат у пуној мери изразити тек на својим будућим ниште, а под окриљем школе грађани су основали фонд 52 пројектима. за помагање сиромашним ђацима. Вождовачка школа је у односу на остале школске Пројекат школе израдио је, историографији до зграде имала највећи парк у Београду од 25.766,53 м2 сада мало познат, грађевински инжењер Радослав То- који је уредило вртарско одељење општине града Бе- доровић (1893–?), инспектор Министарства просвете.53 ограда. Укупни трошкови изградње износили су Поред основне школе на Душановцу, познато је да је 1.550,876 динара.49 Школа је била пројектована да при- он потписао и пројекат за гимназију краља Алексан- ми 360 ђака, али је до 1931. године тај број износио дра I на Топчидерском брду. Сматра се да је могуће да 511.50 За разлику од друга два примера, школска зграда је Радослав Тодоровић као овлашћено лице Министар- на Вождовцу није дозиђивана, већ је архитекта Никола ства просвете само потписивао пројекте, те да су пра- Шерцер са својим тимом 1954. године пројектовао нову ви аутори остали до данас непознати.54 школу, која је бочним улазом перголом повезана са ста- Површина поклоњеног имања износила је 2.771 м², ром зградом.51 док је школа заузимала 520,02 м². Грађевина се састоја-

71 владана путник прица

Сл. 9 / Основна школа на Вождовцу, данашњи изглед Сл. 10 / Основна школа на Душановцу, данашњи изглед дворишне фасаде (фотографија аутора) (фотографија аутора)

ла од сутерена, приземља и спрата. Кров је покривен носио 870, у Данској 740, а у Белгији чак 520.58 Само лимом и црепом. Степениште је армирано бетонско. У у Београду је у том периоду основну школу похађало учионицама је дрвени патос. Тоалети су се налазили у 10.000 ученика.59 Међутим, за разлику од претходне, склопу зграде. За разлику од друге две школе, у школи у четвртој деценији XX века значајно је истаћи да је на Душановцу грејало се ложењем пећи. Школа је има- општина града Београда већ оформила одређену стра- ла две канцеларије и осам учионица, од којих су по по- тегију по питању изградње нових школа, првенстве- треби, спајањем две служиле као свечана и гимна­стичка но доласком Милана Нешића на место председника сала.55 Учионице су биле површине 59,47 м², а висина oпштине 1930. године.60 таванице 3,9 м. Школа је већ 1930. године добила још Школе су и почетком четврте деценије XX века један спрат. Тако је од иницијално предвиђених 360 уче- критиковане због лоше хигијене и стања у којем су се ника до 1931. године ову школу похађало 894 ђака.56 школске зграде налазиле.61 И поред покренуте ини- Услед недостатка фотографија из периода после цијативе и прекретнице у стратегији изградње основ- изградње, као и техничке документације, тешко да се них школа на територији Београда, Наталија Николаје- може говорити о архитектури душановачке школе. То- вић, шеф школске хигијене општине града Београда, ком година фасада зграде је више пута мењана, али на 1930. године је у Београдским општинским новинама основу стања на терену и даље је видљив оригинални критиковала генерално стање школских зграда, као и сокл од камена, као и кровна тераса, за коју се може њихов недостатак.62 С друге стране, Жарко Крстић је претпоставити да је служила за сунчање ђака, што је истакао да је квалитет зграда основних школа у Бе- било у складу са тада актуелним приступом сузбијања ограду 1931. године био бољи него гимназија. Он је туберкулозе (сл. 9). Данас се у згради налази Народни том приликом дао предлог стратегије изградње основ- универзитет „Светозар Марковић”. них школа за период од наредних десет година,63 који је у пракси само делимично био спроведен. Архите- Осврт на даљи ток градње основних школа кта Бранко Максимовић истакао је проблем недостатка После 1928. године појавио се талас изградње школских зграда, иако је београдска општина тада већ основних школа у Београду. Током 1931. године по- почела са стратешки промишљеном изградњом. Мак- дигнуте су Основна школа „Њ. В. Краљ Александар” симовић је том приликом апеловао да школе на пе- у Дечанској улици и основна школа на Чукарици, а за- риферији добију велика дворишта са зеленилом.64 За почета је изградња основних школа у Шуматовачкој, боља и зеленија школска дворишта се у истом перио- Војислава Илића и на Дедињу.57 И поред покренуте ду залагао и Влада Петровић, одборник општине града стратегије по питању изградње нових школа, у Краље- Београда.65 Доктор Коста Јовановић се залагао преко вини Југославији је 1931. године једна школа долазила општинског гласила за школе на отвореном.66 Школе на 1.700 становника, док је у Швајцарској тај број из- на чистом ваздуху промовисане су као средство борбе

72 Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских зграда

против туберкулозе услед реформе педагогије крајем Иако је прва половина четврте деценије обележена XIX века. Покрет за васпитање у природи јавио се по- бригом општинске управе града Београда око изградње четком XX века у Европи под утицајем Русоовог кон- дечјих установа, нарочито основних школа,77 1936. го- цепта повратка природи насупрот традиционалном дине поново је забележен мањак школа и покренута је моделу школе која је подразумевала строгу контролу нова стратегија изградње. Тада је најављено подизање и надзирање ђака.67 Током четврте деценије Међуна- још једне основне школе на Булбулдеру,78 непуних де- родни конгрес за модерну архитектуру (CIAM)68 је на сет година по завршетку прве. До Другог светског рата својим скуповима расправљао о проблемима школске број основних школа у Београду порастао је на 54.79 архитектуре, а такође су организовани бројни скупови посвећивани искључиво реформи школског система.69 Закључак Школе које су подигнуте у првом таласу изградње Година 1928. остаће запамћена као преломна у нису биле нарочито позитивно примљене у стручној стратегији изградње основних школа у Београду. Како јавности. Бранко Максимовић их је окарактерисао као је те године грађевински рејон готово удвостручен,80 монотоне и непривлачне. Он се залагао за у свету ак- проблем недостатка школа се повећао, нарочито у зони туелни павиљонски тип школе, што никада није у пот- новопридружених предграђа. Изградња три основне пуности заживело у београдској средини.70 Жарко школе у периферним насељима Београда покренула је Крстић је почетком четврте деценије делио Максимо- до тада веома пасивну општину. Доношење новог За- вићево мишљење по питању изградње школа павиљон- кона о народним школама 1929. године је додатно пот- ског типа, али је ипак сматрао да класичан тип основне помогло модернизацију параметара школског систе­ма, школе може бити успешан, под условом да задовољава отворивши притом и могућност за реформу архитек- све параметре савремене и хигијенске школе.71 Утопи­ туре школских зграда.81 Како би се подизао што већи стички карактер павиљонског типа школе истакао је још број школа, основан је и Државни школски фонд. Иако 1931. године Слободан Видаковић.72 С друге стране, у је највећа кочница у изградњи већег броја школа то- Загребу је 1929. године основана прва приватна шум- ком прве половине XX века у Београду била недоста- ска школа на Тушканцу.73 У Београду је 1930. године так средстава,82 лоша или готово непостојећа страте- подигнута Теразијска основна школа, која је имала те- гија је само додатно допринела неповољној ситуацији. расу за сунчање ђака.74 Архитекта Андрија Катеринић Основне школе подигнуте у три београдска предграђа је на свом пројекту Основне школе „Војислав Илић” из представљају известан искорак у приступу пројекто- 1931. године, такође предвидео терасе.75 Коначно, захва­ вању школских зграда, најављујући тенденције у мо- љујући Лиги против туберкулозе у Београду је 1937. го- дернизацији школа, које ће се током четврте деценије дине отворена и прва школа за слабу и туберкулозну XX века готово приближити европским токовима. децу у непосредној близини Основне школе „Престо- лонаследник Петар II”. Школу је пројектовао архитекта др Владана Б. Путник Прица, Игњат Поповић (1904–1973) према принципу школе на историчар уметности отвореном који је био заступљен широм Европе, са ста- Филозофски факултет, Београд кленим покретним панелима и окружену зеленилом.76 [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] Цитат из говора председника општине града Београда Милана 7] 1931: 1039. Нешића поводом отварања Основне школе краља Александра 8] Политика, 4. март 1928: 10. I на Теразијама 1931. године; Београдске општинске новине, 1. 9] Петровић 1931: 5; Крстић 1931: 1039. фебруар 1931: 192. 10] Политика, 4. март 1928: 10. 2] Правила о грађењу школа 1885; Ђурић Замоло 2009: 200–207. 11] Петровић 1931: 5; Исић 2005: 190. 3] Крстић 1931: 1037; Недић 1981; Ђурић Замоло 2009: 22–39. Исић 2005: 189. 4] Крстић 1931: 1038; Минић 1956: 451–458; Ђурић-Замоло 1996: 12] 45–49; Маневић 2008: 296; Ђурић-Замоло 2009: 218–227. 13] Максимовић 1930: 68. 5] Крстић 1931: 1038. 14] Политика, 4. март 1928: 10. 6] Николова 1999: 12; Исић 2005: 154. 15] Вуксановић Мацура 2012: 189, 209.

73 владана путник прица

16] Београдске општинске новине, 1. март 1933: 205. 47] Крстић 1931: 1048. 17] Крстић 1931: 1040. 48] Политика, 23. децембар 1928: 6; Николова 1999: 25. 18] Време, 25. јун 1928: 7. 49] Време, 6. август 1928: 7; Политика, 23. децембар 1928: 6; Кр- 19] Крстић 1931: 1047. стић 1931: 1048. 20] Политика, 9. децембар 1928: 7. 50] Крстић 1931: 1048. 21] Правда, 25. јун 1928: 4. 51] ИАБ, ф-6-9-1954. 22] Време, 25. јун 1928: 7. 52] Политика, 14. септембар 1928: 6. 23] Политика, 25. јун 1928: 5. 53] Марковић 1939: 8; Николова 1999: 26; Шупут, Бошњак 2005: 60. 24] Правда, 25. јун 1928: 4. 54] Шупут, Бошњак 2005: 60. 25] Време, 25. јун 1928: 7. 55] Николова 1999: 26. 26] Политика, 9. децембар 1928: 7. 56] Крстић 1931: 1049. 27] Николова 1999: 25. 57] Време, 9. мај 1931: 9. 28] Правда, 3. децембар 1928: 4; Кадијевић 1996: 82. 58] Видаковић 1931: 1126. 29] На већини техничке документације Општине града Београда, која се чува у Историјском архиву Београда стоји потпис Жар- 59] Време, 9. мај 1931: 9. ка Крстића за пројекте који су добили грађевинску дозволу.­ 60] Време, 25. јун 1931: 9. Политика, 25. јун 1928: 5. О тачној функцији Жарка Крстића 61] Николајевић 1930: 281. у Општини града Београда сазнајемо из помена који је супру- 62] 1930: 282. га Милица Крстић дала у Општинским новинама 29. маја 1941. 63] 1930: 1050. 30] АЈ, Фонд Министарства грађевина, ф-62-39, Персоналије – 64] 1930: 704, 707. Милица Крстић; Ђурић Замоло 1996: 44–45; Тошева 1997: 65] 1931: 8. 100; Маневић 2008: 211. 66] 1931: 595–597. 31] Време, 3. децембар 1928: 7; Петровић 1931: 5. 67] Стајић 1933: 560; Фуко 1997: 165–167, 199–200; Roth-Čerina 32] Политика, 25. јун 1928: 5. 2011: 62–63. 33] Крстић 1931: 1047. 68] Congrès Internationaux d'Architecture Moderne. 34] Београдске општинске новине, 1. март 1933: 205. 69] Roth-Čerina 2011: 70. 35] Време, 3. децембар 1928: 7; Политика, 9. децембар 1928: 7; 70] 1930: 707–708. Тошева 1998: 51; Путник 2015: 76–77. 71] 1931: 1038. 36] Илустровани лист, 12. новембар 1929: 9. 72] 1931: 1125. 37] О архитектури академизма у српској средини: Кадијевић 2005. 73] Roth-Čerina 2011: 67. 38] Богдановић 1973. 74] Николова 1999: 12. 39] Крстић 1931: 1047. 75] Време, 9. мај 1931: 9; 25. јун 1931: 9. 40] За ову информацију захваљујем оцу Браниславу Путнику. 76] Београдске општинске новине, 1. април 1937: 347–348; Ма- Школа је почетком седамдесетих година постала основна невић 2008: 327. У згради се данас налази Центар за ликовно школа за децу са посебним потребама. Данас се налази у од- образовање Шуматовачка: http://www.sumatovacka.rs/articles/ личном стању. view/32/46/%D0%9E-%D0%9D%D0%90%D0%9C%D0%90. 41] Вуксановић Мацура 2012: 50–55, 189, 214. html?menu_id=63 [29. 3. 2018] 42] Николова 1999: 25. 77] Симић 1934: 376. 43] Вуксановић Мацура 2012: 214. 78] Београдске општинске новине, 1. август 1936: 547–548. 44] Време, 6. август 1928: 7. 79] Џуверовић 1954: 372. 45] Политика, 6. август 1928: 7. 80] Gašić 2010: 60. 46] За информације о Десанки Манојловић захваљујем Милошу 81] Закон о народним школама 1929. Јуришићу и Милану Миловановићу; Маневић 2008: 254. 82] Николова 1999: 12.

74 Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских зграда

ЛИТЕРАТУРА

Булбулдер ће добити најмодернију школску зграду у Београду и Недић, С. (1981), Изградња првих модерних школских зграда у лепу цркву (1928), Време, 25. јун: 7. Београду: Дорћорлска и палилулска основна школа, Годишњак града Београда 28: 97–108. Велика свечаност на Булбулдеру (1928), Правда, 25. јун: 4. Несторовић, Б. (1973), Постакадемизам у архитектури Београда Видаковић, С. (1931), Наши социјални проблеми (II – школско пи- (1919–1941), Годишњак града Београда 20: 339–381. тање), Београдске општинске новине 17: 1123–1130. Николајевић, Н. (1930), Какве треба да су основне школе у Бео- Вуксановић Мацура, З. (2012), Живот на ивици: становање сиро­ граду, Београдске општинске новине 6: 281-282. тиње у Београду 1919–1941. Београд: Orion art. Николова, М. (1999), Школске зграде у Београду до 1941, Београд: Gašić, R. (2010), Problemi teritorijalnog širenja Beograda između dva Педагошки музеј. svetska rata, Istorija 20. veka 3: 57–68. Нова школа на Вождовцу (1928), Политика, 23. децембар: 6. Грађење нове основне школе на Господарском путу (1931), Време, 25. јун: 9. Освећење нове основне школе на Булбулдеру (1928), Време, 3. де- цембар: 7. Ђурић-Замоло, Д. (1996), Грађа за проучавање дела жена архите- ката са Београдског универзитета, генерације 1896–1940. године, Освећење нове школе на Булбулдеру (1928), Политика, 9. децем- Пинус записи 5: 1–70. бар: 7.

Ђурић-Замоло, Д. (2009), Градитељи Београда 1815–1914. Бео- Освећење темеља нове основне школе на Вождовцу (1928), Поли­ град: Музеј града Београда. тика, 6. август: 7.

Закон о народним школама. (1929) Београд: Државна штампарија Освећење Теразијске основне школе Краља Александра I (1931), Краљевине Југославије. Београдске општинске новине, 1. фебруар: 191–194.

Значај изградње нових основних школа у Београду (1936), Бео­ Отварање новоподигнуте школе на Душановцу (1928), Политика, градске општинске новине 1. август: 547–548. 14. септембар: 6.

Исић, М. (2005), Основно школство у Србији: 1918–1941. књ. 1, Отварање школе на ваздуху (1937), Београдске општинске новине Београд: Институт за новију историју Србије. 4: 347–349.

Јовановић, К. (1931), Дечје школе на отвореном пољу, Београдске Петровић, В. (1931), Београдске основне школе, Београдске општинске новине 9: 595–597. општинске новине 1: 4–12.

Јучерашња свечаност на Булбулдеру (1928), Политика, 25. јун: 5. План нове цркве на Булбулдеру (1929), Илустровани лист, 12. но- вембар: 9. Кадијевић, А. (1996), Момир Коруновић, Београд: Републички за- вод за заштиту споменика културе. Подизање нових основних школа у Београду (1931), Време, 9. мај: 9.

Кадијевић, А. (2005), Естетика архитектуре академизма (XIX– Подизање основних школа у Београду (1928), Политика, 4. март: 10. XX век), Београд: Грађевинска књига. Полагање камена темељца за нову зграду основне школе (1928), Крстић, Ж. (1931), Школске зграде за основну наставу у Београду, Време, 6. август: 7. Београдске општинске новине 16: 1037–1050. Правила о грађењу школа и о намештају школском (1885), Збор­ Максимовић, Б. (1930), Нова школа – савремена архитектура у ник закона и уредаба и расписа по струци грађевинској, Београд: школској реформи, Београдске општинске новине 14: 704–709. Министарствo грађевина.

Максимовић, Б. (1983), Идеје и стварност урбанизма Београда Путник, В. (2015), Архитектура соколских домова у Краљевини 1830–1941, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији. Београд: Фи- Београда. лозофски факултет.

Маневић З. (ур.) (2008), Лексикон неимара, Београд: Грађевинска Roth-Čerina, M. (2011), Utjecaj pokreta za odgoj u prirodi na razvoj књига. paviljonske škole: odabrani europski i hrvatski primjeri iz 30-ih godina XX stoljeća, Prostor 19 (2011), 60–73. Марковић, В. (ур.) (1939), Именик дипломираних инжењера и ар­ хитеката на Техничком факултету Универзитета у Београду, Бе- Свечано отварање основне школе на Булбулдеру (1928), Правда, оград: непознат издавач. 3. децембар: 4.

Минић, Милан, Прва Београђанка архитект – Јелисавета Начић, Симић, В. (1934), Београдска општина за хигијенске и здраве шко- Годишњак града Београда III (1956), 451–458. ле, Београдске општинске новине 5: 376–377.

75 владана путник прица

Скупштина Друштва за улепшавање Булбулдера (1933), Београд­ Фуко, М. (1997), Надзирати и кажњавати: рођење затвора, Бео- ске општинске новине, 1. март: 205. град: Просвета.

Стајић, С. (1933), „Школе на чистом ваздуху”, Београдске Џуверовић, М. (1954), Школство у Београду, Годишњак града Бе­ општинске новине 9: 560–563. ограда 1: 372–381. Тошева, С. (1997), Архитект Милица Крстић (1887–1964), Го­ Шупут, М. Бошњак, Т. (ур.) (2005), Добротвори Београдском уни­ дишњак града Београда 44: 95–114. верзитету, Београд: Универзитет у Београду, Српска aкадемија Тошева, С. (1998), Бранислав Којић, Београд: Грађевинска књига. наука и уметности, Народни музеј.

Summary: VLADANA PUTNIK PRICA

THE CONSTRUCTION OF THREE ELEMENTARY SCHOOLS IN BELGRADE IN 1928 AS A TURNING POINT IN THE DEVELOPMENT OF SCHOOL BUILDING ARCHITECTURE

The first primary school in Belgrade which received a specifically designed building was constructed only in 1893. The lack of tradition and continuity in the planning and modernization of school facilities led to significant standstills in their construction, hence resulting in a deficiency of school buildings in Belgrade area. The reform of education system was thus closely conditioned by the planning and designing of school buildings. The gravity of situation culminated at the end of 1930s, when an initiative by Belgrade citizens and partly the efforts of Belgrade Municipality led to the construction of three primary schools in the then suburb quarters of Bulbulder, Voždovac and Dušanovac. The newly built schools were designed to meet the modern hygienic and functional requirements for ed- ucation and other activities included in school system. Thus, the new school design included toilets, a medical clinic, a kitchen and a dining room for pupils, with the aim of ensuring that school takes particular care of the children, espe- cially those with a weaker material status. The classrooms were spacious and bright, with large courtyards designed along the school buildings, landscaped in greenery. It is particularly interesting that the first schools designed within the new wave of school building constructing in Belgrade, were located in poverty-stricken settlements in the out- skirts of the city. The main reason for such an arrangement were the poorest conditions in the suburban schools, but a significant role was also played by the associations for the enhancement of these neighborhoods, encouraging the Municipality of Belgrade to finance and support the construction of school buildings. There is little knowledge about the authors of three primary schools designed in 1928, although two of them, Žarko Krstić and Desanka Manojlović, used to work in the Municipality of Belgrade. The third author, engineer Radoslav Todorović, remains almost entire- ly unknown in the historiography. The period after 1928 was a more favorable time for the education in Belgrade, as the municipality finally estab- lished a certain strategy for constructing new school buildings. However, the overall condition of schools continued to be largely criticized by daily newspapers and the municipal bulletin. Even the newly constructed schools were des- ignated as retrograde. However, an appeal for reforming the school system through architecture was present through- out Europe at the time. Specific open-air schools, pavilion types of schools and schools in the forest emerged, as a special blend of health, education and architecture. In Belgrade, an open-air school for sick and tuberculous children was built in 1937. An open-air school was constructed in Belgrade in 1937, designated for the sick and children with tuberculosis. As a result of the campaign for constructing new school buildings, over 50 primary schools were built in Belgrade until the WWII. However, the year 1928 was a turning point in the final formation of the development strategy for elementary schools architecture in Belgrade. The three schools constructed in this period announced a gradual modernization in the educational buildings design that took place over the next decade.

76 Подизање три основне школе у Београду 1928. године као прекретница у развоју архитектуре школских зграда

Illustrations

Fig. 1 The design of Elementary school in Bulbulder area, ground floor plan, 1928. (Beogradske opštinske novine 16 (1931)) Fig. 2 Elementary school in Bulbulder (Beogradske opštinske novine 16 (1931)) Fig. 3 Elementary school in Bulbulder, a medallion with a child’s head (photographed by the author) Fig. 4 Elementary school in Bulbulder, relief above the entrance (photo- graphed by the author) Fig. 5 Elementary school in Bulbulder, modern-day view (photo- graphed by the author) Fig. 6 The design of Elementary school in Voždovac, ground floor plan, 1928. (Beogradske opštinske novine 16 (1931))

Fig. 7 Elementary school in Voždovac (Beogradske opštinske novine 16 (1931))

Fig. 8 Elementary school in Voždovac, modern-day view of the en- trance porch (photographed by the author)

Fig. 9 Elementary school in Voždovac, modern-day view of the street façade (photographed by the author)

Fig. 10 Elementary school in Dušanovac, modern-day view (photo- graphed by the author)

77

УДК 727.7.012.1(497.11)(083.94)

АНГЕЛИНА БАНКОВИЋ, ЗЛАТА ВУКСАНОВИЋ МАЦУРА

ТРИ АРХИТЕКТОНСКА КОНКУРСА ЗА МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА

Сажетак: У раду су представљена три архитектонско-урбанистичка конкурса организована како би се пронашло решење за трајни смештај Му- зеја града Београда. Мада је основан 1903. године, Музеј још увек нема сопствену зграду, ни сталну поставку. Селидбе су пратиле Музеј од његовог оснивања када је био смештен у једној соби у тадашњој згради Београдске општине, па све до смештаја у просто- рије у Змај Јовиној улици, у којима се и данас налази. Покушаји да се реши питање трајног смештаја чињени су више пута, а међу њима су била и три архитектонско-урбанистичка конкурса. Прва два су реализована 1954. и 1976. године, када је у блоку између ули- ца Кнеза Михаила, Краља Петра, Узун Миркове и Тадеуша Кошћушка, било предвиђено подизање нове музејске зграде. Трећи кон- курс, из 2016. године, био је намењен избору идејног решења за реконструкцију зграде некадашње Војне академије у Ресавској ули- ци 40б и њене пренамене у Музеј града Београда. Овај рад се у највећој мери заснива на изворној документацији о конкурсима која је сачувана у оквиру Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда. Кључне речи: Музеј града Београда, конкурси, архитектура, урбанизам, реконструкција

Abstract: The paper presents three architectural-urbanistic contests organized with the aim of ensuring permanent accommodation for the Belgrade City Museum. Though founded in 1903, the Museum is yet to be assigned a building for its own purposes, and has not instated a permanent exhibition. Relocations have been a constant challenge for the Museum, since it was established and situated in a single room in the former Belgrade Municipality, to its relocation into а building in Zmaj Jovina Street, remaining in this place ever since. Several attempts have been made to solve the issue of its permanent location, including the three architectural-urbanistic competitions. The first two were realized in 1954 and 1976, at the time when the museum building was planned in the area encompassed by Knez Mihailova, Kralja Petra, Uzun Mirko- va and Tadeuša Košćuška streets. The third competition, organized in 2016, sought a conceptual design for reconstructing the former Mili- tary Academy building in 40b Resavska street, and its conversion into the Belgrade City Museum. This paper is mostly based on the original competition documents, that remain preserved in the Architecture and Urbanism Collection of the Belgrade City Museum. Keywords: Belgrade City Museum, competitions, architecture, urban planning, reconstruction

узеј града Београда основала је Београдска обухватио израду идејног решења реконструкције згра- општина 1903. године. Током протеклих 115 де некадашње Војне академије, подигнуте 1899. годи- М година, Музеј се више пута селио и отварао и не, у Ресавској улици 40б и њене пренамене у Музеј.1 затварао своју сталну поставку. Услед недостатка про­ Истраживање на коме је базиран овај рад спро- стора, 1960. године, стална поставка је последњи пут ведено је током припреме изложбе о конкурсима за затворена, а проблем трајног смештаја Музеја остао је зграду Музеја, која је одржана 2017. године.2 Текст је и данас отворен. Ради решавања питања музејске згра- највећим делом написан на основу изворне докумен- де, спроведена су три велика архитектонско-урбанис- тације која је сачувана у оквиру Збирке за архитектуру тичка конкурса на којима је укупно учествовало 88 ау- и урбанизам, као и у архиви Музеја града Београда.3 торских тимова. На два конкурса, организована 1954. Мањи делови ове грађе, што је распис конкурса и из- и 1976. године, концепт је почивано на идеји подизања вештај жирија из 1954. године, објављени су у броје- нове зграде Музеја, док је последњи из 2016. године вима један и два, тада новопокренутог часописа Го­

79 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

Сл. 1 / Општински музеј и библиотека у Улици Сл. 2 / Стална поставка Музеја града Београда у краља Петра 26, документација МГБ Улици Змај Јовиној 1, документација МГБ

дишњак Музеја града Београда.4 Неке информације није реализовано.9 Питање није било решено ни до 15. о конкурсима из 1954. и 1976. године представила је октобра 1903. године, када је Београдска општина до- Мирјана Мијајловић у свом чланку о историјату Му- нела званичну одлуку о оснивању свог, општинског зеја, такође у Годишњаку града Београда.5 Поред тога, музеја.10 У међувремену је Општина, у свом званичном информације и прикази конкурса објављивани су у гласилу Београдским општинским новинама од 15. ав- појединим новинским чланцима из времена њиховог густа 1904. године, објавила да је своју збирку стари- одржавања. Сегмент који се односи на предисторију на откупљену од Самуила Стевановића уступила Вој- конкурса и процес формирања Музеја града Београда, ном музеју који ће је изложити на дан свог отварања и написан је на основу музејске документације, текстова дан прославе стогодишњице Првог српског устанка. У објављиваних у Београдским општинским новинама, објави је посебно наглашено да се за збирку, у којој се те неколико радова које су објавили некадашњи запо­ налазе предмети попут пушке Станоја Главаша и три слени у Музеју, првенствено Миодраг Дабижић и Ми- јатагана војводе шабачког Илије Марковића, интере- лорад Џелебџић.6 сује и краљ Петар Први Карађорђевић који је замолио да буде обавештен кад збирка буде изложена.11 Према Настанак и селидбе Музеја до сада познатим подацима, то је била прва изложба и његових збирки збирке општинског музеја, данас Музеја града Београ- Идеја о формирању градског музеја појавила се да, и једина до 1931. године. још 1894. године са понудом коју је Самуило Стевано- Види се да су проблеми смештаја Музеја прати- вић дао Општини београдској да откупи његову збир- ли ову установу од времена њеног настанака. Иако ку старих ствари и оружја. Општински одбор то није су, прво 1911, а затим и 1920. године, постојали по- прихватио с образложењем да нема довољно финан- кушаји да се Музеј смести у простор Конака кнегиње сијских средстава.7 Откуп ове збирке је у наредним го- Љубице, они никада нису реализовани.12 Предмети от- динама био тема неколико састанака Општинског од- купљени за Музеј у међувремену су били смештени у бора, али је био одбијан или одлаган за неки следећи канцеларијама општине, које су се налазиле у згради у пут. Коначна одлука да се Стевановићева понуда при- Улици Узун Мирковој број 1.13 Питање Музеја остало хвати донета је на седници одржаној 16. октобра 1901. је питање другог реда све до 1929. године и форми- године,8 чиме је Општина поставила основу свог бу- рања обједињене институције Општинске библиотеке дућег музеја. С друге стране, тиме је отворен и про- и музеја. Буџетом за 1929. годину први пут је пред- блем који је такође више пута био предмет седница у виђено радно место библиотекара. Место је понуђе- годинама које су уследиле. Био је то проблем смештаја но др Марији Илић Агаповој, којој је прво било по- збирке. Неколико пута се појављивао предлог да се верено вођење библиотеке, а затим и музеја. Агапова збирка смести у просторије Народног музеја, али то се сместила у једну просторију у згради Општине и

80 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

до краја 1929. године пописала све предмете које је у Одабир места за нову зграду Музеја био је пред- згради пронашла, сврставши их у збирку градског му- мет озбиљних просторних и урбанистичких анализа. зеја. Било их је укупно 155.14 Током 1930. године, уста- Превагнуо је став, изнет у једном од докумената који нова је добила још два запослена, а рад на набављању је претходио распису конкурса, у коме је наглашено да нових предмета се наставио. Због тога је донета одлу- зграда Музеја треба да буде подигнута [...] у старом ка да се за смештај библиотеке и музеја унајми други делу града, где се првобитно развијало градско насеље спрат куће трговца Јосипа Алкалаја у Улици краља Пе- Београда [...] на једној од живих артерија у центру, тра 26, где је, у само једној просторији у јануару 1931. где струји живот.22 У складу са тим је и утврђена ло- године отворена прва стална поставка обједињене уста- кација за изградњу Музеја, у блоку између улица Кнез нове (сл. 1).15 Михаилове, 7. јула (данас Краља Петра), Узун Мирко- Поклонима Београђана и откупима које је спро- ве и Цара Уроша. Учесницима је препоручено да овај вела Београдска општина, фондови општинске библи- простор третирају као слободан, и да на њему реше, отеке и музеја су расли. Изнајмљени простор брзо је по свом нахођењу, архитектонско-урбанистичко обли­ постао недовољан, па је већ 1. новембра 1932. годи- ковање постављеног задатка, сматрајући земљиште, не установа пресељена на, поново изнајмљени, други ограничено напред поменутим улицама, као потпуно и трећи спрат зграде госпође Вуке Јакић у Косовској слободно градилиште, без објеката који се данас на улици број 39.16 Увећавање музејског и библиотечког њему налазе.23 фонда се наставило, због чега је Општина донела од- Према постављеним програмским условима, луку да им обезбеди трајни смештај. Године 1935. от- површина предвиђена за сталну музејску поставку из- купљена је зграда у Улици Змај Јовиној број 1, у којој носила је 3.490 м². Планирана поставка је била конци- је убрзо отворена стална музејска поставка (сл. 2).17 пирана у складу са организацијом збирки и материјала Наредних пет година музеј и библиотека и даље су у Музеју и обухватала је археолошку изложбу, затим функционисали заједно. Тако је било све до 1940. го- историју Београда од XIX века до савременог доба и, дине када су званично формиране две одвојене уста- као трећу целину, уметност.24 Према програмским за- нове које су до данас наставиле да коегзистирају под хтевима које је изнео Музеј,25 за археолошки сегмент истим кровом у Змај Јовиној улици. Услед недостат- поставке је требало предвидети 1.030 м², а за исто- ка простора, стална поставка Музеја која је постоја- ријски 1.680 м². За уметнички део је било планирано ла у овој згради, затворена је 1960. године и више 780 м², од чега 300 м² за збирку Павла Бељанског која није отварана.18 Ипак, од проналажења одговарајућег се у том тренутку налазила у Музеју града Београда,26 смештаја за Музеј града Београда није се одустало, па затим 400 м² за галерију београдских пејзажа и 80 м² за су након Другог светског рата организована три архи- реконструкцију бечког атељеа Паје Јовановића.27 По- тектонско-урбанистичка конкурса, чији распис и ре- ред сталне поставке, за публику су планирани и други зултати су предмет овог чланка. простори: галерија за повремене и тематске изложбе површине 300 м², сала за предавања са двеста педесет Први конкурс за нову зграду места, бифе, предворје са вестибилом, билетарница и Музеја из 1954. године засебан улаз. За запослене је требало пројектовати по- Први конкурс за израду предлога за изградњу себан улаз и двадесет канцеларија за управу, админи- зграде Музеја града Београда организован је 1954. го- страцију и стручне службе,28 као и посебне просторе за дине.19 Активности на његовој припреми почеле су у обезбеђење, одржавање, техничке просторије за излож- јануару 1954. године формирањем саветодавне Коми- бени мобилијар, по једну препараторску, столарску, цр- сије за разматрање програмске скице будућег Музеја тачку и фотографску радионицу, од којих би ова по- града Београда. Након што је ова Комисија поднела из- следња имала и мрачну комору. Била је предвиђена и вештај о раду, формирана је нова Комисија за техничку библиотека са двадесет места за седење, канцеларијом припрему материјала на основу кога ће бити расписан за библиотекара и депоом за 25.000 књига. За музејске конкурс за израду идејне скице нове зграде Музеја гра- депое одређено је 1.500 м² са додатних 500 м².29 да Београда.20 Конкурс је расписан у јуну 1954. године Учесници на конкурсу били су у обавези да до- и трајао је до септембра. Био је општи, југословенски ставе следеће: ситуациону скицу у размери 1:500, све и анонимни, а право учешћа имали су сви стручњаци основе, изгледе и карактеристичне пресеке у размери са држављанством Федеративне Народне Републике 1:200, перспективни изглед са хоризонтом у висини Југославије.21 човека, изометријски приказ целог објекта [...], кра­

81 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

Сл. 3 / Конкурсни рад архитекте Јураја Бертола (шифра: 69696), студијска збирка ЗАУ

так технички опис, прорачун квадратуре и кубатуре околне парковске површине Калемегдана, као и да има зграде [...], као и све друге прилоге за које је пројек- прилаз из Улице кнеза Михаила, за који је пожељно да тант сматрао да су потребни за боље разумевање њего- буде уочљив и из улица 7. јула (данас Краља Петра) и вих идеја.30 Предвиђена је додела пет награда и четири Узун Миркове. Адекватна генерална диспозиција под- откупа, а укупан наградни фонд износио је 1.275.000 разумевала је добру међусобну повезаност музејских динара. Оцењивачки суд, односно жири за преглед депоа и улаза са изложбеним просторима и канцела- пристиглих радова чинило је једанаест особа које су ријама запослених, добру везу између главног вести- претходно радиле и на припреми техничке докумен- била, простора за повремене изложбе и сале за преда- тације за расписивање конкурса. Међу њима је било вања, атрактивност лапидаријума и његову повезаност представника градских власти (Јела Перовић, инспек- са главним вестибилом, прегледност и добру оријен- тор за културне установе, и архитекте Мате Бајлон и тацију за посетиоце, као и димензије и адаптабилност Љиљана Шакић), Музеја града Београда (Зорица Си- изложбених простора. Било је пожељно да сви просто- мић-Миловановић, управник, и Душан Шишмановић, ри буду добро осветљени, а посебно су захтевани зени- секретар), друштава музејско-конзерваторских радника тално и бочно осветљени изложбени простори.32 (Ђорђе Мано–Зиси) и друштва архитеката НР Србије Стигло је дeветнаест радова које су послали ти- (Димитрије М. Леко и Иво Куртовић), Савеза друштва мови из Београда, Љубљане и Загреба, а пројектанти архитеката ФНРЈ (Казимир Остроговић и Нико Бежек) су приказали разнолике визије будућег Музеја. Тако и Урбанистичког завода (Бранислав Мирковић).31 су аутори пројекта под шифром 35826 планирали да Пре почетка вредновања радова, жири је као главни улаз у Музеј оријентишу према Улици кнеза посебно важне одредио следеће елементе: урбани­ Михаила са једног плочника фланкираног са две водене сти­чку поставку комплекса, генералну диспозицију површине, монументалним степеништем уоквиреним унутрашњег простора и његово осветљење. Задовоља- двема скулптуралним композицијама.33 Слично је раз- вајућа урбанистичка поставка подразумевала је да мишљао и аутор рада под шифром 11117, код кога је објекат што је могуће више буде прожет зеленилом и улаз такође из Кнез Михаилове улице, удаљен дваде- да има што мање спратова, да би се боље уклопио у сет метара од саме улице, са наткриљеним спратом,

82 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

Сл. 4 / Конкурсни рад архитеката Драгана Илића и Владете Стојаковића са студентом архитектуре Драганом Ивковићем (шифра: 51315), студијска збирка ЗАУ

како би се створила извесна психолошка припрема додељених награда, жири се одлучио и за четири отку- посетилаца. И овде је планирано да прилаз буде па који су припали радовима архитекте Јураја Бертола фланкиран копијама скулптура, зеленилом и басе- (шифра: 69696, сл. 3), Живорада Богошевића (шифра: ном, како би се добио један посебан ефекат карак­ 12081), архитекте Бранислава Миленковића и апсол- теристичан за ову врсту објекта.34 Аутори рада под вента архитектуре Јелисавете Миленковић из Београда шифром 54321, пажњу су посветили унутрашњој (шифра: 54321) и архитеката Драгана Илића и Владете организацији, нагласивши да њихово решење омо- Стојаковића са студентом архитектуре Драганом Ивко- гућава да се изложбени простори музеја организују вићем (шифра: 51315, сл. 4).38 слободно, тако да је могуће неке од њих искључи- У оквиру свог Извештаја жири је дао и образло- ти из излагачког тока, тиме не реметећи континуитет жење свих пристиглих радова. Тако се за један од пр- изложбе. Ово је постигнуто захваљујући лифтовима вонаграђених радова, архитекте Богојевића (шифра: који су смештени у центру излагачких простора.35 91112), каже да је Урбанистичка концепција увлачења Конкурс је завршен подношењем Извештаја Калемегданског зеленила остварена [...] Сажети облици оцењивачког суда 1. октобра 1954. године.36 Награ- и одмерени волумени зграде у зеленилу чини успело ре­ де су распоређене тако што су прва и друга спојене шење поступног прелаза из блоковске изградње града у и додељене две једнако вредне радовима архитекте Калемегдански парк. Овиме је уједно за ову врсту обје­ Ратомира Богојевића (шифра: 91112)37 и архитека- ката постигнута и потребна изолација од околних ули­ та Здравка Бреговца и Вјенцеслава Рихтера (ши- ца. Жири констатује и да је тенденција пројектанта да фра: 37331). Трећа награда додељена је раду архи- обликује просторно објекат нарочито успела у форми­ теката Марјана Хаберлеа и Минке Јурковић (шифра: рању припремног трема пред улазом у музеј, затим кроз 15954). Архитекте Богдан Игњатовић и Леон Ка- органско повезивање главног музејског вестибила са лапи­ биљо, са сарадницама архитектама Бранком Гар- даријумом у преземљу што је уједно довело до успешног диновачки и Богињом Дамњановић (шифра: 35826) усклађивања функција са обликовањем. Међутим приме­ освојили су четврту награду, док је пета припала ар- на искључиво континуиране комуникације кроз музејске хитекти Константину Крпићу (шифра: 11117). Поред просторије није повољна јер не даје могућност засебног

83 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

разгледања појединих одељења.39 Доследан став чла- живота архитекте.46 Ови пројекти такође се чувају у нова жирија у вези са пожељном формом и организа- Музеју, али до њихове реализације никада није дошло. цијом будуће зграде Музеја види се и из коментара о Услед недостатка финансија, пројекат изградње нове једном ненаграђеном раду (шифра: 19547) за чију се музејске зграде је стопиран већ наредне, 1963. године.47 концепцију каже да се базира на подели објекта у два дела и то једног у виду блоковске изградње и другим де­ Други конкурс за нову зграду Музеја лом као засебним павиљоном са неразвијеном међусоб­ из 1976. године ном везом, што се сматра неприхватљивим, уз напо- Друга иницијатива за реализацију урбанистич- мену да у детаљној разради пројекат показује крупне ко-архитектонског конкурса за изградњу зграде Музеја недостатке, нарочито у погледу функције и облико­ покренута је 1974. године образовањем Одбора за из- вања унутрашњих просторија.40 градњу зграде Музеја града Београда од тридесет че- Како према одлуци жирија ниједан од пројеката тири члана. Одбор је требало активно да учествује у није у потпуности задовољио услове конкурса, није- процесу подизања Музеја, почевши од припреме кон- дан није био ни предложен за директно извођење. Због курсне документације, затим процене трошкова из- тога су, на основу решења Секретаријата за просвету и градње и формирања жирија, па до саветовања град- културу Народног одбора града Београда од 7. јануара ске Управе у вези са реализацијом пројекта.48 Састајао 1955. године, аутори два првонаграђена рада били поз- се више пута у наредном периоду из чега је происте- вани на ужи конкурс како би ускладили своје пројекте као програм конкурса за идејно решење зграде Музеја. са сугестијама жирија, што су они и учинили.41 Већ 26. Конкурс је расписан у марту 1976. године, као општи, фебруара 1955. године са архитектама се састала Ко- анонимни, једностепени и југословенски и трајао је до мисија за оцену пројеката за зграду Градског музеја, у 15. септембра исте године.49 чијем се саставу налазила већина чланова жирија. На Локација је била иста као и за први конкурс из састанку је донета одлука да ни исправљена и дорађена 1954. године, што је био простор између улица Кнез решења не задовољавају критеријуме Комисије, те да Михаилове, Тадеуша Кошћушка, Узун Миркове и 7. ниједно од њих не може бити препоручено за извођење, јула (данас Краља Петра). На урбанистичким услови- уз напомену да изузетна вредност објекта музеја, који ма радио је Завод за планирање развоја града Београда, треба да у исто време представља максимално могуће у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе достигнуће у архитектонском, функционалном, кон­ града Београда. Као основне услове, ове две устано- структивном и економском погледу тражи даљи рад у ве су одредиле уобличавање блока тако да садржајно, вези са припремама за израду коначног пројекта.42 функционално и визуелно буде у складу са централном Убрзо по завршетку конкурса, у септембру 1955. зоном града у којој се налази, те да Музеј буде адек- године, Секретаријат за просвету и културу Народног ватно позициониран на том месту и у самом блоку.50 одбора среза Београд је обавестио Музеј да не постоје Урбанистичким­ условима је, осим зграде Музеја, у довољна финансијска средства за подизање нове згра- блоку било предвиђено и подизање других садржаја, де. Током 1956. и 1957. године се неко време говори- попут анекса Библиотеке града Београда нето површи- ло и о поновном усељењу Музеја у некадашњу зграду не од 2.500 м², као и комплементарних садржаја који у Узун Мирковој 1, о чему су објављени и текстови у су подра­зумевали објекте трговине, угоститељства и дневној штампи, али Музеј није добио никакво писме- пословног простора нето површине од 4.600 м². Пред- но обавештење о томе.43 Поново су покренуте актив- виђено је и формирање трга, односно пјацете.51 Главни ности за добијање локацијске дозволе 1960. године, на пешачки правци били би из улица Кнеза Михаила и Ва- истом простору као и 1954,44 а затим и преговори са ар- сине, а колски из Узун Миркове и Тадеуша Кошћушка.52 хитектом Ратомиром Богојевићем, као једним од добит- У односу на претходни конкурс, дошло је и до ника прве награде на конкурсу, за израду пројектне до- промене општег става о вредностима и потреби очу- кументације. Прелиминарни уговор са њим потписан је вања постојећих историјских зграда. Тако предметни у децембру 1960. године.45 С обзиром на то да је Богоје- блок овога пута није третиран као неизграђен, већ су вић преминуо 1962. године, даља сарадња настављена урбанистички услови захтевали и очување неколико је са његовом супругом и директорком атељеа „Лик”, зграда подигнутих у другој половини XIX и почетком Надом Богојевић. У оквиру атељеа „Лик” је требало да XX века. Биле су то зграда хотела „Српска круна” из буде довршена започета пројектна документација, као 1869. године,53 у којој је данас смештена Библиотека и да се Музеју преда све оно што је било завршено за града Београда, затим кућа трговца Павловића, са-

84 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

грађена око 1885. године у Кнез Михаиловој 52,54 кућа било је предвиђено укупно 122 м² у оквиру којих је трговца Стаменковића, на углу улица Краља Петра и требало предвидети седам канцеларија и једну салу за Узун Миркове, позната и као Кућа са зеленим плочи- састанке.62 И за музејске депое је захтеван мањи прос- цама коју су пројектовали Никола Несторовић и Андра тор него 1954. године. Требало их је пројектовати на Стевановић 1907. године,55 кућа Арона Левија саграђе- 1.330 м², са додатних 30 м² за депо аквизиције и зара- на по пројекту Стојана Тителбаха 1907. године у Ули- женог материјала.63 Поред ових простора, требало је ци краља Петра број 39,56 као и зграда Педагошког предвидети још и 320 м² за магацине потрошног ма- музеја која је подигнута као приватна резиденција уп- теријала и изложбеног мобилијара, амбалаже и слич- равитеља вароши Београда Цветка Рајовића, по пројек- ног, као и 300 м² за конзерваторске и столарске ради- ту Франца Јанкеа око 1840. године.57 Урбанистичким онице и фотолабораторију.64 У овако дату структуру условима и програмом конкурса препоручено је да ови површина нису ушле помоћне и пратеће просторије, објекти буду схваћени су као експонати музеја Града, као што су санитарне просторије, простори за технич- па зато сама зграда Музеја треба да буде тако прос­ ко и хигијенско одржавање, обезбеђење, телефонску торно одређена да својим присуством у овој средини централу, трафо-станицу, инсталације и комуникације, допринесе формирању квалитетних услова егзистен­ што је остављено пројектантима да сами одреде у од- ције свих експоната. Све нове објекте било је потреб- носу на решење које су предлагали.65 Без ових еле- но уклопити са постојећима тако да формирају једин- мената, површина Музеја захтевана програмским за- ствену целину, а то се односило и на хоризонталне и датком износила је укупно 5.418 м².66 на вертикалне габарите.58 Што се тиче саме музејске Од учесника конкурса очекивало се да доста- зграде, конкурсом је захтевано да њена архитектура ве технички опис, односно опис концепције музеја, својим савременим изразом и складом свих елемената концепције функционалног и техничког решења и у простору мора зрачити постојаношћу као симболи­ табеларни приказ са упоредним површинама, затим ма континуитета културе и историје Београда.59 урбанистичко решење комплекса у размери 1:200, си- Програмским задатком Музеја дефинисана је туационо-нивелациону обраду слободних површина стална поставка, која се по свом концепту није много комплекса са решењем приземља Музеја и пратећих разликовала од оне из 1954. године. Оно што је било објеката у размери 1:200, план намене површина и драстично другачије јесте захтевана површина, која је приказ пешачког и колског саобраћаја у размери 1:500, 1976. године износила 2.000 м², скоро дупло мање, за архитектонски идејни пројекат зграде (основе, пре- око 1.500 м², у односу на квадратуру планирану два- секе и изгледе) у размери 1:200, приказ технолошке наест година раније. Археолошки материјал био је и шеме зграде у слободној размери, архитектонска ре- овде посебно издвојен, а простор предвиђен за њега шења осталих објеката у комплексу (основе, пресеке износио је 500 м². Историја Београда и уметност сада и изгледе) у размери 1:500 или 1:200, као и један или су били спојени и представљени хронолошки, на уку- више детаља фасаде у којима се илуструје уклапање пној површини од 1.500 м². Поред тога, била је пред- новог објекта у постојећи амбијент у размери 1:50, те виђена и галерија за тематске и повремене изложбе, пер­спективе из којих се може сагледати комплетно ре- површине од 250 м², као и једна галерија намењена ле- шење комплекса.67 Било је предвиђено додељивање гатима површине 150 м².60 Сала за предавања је плани- три награде и пет откупа, а укупан наградни фонд из- рана на 200 м². носио је 225.000 динара. На конкурс је стигло 49 радо- Промењена унутрашња организација Музеја ва, а тимови су били из Београда, Љубљане, Скопља, условила­ је и промене у планираном простору за адми­ Задра и Новог Места.68 нистративне и стручне садржаје и депое. Центар за Аутори једног од пројеката, шифра: TRIADA документацију, који је у Музеју основан 1968. годи- (сл. 5) су савремени музеј видели као место које не не,61 требало је пројектовати на површини од 334 м², служи само упознавању посетиоца са изложеним Археолошко одељење са седам канцеларија и чети- експонатима­ . Напротив, Музеј постаје стециште ри приручна депоа на 132 м², Историјско одељење са свих активности везаних за његов садржај. То је ме­ четири канцеларије и два приручна депоа на 72 м², сто где се свакога дана нешто догађа, где смо сигур­ Одељење за културну историју са седам канцеларија ни да ћемо увек наћи нешто ново, нешто што ће нам и пет приручних депоа на 142 м², а Одељење за пе- пружити нова сазнања и задовољства. Музеј постаје дагошко–пропагандни рад и издаваштво са две канце- место где се разговара, слуша, гледа, једном речи ме­ ларије на 36 м². За управу и администрацију Музеја сто где се живи.69 С друге стране, аутори рада под

85 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

Сл. 5 / Конкурсни рад под шифром TRIADA, студијска збирка ЗАУ

шифром AREJ су као свој најважнији задатак видели дељена је раду Зорана Јаковљевића, Мирјане Дедић и што функционалније решење изложбеног простора. Гордане Јанковић (шифра: XYZ-76, сл. 6). Пет откупа Сматрали су да је изложбени простор на више нивоа добили су радови: Милице Богојевић-Бобић, Миодрага неповољан и да га треба избећи, због чега су предло- Ференчека и Ђорђа Бобића (шифра: ARHEA), Спасоја жили јединствен изложбени простор на само једном Крунића и Димитрија Младеновића (шифра: AREJ) и нивоу зграде, а као предности оваквог решења иста- три рада неидентификованих аутора (шифре: TRIADA, кли лакше кретање посетиоца и запослених, потпуну 180776, сл. 7 и PROBONO PUBLICO).72 прегледност, јединствен систем дневног и вештачког Жири је и овога пута дао образложење за сваки осветљења, климатизације, озвучења и другог.70 рад који је пристигао на конкурс. Оно се састојало из Жири конкурса је чинило тринаест особа, пред- пописа прилога, а затим коментара о урбанистичком ставника градске власти (Милан Зечевић, потпредсед- концепту, функционалном и техничком решењу, кон- ник Скупштине града Београда и председник жирија струкцији и степену испуњености програма и кон- и Властимир Стаменовић, градски секретар за обра- курсних услова.73 Тако је за рад под шифром GREDA зовање и културу), Заједнице савеза архитеката Југо- (сл. 8) истакнуто да линеарни појас центра града славије (Петар Тодоровић и Милорад Милидраговић), посматра као Београдску греду, формирајући потез Друштва архитеката Београда (Милан Королија), за- центар града–Калемегдан и постављајући попреч- послених у Музеју (управник Јован Тодоровић и кус- но пешачку везу, док једном пасарелом повезује пе- тоси Надежда Андрић и Радмила Антић), Завода за шачки сегмент музејског комплекса додатих садржаја заштиту споменика културе (Јован Секулић), Завода трговине, угоститељства и пословног простора са за планирање развоја града Београда (Драгутин Кадо- Калемегданом.74 За рад под шифром 17000, који је с вић), Музеја савремене уметности (управник Миод- претходним делио највиши пласман, у образложењу раг Протић) и архитектe Михајло Митровић и Богдан жирија стоји: Музејски комплекс са припадајућим Богдановић.71 садржајима развија се у два међусобно повезана во­ Након више састанака, жири је одлучио да доде- лумена, од којих један попуњава празнину блока према ли две равноправне прве награде радовима архитеката улици 7. jули, а други – као независна лебдећа струк­ Бранка и Србољуба Рогана (шифра: 17000) и архитекте тура излази на трг предвиђа га и оријентише целу Јернеја Крајгера (шифра: GREDA). Трећа награда до- композицију дијагонално према Kалемегдану. Сам Му-

86 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

Сл. 6 / Конкурсни рад Зорана Јаковљевића, Сл. 7 / Конкурсни рад под шифром Мирјане Дедић и Гордане Јанковић (шифра: 180776, студијска збирка ЗАУ XYZ-76), студијска збирка ЗАУ

зеј у овом пројекту доминира својим волуменом, а ре- ко Николић, коментаришући да је код Крајгера уочљив шен је у виду два корпуса, један за изложбени део и један модно важећи пројектантски манир, без трај­ стручне службе, а други за управу и администрацију.75 нијих естетских доживљаја, док му је код Роганових Након објављивања резултата конкурса, у Народ- засметала конвенционалност решења.79 ном музеју је организована изложба радова. О овој из- Као и 1954. године, аутори оба првонаграђена ложби ни у Народном музеју, ни у Музеју града Бео- рада позвани су да своја решења допуне према комен- града нема сачуваних података.76 Ипак, она је имала тарима жирија, како би се одабрао пројекат за даљу извесне одјеке у оновременој штампи, на основу којих разраду. На основу тако допуњених радова, 22. децем- се сазнаје и да на њој нису били представљени сви ра- бра 1976. године, жири је донео одлуку да се изградња дови.77 Један од критичара, архитекта Милорад Јевтић, објекта повери архитекти Јернеју Крајгеру. У свом об- истиче како је изложба донела велико разочарање, а да разложењу, жири је навео да су оба тима посвећено ра- се тако низак ниво радова као што се то догодило на дила на допунама и исправкама својих пројеката, али овом такмичењу није видео дуже време. Као разлог да пројекат архитеката Роган не може успешно да се томе Јевтић види изузетно тежак конкурсни задатак. прилагоди ликовном захтеву и конструктивном склопу Док позитивно оцењује рад архитектонског тима Роган објекта, а на одређен начин и самом амбијенту. За и Роган, истичући да су се нови објекат лепо позицио- разлику од њих, жири је сматрао да је овога пута ар- нирали у односу на постојеће грађевине, пројектујући хитекта Крајгер остварио врло високи квалитет у ра­ плато преко кога су остварене драгоцене визуелне и финираном грађењу екстеријерних просторних цели­ пешачке споне између ободних улица и Калемегданског на, које у мерилу ниско изграђене и пешачки наглашене парка, Јевтић не разуме зашто се и Крајгеров рад на- Kнез Михајлове улице, на најбољи начин доприносе ње­ шао у истој категорији, када, како пише, осим својом ној новој планираној физиономији [...] Овај нови урба­ супериорном графичком презентацијом [...] ни функ­ ни квалитет историјског језгра Београда поспешен је ционално ни ликовно не заслужује посебну пажњу [...] и ликовним вредностима архитектуре која је крајње обилује недовољно прегледним наменским решењима, једноставна и чиста и састоји се од финог ритма мо­ а обликом толико одудара од непосредне околине да номорфних равних опека, и стаклених кубуса. С об­ цео блок, сликовито речено, претвара у врећу са ро­ зиром на то да је предвиђено извођење целе зграде у говима.78 Сличне недоумице имао је и архитекта Бран- опеци и да је заштићена околина претежно у оркес­

87 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

Сл. 8 / Конкурсни рад архитекте Јернеја Крајгера (шифра: GREDA), студијска збирка ЗАУ

трацији сивога и окера, то је омогућено да се будући тектонског конкурса. За разлику од претходна два, овај Музеј повољно уклопи у колористички регистар ам­ пут се није радило о пројектовању новог објекта, већ бијента.80 Ни ова замисао није реализована, а Музеј је о изради идејног решења за реконструкцију зграде у остао у згради у Змај Јовиној улици. Ресавској 40б и њеној пренамени у Музеј. Конкурс је расписан као отворени и двостепени, а право учешћа Трећи конкурс из 2016. године за реконструк- имали су сви тимови са макар једним архитектом цију бивше Војне академије у зграду Музеја који поседује лиценцу одговорног пројектанта архи- Након нереализованих идеја са конкурса за поди- тектонских пројеката, уређења слободних простора и зање зграде Музеја града Београда из 1976. године, унутрашњих инсталација водовода и канализације (ли- прошло је пуних четрдесет година док питање његовог ценца 300) или одговорног пројектанта конструкција трајног смештаја није поново постало актуелно. Спо- објеката високоградње (лиценца 301).84 Први степен разумом између Града Београда и Министарства одбра- конкурса трајао је од маја до јула 2016. године и био је не Републике Србије, 2006. године је за Музеј је опре- анонимни, док је други степен конкурса реализован од дељења зграда саграђена 1899. године према пројекту септембра до октобра исте године као неанонимни.85 архитекте Димитрија Т. Лека, као нова Војна акаде- Музеј је претходних деценија растао и развијао мија, у блоку између улица Немањине, Ресавске, Бир- се, па се у тренутку расписивања конкурса у његовим чанинове и Кнеза Милоша. Објекат се налази на зајед- збиркама чувало 132.000 предмета, распоређених у 24 ничкој парцели са зградом Генералштаба војске Србије збирке и 23 легата.86 Унутрашња организација је само и Министарства одбране.81 Зграда је затим, уговором донекле промењена у односу на ону из 1976. године. између Музеја и Града Београда из 2011. године, дата Стручна служба је, поред раније формираних одсека Музеју на коришћење на период од двадесет година.82 за археологију, историју и историју културе и умет- Решењем заменика градоначелника Београда, 2014. го- ности, добила и одсек заштите у којем се налазе Цен- дине је формирана радна група од тринаест чланова тар за документацију и службе за конзервацију, едука- која је требало да припреми програм пренамене прос- цију и издаваштво.87 Програмски задатак који је Музеј тора зграде Војне академије и предлог текста пројект- припремио за потребе конкурса предвиђао је да зграда ног задатка за израду техничке документације.83 буде вертикално подељена у две целине, тако што би Као и у две раније акције, одлучено је да се идеј- у њеном левом крилу, према Ресавској и Бирчанино- но решење зграде Музеја добије путем јавног архи- вој улици, били смештени јавни садржаји, те би ово

88 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

крило било отворено за посетиоце. Десно крило, пре- ма улицама Немањиној и Ресавској, било би намење- но стручним службама Музеја и музејским депоиома. Оваква подела простора првенствено је била условље- на чињеницом да је крило зграде према Немањиној улици константно изложено вибрацијама од трамвајс- ког саобраћаја које могу имати веома штетан утицај на музејски материјал. Зато је одлучено да се у њега сме- сте стручне службе и депои, што би уз унутрашњу ор- ганизацију и употребљену одговарајућу опрему, омо- гућило оптималну заштиту материјала.88 У новој згради, према програмском задатку Му- зеја, за јавне просторе опредељено је 3.900 м², од чега је 2.400 м² намењено сталној поставци, што је за 400 м² више него 1976. године. Поред сталне поставке, пла- нирано је још 700 м² (2х350 м²) за гостујуће и темат- ске изложбе. За музејске депое планирано је 3.930 м², а за друге службене просторе додатних 2.020 м². Прос- тор мансарде, који као тавански простор никада раније није био коришћен, а захвата површину од око 2.250 м², требало је да буде подељен између службеног и јавног дела у односу 2:1 за службени део.89 Укупна нето повр- шина музејске зграде износила би око 11.600 м².90 Учесници на конкурсу требало је да доставе текстуални прилог уз образложење предложеног ре- шења са техничким описом и проценом планиране инвестиционе вредности, опис методологије плани- ране за унапређивање енергетске ефикасности зграде и смањења потребе за коришћењем природних ресур- са, шематски приказ зонирања потребних функција Сл. 9 / Конкурсни рад ауторског тима АТД и њихове површине, табеларни приказ укупне бруто (шифра: 01011), студијска збирка ЗАУ површине и свих нето површина и умањене графичке прилоге. Од графичких прилога требало је да доста- бодова, високи, ванвременски, архитектонски квали­ ве ситуационе планове локације са уцртаном основом тет спољнoг и унутрашњег простора изражен кроз приземља и основом крова, регулационе и нивела- функционалност, рационалност и интригантност ре­ ционе елементе, елементе партерног уређења и обли- шења музеја до 35 бодова, технолошка усклађеност са ковања простора у размери 1:500, карактеристичне концептом функционисања музеја до 20 бодова, док основе, пресеке и изгледе у размери 1:200, тродимен- је инвестиционо–економски аспект могао да обезбе- зионални приказе предложеног идејног решења, као и ди ауторима до 15 бодова.93 Предвиђене су три награ- све друге прилоге по сопственом избору.91 де и два откупа, а укупни наградни фонд износио је Критеријуми за оцену радова били су установље- 1.700.000 динара.94 На конкурс је пристигло 20 радова, ни већ у конкурсној документацији и то тако да ће махом аутора из Београда.95 бити вредновани према успешности интерпретације Аутори рада под шифром 01011 (сл. 9) савремени сложених конкурсних задатака наведених у програ­ музеј су видели као место промене, сусрета, разме­ му конкурса, као и према оригиналном и креативном не нових информација, место у којем музејски пред­ приступу решењу проблема у конкретним затеченим мет није једини учесник. У савременом музеју као условима.92 Утврђен је и систем бодовања, према којем активном, интригантном, стимулативном медију, је концепт решења примерен значају објекта и зате­ посетилац активно учествује у стварању... Савреме­ ченим условима, усклађен са квалитетом, вредности­ на архитектура би требало да буде компатабилна, ма и експонираности локације могао да донесе до 30 јединствена са оним због чега је настала, са концеп­

89 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

Сл. 10 / Конкурсни рад архитеката Марије Крсмановић Стрингета, Бруна Оливеира Стрингета, Немање Црнобрње и Милене Кордић, са сарадницима Петром Цигићем и Тијаном Стевановић (шифра: 21738), студијска збирка ЗАУ

цијом савременог музеја као новог медија... У околно­ 21738, а сви тимови су долазили из Београда.99 Aуто- стима адаптације и доградње објекта, природно је да ри чији су радови били изабрани за други круг имали се компатабилност и просторно временска интерак­ су рок од око два и по месеца, до 12. октобра 2016, да тивност потражи у вези: Дух места (Genius loci), Дух своја решења прилагоде сугестијама жирија.100 На свом традиције (Здање некадашње војне академије) и Дух четвртом састанку, током другог степена конкурса, одр- новог (Музеј).96 С друге стране, аутори рада под ши- жаном 22. октобра 2016. године, жири је донео одлуку фром 21738 (сл. 10) полазе од идеје да је сам објекат о коначном рангирању пројеката.101 Прва награда до- својом неоренесансном архитектуром краја девет­ дељена је раду аутора из Бироа ВИА, архитеката Јелене наестог века својеврсни експонат Музеја града Бео­ Ивановић Војводић, Горана Војводић и Јоване Грујев- града. Стога је први и основни корак реконструкције ске, са сарадницима Душаном Радишићем, Милошем намера да се објекат „археолошки” очисти од свих Обрадовићем, Михајлом Пламенацем и Сашом Јели- дограђених форми и унутрашњих преграда да би се на чићем, и консултантима Даницом Јововић Продановић, првом месту открила вредност затеченог.97 Јадранком Јонаш и Зораном Милетић (шифра: 23409, Жири je чинило девет особа, представника град- сл. 11). Другу награду добио је рад ауторског тима ских власти (Владан Вукосављевић, секретар Секре- АТД, архитеката Душана Тешића и Душанке Вучено- таријата за културу Града Београда, Горан Радуловић, вић, са сарадницима Гораном Гргићем, Сањом Макси- помоћник директора Агенције за инвестиције и стано- мовић, Борисом Костурановим и Ђорђем Јокићем, и вање и Милутин Фолић, градски урбаниста), Музеја консултантима Миломиром Живановић и Миодрагом града Београда (Дарко Ћирић, виши кустос), Архи- Вучевићем (шифра: 01011). Трећа награда додељена тектонског факултета Универзитета у Београду (про- раду архитеката Дејана Миљковића и Петра Саздано- фесори Владимир Лојаница, председник жирија, и вића, са сарадницима Јелисаветом Арсеновић, Нико- Бранислав Митровић), као и стручњака у области ма- лом Арсићем и Милошем Стојковићем, и консултан- шинства (Александар Иванчић, AIGUASOL, Барсело- том Зораном Ђукановићем (шифра: 00017). Два откупа на), сценографије (Александар Денић) и музеологије добили су радови архитеката Драгана Марчетића и (Ирина Суботић).98 Милана Максимовића, са сарадницима Миленком Об- Жири је на свом петом састанку одржаном 5. ав- радовићем, Срђаном Прцовићем и Иваном Нешић (ши- густа 2016. године, као учеснике за други круг изабрао фра: 07315) и архитеката Марије Крсмановић Стрин- радове под шифрама 23409, 01011, 00017, 07315 и гета, Бруна Оливеира Стрингета, Немање Црнобрње

90 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

Сл. 11 / Конкурсни рад Бироа ВИА (шифра: 23409), студијска збирка ЗАУ

и Милене Кордић, са сарадницима Петром Цигићем и обезбедио најоптималнији проценат простора за јавно Тијаном Стевановић (шифра: 21738). Жири је доделио коришћење, нешто више од половине укупне површи- и једну специјалну награду ван услова конкурса раду не, чиме је остварио значајну разлика у односу на друге архитеката Зорице Савичић и Зорана Дмитровића, са радове, констатујући да нуди оптималне, изузетно пре­ сарадницима Маријом Бјелић, Ненадом Благојевићем, цизно и логично решене функционалне, естетске, сим­ Катарином Потпаревић, Маријом Радојловић и Зо- боличке и амбијенталне вредности чиме објекат, згра­ раном Дамјановићем (шифра: 13753).102 да, анекс и двориште добијају својство специфичног По објављивању резултата конкурса, од 22. од 30. идентитета, својеврсне личне карте Београда. Овако новембра 2016. године, у згради у Ресавској 40б је ор- замишљен Музеј био би репрезент града чије културно ганизована изложба свих радова који су учествовали на наслеђе чува и презентује.104 конкурсу, уз пратећи каталог. У оквиру изложбе је, 30. Будући да се већ током првог степена реализације новембра, организована и јавна расправа којој је прису- конкурса испоставило да у постојећој згради није мо- ствао жири, а где су учешће могли да узму сви заинте- гуће обезбедити тражене површине и сместити пла- ресовани грађани.103 У каталогу су објављена и образ- ниране садржаје, већина конкурената предложила је ложења жирија за све радове који су се нашли у другом доградњу новог простора у виду анекса у дворишту по- кругу. Тако се за првонаграђени рад (шифра: 23409) стојеће зграде.105 У периоду који је уследио, односно у каже да не нарушава визуелни интегритет заштиће­ наредној фази активности по завршетку конкурса која је ног објекта, те да је очувао његове визуре из све три подразумевала израду урбанистичког пројекта и разра- улице. Овај рад се истиче као један од ретких у којем је ду идејног решења за реконструкцију и пренамену згра- исказан труд да се идентитет Музеја нагласи и са спољ- де Војне академије која подразумева израду, у складу не стране фасаде и да се истакне главни улаз у зграду. са првонаграђеним радом Бироа ВИА, Музеј је донекле У предложеном пројекту је јасан однос између старог променио свој програмски задатак. Јавни простори ос- и новог, што обезбеђује препознатљивост историјског тали су исти, с тим што су проширени на анекс зграде објекта у односу на анекс чија се доградња предлаже са планиран у дворишту. Комплетно десно крило, према дворишне стране. Истовремено, за рад награђен другом Немањиној улици, предвиђено је за музејске депое, са наградом (шифра: 00017) као посебно занимљива ис- изузетком једног дела простора намењеног за конзер- тиче се потпуна интеграција дворишта у унутрашњост ваторске радионице. Остале стручне службе и админи- будућег објекта. Жири је сматрао да је овај предлог страција Музеја у целини су премештени на мансарду.106

91 ангелина банковић, злата вуксановић мацура

хитектонских тенденција и достигнућа и стваралачких потенцијала домаћих аутора. Поредећи два конкурсна, из 1954. и 1976. године, иако су оба била расписана за подизање нове зграде на истоветној локацији, у блоку између улица Kнез Ми- хаилове, Kраља Петра, Узун Миркове и Тадеуша Ко- шћушка, види се да су међу њима постојале значајне програмске и концептуалне разлике. Једна од крупних разлика тицала се планираних површина потребних за смештај Музеја, па је упркос увећању музејског мате- ријала и људских ресурса који је у њему био ангажо- ван, програмом из 1976. године било предвиђено гото- во дупло мање просторних капацитета. Такође, док је конкурс из 1954. године, ову централну градску лока- цију третирао као празан и неизграђен простор, дотле Сл. 12 / Изложба Шкољка музеја – три конкурса за зграду је две деценије касније, 1976. године, значајна пажња Музеја града Београда, (фотографија: З. Вуксановић-Мацура) била посвећена очувању постојећих структура и укла- пању нове зграде у историјски амбијент града. У том Епилог следу праћења промена може бити посматрана и тран- сформација кроз коју је прошао простор на коме је Овим радом приказан је контекст и ток реализа- ције три велика, архитектонска и урбанистичка кон- 1954. и 1976. године разматрана могућност изградње курса, спроведена у размаку од шест деценија, која су градског Музеја, а на коме је више деценија касније, имала за циљ да допринесу решавању питања трајног 2017. године, отворен комерцијални и пословни ком- смештаја Музеја града Београда (сл. 12). Прва ини- плекс, грађевина која је по својој примарној функцији цијатива, из 1954. године, за спровођење конкурса за и садржајима, као и својим габаритом и урбанистичком изградњу објекта у коме је требало да се нађе градски диспозицијом знатно другачија у односу на све параме- музеј, поред идејног решења за нову зграду, донела је тре или идеје које су постојале током два урбанистич- 109 и бројне важне претходне анализе и премисе, како о ко-архитектонска конкурса за зграду Музеја. функционално-просторним потребама и захтевима за У тренутку писања овог текста, мартa 2018. годи- смештај Музеја, тако и о унутрашњој организацији ње- не, одвијале су се активности на изради урбанистичког гових збирки и материјала који сакупља и чува. У слу- пројекта и разради идејног решења, које подразумевају чају да је подигнута према пројектима доспелим на овај перманентну сарадњу између пројектаната, корисни- конкурс, зграда Музеја града Београда била би прва на- ка и инвеститора, као и сталне, углавном мање измене менски саграђена зграда за један музеј у Југославији.107 програмског задатка Музеја. Ове измене произилазе из Мада је конкурсна пракса за добијање урбани­ потребе да се зграда која је настала крајем XIX века стичких­ и архитектонских предлога веома распрос- као Војна академија, односно школа са спаваоницама, трањена и у домаћој средини, она је још увек ретко прилагоди функционалним потребама музеја XXI века, предмет истраживања и научних и стручних радова.108 у нади да ће се овог пута Музеју заиста и обезбедити Реализација замисли о спровођењу архитектонско-ур- трајни смештај у сопственој згради. банистичких конкурса за зграду Музеја града Београда на добар начин одсликава друштвени миље у коме су Aнгелина Ж. Банковић, конкурси реализовани, као и однос градских управља­ историчар уметности чких структура према питању трајног смештаја Му- Музеј града Београда зеја. Целокупан процес ова три конкурса може послу- [email protected] жити и као добар пример за анализу многих елемената важних за поједине урбане теме, питања формирања Злата М. Вуксановић Мацура, и обликовања београдских простора, целина, блокова архитекта или односа према ближем и ширем окружењу и става Географски институт „Јован Цвијићˮ, САНУ, Београд према градитељском наслеђу, па све до савремених ар- [email protected]

92 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

НАПОМЕНЕ

1] Неки подаци о конкурсима из 1954. и 1976. године публикова- 20] Решење о образовању Комисије за техничку припрему материја- ни су у: Мијајловић 2002–2003: 420–422. Подаци о конкурсу ла на основу којег ће се расписати конкурс за израду идејне ски- из 2016. године до сада нису публиковани. це нове зграде МГБ бр. 4354 од 8. 5. 1954, студијска збирка ЗАУ. 2] У питању је изложба ауторки овог текста под називом „Шкољка 21] Конкурс за израду идејне скице 1954: 412–413. музеја – три конкурса за зграду Музеја града Београда” која је 22] Допис МГБ Урбанистичком заводу НО Града Београда број организована у оквиру Београдске интернационале недеље ар- 432/1 од 14. 10. 1953, студијска збирка ЗАУ. хитектуре, у сарадњи са Музејом града Београда, у згради Му- 23] Конкурс за израду идејне скице 1954: 414. Зграде које су биле зеја у Ресавској улици 40б, од 4. до 25. 5. 2017. године. предвиђене за рушење, а које се данас налазе под институцио- 3] Документација се чува у студијској збирци Збирке за архи- налном заштитом наведене у су делу Други конкурс за нову тектуру и урбанизам (ЗАУ) Музеја града Београда (МГБ). зграду Музеја из 1976. године овог чланка. 4] Конкурс за израду идејне скице 1954; Конкурс за израду идеј- 24] Мијајловић 2000–2001: 353. не скице 1955. 25] Конкурс за израду идејне скице 1954: 415; 5] Мијајловић 2002–2003. 26] Banković 2012: 25–27. 6] Џелебџић и Дабижић 1973. 27] Паја Јовановић је 1952. године поклонио више од 800 пред- 7] Београдске општинске новине бр. 46, 13. новембар 1894: 195. мета из свог бечког атељеа МГБ-у, од којих је формиран ле- Већина записника са седница Општинског одбора на тему ос- гат овог уметника. Поклон је био одабран тако да је на осно- нивања општинског музеја, објављена је у: Џелебџић и Даби- ву њега могао да се реконструише Јовановићев бечки атеље, жић 1973: 445–450. што је коначно и остварено отварањем сталне поставке Музеја 8] На седници Општинског одбора 20. марта 1897. године, по- Паје Јовановића, 1970. године, о томе у: Стаменковић 1970: 5. нуда С. Стевановића је поново одбијена уз образложење да 28] Термин стручне службе односио се на кустосе задужене за му- општина нема потребан новац: Исто бр. 14, 30. март 1897: 55. зејске збирке. Разматрање ове понуде је поново постало актуелно 1901. годи- 29] Конкурс за израду идејне скице 1954: 415–416. не, када је најпре три пута одлагано за следећу седницу, да би затим била донета одлука да се збирка откупи: Исто бр. 37, 6. 30] Исто: 414. октобар 1901: 209; Исто бр. 38, 14. октобар 1901: 214; Исто 31] Решење о образовању Комисије за техничку припрему мате- бр. 40, 28. октобар 1901: 231, 233–234. ријала на основу којег ће се расписати конкурс за израду идеј- не скице нове зграде МГБ бр. 4354 од 8. 5. 1954, студијска 9] Предлози да се Општина обрати Министарству просвете и црквених дела са молбом да се њена збирка смести у просторије збирка ЗАУ; Конкурс за израду идејне скице 1955: 558. Народног музеја такође су више пута разматрани на седницама 32] Исто: 558–559. Општинског одбора: Београдске општинске новине бр. 15, 14. 33] Аутори су били архитекте Богдан Игњатовић и Леон Кабиљо, април 1902: 123; Исто бр. 16, 21. април 1902: 132, 134; Исто бр. са сарадницама архитектама Бранком Гардиновачки и Бо- 18, 5. мај 1902: 149; Исто бр. 46, 9. новембар 1903: 267. гињом Дамњановић. Технички опис рада под шифром 35826, 10] Према: Мијајловић 2000–2001: 329, 331. студијска збирка ЗАУ. 11] Исто бр. 35, 15. августа 1904: 4. 34] Аутор рада је био архитекта Константин Крпић. Технички опис рада под шифром 11117, студијска збирка ЗАУ 12] О овоме погледати: Џелебџић 1978: 371–374. 35] Аутори су били архитекта Бранислава Миленковића и апсол- 13] Мијајловић 2000–2001: 333. вент архитектуре Јелисавета Миленковић. Технички опис рада 14] Исто: 333–334. под шифром 54321, студијска збирка ЗАУ 15] Исто: 335–336. 36] Извештај Оцењивачког суда, студијска збирка ЗАУ. 16] Исто: 337. 37] Оригинални прилози, цртежи и скице конкурсног рада архи- 17] Исто: 339. текте Ратомира Богојевића, налазе се у његовој заоставштини 18] Исто: 345, 354. која се чува у Музеју науке и технике Београд , Одсек архитек- туре и градитељства. 19] У оквиру студијске збирке ЗАУ МГБ чува се документација о спроведеном конкурсу која обухвата документацију која је 38] Конкурс за израду идејне скице 1955: 559. претходила распису везану за рад Комисије за техничку при- 39] Исто: 559–560. прему материјала на основу којег је конкурс био расписан, рас- 40] Извештај Оцењивачког суда, студијска збирка ЗАУ. пис конкурса, записнике са састанака Оцењивачког суда, из- 41] Конкурс за израду идејне скице 1955: 567. вештај Оцењивачког суда, концепцију будуће сталне поставке са програмским задатком Музеја, као и део предатог материја- 42] Исто: 568. ла за осам радова. До пре неколико година су били сачувани 43] Молба за обавештење да ли ће се садашња зграда НО града и цртежи осам конкурсних радова (од чега седам награђених) Београда уступити МГБ-у по исељењу Народног одбора, коју који су нажалост грешком уништени. На срећу, пре тога су је МГБ упутио НО града Београда, бр. 1099 од 21. 8. 1957, сту- снимљени па је увид у радове могућ на основу тих снимака. дијска збирка ЗАУ.

93 ангелина банковић, злата вуксановић-мацура

44] Допис МГБ-а Катастарском уреду за град Београд број 785/2 Ocenjivačkog suda, 14. 10. 1976, студијска збирка ЗАУ. од 8. 8. 1960. године, студијска збирка ЗАУ. 72] Zapisnik sa šestog sastanka Ocenjivačkog suda, 14. 10. 1976, сту- 45] Прелиминарни уговор између МГБ-а и Групе стручњака – дијска збирка ЗАУ. пројектаната на челу са арх. Ратомиром Богојевићем, доку- 73] Сва образложења сачувана су у студијској збирци ЗАУ. мент бр. 785/9 од 28. 12. 1960, студијска збирка ЗАУ. 74] Obrazloženje žirija za rad pod šifrom GREDA, студијска збирка 46] Уговори између МГБ-а и атељеа „Лик”, документи бр. 569/1 З АУ. од 17. 7. 1962. године и 569/17 од 22. 12. 1962, студијска збир- 75] Obrazloženje žirija za rad pod šifrom 17000, студијска збирка ка ЗАУ. З АУ. 47] Мијајловић 2002–2003: 421. 76] Информације добијене од Центaра за документацију оба му- 48] Rešenje o obrazovanju Odbora za izgradnju zgrade MGB, зеја. dokument br. 6–651 od 10. 4. 1974, студијска збирка ЗАУ. 77] Николић 1976: 14. 49] У оквиру студијске збирке ЗАУ МГБ чува се документација 78] Јевтић 1976: 38. о спроведеном конкурсу која обухвата документацију која је претходила распису везану за рад Одбора за изградњу зграде 79] Николић 1976: 14. МГБ, распис конкурса, записнике са састанака жирија, извештај 80] Ocena projektnih radova komisije Ocenjivačkog suda za novu жирија, концепцију будуће сталне поставке са програмским за- zgradu MGB 1976, студијска збирка ЗАУ. датком Музеја, као и део конкурсне документације за осам ра- 81] Уговор о преносу права коришћења непокретности између Ре- дова. До пре неколико година били су сачувани и цртежи свих публике Србије, Министарства одбране и Града Београда број осам награђених конкурсних радова, од којих је нажалост гре­ 58/05 од 25. 12. 2006, студијска збирка ЗАУ. шком уништен велики део. На срећу су, као и они из 1954. го- 82] Уговор о давању на коришћење непокретности између Града дине, пре тога снимљени па је на основу снимака могуће имати Београда и МГБ-а број 23/3а од 17. 2. 2011, студијска збирка увид у њих. З АУ. 50] MGB. Konkursni uslovi 1976, поглавље Urbanistički uslovi za 83] Решење о формирању Радне групе бр. 020-1748/14-Г-01 од 7. rekonstrukciju bloka: 2–3, студијска збирка ЗАУ. 8. 2014, студијска збирка ЗАУ. 51] Исто: 6–7. 84] Конкурсна документација за израду Идејног решења на архи- 52] Исто: 8. тектонском конкурсу за реконструкцију објекта у Ресавској 53] Ђурић–Замоло 2009: 374. 40б и пренамену у МГБ, документ број XXVIII–04 број 404– 54] Исто: 375. 3/2016 од 10. 5. 2016: 5, 7, студијска збирка ЗАУ. 55] Исто: 250–252. 85] Реч је о лиценцама Инжењерске коморе Србије (Конкурсна до- кументација 2016: 9, студијска збирка ЗАУ; Конкурс за израду 56] Исто: 322. идејног решења 2016: без пагинације). Исто: 169, 172. 57] 86] Конкурсна документација 2016: 19, студијска збирка ЗАУ. MGB. Konkursni uslovi 1976, поглавље Urbanistički uslovi za 58] 87] У Музеју који поред поменутих одсека има још и техничку rekonstrukciju bloka: 1–3 , 5, 8, студијска збирка ЗАУ. службу и администрацију, данас ради укупно 39 запослених 59] Исто: 8. (Правилник о организацији и систематизацији послова, 07/04 60] MGB. Konkursni uslovi 1976, поглавље Projektni zadatak za од 24. 7. 2014; Правилник о организацији и систематизацији Muzej grada Beograda: 3–4, студијска збирка ЗАУ. послова, 07/02 од 20. 3. 2018, административна архива МГБ). 61] Мијајловић 2002–2003: 411. 88] Конкурсна документација 2016: 19, студијска збирка ЗАУ. 62] MGB. Konkursni uslovi 1976, поглавље Projektni zadatak za 89] Исто: 19–20. MGB: 4–7, студијска збирка ЗАУ. 90] Исто: 6. 63] Исто: 5–6. 91] Исто. Сви графички прилози требало је да буду достављени у 64] Исто: 6. аналогном и дигиталном облику. 65] Исто: 7–9. 92] Исто: 12. 66] Исто: 9. 93] Исто. 67] MGB. Konkursni uslovi 1976, поглавље Konkursni uslovi: 4–5, 94] Конкурсна документација 2016: 13, студијска збирка ЗАУ. студијска збирка ЗАУ. 95] Сви листови конкурсних радова чувају се у Секретаријату (у 68] Izveštaj o toku Konkursa za idejno rešenje MGB 1976, студијска време расписивања конкурса Агенцији) за инвестиције и ста- збирка ЗАУ. новање, док се остала документација и радови у дигиталном формату из другог круга чувају и у студијској збирци ЗАУ. 69] Tehnički opis za rad pod šifrom TRIADA, bez paginacije, сту- дијска збирка ЗАУ. 96] Технички опис рада под шифром 01011, студијска збирка ЗАУ. 70] Tehnički opis za rad pod šifrom AREJ, bez paginacije, студијска 97] Технички опис рада под шифром 21738, студијска збирка ЗАУ. збирка ЗАУ. 98] Решење о образовању жирија за јавну набавку број XXVIII-04 71] Rešenje o obrazovanju Odbora za izgradnju zgrade MGB, бр. 404-3-2/2016 од 15. 3. 2016, студијска збирка ЗАУ. dokument br. 6–651 od 10. 4. 1974; Zapisnik sa šestog sastanka 99] Конкурс за израду идејног решења 2016: без пагинације.

94 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

100] Исто. 107] За своју прву наменски изграђену музејску зграду Југославија је морала да сачека 1965. годину и отварање Музеја савреме- 101] Исто. не уметности у Београду. Више о подизању ове зграде и ње- 102] Исто. ној архитектури, као и другим конкурсима и реализацијама за 103] Досије изложбе конкурсних радова из 2016. године, архива изложбене просторе након Другог светског рата у: Попадић музејских изложби, Центар за документацију МГБ. 2009: 159–178, посебно 159 и напомена бр. 2. 104] Конкурс за израду идејног решења 2016: без пагинације. 108] У последње време постоји веће интересовање за истражи- вање ове теме, па је настало неколико радова посвећених ар- 105] Види напомену 95. хитектонским и урбанистичким конкурсима, који су углавном 106] Програмско решење простора зграде МГБ у Ресавској 40б – реализовани у Београду и у широком хронолошком опсегу. разрада идејног решења, март 2017: 1 – 6, студијска збирка Видети, рецимо: Vuksanović-Macura 2015; Šišović 2016. З АУ. 109] Милашиновић-Марић 2017.

ЛИТЕРАТУРА

Banković, А. (2012), Prilog proučavanju istorijata Spomen-zbirke Мијајловић, М. (2000–2001), Историјат и структура Музеја града Pavla Beljanskog u Muzeju grada Beograda, u: Zbornik radova s Београда (1), Годишњак града Београда XLVIII–XLIX (Београд): Naučnog skupa posvećenog Pavlu Beljanskom (1892–1965), ur. 327–356. Jovanov J, Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog: 18–29. Мијајловић, М. (2002–2003), Историјат и структура Музеја града Vuksanović-Macura, Z. (2015), San o gradu: međunarodni konkurs Београда (2), Годишњак града Београда XLIX–L (Београд): 403– za urbanističko uređenje Beograda 1921–1922, Beograd: Orion аrt. 427. Ђурић-Замоло, Д. (2009), Градитељи Београда 1815–1914, друго допуњено и измењено издање. Београд: Музеј града Београда. Милашиновић-Марић, Д. (2017), Архитектура у контексту: трго- вачко‐пословни и хотелски комплекс „Рајићева”, Београд, Архи­ Јевтић, М. (1976), Старо и ново, НИН, бр. 1347, 31. октобар 1976: тектура и урбанизам 45 (Београд): 45–51. 38. Николић, Б. (1976), Вредности одбачених, Политика, 20. 11. Конкурс за израду идејне скице за нову зграду Музеја града Бе- 1976: 14. ограда. Извештај оцењивачког суда о прегледу и оцени поднетих радова (1954), Годишњак Музеја града Београда I (Београд): 412– Попадић, М. (2009), Архитектура Музеја савремене уметности у 416. Београду, Наслеђе Х (Београд): 159–178. Конкурс за израду идејне скице за нову зграду Музеја града Београ- Стаменковић, Ј. (1970), Предговор у: Паја Јовановић, Антић Р, да. Извештај оцењивачког суда о прегледу и оцени поднетих радова (1955), Годишњак Музеја града Београда II (Београд): 558–568. Београд: Музеј града Београда, 5–6.

Конкурс за израду идејног решења реконструкције објекта у Ре- Џелебџић М. и Дабижић М. (1973), Први откупи предмета и ос- савској 40б и пренамену у Музеј града Београда, каталог радова, нивање општинског музеја 1903. године, Годишњак града Београ­ (2016), Београд. да XX (Београд): 445–450.

МГБ, студијска збирка ЗАУ, конкурсна документација из 1954. го- Џелебџић, М. (1978), Да ли је у Конаку кнегиње Љубице био Му- дине, фасцикла нова зграда Музеја града Београда. зеј вароши Београда, Годишњак града Београда XV (Београд): МГБ, студијска збирка ЗАУ, конкурсна документација из 1976. го- 371–376. дине, регистратор Конкурс 1976. Šišović, G. (2016), Architectural competitions and the issue of the МГБ, студијска збирка ЗАУ, Конкурсна документација из 2016. autonomy of architecture: the case of Terazije Terrace, Saptium 35 године. (Beograd): 45–53.

95 ангелина банковић, злата вуксановић-мацура

Summary: ANGELINA BANKOVIĆ, ZLATA VUKSANOVIĆ MACURA

THREE ARCHITECTURAL COMPETITIONS FOR THE BELGRADE CITY MUSEUM DESIGN

The Belgrade City Museum was founded by the Belgrade Municipality in 1903. During the past 115 years, the Museum has moved, closed and re-instated its permanent exhibition for a number of times. Aimed at resolving the issue of its building, three large architectural and urbanistic competitions have been organized, with 88 participating author teams. The first competition was organized in 1954. The planned location for constructing the new museum building was the area bounded by the streets Knez Mihailova, 7 jula (now Kralja Petra), Uzun Mirkova and Cara Uroša. According to the program requirements, the area for the museum’s permanent exhibition was estimated at 3,490 m², while the planned display arrangement was designed in line with the Museum’s collections and materials. There were 19 designs submitted for the competition, by teams from Belgrade, Ljubljana and Zagreb. The highest, equal score was assigned to the designs by architect Ratomir Bogojević and by architects Zdravko Bregovec and Vjenceslav Rihter, but neither project has been implemented. The second competition was announced in 1976, for the same location. However, this time the area was not treated as empty and undeveloped, but required several buildings constructed in late 19th and early 20th century to be preserved and incorporated as part of the Museum's setting. The competition called for an urbanistic design for the entire area, as well as an architectural design concept for the Museum and several other buildings (library and busi- ness-commercial facilities). There were 49 submitted proposals, from teams coming from Belgrade, Ljubljana, Sko- plje, Novo Mesto and Zadar. The jury declared two proposals as the finest solutions, submitted by architects Branko and Srboljub Rogan and the architect Jernej Krajger, but the projects had the same fate of not being implemented. After thirty years, the issue of permanent accommodation of Belgrade City Museum has become once again re-actualized. The Museum location was designated in 2006 – the building constructed in 1899, at the time intend- ed to serve as the new Military Academy, encompassed by Nemanjina, Resavska, Birčaninova and Kneza Miloša streets. Thus, the third competition was organized in 2016, seeking for a conceptual design for the reconstruction of building in Resavska 40b and its conversion into a museum. The required solution had to be concordant with the building’s significance and its current conditions, respect- ing the quality and values of the designated location. The proposals would also need to present high quality of the exterior and interior architecture, manifested in functional, rational and intriguing design, meet the technological requirements for the museum’s functioning and offer an adequate investment-economic aspect. Twenty papers were submitted for the contest, mostly by authors from Belgrade, and the jury presented three awards, two purchases and one special recognition. The first prize was assigned to authors from the VIA Bureau, architects Jelena Ivanović Vo- jvodić, Goran Vojvodić and Jovana Grujevski. The design is currently being further developed. The realization of architectural-urbanistic contest for the design of Belgrade City Museum duly reflected the social circumstances at the time of their announcing, as well as the attitude of city officials regarding the permanent accommodation of the Museum. The overall unfolding of the three organized competitions can also serve as a good example in analyzing a number of important elements that stand relevant for specific urbanistic issues, such as the forming and shaping of spatial areas, units or blocks, the attitude towards our close or broader environment and ar- chitectural heritage, the contemporary trends in architecture, as well as the achievements and creative potential of the local authors.

96 Три архитектонска конкурса за Музеј града Београда

Illustrations

Fig. 1 Municipal museum and library in 26 Kralja Petra street, Bel- Fig. 8 Design submitted for the competition by architect Jernej grade City Museum Krajger (reference code: GREDA), study collection, Ar- chitecture and Urbanism Collection Fig. 2 Permanent exhibition of the Belgrade City Museum in 1 Zmaj Jovina street, Belgrade City Museum Fig. 9 Design submitted for the competition by a team of au- Fig. 3 Design submitted for the competition by architect Juraj Bertol thors ATD (reference number: 01011), study collection, (reference number: 69696), study collection, Architecture and Architecture and Urbanism Collection Urbanism Collection Fig. 10 Design submitted for the competition by architects Marija Fig. 4 Design submitted for the competition by architects Dragan Ilić Krsmanović Stringeta, Bruno Oliviera Stringeta, Neman- and Vladeta Stojaković, together with architecture student Dra- ja Crnobrnja and Milena Kordić, together with associates gan Ivković (reference number: 51315), study collection, Archi- Petar Cigić and Tijana Stevanović (reference number: tecture and Urbanism Collection 21738), study collection, Architecture and Urbanism Col- lection Fig. 5 Design submitted for the competition under the reference code TRIADA, study collection, Architecture and Urbanism Collection Fig. 11 Design submitted for the competition by the VIA bureau Fig. 6 Design submitted for the competition by Zoran Jakovlјević, Mir- (reference number: 23409), study collection, Architecture jana Dedić and Gordana Janković (reference number: XYZ-76), and Urbanism Collection study collection, Architecture and Urbanism Collection Fig. 12 Exhibition “The shell of a museum – three competitions Fig. 7 Design submitted for the competition, reference number for the design of Belgrade City Museum”, photo by Z. 180776, study collection, Architecture and Urbanism Collection Vuksanović Macura

97

УДК 711.4(497.11)"1919/1929"

НЕНАД ЛУКИЋ

OБНОВА ИНДУСТРИЈЕ, ЗАНАТСТВА, ТРГОВИНЕ И ДЕМОГРАФСКИ ОПОРАВАК ОПШТИНЕ ЧУКАРИЧКЕ 1919–1929

Сажетак: У раду се на основу историјских извора, релевантне литературе и записаних предања обрађују обнова и развој привреде, индустрије и занатства на Општини чукаричкој у првој деценији по завршетку Првог светског рата. За крајњу хронолошку одредницу узета је 1929. година значајна по догађајима како на глобалном, тако и на унутрашњем плану који су умногоме утицали на даљи развој Чу- карице. Почетком те године проглашена је монарходиктатура краља Александра Карађорђевића, док је крајем године укинута само- стална Општина чукаричка и њен реjон придружен Општини београдској. Кључне речи: Општина чукаричка, индустрија, занатство, Петар Арамбашић, Димитрије Васиљевич Сироткин

Abstract: This paper discusses the development of economy, industry and crafts in the Municipality of Čukarica, during the first decade after World War II, based on the historical sources, relevant literature and recorded oral traditions. The article analyzes the period until 1929, being the year of important events, both on the global and national level, which significantly influenced further development of Čukarica. The beginning of 1929 was marked by the proclamation of monarchist dictatorship of King Aleksandar Karađorđević, while the independent Municipality of Čukarička was abolished at the end of the year, being united with the Belgrade Municipality. Keywords: Čukarica municipality, industry, crafts, Petar Arambašić, Dimitrije Vasiljevič Sirotkin

Увод овољна удаљеност од центра Београда, близи- ша, тј. залазио мало иза старе Oсновне школе „Краљ на река Саве и Топчидерке и пуштање у сао- Дечанскиˮ. Посматрано од школе крајња тачка на се- Д браћај пруге Београд–Ниш 1884. године нај- верозападу била је Царева ћуприја, а на североисто- више су утицали да Чукарица постане идеално место ку простор око данашњег Шумарског факултета где за подизање индустријских и занатских објеката. Уп- се налазила стара кафана „Михајловацˮ. У наредним раво ту је крајем XIX и почетком XX века изграђено деценијама атар је додатно прошириван у правцу По- неколико значајних фабрика и мноштво занатских и жешке улице ка Жаркову и ка Белим водама (у пра- трговачких радњи, што ју је претворило у право рад- вцу данашње Чукаричке падине). Општина чукарич- ничко и индустријско предграђе Београда. Убрзани ка је сходно одредбама новог Закона о атару општине привредни и демографски развој утицао је између ос- града Београда престала да постоји крајем децембра талих фактора да становници Чукарице покрену про- 1929. године.1 цес формирања самосталне општине, што се и дого- Предмет или тема истраживања овог рада је про- дило крајем 1911. године када је званично формирана цес обнове индустрије, занатства и трговине на Чука- Општина чукаричка. Она је оквирно заузимала прос- рици током првих десет година након завршетка Пр- тор од ушћа Топчидерске реке у Саву, настављао се вог светског рата. Примарни циљ истраживања је да даље данашњом Радничком улицом до почетка Маки- утврди које су предратне фабрике са Чукарице након

99 ненад лукић

окончања рата могле да наставе са радом, а које не; и Српском кредитном банком у ликвидацији, коначни да систематично и хронолошки прикаже у основним статус фабрике је решен тек 1934. године. Након про- цртама развој и изградњу нових индустријских и прив- даје једине преостале фабричке имовине, плаца од око редних објеката чија је градња уједно покренула об- 50 ари на Чукарици, Српска кредитна банка је обуста- нову и развој занатства и трговине. Секундарни циљ вила потраживања, те је на збору акционара одржаном истраживања је да са историјског становишта осветли 29. 7. 1934. године одлучено да се предузеће ликвиди- оне људе који су се на Чукарици бавили или су били ра, док су све акције оглашене за неважеће без могућ- у непосредном додиру са привредом, занатством и тр- ности било какве накнаде. Ову одлуку збора спровели говином. Примењујући научну методологију током ис- су у дело тада именовани ликвидатори предузећа: Ми- траживања, почевши од прикупљања обимне и разно- лорад Павловић, Милан Грој и Аврам Мевроах 27. 8. родне грађе и извора о истраживаној теми (објављена 1934. године, након чега Прва српска фабрика кожа, литература, архивска грађа, периодика, научни радо- званично престаје да постоји.3 ви, документаристика, приватне забелешке и сећања, Иста судбина задесила је и предратну Прву срп- теренска истраживања), те њиховог критичног вред- ску фабрику обућа „Манојло Клидисˮ а. д. Тек 1924. новања и анализирања, дошло се до резултата који су године након добијања пресуде за ратну одштету која представљени у наставку овог рада. је процењена на 4.200.000 динара могао се заказати ванредни збор акционара. Он је одржан 28. 1. 1925. Обнова и развој индустрије године и на њему је закључено да је за поново покре- Крај Првог светског и ослобођење Општина чу- тање фабрике потребно минимум 16.000.000 динара, каричка дочекала је у сличном стању као и суседне се- да је ефективна ратна одштета симболична, тако да оске општине, била је руинирана, осиромашена и по- је једино преостало решење било да се покрене лик- пулационо умањена. Близина аустроугарске обале и видација предузећа. Највећи акционари у Клидисовој стратешки важног острва Аде Циганлије, условили су фабрици 1929. године били су: Никола Б. Несторовић да шири простор Чукарице током 1914. и 1915. годи- и чланови његове фамилије, Ђорђе М. Клидис, Мара не буде честа мета непријатељске артиљерије и речних М. Клидис; Иван Н. Бошковић и чланови његове фа- монитора. Ово је узроковало да већина фабрика које милије. Због кашњења са реализацијом ратне одште- су на њој постојале и радиле пре Првог светског рата, те, на новом ванредном збору акционара одржаном услед борбених дејстава буду готово потпуно униште- 6. 10. 1929. године, поново је усвојена иста одлука не и онеспособљене за обнављање производње.2 Пред- да се предузеће ликвидира, а у ликвидациони одбор ратна „Ђурић и Барловацˮ фабрика кожа а. д. је током су изабрани: Никола Б. Несторовић, Миливоје Павло- рата била комплетно порушена и девастирана и у њој вић, Влада Спасојевић, Иван Ч. Бошковић и Ђорђе се није могла обновити ни покренути производња. М. Клидис. Убрзо по формирању одбора званично је Друштвени капитал у вредности од 600.000 динара престала да постоји још једна предратна фабрика са био је распоређен у 6.000 акција од којих су највише Чукарице.4 имали: 2.500 др Јован Ђурић и Лендер банка из Беча с Као и претходне две фабрике кожа и обуће исто је још неколико иностраних фирми. Ратну одштету су до- прошла и Прва спска повлашћена фабрика кожа, кож- били само наследници масе покојног др Јована Ђурића них рукавица и кожних производа Јована Новаковића (+1914) у износу од 800.000 динара, а с обзиром на то у којој се није могла покренути индустријска произ- да је други највећи акционар Лендер банка била из водња. Добијена ратна одштета је такође била недо- Аустрије, она није потраживала ратну одштету. Њене вољна и у новчаном и у материјалном погледу, што је акције су продате на београдској берзи по знатно ни- приморало власнике фабрике Јована Новаковића и ње- жој цени и њих је купио београдски трговац Тихомир говог сина Александра да наставе даље само са занат- Панић са сарадницима, који су и формирали нову уп- ском израдом предмета од коже.5 раву предузећа. Уз Панића и неколико чланова његове По завршетку рата кренуло се са ревитализа- породице, значајан број акција у „Ђурић и Барловацˮ цијом оних индустријских објеката код којих је то фабрика кожа а. д. су имали: Светозар Гођевац, Зорка било могуће спровести и са отварањем нових фа- Гођевац, Драган Гођевац, Св. Јовановић Шишко, Јез- брика и занатских радњи. Највећа фабрика на Чука- димир Милосављевић, Зоран М. Лукаревић, чланови рици пре Првог светског рата била је Фабрика шеће- фамилије Аћимовић и др. Први ванредни збор акцио- ра која је такође била значајно оштећена. Она је 19. нара одржан је тек 1927. године, али услед спора са маја 1919. године прешла у државне руке и њом је

100 Oбнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929

Сл. 1 / План за фабрику кожа Петра Арамбашића Сл. 2 / Оглас фабрике кожа Петра Арамбашића. на Чукарици (Архив Југославије) (Суворин 1924)

као секвестрираним добром од 1920. до 1925. годи- број 15 изгради фабрику коже и обуће. Тек након више не руководило Министарство правде. Директор фа- од годину дана, 22. 12. 1922. године фабрика је добила брике у овом периоду био је Александар Робичек, би- дозволу за рад. На самом почетку могло је месечно да вши прокуриста и секретар фабрике. У фабрици су се преради 800 до 1.000 говеђих и коњских кожа за из- обновљени машинска хала, сушара, чиновни­чки ста- раду ђонова. Временом су се производња и производни нови, зграда дирекције и зграда са радничким стано- асортиман повећавали тако да је фабрика прерађива- вима. Године 1925. држава је на основу одлуке Међу- ла све врсте кожа – говеђе (лаке и тешке), коњске, те- народног суда у Хагу исплатила бившим вла­сницима леће и овчије од којих су се прерадом добијале коже за из Аустроугарске 14 милиона динара, чиме је фабри- ципеле као што су: лак, бокс, јухт, бланк, шевро, итд. ка званично прешла у државне руке. До 1929. године Главни производ биле су радничке ципеле (цокуле) од уграђене су нове дизалице за репу, дизалица за из- коване чисте коже као и најфиније класичне ципеле са лужени резанац, дифузна батерија са аутоматским непромочивим ђоном.7 У мају 1923. године у фабри- пражњењем, два уређаја за отпарну станицу, итд. ци је било запослено 35 радника, а 1926. године 25–30 Фабрика је електрификована и њен производни ка- радника и 5–8 ученика.8 Током двадесетих у фабрици пацитет је повећан на 120 вагона дневно. У управи је два пута избијао пожар који је на одређено време фабрике су 1929. године били: Рака С. Мајсторовић, прекидао производњу: 21. 11. 1924. и 23. 12. 1926. го- директор од 1925. године, председник Управног од- дине. Други пожар је избио у одељењу за сушење кожа бора био је Милош Савчић, а чланови: др Д. Ђ. Но- на трећем спрату одакле се ватра раширила на други ваковић, Срећко Тешић, др Теофило Марковић, Ми- спрат и на кров. Након гашења прва процена је била да лан Тодоровић, Александар Буквић, Живојин Тајсић штета износи око 700.000 динара, док је сама фабрика и Марко Цемовић.6 била осигурана на четири милиона динара. Последице Прва нова фабрика која је изграђена на Чукари- пожара су убрзо саниране и у фабрици је успешно на- ци после Првог светског рата била је Фабрика коже стављена производња­ која није прекидана до почетка Петра Г. Арамбашића 1921/2. године. Арамбашић је Другог светског рата. Производни капацитет фабрике рођен 1872. године у Добановцима и по занимању је 1930. године био је десет вагона (100.000 кг) прерађе- био опанчар. Око 1900. године преселио се са братом у не горње гоже, (за обућу) и шест вагона ђонова, а у фа- Крушевац, где је заједно са М. М. Јевтићем 1912. отво­ брици ципела се производило сто пари дневно. Крајем рио Фабрику за прераду коже „Идеалˮ. По окончању тридесетих година Петра Арамбашића су у кожарском Првог светског рата, Арамбашић се преселио у Бео- послу наследили синови Светозар и Драгослав, да би град и 22. 7. 1921. године обратио Министарству тр- након завршетка Другог светског рата фабрика прешла говине и индустрије с молбом да у Трговачкој улици у државно власништво.9

101 ненад лукић

је све врсте поправки на пловним објектима.13 Управ- ник радионице на Чукарици по завршетку рата био је познати предратни бродарски радник Ђорђе Ђока По- повић који је 1924. године прославио тридесет година рада у овој радионици.14 На Чукарици је почетком двадесетих отворена и приватна бродарска радионица за израду и оправ- ку бродова чији је власник био Димитрије Васиљевич Сироткин (1864–1953), емигрант из Русије. Након што је постао успешан трговац и власник пароброда нашао се на челу речног паробродарског друштва у Нижњем Новгороду, а од 1913. до 1917. године је био на функ- цији градоначелника у истом граду.15 Након почетка октобарске револуције током 1918–1919. године бора- Сл. 3 / Ситуациони план радионице и осталих објеката вио је углавном у Ростову на Дону, где је играо важну Српског бродарског друштва на Чукарици крајем тридесетих улогу у локалним пословним круговима. Крајем 1919. година ХХ века. (Архив Југославије) Отишао је у Француску да би га 1920. године пут до- вео у Београд.16 На почетку своје пословне каријере у Предратна радионица Српског бродарског дру­ Београду Сироткин је осим бродарског посла најверо- штва на Чукарици је била у потпуности уништена и ватније у закуп узео и Први акционарски млин.17 Као по завршетку рата у њој се није могао обновити рад. предузимљив и способан човек, он је 1922. године од Бродарско друштво је уз помоћ појединих банака Општине жарковачке узео у закуп плац на почетку Ма- ушло у партнерство са државом, формиравши у окто- киша на коме је некада била стругара и на њему по- бру 1919. године ново предузеће, „Бродарски синди- дигао радионицу за израду бродова. Радионица је по- кат СХСˮ. Нова фирма је од радионица преузела једну чела са радом 1923. године и први брод који је у њој пловну звану „фригадаˮ, затим у два шлепа смештену изграђен био је моторни чамац „Костаˮ (Коља), наз- радионицу на Ади Циганлији која је временом про- ван по његовом сину. Дана 18. 9. 1924. године је у при- ширена на неколико нових шлепова, док је на месту суству управника града Београда Манојла Лазаревића, бивше радионице на Чукарици изграђена сасвим нова директора Јадранске банке и великог броја грађанства у којој је 1922. године било запослено 200 радника.10 у Саву поринут први већи брод који је био направљен У децембру 1922. године у новој радионици је избио у земљи по окончању Првог светског рата и то упра- велики пожар који ју је готово у целости уништио, а во у Сироткиновој радионици. Радови на изградњи су сама штета је била процењена на минимум четири ми- трајали шест месеци, лађа је тежила 90 тона, била је лиона динара.11 У наредним годинама радионица је по дугачка 40 метара, а широка 5 и могла је да носи 300 трећи пут обновљена, а „Бродарски синдикат СХСˮ је путника и 9 вагона робе. На њој се налазило 50 лук- постојао до почетка 1926. године када је основана Ди- сузно опремљених кабина, а име јој је било „Вољаˮ. рекције речне пловидбе. Она је преузела радионицу Посао са радионицом и превозом путника и роба ишао речне пловидбе „Ада Циганлијаˮ са око 500 запосле- је добро све до 22. новембра 1926. године, када је на них, док је стара са 75 запослених и неколико шегр- броду „Вољаˮ који се налазио на поправци у радиони- та на Чукарици остала у саставу Српског бродарског ци избио пожар.18 Ово је проузроковало финансијске друштва.12 Уз њу је 1928. године изграђен и хелинг, проблеме тако да је Сироткин 1927. године затражио рампа за извлачење пловних објеката на суво. У ради- да се покрене стечај при чему је навео да му преду- оници СБД-а на Чукарици израђивани су нови шлепо- зеће вреди 4,5 милиона динара и да у активи има шест ви разних типова за превоз хране, дрва, угља, каме- пловних објеката, три пристанишна магацина, једну на, песка и други танкови за пренос минералног уља, бродарску радионицу и две рударске концесије. Сле- бродска корита, штекови за пристајање бродова, при­ деће године у фебруару месецу Сироткин је поравнао станишне дизалице, лакше мостовне конструкције и дуг са повериоцима, чиме је стечај његове фирме био остали прибор потребан за бродарство. Радионица је окончан. Он је наставио да се бави превозом робе, али располагала ливницом за гвожђе и метале, модерним је касније поново имао финансијске тешкоће и убрзо машинама за прераду разних врста дрвета и вршила бакротирао.19

102 Oбнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929

Сл. 4 / Брод „Воља”. (Архив Музеја науке и технике, Збирка Сл. 5 / Ситуациони план Парне стругаре Милоша Поповића. речног бродарства) (Архив Југославије)

Јосип Антонац је 1925/6. године код ушћа Топчи- Жаркову дистрибуцију обављала „Стругара Макишˮ. дерске реке у Саву основао радионицу за израду лук- Електрификацијом Чукарице створили су се услови сузних чамаца „Наутилусˮ. У њој су израђивани чамци за њен даљи развитак како на привредном, тако и на морског типа (килбот) на весла и моторни, као и тркач- друштвеном плану.21 ки (регатни) и спортски чамци (кајаци, једрилице), на Крајем 1925. године група инвеститора обратила весла и моторни чамци.20 се Министру трговине и индустрије молбом за отва­ Један од значајнијих догађаја који је био битан за рање фабрике „Стандард, индустрија каучукаˮ а. д. развој не само привреде, већ и многих других аспека- Министарство је молбу одобрило решењем од 27. 3. та живота на Чукарици и околини било је подизање 1926. године. Друштвена главница била је утврђена на „Стругаре Макишˮ 1922. године. Стругара је била два милиона динара подељених на 4.000 комада акција удаљена око 4,5 километара од Чукарице и у њој се вредности по 500 динара. Главни акционари фабри- четинарска обловина прерађивала у грађевински мате- ке били су: Аврам Конфорти, трговац из Београда са ријал. Почетни капацитет био је 30.000 кубних мета- 2.050 акција, Моша Талви 400, Виктор Ф. Пик, индус- ра, који је након пар година рада повећан на 65.000. тријалац 440, Карло Ланцани, трговац из Милана 440, Стругару је покретала једна полустабилна парна ма- Ђусепе Кардиле индустријалац из Торина 480, Ми- шина снаге 350 кс која је као гориво материјал кори­ хајло А. Петровић 80, Никола Станаревић, директор стила пиљевину и друге отпатке од дрва. Њена сна- осигуравајућег друштва Шумадија 20, Боривој Мале- га премашивала је снагу потребну стругари за погон нић пуковник у пензији 20, док су по 10 акција имали свих постројења за читавих 200 кс. Услед вишка не- Радомир Милићевић, адвокат из Београда, Гаврило Д. искоришћене енергије дошло се на идеју да се отпа- Леви, адвокат из Београда, Бора А. Мигрић, трговац из ци од дрвета сагоревају на лицу места за производњу Београда, Благоје Антонијевић, трговац из Београда, паре и електричне енергије која би на рационалан на- Васа Ристић, инжењер из Београда, Љубомир Стефа- чин била коришћена за покретање водоводних црп- новић, трговац из Београда и Д. Јешуа, директор бан- ки по Макишу. Електрификација пумпи у Макишком ке из Београда. Већ крајем 1926. године, основни ка- пољу, које је тада припадало атару Општине жарковач- питал фабрике је повећан на 3.000.000, а међу већим ке, и изградња далековода јачине 6 КV од Стругаре до акционарима­ се тада појављују и Коста П. Шрепловић, Чукарице за погон савског водовода код Шест топола индустријалац из Београда, Димитрије П. Шрепловић, омогућили су електрификацију насеља Жарково и Чу- инжењер, Карло Маркора, индустријалац из Вусто Ар- карица с чијим општинама је 1925. године закључен сициа и др. Фабричка зграда се налазила у Трговач- уговор о снабдевању електричном енергијом. Дистри- кој улици број 6 и то је у ствари била зграда бивше буцију енергије у атар Општине чукаричке обављала фабрике намештаја. У делокруг послова фабрике спа- је „Дирекција трамваја и осветљења Београдˮ, док је у дала је прерада каучука, израда свих врста гумених и

103 ненад лукић

Сл. 6 / Милош Поповић (пети с лева, с капом) у стругари с Сл. 7 / Оглас Арсића и друга (Суворин 1924) радницима (приватна колекција породице Поповић)

импрегнираних артикала, куповина свих врста сиро- менијим машинама, поседовала је парну сушару и у вина, полупрерађевина и робе потребне за фабрика- њој је израђиван намештај, столарија, уметничке рез- цију. Друштво је производњу започело августа 1926. барије, као и апарати за хлађење јела и пића.26 У окто- године и нарочито се истицало у гумирању тканина за бру 1924. године „Арсић и другˮ су имали поравнање гуми-мантиле, изради рударских одела и платна за ау- са повериоцима у Трговачком суду, након чега је ова томобилске кровове. Погонска снага фабрике била је фабрика највероватније престала са радом.27 парна машина јачине 60 кс и у почетку је било запос- На Чукарици и у њеној непосредној близини ра- лено 20 радника.22 дило је и неколико кречана, циглана и каменолома. Почетком двадесетих у близини Топчидерске реке Између Чукарице и Белих вода налазио се каменолом и Боб–клуба пуштена је у рад инсталација и погон за „Две липеˮ у ком је погинуо радник Добривоје Новић рафинисање петролеја „Англо југословенског петро- из Крчедина, што је била прва несрећа после Првог лејскогˮ а. д. Ту је било складиштено гориво, мазиво рата у том каменолому. Свој плац на Чукарици има- и продавали су се превасходно Шелови (Shell) произ- ло је и предузеће „Пионирˮ а. д. које је у свом влас- води: бензин, петролеј, машинско уље, цилиндрично ништву поседовало каменолом у Раковици.28 уље, уље за дизел–мотор, вулканско уље, уље за ло- жење, парафин, асфалт, товатна маст, итд.23 Занатлије, трговци, кафане На Чукарици је почетком двадесетих година ра- Развој и демографско увећавање Чукарице у дио и парни млин Живка Крстића који је имао три ка- послератном периоду утицало је да се на њу наста- мена и покретала га је локомобила јачине 18 кс.24 ни и са радом започне велики број занатлија, тргова- Милош Ј. Поповић је 20. 6. 1928. године у рад ца разном робом и приватних предузетника.29 Месари пустио парну стругару у Мердарској улици број на Чукарици су били: Стојан Димитријевић, Трговач- 11. Површина плаца 1935. године била је 2.170 м2, ка 33; Станко Лазић, Трговачка 23; Милан Станковић, површина старе 118 и нове зграде 181 м2. Вредност Трговачка улица, док су месарско кобасичарска радњу земљишта је исте године била процењена на 350.000 држали „Брескварић и другˮ.30 Бербери: Ђока Марић. динара, зграда на 20.000, превозних средстава на 4.000 Трговачка 23; Душан Симић, Трговачка 27; Сава Си- и машина на 250.000 дин. У случају да река Сава на- мић, Трговачка 18 и Живојин Јањић, Трговачка 13. Бо- дође, стругара би престајала с радом док се вода ком- заџија је био Стефан Мартиновић, а лимар Вељко Кр- плетно не повуче у корито. У њој је радило десет стић у Трговачкој 10. Обућарску радњу је држао Света радника, четири кao техничкo особљe и један админи- Ћирковић, Трговачка 21, док је кројач био Милосав стративни.25 Дачић, Трговачка 18. Пекари су били: Трајко Бојковић, На Чукарици је највероватније током 1924. годи- Трговачка 21, Станко Ђорђевић, Трговачка 31, Кат. не почела с радом Прва београдска столарска задруга Мишић, Трговачка 7, Петар Поповић (хлебар)31 Трго- „Јован Арсић и другˮ. Фабричка зграда се налазила у вачка 39, који је уз пекару имао и два велика дућана, Трговачкој улици број 6, била је снабдевена најсавре- два велика стана и два велика подрума које је ренти-

104 Oбнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929

Сл. 8 / Испред једне пекарске радње на Чукарици Сл. 9 / Стовариште Јошка Јанежића (Удружење грађана Стари Чукаричанин) (породична колекција Слободана Јанежића)

рао и Сима Максимовић (хлебар)32 који је имао радњу бакали: Бранко Левковић, Трговачка 20, Панта Мили- у Сарајевској улици. сављевић, Трговачка 18 и Миливоје Ђукић, Трговач- Зидар је био Јован Франк, ћурчија Сима Јовано- ка 11. Кожарске радње држали су Петар Арамбашић вић, Трговачка 40, а кочијаш Коста Ђукановић. Кова- у Трговачкој 15 и Јован Новаковић у Трговачкој 40а. чи: Грго Кираћ у радионици СБД, Коста Петровић, Тр- Стовариште грађе и огрева држала су Браћа Јанежић у говачка б.б., Драг. Станојевић, Трговачка 22 и Павле Трговачкој 72 и 82. Апотеку је држао Миливоје С. Је- Суботић, Трговачка 28. Столарску радњу је држао времовић у Трговачкој 37. Живојин Јоксимовић, Херцеговачка 5, док је стругар Непосредно по окончању рата обновљен је рад у и пиљар био Риста Илић у Трговачкој 20. Дуванџије: предратним кафанама: „Херцеговинаˮ Саве Бабића у Бранко Чупић, Трговачка 18, Периша Јовановић, Трго- Херцеговачкој улици (данас Лазара Кујунџића), затим вачка 21, Драгиња Ђорђевић, Трговачка 6, Светислав у кафани „Мајданˮ Милисава Ратајца у Трговачкој ули- Миленовић, Трговачка 5, док је „Среска продаја ду- ци и у кафани „Михајловацˮ. У кафани „Херцеговинаˮ ванаˮ имала локал (трафику) у Трговачкој 30. Ужичке су се по окончању рата одржавали састанци социјалде- производе је продавао Андр. Танасковић у Трговачкој мократске организације на Чукарици зато што је вла­ 27. Пиљаре са животним намирницама држали су: Та- сник био њен благајник. Осим Бабића, кафану је водио насије Таса Јанковић који је држао и посластичарни- и Новак Сретеновић.35 цу и бозаџиницу у Трговачкој 18, Драгутин Јефтић и Највећа и најпространија кафана која је такође Драга, Трговачка 1, Драга Јовановић, Васе Пелагића 1, имала башту на Чукарици била је „Мајданˮ која је не- Стојан Крстић, Трговачка 23, Данило Петковић, Трго- где уписивана и категорисана и као хотел. Власник ка- вачка 14, Војин Анастасијевић, Трговачка 23 и Бранко фане и каменог мајадана у њеној близини по ком је и Чупић, Трговачка 18. Трговине вином и ракијом држа- добила име био је Бошко Савковић, а њом је од 1911. ли су: Таса Анђелковић, Трговачка 21, Периша Ива- године управљао Милисав Ратајац, те је она касније новић, Трговачка 21, Коста Лауташевић, Трговачка 39, била позната и као „Ратајчеваˮ. Налазила се испод под- Илија Пантовић, Херцеговачка 2, Драгутин Поповић, вожњака који данас води друмски саобраћај од Сајма Трговачка 43 и Стојан Поповић, Кнез Михајлов венац ка Бановом брду и пре неколико месеци је порушена. 11. Винарску трговину на велико држали су „Добро- У њој је 4. јула 1926. године на великом скупу основан сав Старчевић и братˮ.33 Мешовите трговине држали Чукарички спортски клуб.36 су: Гавра Срејић, Трговачка 5, Исак Абинун, Трговач- У кафани „Михајловацˮ су се као и у друге две ка 20, Аврам Алм(о)узлино, Трговачка 2334 и Милисав велике кафане често одржавали зборови, забаве и пре- Марковић који је држао деликатесну радњу и бифе у редбе радника са Чукарице, радничких удружења или Трговачкој 30. Бакали са колонијалном робом: Јован чланова СРПЈ(к). Власник Михајловца био је познати Павићевић, Трговачка 29, Сима Јовановић, Трговачка и богати становник Чукарице Митар Јовановић, који је 21, Игњат Дујић, Трговачка 28, који је имао и колар- ову кафану издавао под ренту. Њу су 1921. године у за- ску радњу и Мандић Богољуб, Трговачка 20. Обични куп узели ресторатери Милан Пурић и Душан (Ђорђе)

105 ненад лукић

Сл. 10 / Кафана „Мајдан”, потоњи „Елизо” Сл. 11 / Чланска карта Демократске странке Тасе (Удружење грађана Стари Чукаричанин) Анђелковића (породична колекција Љубише Јовановића)

Василић. У огласу да се посети ова кафана они наво- Осим поменутих на Чукарици је радила и ка- де: увек разни мезелуци и чувено смедеревско вино, до­ фана „Код кумаˮ у Зрмањској 2, коју је држао Пера бра ракија и стално најбоље пиво. Дивна панорама и Петковић и у њој се могао играти билијар. Кафана лепо уређена башта. Сваког празника свира музика.37 „Бановацˮ отворена је половином двадесетих и нала- Године 1926. привремено је уведена аутобуска линија зила се у улици Кнез Михајлов венац 24 (данас По- која је ишла од посластичарнице Антонија Дифранка у жешка улица).41 Кафана „Шар планинаˮ налазила се Улици Краља Милана 34 у Београду до новоотворене прекопута фабрике Петра Арамбашића и она је кас- баште у кафани „Михајловацˮ. Аутобус је имао 14 се- није постала млекаџиница и народна кујна Василија дишта и кретао је на сваких сат времена током читавог С. Огњановића. дана. Тадашњи закупци били су поменути Дифранко и Као кафеџија на Чукарици се помиње и Стојан Радовић.38 Одбор општине чукаричке је у сарадњи са Поповић, док је бифе у Трговачкој 27 држао Чеда Јова­ рестораном приредио на дан Велике госпојине 1926. новић.42 Народне кујне (или кафане најниже катего- године велики добротворни пикник у корист оправке рије) већином су се налазиле у Трговачкој улици до пута Царева ћуприја ‒ „Михајловацˮ који је након по- реке Саве и њих су држали: Ђорђевић Михајло у Трго­ плаве био уништен. Кафану је касније крајем двадесе- вачкој 13, Крстић Стојан 1922. године у Трговачкој тих у закуп узео и ресторатер Драгомир Зисић.39 10, а 1924. године на истој адреси Наум Шипутковић, Нову кафану у „Банкиној зградиˮ је отворио и др- Мирковић Милан у Царевој улици, Николић Кузман у жао Таса Анђелковић. Његов потомак Љубиша Јовано- Трговачкој 9 1922. године, а Стана Бурмучић 1924. го- вић о овој кафани бележи: На месту где се данас нала­ дине, Сава Симић у Трговачкој 25, Спасоје Стефано- зи превлака преко Саве у споју са Адом, на чукаричкој вић у Трговачкој 11, Драгутин Јефтић у Трговачкој 1, страни налазила се огромна стамбена зграда на два Нат. Милетић у Трговачкој 3, Стојан Мишић у Трговач- спрата и из два дела. Од кад постоје ове зграде сви су кој 7, Страшимир Симић у Трговачкој 11 и Јеос. Шлехт их знају као Банкине зграде. Састојале су се из великог у Трговачкој 23.43 броја станова који су били на спрату и састојали су се углавном из две просторије, собе и кујне. У доњем делу Саобраћајна веза са Београдом и изградња били су локали од којих је један припадао и Таси Анђел­ пруге уског колосека Београд–Обреновац ковићу који је ту отворио кафану. По Јовановићевом Саобраћајне везе Чукаричана са Београдом у пр- казивању, чест гост у овој кафани био је Арчибал Рајс вој половини двадесетих година биле су на врло ло- са супругом, а долазио је и председник Демократске шем нивоу да би се крајем истих ситуација значајно странке Љуба Давидовић на договоре са власником побољшала. Почетком 1927. године Општинска упра- Анђелковићем, који је био један од виђенијих чланова ва трамваја и осветљења увела је нову аутобуску ли- његове странке на Чукарици.40 нију: Железничка станица – Сарајевска улица – кафана

106 Oбнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929

С обзиром на то да се у близини Чукарице налази- ло тркалиште (хиподром) „Дунавског кола јахача Кнез Михаилоˮ, често су у време тркачких дана увођене ван- редне трамвајске, аутобуске, али и бродске линије од Земуна. Крајем маја 1930. године отворен је бродски путнички саобраћај на линији Београд ‒ Шест топо- ла ‒ Чукарица и обратно. Бродови предузећа „Галебˮ и „Блажекˮ су саобраћали сваки дан од 5 до 21 час, а стајалиште на Чукарици је било код старе кожаре.48 Најзначајнији догађај који је знатно побољшао и олакшао превоз грађана и робе било је пуштање у рад пруге уског колосека Београд–Обреновац–Шабац. Ова железничка линија планирана је још 1898. године, али се са њеном градњом почело тек 1. фебруара 1926. го- дине. Прва траса до Обреновца је завршена и свеча- Сл. 12 / Испред народне кујне „Шар планина” но пуштена у рад 30. септембра 1928. године. Дужина (Удружење грађана Стари Чукаричанин) пруге била је 39,5 километара, а осим почетне и по- следње станице су биле још: Чукарица, Жарково, Же- Мостар – Господарска механа – Чукарица и обратно.44 лезник, Умка и Барич. Пруга је имала два тунела, први Од 17. јуна 1928. године у превоз грађана се укључи- на излазу из станице Чукарица дуг 390 метара и други ло приватно предузеће Љубише Перишића које је пус- између Умке и Мале Моштанице дужине 1.615 метара. тило у саобраћај аутобуску линију: Душанова – Кнез Чукарички тунел је почињао од Фабрике шећера и за- Миха­илова –Теразије – Мостар – Господарска механа вршавао се изласком на друм Чукарица–Жарково (Беле – Чукарица с нагласком да ће линија бити нарочито по- воде). Отварању пруге је присуствовала већина минис- годна за купаче код Шест топола.45 Осим аутобуског тара, гувернер Народне банке, председник Трговачке превоза у другој половини двадесетих година могла коморе. На свакој станици приређивано је општена- се користити трамвајска линија која је ишла до Гос- родно весеље: прангије, музика, славолуци кроз које подарске механе и Цареве ћуприје. Ово је изискивало пролазе окићени вагони, народ у народној ношњи и доста дуго пешачење до поменутих станица, што није деца са заставама. На првој станици на Чукарици уг- било лако нарочито када су били неповољни времен- ледне госте и министре је поздравио општински од- ски услови. Да би бар финансијски олакшао путовање борник Тихомир Лекић, у Жаркову председник општи- становницима Бановог брда, Михајловца и Чукарице, не Илија Влајић, у Железнику председник општине Суд вароши Београда је 1928. године решио да сваког Миливоје Нешић и Живан Панић, у Остружници Ми- дана до 8 ујутру од Цареве ћуприје до Београда и од 7 лан Поповић учитељ, итд. Пруга је имала огроман зна- до 10 у обратном смеру наплаћује цену вожње као и чај за свакодневни живот грађана Чукарице и околних до Господарске механе, што је у пракси значило да се села и умногоме је олакшала превоз роба и људи ка тарифа за зону Господарска механа померала до Ца- Београду и назад.49 реве ћуприје.46 Крајем 1929. године усвојен је план о продужењу трамвајске линије од Господарске механе Демографски опоравак до Чукарице. Друштво за уређење Бановог брда и Чу- Постепена обнова индустрије, занатства и трго- карице (или Друштво за уређење Чукарице и околине) вине несумњиво је заслужна за константан раст броја је брзо реаговало на ово и послало депутацију пред- становника Општине чукаричке у периоду 1921–1929. вођену Тихомиром Лекићем, штампаром, Милошом године. По последњем спроведеном попису пре Пр- Марковићем, потпуковником и Милосавом Дачићем, вог светског рата из 1910. године, Чукарица је имала кројачем, код градоначелника Милоша Савчића да 1.406 становника од којих су 766 били мушкарци, а тражи да се планирана трамвајска пруга продужи до 640 жене. Број становника који је дочекао Први свет- Бановог брда и улице Кнез Михајлов венац, данас По- ски рат је био сигурно већи, али ни тај податак, као жешке. Нажалост ова њихова замисао није усвојена, ни број оних који су погинули или се трајно одселили а трамвајска линија број 13 за Чукарицу је прорадила са Чукарице током рата за сада није могуће поуздано тек 1932. године.47 утврдити или бар проценити. По подацима из првог

107 ненад лукић

послератног пописа из 1921. године Чукарица је имала а 1929. године 766, од којих је од тврдог материјала 1.524 становника, чиме је готово сустигла околна ме­ било 565, од слабог 172 и од дрвета 29 кућа, просечно ста, Жарково са 1.954 и Железник са 1.785 становника 7,6 становника по једној кући.52 и једина је по попису имала већи број мушкараца него жена.50 Следећи потпунији попис становништва који је Завршно разматрање обухватио и Општину чукаричку (тада je била у проце- Применом компаративног метода, тј. поређењем су укидања) спроведен је 15. априла 1929. године. То стања и обима привреде и привредних и услужних де- је у ствари био попис становништва Београда у коме латности на простору Општине чукаричке пре и током су као 14. пописни рејон били обрађени Чукарица и првих десет година након окончања Првог светског Беле воде. У укупан број становника презентованих у рата, може се извести закључак да је њихов опоравак попису улазе и и становници Белих вода, а није могуће и развој био успешан. Осим овог, потврду ове тезе даје утврдити прецизан број само Чукаричана. На основу и константно демографско и урбанистичко увећавање посредних података и сазнања може се претпостави- Општине чукаричке, што се такође може приписати ти да су они били у апсоултној већини. Београд је по процесу привредне обнове и реиндустријализације. С подацима из тог пописа имао 226.070 присутних ста- обзиром на то да је крајња хронолошка одредница ис- новника, а Чукарица и Беле воде 5.838, од тога 3.415 траживања 1929. година, потребно је спровести додат- мушкараца и 2.423 жене, од којих су њих 5.634 били но, које би покрило период до почетка Другог светског поданици Краљевине СХС.51 Колико су се Чукарица и рата, са посебним освртом на период током светске мањим делом Беле воде демографски увећали одсли- економске кризе. кава податак по коме су они 1929. године имали више становника него 1931. године околна села Жарково Ненад М. Лукић (2.458) и Железник (2.336), укупно 4.794. Чукарица се Мастер историчар такође урбанистички проширила и увећала у односу Музеј науке и технике, Београд на предратни период. Имала је 196 кућа 1910. године, [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] О формирању општине видети више у публикацији: Поповић дер до цареве ћуприје, затим скреће на пут за Михајловац па 2012. Чланом 3. Поменутог Закона о атару општине града Бе- поред Топчидерске економије обухватајући Баново брдо све до ограда из октобра 1929. године било је прописано: Општина више немачког гробља у Кошутњак одакле обухватајући сва чукаричка и бањичка престају постојати, а остаци атара насеља око Чукарице силази на лазаревачки пут код Савко­ који не улазе у атар општине града Београда, припадају сусед­ вићеве чесме, а одатле све обреновачком пругом на Беле воде ним сеоским општинама. Сходно одредбама овог члана 29. 12. обухватајући сва постројења и бунаре по главном водоводном 1929. године састала се комисија коју су сачињавали представ- цеви излази на Саву где обухвата стругару Индустријске бан­ ници општина чукаричке и београдске ради пријема записника ке и излази на горњи врх Аде Циганлије обухватајући исту иде од 27. децембра о предаји дужности и престанку функциони- савском обалом до почетне тачке на ушћу Топчидерске реке. сања Општине чукаричке. Комисију су сачињавали Јован По- Председници Општине чукаричке од њеног настанка до 1929. повић, председник Општине чукаричке, Живојин Милојевић, године били су: Јован Новаковић, 1912–1914, Бошко Савковић деловођа, Давид Божић одборник и благајник Општине чука- 1914, Светислав Ивковић 1920, Алекса Митровић 1920–1921, ричке, Алберт Фирт одборник Општине београдске, Радован Драгутин Ракић 1921–1923, Миливоје Јевремовић 1923–1929 и Јефтић, шеф правобранилачког одсека, Милан Богдановић, Јован Поповић 1929. Председници Општине Чукарица по ње- управник општинске трошарине, Драган Новаковић шеф так- ном обнављању након Другог светског рата били су: Коста Ун- сено привредног одсека, Светислав Генић, архитекта Општи- ковић, предедник VII рејона, Купрешанин Милан 1952–1955, не београдске, Живко Јаковљевић, општински чиновник и За- Дане Цвијетковић 1956–1957, Звонко Илић 1957–1958, Сима харије Јанковић, секретар општинске трошарине. Комисија је Кокотовић 1958–1959, Владимир Дујић 1960–1961, Драги- тај дан завршила са радом и констатовала да је Општина чу- ша Ђурић 1962–1967, Бранко Тишма 1967–1974, Александар каричка престала постојати о чему је прослеђен извештај у Милинковић 1974, Миливоје Јакшић 1974–1978, Димитрије министарство унутршањих дела с молбом да разреши суд и Јањић 1978–1982, Селимир Гигић 1982–1983, Драгутин Јочић одбор Општине чукаричке. Министар је проследио наредбу 1983–1986, Радовановић Милоје 1986–1990, Предраг Петровић да суд и одбор наставе да врше дужност до даљег, али је са- 1990–1992, Владимир Матић 1992–1996, Зоран Алимпић 1997– мим закључком комисије општина престала постојати. Чука- 2004, Драган Тешић 2004–2008, Милан Тлачинац 2008–2012, рица тада прелази у надлежност општине града Београда као Зоран Гајић 2012–2014, Срђан Коларић 2014–. Видети у: Поли­ 14. рејон Чукарица–Беле воде који је заузимао следећу тери- тика, 11. октобар 1929: 2; Правда, 1. јануар 1930: 3; Београдске торију: Почиње од ушћа Топчидерске реке па путем за Топчи­ општинске новине, 15. јул 1929: 47.

108 Oбнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929

2] У раду неће бити обрађиван раднички положај, радничка удру­ 20] АЈ, 65, ф. 337; Д. Петровић износи податак да је на Чукарици жења и њихове активности на Чукарици у овом периоду, јер о у овом периоду постојала и радила и Заплатникова бродарска овим темама постоји обимна студија: Вукомановић, М. и др. радионица. Видети: Петровић 2006: 227. У Херцеговачкој ули- (1972), Чукарица, Раднички покрет и НОБ. У студији се детаљ- ци 21 живео је и Јосип Кирац, бродоградитељски конструктер. но обрађује и период 1919–1929. који је приређен највише на Видети његов оглас у: Време, 11. јул 1926: 9. основу текстова из радничке штампе, поглавито Радничих но­ 21] Tадић и др. 1973: 95. Железник, Раковица, Кијево и Кнежевац вина. добили су електричну енергију 1928. године. Осим стругаре 3] Архив Југославије, Министарство трговине и индустрије која је била ван територије Општине чукаричке у њеној непо- Краљевине Југославије (65), ф. 1212. средној близини изграђен је још један врло значајан објекат. То 4] Исто. је завод за израду новчаница и кованог новца – Топчидер чија је изградња започета септембра 1927, а завршена октобра 1929. 5] Видети више у: Лукић, Н. (у припреми), Прва српска повла­ године. шћена фабрика кожа и кожних рукавица и кожних производа Јована Новаковића на Чукарици 1904–1914, Флогистон 26 (Бе- 22] АЈ, 65, ф. 430 и 1213; Време, 17. септембар 1926: 3. оград). 23] Време, 18. април 1925: 6; 20. април 1928: 9; Правда, 6. јануар 1928: 24. 6] Раичевић и Ђурашковић 1958: 87, 101, 106, 113–114. Политика, 29. децембар 1920: 4. Ово је највероватније био пре­ 7] АЈ, 65, ф. 429, 590, 593 и 595; Време, 10. октобар 1930: 7; Пра­ 24] вда, 4. април 1937: 8. дратни млин чији је власник једно време био Антон Блажек. 25] АЈ, 65, ф. 504. 8] Вукомановић и др. 1972: 153. 26] Суворин 1924: 9; АЈ, 65, ф. 430. 9] Неколико дана након првог пожара чукарички кафеџија Ђорђе- вић је посебно захваљивао што његова кућа није изгорела сле- 27] Време, 18. октобар 1924: 6. Исте, 1924. године је основана сто- дећим људима: Марковићу, командиру чукаричке полиције, Ро- ларска индустрија „Даницаˮ, чији су власници били ортаци гићу, писару исте полиције, Живковићу, нареднику, Робичеку, Јовановић и Арсић и њихова зграда се налазила у Делиград- директору Фабрике шећера и његовој пожарној чети, браћи ској 31. Он што је познато је да је Јован Арсић 1939. године Мишић, трговцима, итд. Видети у: Време, 4. децембар 1924: 6; поседовао столарску радионицу АРС која је имала и сушару Арамбашић је 1927. године после другог пожара тражио стечај и машине и налазила се у Небојшиној 34. Видети: Петровић за осигуравајуће друштво „Де Насионалˮ, Дирекција за Краље- 2006:134; Правда, 20. јул 1939: 21. вину СХС јер му је дуговало 129.545 динара на име одштете 28] У близини Чукарице, на Белим водама (код данашњег Атекса за пожар. Видети више у: Правда, 24. децембар 1926: 5; Вре­ и магацина Завода за уџбенике и наставна средства) радила је ме, 23. септембар 1927: 7. Уз поменуту двојицу Арамбашић је циглана‒кречана са великим ригофеном за печење креча, циг- имао још два сина Бранислава и Љубодрага који је по завршет- ле и црепа. Плац је био површине 2,5 хектара са више зграда и ку Другог светског рата емигрирао у Бразил и тамо се оженио објеката и кроз њега је пролазила наменска пруга уског колосе- са Људмилом Амалијом Батовом, из такође познате породице ка Чукарица – Беле воде, преко које је угљем снабдеван погон чешких индустријалаца. Видети више у: Сијић 2012 и Pilátová београдског водовода. Власници овог предузећа били су ин- 2006. дустријалци из Београда браћа Ђорђевић (у Суворин 1922, као 10] АЈ, 65, ф. 337 и 614; Време, 25. новембар 1925: 5. У близини власници се наводе др Владимир Ђорђевић и Нестор Манако- купалишта „Шест тополаˮ налазило се Бродарско и багерско вић). Ову кречану је од Ђорђевића највероватније током 1925. друштво а. д. које је било основано 1922. године. Друштво је године узео у закуп или купио Душан Драгојловић. Пре преу- имало три пароброда, две дереглије и двадесет шлепова, уз зимања ова фирма се звала „Сава индустрија кречаˮ. Дневна вађење шљунка и песка поседовало је и мале радионице за оп- производња износила је 5‒7 вагона, а стоваришта на којима равку бродова и пловних објеката. су се осим креча продавала и дрва налазила су се у Трговач- кој улици 13 и Душановој 21, где је била и централа фирме. 11] Политика, 22. децембар 1922: 3. Постојао је и камени мајдан са њивом величине једног хекта- 12] Петровић 2006: 136; Вукомановић и др. 1972: 150–151, 236– ра код Бугарчићевог млина, који се налазио испод данашњег 237. Јулиног брда (можда је то исти каменолом, у тексту помињани 13] Време, 8. јул 1928: 11. „Две липеˮ). Видети о кречанама и каменоломима у: Време, 27. април 1925: 6; Правда, 23. април 1927: 30; Време, 17. мај 1925: 14] Време, 19. мај 1924: 4. Ђока Поповић је у Првом светском рату 10; Правда, 21. децембар 1926: 5; Време, 11. мај 1927: 5; Време, остао без сина Петра који је умро у логору Цеглед и супруге 22. фебруар 1930: 9. Драгиње која је погинула 1915. године у радионици СБД то- ком непријатељског бомбардовања. Он је био рођени брат по- 29] За све занатлије за које није дата додатна напомена значи да следњег председника Општине чукаричке Јована Јоце Попо- су преузети из публикација уредника А. Суворина из 1922. и вића. 1924. године. 15] Лане 2017. 30] Време, 23. март 1925: 8. 16] АЈ, 65, ф. 441. 31] Време, 19. јун 1925: 8. 17] Суворин 1922: 48. 32] Време, 4. март1926: 7. 18] Време, 23. новембар 1926: 3. 33] Време, 4. април 1929: 10. 19] Време, 18. септембар 1924: 5; Правда, 2. април 1927: 5; Пра­ 34] Правда, 15. фебруар1927: 5. вда, 26. фебруар 1928: 6. 35] Вукомановић и др. 1972: 157–158.

109 ненад лукић

36] Ратајац сe оженио Јеленом, кћерком Бошка Савковића председ- Танића, народна кухиња „Шар планина” Василија Огњановића, ника Општине чукаричке 1914/5. године. Како се у Савковић крчма Спасоја Серафимовића, крчма Сребре Стојановића, ка­ 2012: 192 наводи, он је као зет водио кафану која је била на фана браће Селимира и Александра Симића, кафана „Југосла­ броју 9. Такође, Савковићева је била и зграда на броју 11 са вија”у Џамбасовој кући, кафана „Сунчев сјај” Ивана Јусти­ два дућана коју је касније као и кафану након његове смрти та- нића. Видети у Бојовић и др. 2011: 243‒244. кође преузео зет Ратајац. У кафани „Мајданˮ је хазена (женска 44] Време, 9. август 1927: 7. рукометна екипа) „Чукаричкогˮ приредила велику спортску за- баву на којој се имала изабрати Мис спорта. Видети: Време, 13. 45] Време, 17. јун 1928: 10. март 1931: 8. Крајем тридесетих у њој се налазило предузеће 46] Време, 28. јул 1928: 7. „Елизоˮ. Видети у: Бојовић и др. 2011: 241–242. 47] Време, 30. новембар 1929: 7; Време, 6. децембар 1929: 9; Бео­ 37] Политика, 23. април 1921: 4. градске општинске новине, октобар 1932: 680. Услед неколи- 38] Време, 13. мај 1926: 12. ко железничкнх колосека, који су пресецали друм више ушћа Топчидерке у Саву, саобраћај је ту био опасан и често закрчен. Чукарицу су 1924. и 1926. године погодиле велике поплаве које 39] Да би олакшали превоз робе и путника на овом делу изграђен су проузроковале велику материјалну штету. У позиву Чукари- је бетонски подвожњак широк 10 метара, преко кога је ишао чанима да дођу на пикник пише: Програм је траје 7–11 и сас­ железнички саобраћај, док су друмски и планирани трамвајски тоји се од: соло певање, балет, мање комичне комаде и духови­ ишли кроз њега. те конференције. Башта и тераса биће илуминисане, свираће две музике, војна и џез банд. После програмског дела биће пуб­ 48] Време, 19. мај 1930: 8. лици објављене награде за присутне даме и господу. Такође ће 49] Правда, 1. октобар 1928: 1‒2. бити објављени згодици лутрије на којој ће се давати шампањ, 50] Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара једно живо теле и др. Лицитираће се и једно живо прасе на 1921. године, 1932: 41. Поименични пописи носилаца домаћин- американски начин, доплаћивањем. За време одмора игранка. става по уличним бројевима на Чукарици 1922. и 1924. године У случају лошег времена одлаже се за недељу дана. Видети у: приређени су у: Суворин 1922: 250–254 и Суворин 1924: 966– Време, 24. август 1926: 6. 968. 40] Запис Љубише Јовановића о историји Чукарице из 2004. годи- 51] Београдске општинске новине, 15. мај 1929: 10; 1. септембар не, рукопис. 1929: 39–41; 1. октобар 1929: 35–41. Српскохрватски као ма- 41] Време, 30. март 1927:3. терњи језик је навело 5.161 становник, словеначки 76, руски 42] Време, 28. април 1931: 10; Време, 31. мај 1931: 13; Вукомано- 35, немачки 178, мађарски 175, чешки 107, јеврејски и шпан- вић и др. 1972: 191. Јовановић Чедомир је био и ковач. ски 2, румунски 12, арнаутски 6, словачки 11, француски 7, 43] Према сећању Радославе и Драгише Павловића на овом делу турски 6, грчки 20, италијански 14, пољски 10 и бугарски 23. Чукарице налазиле су се следеће кафане: С десне стране Од 5.848 пописаних занали су да читају и пишу њих 4.033, код ушћа Топчидерске реке кафана „Босна”, укопана два ме­ само да читају њих 25, док је неписмених било 893. Деце ис- тра испод нивоа улице. Ређале су се узводно од ње кафана са под 6,5 година је било 842. баштом и музиком „Северни пол”, народна кухиња Аксентија 52] Савковић 2012: 266.

ЛИТЕРАТУРА

Благодарност (1924), Време, 4. децембар: 6. Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921. године (1932), Београд: Општа државна статистика. Бојовић, З. и др. (2011), Чукарица 1911–2011, Београд: Градска општина Чукарица. Закон о атару општине града Београда (1929), Политика, 11. ок- тобар: 2. Број кућа и домаћинстава у Београду (1929), Београдске општин­ ске новине, 1. септембар: 39–41. Запис Љубише Јовановића о историји Чукарице (2004), рукопис.

Бројни однос Београђана по матерњем језику (1929), Београдске За улепшавање Дорћола и Бановог брда (1929), Време, 6. децем- бар: 9. општинске новине, 1. октобар: 35–41. Јуче је спуштена у воду прва лађа израђена у Србији (1924), Вре­ Бродарски синдикат и министар саобраћаја (1925), Време, 25. но- ме, 18. септембар: 5. вембар: 5. Лане, К. (2017), Како је руски трговац староверац градио бродо­ Бродарска радионица изгорела до темеља (1922), Политика, 22. ве у Београду. [интернет], доступно на: https://rs.rbth.com/istorija- децембар: 3. rusije/80221-ruski-trgovac-staroverac-gradio-brodove-u-beogradu [15. 3. 2018]. Велика забава на „Михајловцуˮ (1926), Време, 24. август: 6. Ликвидација Чукаричке општине (1930), Правда, 1. јануар: 3. Вукомановић, М. и др. (1972), Чукарица, Раднички покрет и НОБ, Београд: Општински одбор савеза бораца Чукарица. Лукић, Н. (у припреми), Прва српска повлашћена фабрика кожа и

110 Oбнова индустрије, занатства, трговине и демографски опоравак Општине чукаричке 1919–1929

кожних рукавица и кожних производа Јована Новаковића на Чу- Тадић, Т. А. и др. (1973), 80 година електрификације Београда: карици 1904–1914, Флогистон 26 (Београд). 1893–1973, Бечеј: Пролетер, Београд: БИГЗ.

На чукаричком каменолому један радник гине строваливши се са Тридесетогодишњица рада управника радионице Бродарског 15 метара високе стене (1927), Време, 11. мај: 5. Синдиката (1924), Време, 19. мај: 4. На Сави јуче изгорела лађа „Вољаˮ, својина г. Сироткина (1926), Чије је имање на коме је подигнута фабрика Петра Арамбашића: Време, 23. новембар: 3. државно или општине жарковачке (1937), Правда, 4. април: 8. Нова аутобуска линија од Железничке станице до Чукарице (1927), Време, 9. август: 7. 40. XIV. реон. Чукарица–Беле воде (1929), Београдске општинске новине, 15. јул: 47. Нова трамвајска пруга Кнежев споменик-Чукарица (1932), Бео­ градске општинске новине, октобар: 680. (1924), Време, 18. октобар: 6.

Отварање стечаја Г. Д. В. Сироткину (1927), Правда, 2. април: 5. (1925), Време, 23. март: 8.

Петровић, Д. (2006), Историја индустрије Београда: Том 1, Бео- (1925), Време, 18. април: 6 град: Српско географско друштво. (1925), Време, 27. април: 6. Посета фабрици гуме на Чукарици (1926), Време, 17. септембар: 3. (1925), Време, 17. мај: 10. Продаје се парни млин на Чукарици (1920), Политика, 29. де- цембар: 4. (1925), Време, 19. јун: 8. Pilátová, М. (2006), Životní lekce paní Dolores. [интернет], досту­ (1926), Време, 4. март: 7. пно на https://www.respekt.cz/tydenik/2006/12/zivotni-lekce-pani- -dolores [20. 2. 2018]. (1926), Време, 11. јул: 9. Поповић, Љ. (2012), Настанак и формирање Општине чукарич­ (1927), Време, 11. мај: 5. ке, У спомен стогодишњице првих избора за председника Општи­ не чукаричке 1912–2012, Београд: Градска општина Чукарица. (1927), Време, 23. септембар: 7. Пример за углед (1925), Време, 14. фебруар: 6. (1928), Време, 20. април: 9. Рекапитулациона табела резултата пописа становништва Београ- да на дан 15. априла 1929. године (1929), Београдске општинске (1928), Време, 8. јул: 11. новине, 15. мај: 10. (1929), Време, 4.април: 10. Раичевић, А. и Ђурашковић, Ђ. (1958), Шест деценија Београд­ (1929), Време 30. новембар: 11. ске шећеране 1898–1958, Београд: Привредни преглед.

Савковић, Љ. Ј. (2012), Историја Жаркова, Београд: Градска (1930), Време, 22. фебруар: 9. општи­на Чукарица. (1930), Време, 19. мај: 8. Свечано отварање пруге Београд‒Обреновац (1928), Правда, 1. октобар: 1‒2. (1930), Време, 10. октобар: 7.

Сијић, М. (2012), Значајни људи Крушевца (1833–1944), Круше- (1931), Време, 13. март: 8. вац: Епархија крушевачка. (1931), Време, 28. април: 10. Скинут стечај Г. Сироткину (1928), Правда, 26. фебруар: 6. (1931), Време, 31. мај: 13. Стекић, С. и Јојић, В. (1998), Чари човекољубља, хроника Црвеног крста на Чукарици 1928–1998, Београд: Црвени крст Чукарица. (1921), Политика, 23. април: 4.

Страховит пожар на Чукарици (1926), Правда, 24. децембар: 5. (1926), Правда, 21. децембар: 4.

Суворин, А. (ур.) (1922), Цео Београд, адресно-информациона (1927), Правда, 23. април, 4. књига за Београд, Земун и Топчидер, Београд: Књижара Руска ми- сао Л. Звјерева. (1927), Правда, 15. фебруар: 5.

Суворин, А. (ур.) (1924), Цео Београд престоница, адресно-ин­ (1928), Правда, 6. јануар: 24. формациона књига за Београд, Земун и Панчево, Београд: А. Су- ворин. (1939), Правда, 20. јул: 21.

111 ненад лукић

Summary: NENAD LUKIĆ

THE RESTORATION OF INDUSTRY, CRAFTS, TRADE AND THE DEMOGRAPHIC RECOVERY OF ČUKARICA MUNICIPALITY 1919–1929

The quarter of Čukarica, an industrial and workers’ suburb of Belgrade, welcomed the end of World War I in a rather ruined and devastated condition. The renovation efforts were initiated immediately after the liberation – indus- trial facilities were restored if their condition allowed so, with new factories being constructed as well. The leather-pro- cessing factories built before the war – the Barlovac, Klidis and Novaković workshops – were beyond restoration, but a new factory was built in 1921, owned by Petar Arambašić. The sugar factory and the Serbian Ship Society workshop have been renovated and revitalized, their production being restored. Further on, several smaller factories, production facilities and workshops were opened during the first 10 years following the liberation, such as the caoutchouc factory, Miloš Popović’s steam sawmill, a branch of the Anglo-Yugoslavian Petroleum company, thus restoring the reputation of Čukarica as an industrial suburb. Other economic activities such as crafts, services and trade, have unfolded parallel with the industrial development, resulting in major demographic expansion of Čukarica during the first 10 years after the war, outgrowing the surrounding settlements by the number of inhabitants. As of 1929, Čukarica has no longer had the status of an independent municipality, as it became part of the territorial-administrative structure of the City of Belgrade as its 14th region.

Illustrations

Fig. 1 The design of Petar Arambašić’s leather factory in Čukarica. (Source: Archives of Yugoslavia) Fig. 2 An advertisement for Petar Arambašić’s leather factory. (Source: Suvorin 1924) Fig. 3 Site plan of the workshop and other buildings of the Serbian Ship Society in Čukarica in late 1930s. (Source: Archives of Yu­ goslavia) Fig. 4 Ship “Volјaˮ (Will). (Source: Archives of the Museum of Science к and Technology, River Ships Collection) Fig. 5 Site plan of Miloš Popović’s Steam sawmill. (Source: Archives of Yugoslavia) Fig. 6 Miloš Popović (fifth from the left, wearing a cap) with workers in the sawmill. (Source: private collection of the Popović family) Fig. 7 Advertisement for “Arsić and co”. (Source: Suvorin 1924) Fig. 8 In front of a bakers’ shop in Čukarica. (Source: Udruženje građana Stari Čukaričanin) Fig. 9 Joško Janežić. (Source: family collection of Slobodan Janežić) Fig. 10 “Majdanˮ tavern, later “Elizoˮ. (Source: Citizens’ Association Stari Čukaričanin) Fig. 11 Tasa Anđelković’s Democratic party membership card. (Source: Ljubiša Jovanović family collection) Fig. 12 In front of the soup kitchen “Šar planinaˮ. (Source: Citizens’ Association Stari Čukaričanin)

112 конзерваторски кприступ

113

УДК 728.3.025.4(497.11)

РАДЕ МРЉЕШ

ПРИКАЗ ИСТРАЖИВАЊА РЕСТАУРАЦИЈЕ ФАСАДЕ КУЋЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА (МИКЕ АЛАСА) У БЕОГРАДУ

Сажетак: Потез улице Косанчићев венац чине две семиолошки кључне зграде овог простора: презентовани али запуштени остаци порушене Народне библиотеке и породична кућа научника Михаила Петровића – Мике Аласа. У оквиру шире урбане обнове Косанчићевог венца, у години када се обележава сто педесет година од рођења великог српског научника Михаила Петровића, завршени су конзер- ваторско-рестаураторски радови на рестаурацији његовог дома. Овим радом су поред хронолошке историографске анализе трансфор- мације куће расправљена и одређена конзерваторско-рестаураторска питања реституције недостајуће фасадне декоративне пластике. Иако је ова породична кућа утврђена за културно добро због својих историјских својстава, у литератури се више наводе и тумаче њена специфична стилска и архитектонска својства која припадају проседеу Ар-Нувоа (Аrt-Nouveau). Након осврта на историјски развој овог чаршијског подручја, изградње зграде и детаља у вези са конзерваторско-рестаураторским поступком обнове уличне фасаде Дома Мике Аласа који се највећим делом заснива на реституцији недостајуће фасадне декоративне пластике у циљу обнове њене архитектонско-стилске вредности, аутор даје закључке који се односе на оправданост и стратешки приступ у обнови градске целине. Радови су у целини финансирани из јавних буџетских средстава обезбеђених код локалне самоу- праве, те се отварају питања у вези са евалуацијом оваквог приступа јавном добру и социјалном значењу оваквог геста инвеститора. Кључне речи: Дом Мике Аласа, Косанчићев венац, сецесија, Петар Бајаловић, рестаурација, реституција, фасадна пластика

Abstract: The street view of Kosančićev venac is determined by the two semiologically distinctive and landmark buildings: the presented but rath- er neglected remains of the demolished National Library and the family home of scientist Mihailo Petrović – Mika Alas. As part of the broader urban reconstruction of Kosančićev venac, in the year marking one hundred and fifty years since the birth of scientist Mihailo Petrović, the conservation and restoration of his home has been finalized. In addition to a chronological, historiographical analysis of the house transformation, the article also deals with the conservation and restoration issues regarding the reconstruction of the damaged façade sculpture. Even though the family home had been designated as cultural property due to its historical values, expert literature more commonly examines and analyzes its specific style and architecture, characteristic of the Art Nouveau genre. Following a reflection on the historical development of the town area, the building’s construction and the arguable details regarding the conservation and restoration of Mika Alas’ home street facades, largely based on the reconstruction of damaged façade sculpture with the aim of restoring its architecture and stylistic values, the author presents conclusions regarding the justification and strategic approach in the revitalization of the city quarter. The works have been entirely financed from the budget allocated by the local government, hence raising the issue of examining the investors’ approach to a public monument and the social connotation of their comportment. Keywords: The home of Mika Alas, Kosančićev venac, secession, Petar Bajalović, restoration, reconstruction, architectural sculpture

Увод рпско градитељско искуство се у новијој исто- на самом почетку XX века, уз изразити напор поједи- рији кретало између Истока и Запада, између наца, ушла у токове европских стваралачких и стил- С„калдрме и асфалта”1, рационално и бојажљи- ских тенденција. Српску, нарочито престоничку ар- во стремећи модерности о чему сведоче материјални хитектуру тог периода, обележавају три стилска тока: остаци на простору Косанчићевог венца у Београду. преовлађујући академизам „обновљених” европских Србија је у XIX веку за кратко време превалила огро- историјских стилова, национални „слог”, базиран на ман пут политичке и културне еманципације, да би већ тековинама српске средњовековне архитектуре и до-

115 раде мрљеш

тати градитељско искуство Средње и Западне Европе. Данас сачувани грађевински објекти чине материјална сведочанства историјског развоја Косанчићевог венца као црквено-управног, јавно-грађанског и културног центра, али и приватно стамбене београдске настамбе. Репрезент такве стамбене грађевине, која по својој значењској вредности с обзиром на њеног наручиоца оцртава и дух јавних грађанских вредности, предста- вља породична кућа научника Михаила Петровића Аласа6 (сл. 1). У оквиру урбане обнове Косанчићевог венца, у години када се навршава сто педесет година од рођења великог научника Михаила Петровића Ала- са, завршени су радови на рестаурацији фасаде његовог дома, куће која је утврђена за споменик културе због својих историјских својстава, а теоретичарима поста- ла инспиративнија због своје концeпције у сецесијском маниру с наглашеном флоралном пластиком и шах- пољем српско-византијске провенијенције.

Сл. 1 / Општи изглед Дома Мике Аласа пре извођења Живот Михаила Петровића Аласa радова 2017/18. (ЗЗСКГБ, Снежана Неговановић) Михаило Петровић Мика Алас, један од значај- нији научник у области математике код нас, рођен је 6. маћа варијанта Ар-Нувоа (Art Nouveau), развијана под маја 1868. године7 у кући на Савској падини на Косан- бечким називом „сецесија”, негована у два смера – ин- чићевом венцу као најстарије дете Никодима и Милице тернационални и национални.2 Петровић8. Пресудну улогу у Петровићевом васпитању Упоредо са борбом за национално ослобођење имао је деда Новица Лазаревић. Био је ђак Прве бео- и уједињење, у архитектури административних др- градске гимназије и свршени студент Природно-мате- жавних и верских објеката која се ослањала на срп- матичког одсека Филозофског факултета Велике школе ско-византијске реминисценције како би се у највећој у Београду. Одлази у Париз 1889. године, где је након мери њихов идеолошки потенцијал политички иско- једногодишње припреме за пријемни испит са успехом ристио3, одвијају се и стваралаштво културолошке уписао студије под истим условима као и француски европеизације и друштвене секуларизације ствара- студенти. Докторску дисертацију је одбранио на Сор- лачких потеза.4 У свом делу „Чаршија и градски цен- бони 21. јуна 1894. године са тезом „О нулама и бе- тар” Мацура даје шири и детаљнији преглед раних сконачностима интеграла алгебарских диференцијал- београдских чаршијских центара, оцењујући да су те­ них једначина”, истог дана када је расписан конкурс за шкоће­ у унутрашњој трансформацији београдске ва- професора математике на Великој школи. Као доктор роши којој је припадао и Косанчићев венац, долазиле математичких наука исте године конкурише за профе- од инертности и незаинтересованости Турака за њи- сора математике на Великој школи у Београду и добија хово унапређење, тешкоћа у откупу турских имања, само један глас више од Петра Вукићевића, који је од- усмерене зантересованости Срба за развој простора бранио докторат у Берлину. Када је 1905. године Ве- изван Шанца, утицале да се такав систем чаршијске лика школа прерасла у Београдски универзитет међу дућанџијске и махалске структуре задржи све до дру- првих осам редовних професора који су даље бирали ге половине XIX века.5 цео наставни кадар био је и Мика Алас.9 Простор Косанчићевог венца представља под- Као научни радник и професор Михаило Петро- ручје најстаријег компактног српског насеља у Бео- вић деловао је до своје смрти. Доктор математичких граду, тада вароши, са сачуваним старим растером наука, истражаивач, теоретичар и наставни радник, спонтано насталих улица, старим уличним застором он је крајем XIX века увео у наставу математике науч- од калдрме и камених плоча и кућама које су на почет- но-истраживачки метод потиснувши тиме дотадашњу ку урбанизације настајале под оријенталним утицајем, праксу. Под његовим утицајем формиран је читав низ али којих су се почеле постепено ослобађати и прихва- научних радника на математичком пољу.10 Био је ини-

116 Приказ истраживања рестаурације фасаде куће Михаила Петровића (Мике Аласа) у Београду

цијатор покретања посебног математичког часописа и средњовековним сакралним мотивима из чега се јавља првих физико-хемијских лабораторијских експертиза национална варијанта сецесије, односно српско-ви- при Српској краљевској академији11, а сам је написао зантијски стил.17 Највећи број сецесијских објеката у око 300 научних радова. Редовни члан Српске краљев- Београду можемо означити као прелазне типове кон- ске академије постао је 1899. године када је имао само ципиране у академском маниру, али са сецесијским 31 годину. Био је члан више страних академија наука, украсима и фасадама. 18 у Прагу, Букурешту, Варшави и Кракову, као и члан више научних друштава.12 Дом Мике Аласа Чувени Београђанин био је и страствени путник, Изградња куће на Косанчићевом венцу број 22 пасионирани и стручни риболовац. Рибарски шегрт започета је 1910. године19 за Михаила Петровића, по- постао је 1882. године, рибарски калфа 1888, а испит пуларно званог Мика Алас, који је овде живео, радио за рибарског мајстора положио је 1895. Обишао је се- и умро. Изграђена је на месту срушене куће његовог верни и јужни пол, написао више занимљивих путопи- деде Новице Лазаревића, београдског проте, тако да са и много чланака о рибама и рибарству. Дела која је је чувени математичар, научник и риболовац на овом оставио за собом су роман „Јегуље”, „Ђердапски рибо- месту провео готово читав свој живот и управо у овој лови у прошлости и садашњости”, „Кроз поларну об- кући створио своја најзначајнија дела.20 ласт”, „У царству гусара”, „Са океанским рибарима”, Пројекат нове куће, у време ширег осавремења- „По забаченим острвима”. Учествовао је у доношењу вања Косанчићевог венца, израдио је архитекта Пе- првог Закона о слатководном риболову на језерима и тар Бајаловић, тада доцент на Београдском универзи- рекама Србије 1898. године. У Торину је 1911. године тету (сл. 2а).21 Основно, средње и високо образовање добио златну медаљу за изложене експонате из рибар- Петар Бајаловић стекао је у Београду где је завршио ства. Мика Алас је свирао виолину и 1896. основао је Реалку и Технички факултет Велике школе 1989. Као свирачко друштво под називом „Суз”. Умро је 8. јуна стипендиста, студирао је архитектуру на Техничкој 1943. године у свом дому на Косанчићевом венцу.13 високој школи у Карлсруеу, у данашњем Баден-Вир- термбергу у Немачкој, где је дилпомирао 1904. године. Естетска филозофија сецесије По повратку у Београд запошљава се у Министарству Српска архитектура је током XIX века стал- грађевина, али убрзо, већ 1906, добија место доцента но настојала да иде у корак са развијенијим ближим на Техничкој великој школи.22 средњоевропским центрима у тежњи да преношењем Архитектонска делатност Петра Бајаловића на европских узора потпуно избрише трагове вишевеко- пољу пројектовања пада у период пре првог светског вног каснофеудалног отоманског културног наслеђа.14 рата и између два рата. Његово највеће остварење из Сецесија није у београдској и српској архитекту- првог периода не проипада београдској архитектури. ри представљала објективну и нужну последицу нара- То је павиљон Србије на Међународној изложби лепих слих репрезентацијских или ексцентричних авантгард- вештина у Риму (1911–1912). У том периоду је пројек- них потреба трговачке и индустријалистичке елите, товао већи број стамбених зграда и две мање јавне већ је дошла као резултат субјективних чинилаца, пр- грађевине: Дом ученика у Крунској улици 8 и Музичку венствено као резултат потребе млађе генерације срп- школу „Станковић” у Кнеза Милоша 8. Најкрупнији ских архитеката за властитом афирмацијом. Носиоци Бајаловићев пројекaт у области стамбене архитектуре идеје о покрету за обновом српског стила своје идеје пре Првог светског рата јесте велика еклектичка стам- инспиришу сецесијским тезама, налазећи удовољење у бена зграда Друштва „Св. Сава”. У периоду после Пр- историографској мистици и емоционалној мотивацији вог светског рата, осим већег броја стамбених зграда, која је долазила из академског државотворства и ели- Бајаловић је пројектовао и Коларчев народни уни- тистичког укуса који је у том тренутку атестирала хан- верзитет и Правни факултет. Пројектовао је и конаке зенатика бечке архитектонске школе.15 манастира Каленић и Љубостиња.23 Професор Петар Сецесија је у свом развоју већ на самом почетку Бајаловић, био је и први председник Клуба архитека- инсистирала на споју уметности и занатства.16 Пре- та – Удружења југословенских инжињера и архитеката окупација архитеката новом декорацијом карактерис- (1921–1926).24 тична је појава за период сецесије. Њихова истражи- Петар Бајаловић је заузимао значајну педагош- вања усмерена­ су ка новим декоративним елементима ко-универзитетску улогу у концепцијским тумачењи- у којима многи траже инспирацију у фолклорним и ма „српског” и „византијског” архитектонског миљеа.25

117 раде мрљеш

б

a

Сл. 2 / а) Улични изглед куће из архивског пројекта, Петар Бајаловић; б) Фотографија из 1921. године (документација ЗЗСКГБ)

Спој сецесије и националних мотива, архитекта Баја- но су примењени да би се нагласила колико „савреме- ловић је најпотпуније остварио на кући Мике Аласа. на” толико и национално обојена архитектура.27 Мада се нашла на почетку његове пројектантске ка- Занимљива по еклектичком приступу стилској ријере, кућа Мике Аласа и тада је откривала умешност грађи, ова зграда је такође подстицајна и са историјс- свог аутора. У основној шеми била је то типична бео- ког аспекта, по сећању на живот и стваралачки век ве- градска стамбена спратна кућа функционално прила- ликог српског математичара који је овде створио ка- гођена потребама научног рада, с главним делом према питална научна дела, написао своје књижевне радове, улици и крилом у дворишту. Али главна фасада носи- дочекао и образовао генерације доцније знаних и чуве- ла је мало другачији, свежији дух. Није замишљена них личности.28 Детаљним анализирањем структуре по класичним принципима компоновања, већ далеко зграде уз познавање биографских детаља из живота слободније. Академски конципирана као здање аси- Мике Аласа долази се до закључка да је у знатној мери метричне композиције са бочним вишим ризалитом утицао на архитектуру свог новог дома. Његов начин који концентрише све главне архитектонске мотиве живота и склоности одредили су просторна и ликов- фасаде: залучени портал, стилизовани испуст балкона на решења куће. Подрум је грађен с планом да служи са барокном пуноћом форме, балконска врата и про- већим делом као винарски подрум у који је Мика Алас зоре изнад којих је описан трочетвртински део круга смештао вино из свог винограда на Топчидерском испуњен шаховским пољем и крунисан маскероном, брду. На подесту степеништа улазног ходника некада троугаони забат. Кружно поље са шаховски поређаним су се налазиле нише с фигурама Наполеона и Паскала црвеним и окер плочицама и маскероном у виду жен- које је овај француски ђак изузетно ценио. Балкон који ске глава из чије косе се развија водени флорални ор- гледа на ушће Саве у Дунав из радне собе, такође је намент указују на двоструке узоре. Флорални облици била жеља великог математичара, као и шарани у др- преузети су из тада у Европи актуелне сецесије, док ворезу улазних врата.29 геометријски орнамент шаховских поља има своје по- рекло у српско-византијској архитектури. Мада припа- Просторна диспозиција и материјализација дају различитим временима, подручјима и стиловима, Кућа је оригинално конципирана као стамбена ови мотиви добили су јединствени третман којим је вила са два дела – главним делом према улици и кри- кућа Мике Аласа постала веома успело архитектонско лом у дворишту. Оба дела функционишу самостално, остварење.26 Елементи популарних стилова превасход- као допуњујући, али издвојени садржаји. У главном

118 Приказ истраживања рестаурације фасаде куће Михаила Петровића (Мике Аласа) у Београду

a б

Сл. 3 / а) Фотографија из 1966. године; б) Фотографија након изведених конзерваторско-рестаураторских радова 1968. године (документација ЗЗСКГБ)

делу пројектован је дневни боравак, рад и спавање, менте. Малтер са фасаде је отпао, а зидна платна ме­ а у крилу опслуживање. Кућа има подрум са оставом стимично­ огољена до опеке. Примивши после Другог и перионицом, приземље и спрат. Подрум је везан за светског рата већи број станара кућа је лоше одржава- крило. Приземље има предсобље са вертикалном ко- на и преграђивана у ентеријеру. Међутим, на основу муникацијом, салон, трпезарију и собу за млађе и малу оригиналног плана (сл. 2а) и фотографије из 1921. го- оставу у крилу. Спрат има предсобље, собу за рад са дине (сл. 2б) било је могуће извршити реконструкцију балконом, три спаваће собе и купатило у главном делу главне фасаде и вратити пластичну декорацију.32 и две просторије у дворишном крилу. Према дворишту Израда пројекта рестаурације фасаде поверена је спрат има балкон и терасу.30 Заводу за заштиту споменика културе града Београда Објекат је зидан опеком у кречном малтеру и по- 1968. одине, исте године организовано је и извођење кривен равним црепом. Међуспратне таванице су дрве- радова. Тада је снимљен и ентеријер, а његова рекон- не, односно са пруским сводом у подруму. Стилизова- струкција одложена до исељавања станара. Предложе- но степениште је дрвено. Кров је маскиран надзидком. на је том приликом и пренамена објекта у музеј Дом Сокл је обложен плочама од зеленог рипањског каме- Мике Аласа са пратећим садржајима везаним за мате- на – керсантита. Спољни зидови су малтерисани, са матичке науке.33 профилима и декорацијом изведеном у малтеру и кера- На основу расположиве документације, архивског мопластици. Ограде балкона су гвоздене. 31 плана и фотографије из 1921. године, архитекта Бранка Бремец је урадила пројекат рестаурације фасаде, која је Хронологија конзерваторско- подразумевала реституцију фасадне декоративне пла­ рестаураторских радова стике. На фотографији из 1966. године (сл. 3а), када Кућа је за време Првог светског рата оштећена, па је кућа утврђена за споменик културе, уочавају се ве- је обновљена 1920. године, али како наводи архитекта лика површинска оштећења фасаде. Од преостале фа- Бранка Бремец, изгледа још тада није поновљена де- садне пластике се уочавају само маскерон, керамичке корација фасаде из времена изградње. Међутим, треба плочице у шах пољу, кровни и забатни венац, венац имати у виду да је обновљена за живота Мике Аласа и испод атике, венац балкона и део подеоног венца из- Петра Бајаловића. После Другог светског рата, у коме међу приземља и спрата. Такође се може приметити да је кућа поново страдала, још више је главна фасада је цела фасада равно малтерисана без хоризонталних огољена изгубивши најзначајније архитектонске еле- нутни, које се јасно уочавају на фотографији из 1921.

119 раде мрљеш

a a

б б

Сл. 4 / Општи изглед куће на фотографијама Јеремије Стано­ Сл. 5 / Конзерваторско-рестаураторски радови на рести­ јевића из 1930. године (Музеј града Београда: Ур_6509, Ур_6508, туцији фасадне декоративне пластике (a: аутор рада Раде Ур_9650) Мрљеш, б: извођач радова Ненад Перић)

године, што упућује на елементарне интервенције на себан изазов за пројектанта, који се определио за де- оштећеној фасади одмах након рата. Једина архивска лимичну обнову ризалита и потпуну обнову подгледа фотографија, са којом је располагала архитекта Бре- балкона. Флорални елементи ризалита изнад маскеро- мец, настала је у тренутку када је сунце било у зениту, на у пројекту су остали, због недовољних података, због чега су део фасадне пластике ризалита испод за- само дискретно назначени, а у извођењу нереализо- батног венца и подглед балкона остали у дубокој сен- вани, док је подглед балкона пројектом детаљно раз- ци. Понуђено конзерваторско решење подразумевало рађен на основу изгледа из скице архивског пројек- је враћање свих архитектонских елемената декора- та. Профил подгледа балкона пројектом је предвиђен тивне пластике, који су препознати како на архивској конкаван, међутим изведен је конвексно, али са свим фотографији, тако и у архивском пројекту. Флорални декоративним елементима предвиђеним пројектном елементи декоративне пластике представљали су по- документацијом.

120 Приказ истраживања рестаурације фасаде куће Михаила Петровића (Мике Аласа) у Београду

Реализацијом овог пројекта на стоту годишњицу од рођења великог математичара истакнута су у зна­тној мери нарушена архитектонска својства куће, која су по- ред неоспорних историјских својстава, приликом утвр­ ђивања споменика културе била занемарена (сл. 3б). Кућа је претрпела додадтне промене, започете интервенцијама нових власника 1998. године34 рекон- струкцијом таванског простора и пренаменом у стам- бени. Тада је део кровне равни засечен, а иза атике формирана тераса. Ентеријер и материјализација кон- структивних елемената су у потппуности измењени. Дрвена међуспратна конструкција и дрвено степе- ниште су замењени новим армирано-бетонским еле- ментима. Ти радови на реконструкцији још увек нису завршени. Локална самоуправа je 2015. године донела одлу- ку да се у оквиру урбане обнове Косанчићевог венца Сл. 6 / Општи изглед куће након завршених радова 2018. године изведу радови на реконструкцији саобраћајница, који (Снежана Неговановић) би обухватили комплетну обнову инфраструктуре и уређење уличног застора задржавањем аутентичних камених плоча и калдрме, и израду нових на мести- ма где аутентичан застор недостаје. За разлику од са- обраћајница, уличне фасаде зграда не представљају део јавне површине што је представљало препреку локалној самоуправи да буџетска средства определи за рестаурацију фасада. Иако Закон о културним до- брима35 обавезује сопственике односно кориснике кул- турних добара да чувају и одржавају културна добра, пронађен је модел у оквиру истог закона да локална самоуправа преузме старатељство над уличним фаса- дама на простору Косанчићевог венца и тако финанси- ра њихову рестаурацију.36 У оквиру урбане обнове Косанчићевог венца 2016. године започете су припреме на реализацији овог изузетно захтевног и комплексног пројекта који је подразумевао реконструкцију саобраћајница и рестау- рацију фасада, међу којима и рестаурацију уличне фа- саде Дома Мике Аласа. У току израде конзерваторских услова приступило се истраживању недовољно позна- тих података о предметном објекту. До најважнијих сазнања дошло се истраживањем фонда Музеја града Београда на фотографијама Београда Јеремије Станоје- вића из 1930. године (сл. 4).37 У фонду су пронађене три нове фотографије Дома Мике Аласа, од којих је једна (сл. 4а) публикована у монографији Дивне Ђу- рић-Замоло „Градитељи Београда 1815–1914”.38 Нове фотографије су указале на много јаснији изглед куће и отвориле пут наставку реализације радова на ре­ ституцији фасадне пластике коју је започела архитекта Сл. 7 / Детаљ ризалита са балконом након завршених радова Бранка Бремец 1968. године. Утврђено је тачно како су 2018. године (Снежана Неговановић)

121 раде мрљеш

изгледали водени флорални елементи ризалита изнад ске и флоралне пластике одабран је светло зелени тон, маскерона и подглед балкона. Сви нови елементи су док су равне површине фасаде бојене у тамнијем зеле- уграђени у мере техничке заштите, које су биле основ ном тону истог валера.43 за реализацију и спровођење радова, будући да пројек- тант39 није могао без скеле сагледати и предвидети све * * * позиције радова, па су током извођења рађене измене и Искуство планираних и реализованих радова на допуне техничке документације. Тежиште реституције Косанчићевом венцу упућује у смислу хронологије и фасадне пластике било је на детаљној анализи ком- контекста одрживости на паушалне и волунтаристичке плетне архивске фото-документације, перспективној приступе локалне политике у правцу очувања наслеђа. реституцији40 и моделовању флоралних декоративних Под овим се подразумева одсуство сталног односа пре- елемената за који су били задужени академски ваја- ма инфраструктурним и целинским питањима зашти- ри41 и архитектонских елемената за које је био задужен те одређеног историјског подручја. У овом случају се, извођач радова42. Подглед балкона је потпуно демон- међутим, поставља и питање односа или одсуства од- тиран, а испод љуске су затечени трагови некадашње носа који се крећу у пољу односа корисника – њихових конкавне форме, што је помогло да се уз перспективну права, дужности и обавеза и услова под којима локал- реституцију што прецизније дефинише профил под- на самоуправа опредељује финансирање таквих радова. гледа балкона. Водени флорални елементи подгледа Интервенције обнове предметног објекта засни- и ризалита изнад маскерона моделовани су у вајарс- вају се на принципу морфогенезе, ограничене на фа- ком атељеу у 1:1 (сл. 5). На основу одобрених модела садно платно као вида трансформације ликовног прављени су калупи за израду одливака. Сви елементи карактера, чије су промене у легитимној вези са ис- су ливени у вештачком камену како је рађено и 1968. ториографијом, узроцима промена везаних како за године. Према архивској фотографији реконструисана функцију тако и за идентитет средине. У том смислу је крагна испод маскерона и шембрана око шах поља, се конзерваторско опредељење не заснива на некаквом која из архитектонског елемента прераста у вајарски. догматском антифасадистичком начелу него на елас- (сл. 6 и 7) тичнијим контекстуалним принципима везаним за дух Стратиграфску анализу за утврђивање слојева места (genius loci ) и дух времена (genius saeculi).44 Из- боје, као ни спектографску анализу за утврђивање та­ узетно је важно нагласити и значај документованих чних тонова свих слојева, као конзерваторске методе архивских и историографских истаживања зачетника није било могуће применити на Дому Мике Аласа, с конзерваторске струке на чијем се раду заснива акту- обзиром на то да је оригинални малтер у потпуности елизација идејне обнове фасаде Дома Мике Аласа. Фо- обијен приликом претходних оштећења и накна­дних тодокументациона грађа у вези са обновом Дома Мике интервенција на фасади. Предвиђено је калкулисање Аласа, прибављена из музеолошке установе, предста- рефлексије боја узимајући у обзир и вибрације боја вљала је средишњу осовинску линију знања око које које стварају сенке фасадне пластике и дрвореда. Та- се одвијала кохезија и кодификација информација о кође је у обзир узет и хроматизам са архивских фото- предметном објекту и његовом историјском и ликовно графија. При бојењу декоративне пластике употребље- стилском својству. на је боја која визуелно не нарушава њен волумен. Приликом колористичке обраде фасаде тежило се да Раде Д. Мрљеш се пластичност постигне у садејству са бојом и да се архитекта бојом истакне архитектонско-стилска артикулација Завод за заштиту споменика културе града Београда објекта. За елементе фасадне декоративне архитектон- [email protected]

122 Приказ истраживања рестаурације фасаде куће Михаила Петровића (Мике Аласа) у Београду

НАПОМЕНЕ

1] Мрљеш 2013:187, Стојановић 2012. 21] Исто. 2] Кадијевић 2004: 53. 22] Ђурић-Замоло 2009. 3] Игњатовић 2008. 23] Исто. 4] Кадијевић 2016; Дабижић 2017. 24] Којић 1979. 5] Мацура 1984. 25] О улози Петра Бајаловића у оквиру разумевања природе одно- 6] Кућа је утврђена спомеником културе, Решење Завода за са српско-византијског у националној архитектури и кружоку заштиту споменика културе града Београда бр. 924/3 од 26. 12. тумача оваквог архитектонског контекста више у: окриљу на- 1966. Налази се у оквиру просторне културно-историјске це- ционалне школе архитектуре и идентитетским категоризација- лине Косанчићев венац, која је је утврђена за културно добро ма у оквиру српско-византијског стила тумачи Александар Иг- од великог значаја за Републику Србију (Одлука, „Сл. глaсник њатовић. Игњатовић 2008; 2016. СРС” бр. 14/79). 26] Ћирић 2012; Богуновић 2005. 7] 24. априла 1868. године по старом календару. 27] Кадијевић 2007: 143. 8] Отац Никодим рођен је 1843. године у Јунковцима. После за- 28] Богуновић 2005. вршене Београдске богословије, у Кијеву завршава теолошке 29] Бремец 1979; Ћирић 2012. студије и враћа се у Београд, где постаје професор Богосло- ије. Умро је у тридесет другој години живота. Мајка Милица 30] Документација ЗЗСКГБ рођена је у породици Новице Лазаревића, протојереја Саборне 31] Исто. цркве у Београду и Марије Нешић. Више у: Михаило Петро­ 32] Бремец 1979. вић Алас (1868–1943) 2004. 33] Пројекат је урадила архитекта Бранка Бремец, а надзор на из- Ћирић 2012; Михаило Петровић Алас 2004. 9] вођењу радова водила је техничар Вера Мотић. Извођач ра- 10] Извештај поводом педесетогодишњице С. К. Академије, та­ дова било је предузеће за фасадерске радове Предпријатије дашњег секретара А. Белића, Педесетогодишњица Српске „Вевчане” из Скопља и зидарско-фасадерска радња Стојано- краљевске академије 1886–1936 Књ. 1, Посебна издања, Књи- вић Тугомира из Београда. Радови су отпочети 17. јуна 1968. га CXVI, Beograd 1939–1941, стр. 106, 143, 145... 358, 362, године, а завршени 20. септембра исте године. 365. 34] Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда 11] Исто. бр. 981356 од 16. 10. 1998. године. 12] Ћирић 2012: 5. 35] „Службени гласник РС”, бр. 71/94 13] Исто. 36] Урбану обнову Косанчићевог венца у име инвеститора Гра- 14] Шкаламера 1985; Кадијевић 2007. да Београда водили су Секретаријат за комуналне и стамбе- 15] Игњатовић 2016; Исцрпније налазе о конфузним оријентација- не послове и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу ма, интерперсоналним релацијама стваралаца и заговорника Београда. стилова као и семиотици градитељских чинилаца с почетка 37] Ђурић-Замоло 1975; Уступањем дела фонда који се односи века, исцрпно je даo Александар Игњатовић у свом монумен- на Косанчићев венац допуњени су досијеи културних добара талниом делу У српско-византијском калеидоскопу: Архитек­ просторне културно-историјске целине „Косанчићев венац” и тура, национализам и империјална имагинација 1878–1941. споменика културе „Дом Мике Аласа”. 16] Радовановић 1986. 38] Ђурић-Замоло 2009. 17] Шкаламера 1969. 39] „Модулар”, Бањички венац бр. 32, Београд. 18] Шкаламера 1985. 40] Здравковић-Јовановић 1990. 19] Др Михаило Петровић, професор Универзитета, упутио 41] Уметничко-вајарски атеље Милоша Комада и Станислава Ан- је молбу 17. јуна 1910. године Грађевинском одбору Суда тонића из Београда. Општине града Београда да према приложеним плановима Ненад Перић, инж. грађ. у име фирме Entex Pro Solutions д.о.о. одобри подизање његове куће на Косанчићевом венцу. Грађе- 42] винско одељење Управе града Београда доноси Решење бр. из Београда. 805 од 21. августа 1910. године да се одобрава изградња куће 43] Roefix тон карта: светлији тон – 55076, тамнији тон – 55074. Михаила Петровића на Косанчићевом венцу. Извештај Грађе- 44] Критичар (Bargery 2005) констатује да ако је фасадизам етич- винског одбора од 21. фебруара 2012. године потврђује да је ко питање то је због тога што се ово питање нашло услед ин- зграда изведена према одобреним плановима. Више у: Ђу- телектуалног судара оног што се може назвати прогресивним рић-Замоло 1980. рационализмом са једне стране и прагматичним конзервативи- 20] Ћирић 2012. змом са друге стране.

123 раде мрљеш

ЛИТЕРАТУРА

Bargery, R. (2005), The Ethics of Facadism – Pragmatism versus Konjević, S. (1982), Neka iskustva u Sremskoj Mitrovici vezana za Idealism, The Building Conservation Directory kolorističku obradu fasada, s osvrtom na pristup ovom problemu u Petrovaradinu, Novom Sadu i Osijeku, u: Referati i diskusija (www.buildingconservation.com/articles/facadism/facadism.htm). savjetovanja „Koloristička obrada pročelja povijesnih zgrada”, Bogunović, S. (2005), Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX Zagreb: Društvo konzervatora Hrvatske: 21–23. veka, Beograd: Beogradska knjiga: 690–693. Којић, Б. (1979), Друштвени услови развитка архитектонске Бремец, Б. (1979), Кућа Михаила Петровића – Аласа, Косанчићев струке у Београду 1920–1940. године, Одељење друштвених наука, венац, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београ- Књига 81, Београд: Српска академија наука и уметности: 45. да: 5–30. Kurtović-Folić, N. (1992), Fasadizam – osobena pojava u arhitekturi, Вученовић, С. (2004), Урбана и архитектонска конзервација I, Saopštenja 22/23 (Beograd): Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Београд: Друштво конзерватора Србије. 40–42.

Дабижић, А. (2017), Сецесија у Старом језгру Земуна, Београд: Куртовић-Фолић, Н. (2010), Културно наслеђе – развојни потен­ Завод за заштиту споменика културе града Београда. цијал Београда као историјске метрополе, у: Очување градитељс- ког наслеђа – Стварно и могуће, Београд: Завод за заштиту споме- Ђурић-Замоло, Д. (1975), Београд 1930. на фотографијама Јере­ ника културе града Београда: 3–12. мије Станојевића, Београд: Музеј града Београда. Маневић, З. (2008), Лексикон неимара, Београд: Грађевинска књига. Ђурић-Замоло, Д. (1980), Београд 1898–1914 из архиве грађевин­ ског одбора, Београд: Музеј града Београда. Мацура, В. (1984), Чаршија и градски центар, Ниш: Градина; Кра- гујевац: Светлост: 74–76. Ђурић-Замоло, Д. (2009), Градитељи Београда 1815–1914, Бео- град: Музеј града Београда: 40–47. Миленковић, Б. и Петровић, З. (1979), Архитектонско-урбанис­ тичка студија, Косанчићев венац, Београд: Завод за заштиту спо- Здравковић-Јовановић, А. (1990), Перспективне слике – Међусобне меника културе града Београда: 15–30. релације и конструкције, Београд: Архитектонски факултет Универ- зитета у Београду; Завод за уџбенике и наставна средства: 63–68. Михаило Петровић Алас (1868–1943) (2004), Београд: Музеј нау- Игњатовић, А. (2008), Између жезла и кључа: Национални иден- ке и технике, Галерија науке и технике Српске академије наука и титет и архитектонско наслеђе Београда и Србије у XIX и првој уметности. половини XX века, Наслеђе бр. IX, Београд: Завод за заштиту спо- Мрљеш, Р. (2013), Реконституција блока између улица Вишњиће- меника културе града Београда: 51–73. ве, Змаја од Ноћаја, Краља Петра и Господар Јованове, Наслеђе Игњатовић, А. (2016), У српско – византијском калеидоскопу: Ар­ бр. XIV, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Бео- хитектура, национализам и империјална имагинација 1878–1941, града: 187–200. Београд: Орион арт; Универзитет у Београду – Архитектонски фа- Радовановић, Д. (1986), Сецесијске ковине на фасадама Београда, култет: 238. Зборник Матице српске за ликовне уметности бр. 22, Нови Сад: Јанковић, Г. и Дедић-Никитовић, М. (1979), Подручје Kосанчиће­ Матица српска: 283–315. вог венца – анализа постојећег стања, Косанчићев венац, Бео- Ротер Благојевић, М. (2006), Стамбена архитектура Београда у град: Завод за заштиту споменика културе града Београда: 15–30. XIX и почетком XX века, Београд: Архитектонски факултет Уни- Кадијевић, А. (2004), Два тока српског архитектонског Ар Нувоа: верзитета у Београду; Орион арт. Интернационални и национални, Наслеђе бр. V, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда: 53 – 70. Стојановић, Д (2012), Калдрма и асфалт – урбанизација и евро­ пеизација Београда 1890–1914, Београд: Удружење за друштвену Кадијевић, А (2005), Естетика архитектуре академизма (XIX- историју. XX), Београд: Грађевинска књига. Томић, С (1983), Споменици културе, њихова својства и вредности, Кадијевић, А. (2007), Један век тражења националног стила у Београд: Народна библиотека Србије; Републички завод за заштиту српској архитектури, Београд: Грађевинска књига. споменика културе, Београд; Друштво конзерватора Србије.

Кадијевић, А. (2016), Између уметничке носталгије и цивили­ Ћирић, К. (2012), Дом Мике Аласа, Београд: Завод за заштиту спо- зацијске утопије: Византијске реминисценције у српској архи­ меника културе града Београда. тектури двадесетог века, у: Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII–XXI века, Београд: Срп- Шкаламера, Ж. (1967), Сецесија у архитектури Београда 1900– ски комитет за византологију; ЈП Службени гласник; Византолош- 1914, Зборник за ликовне уметности, Нови Сад: Матица српска: ки институт САНУ: 169–178. 313–340.

124 Приказ истраживања рестаурације фасаде куће Михаила Петровића (Мике Аласа) у Београду

Шкаламера, Ж. (1969), Обнова 'српског стила' у архитектури, Шкаламера, Ж. (1979), Историјски развој Косанчићевог венца, Зборник за ликовне уметности, Нови сад: Матица српска, у: Ја- Косанчићев венац, Београд: Завод за заштиту споменика културе ковљевић, З. (1978), Развој архитектуре Београда током XIX и по- града Београда: 4–14. четком XX века, Архитектура урбанизам 80–81, Београд: Савет Шкаламера, Ж. (1985), Сецесија у српској архитектури, Зборник друштава архитеката Србије; Урбанистички савез Србије; УЛУС: Народног музеја XII-2 – историја уметности, Београд: Народни 73–77. музеј: 7–14.

Summary: RADE MRLJEŠ

REVIEW ON THE RESEARCH AND RECONSTRUCTION OF THE FAÇADE ON MIHAILO PETROVIĆ’S (MIKA ALAS) HOME IN BELGRADE

As part of the urban reconstruction of Kosančićev venac area, in the year marking one hundred and fifty years since the birth of the great scientist Mihailo Petrović Alas, the façade restoration works on his house have been finalized. Mika Alas, one of the most significant names of Serbian mathematics, was a student of the First Belgrade Gym- nasium and a graduate of the Science and Mathematics department, Faculty of Philosophy of the Great School in Bel- grade. He defended his doctoral dissertation at Sorbonne University in 1894. He was one of the eight first standing professors at the Belgrade University, becoming a standing member of the Serbian Royal Academy in 1899, at the age of only 31. He was a member of several foreign science academies, and a member of a series of scientific associations. The construction of the house for Mihailo Petrović in Kosančićev venac street was initiated in 1910, on the site of a demolished house that belonged to his grandfather – hence, this is where the famous mathematician, scientist and fisherman spent nearly his entire lifetime, creating his most significant works in this house. The house was designed by architect Petar Bajalović, displaying a highly successful blend of secession style and the national motifs. The floral shapes have been embraced from the secession, popular in Europe at the time, while the origin of geometrical orna- ments resembling a chess board stems from Serbian-Byzantine architecture style. The house has suffered damages in both world wars, both times being afterwards reconstructed. Marking one hundred years since the birth of Mika Alas, in 1968, the house was renovated in line with the archival design and a photograph dating from 1921, taken in a moment when the Sun reached a zenith point, thus casting a deep shad- ow over part of the projected façade sculptures and the balcony soffit. The conservation project by architect Branka Bremec involved the restitution of all distinctive architectural sculpture elements, based on the only available archive photograph and the archival design. In 2015, the local government issued a decision on the urban renovation of Kosančićev venac, involving the works on streets reconstruction and façade restoration, including the façade of the home of Mika Alas. Unlike the street roads, the facades do not stand designated as part of public surfaces, which imposed an obstacle from having the budget funds allocated for the restoration of facades. Even though the Law on Cultural Property defines the preserva- tion and maintenance of cultural property as an obligation to be undertaken by their owners, a model has been identi- fied within the same Law, enabling local government to take over the jurisdiction over street facades in the Kosančićev venac area, thus being able to finance their restoration. The most important findings and observations during the preliminary research prior to the urban reconstruction of Kosančićev venac in 2017, emerged upon the research of the Belgrade City Museum’s fund, within the Jeremija Stanojević’s photographs of Belgrade from the 1930. The fund revealed three new photographs of the Mika Alas’ home, presenting a much more detailed view of the house and enabling continuation of works on reconstructing the façade sculpture, initiated by architect Branka Bremec in 1968. The new material helped determine the exact appearance of the marine floral elements in the projected segment above the stone mask relief, as well as the balcony soffit. The- re construction of the façade sculpture was based on a detailed analysis of the archive photo documentation, restitution of perspective and modelling of the floral decorative elements. The color treatment of the façade aimed to enhance the sculpture qualities, using color to highlight the building’s architecture and stylistic articulation.

125 раде мрљеш

Illustrations

Fig. 1 Overall appearance of the Mika Alas’ home before the recon- struction works in 2017/18 Fig. 2 a) House street view, archive design, Petar Bajalović; b) A pho- tograph from 1921 Fig. 3 a) A photograph from 1966; b) A photograph after the conserva- tion and restoration works in 1968 Fig. 4 Overall appearance of the house in Jeremija Stanojević’s photo- graphs from 1930 Fig. 5 Conservation and restoration works for the reconstruction of the decorative façade sculpture Fig. 6 Overall appearance of the house after the works conducted in 2018 Fig. 7 Projected balcony façade after the works conducted in 2018, detail п

126 погледи и пмишљења

127

УДК 711.73 711.523.025

СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ

МОБИЛНОСТ И ПРИСТУПАЧНОСТ У ИСТОРИЈСКИМ ГРАДСКИМ ЧЕТВРТИМА

Сажетак: Историјске градске четврти су делови града са вредним архитектонским фондом формирани на урбаној матрици која датира много пре појаве аутомобила. Разни садржаји, старост и вредност изграђених елемената чине их атрактивним местом које привлачи и ту- ристе и остале житеље града. Управљање мобилношћу и обезбеђивање приступачности готово да су највећи изазови са којима се ис- торијске четврти суочавају. Квалитет саобраћајних решења има велики утицај на физичке, економске, социјалне и еколошке елементе који су дефинитивно од кључног значаја за „добробит” историјског простора. Све присутније разумевање да је урбано наслеђе необ- новљив ресурс, чије очување доприноси јачању идентитета и очувању меморије друштва, утицале су на развој стратегија базираних на принципима одрживог развоја које настоје да уместо прилагођавања уличне регулације саобраћајним условима, саобраћајне усло- ве прилагоде постојећој регулацији улица. Развијен је читав низ техника управљања саобраћајем у историјским деловима града како би се обезбедила алтернатива аутомобилу, побољшала јавна безбедност и унапредила урбана средина. Полазећи од става да се ниједна мера која искључује саобраћај не сме посматрати изоловано како би се ови историјски делови гра- да одржали живим, рад даје осврт на поједина саобраћајна решења вазана за управљање мобилношћу у историјским срединама, с циљем да укаже и на позитивне и на негативне утицаје саобраћаја и на смернице којима би се требало руководити приликом пројек- товања и планирања. Кључне речи: историјске четврти, мобилност, приступачност, пешачка зона, корисници

Abstract: Historic city quarters are parts of the city with a valuable architectural fund, formed upon an urban matrix that dates long before the appear- ance of automobiles. A variety of content, the history and value of the constructed elements make them highly appealing, attracting both tourists and other residents of the city. Managing mobility and ensuring accessibility may be the greatest challenges faced by the histori- cal neighborhoods. The quality of traffic solutions has a major impact on the physical, economic, social and environmental elements that certainly act as the crucial aspects for a historical area’s "well-being". The ever growing awareness of urban heritage as a non-renewable resource, whose conservation contributes in strengthening the identity and preserving the collective memory of a society, encouraged the development of strategies based on sustainable development principles that seek to adapt the traffic conditions to the existing street zoning, rather than vice-versa. A range of traffic management techniques have been developed in the historical city quarters parts in order to provide an alternative for cars, improve the public safety and enhance the urban environment. Starting from a perspective that no traffic exclusion measures should be viewed in isolation in order to maintain the vivaciousness of these historical areas, the article presents an overview of certain traffic solutions for managing mobility in historical neighborhoods, with the aim of highlighting both the positive and negative impact of traffic, as well as the guidelines to be considered in the process of planning and design. Keywords: historical quarters, mobility, accessibility, pedestrian zone, users

сторијскe четврти су углавном централни де- да, али и од осталих средина, чинећи их атрактив- лови града са груписаним материјалним и ду- ним местом које привлачи и туристе и остале житеље ховним слојевима прошлости са историјским града. Њиховим очувањем обезбеђује се настајање и И 1 споменицима, музејима, црквама и другим вредним трајање меморије урбаних подручја. Виталност исто­ објектима и садржајима. Старост изграђених елеме- ријских средина лежи у континуираном коришћењу ната, присуство зграда јединствене архитектонске зграда и отворених простора. Уређење и одржавање или монументалне вредности и разноврсни садржаји јавних простора, пренамена старих грађевина и њи- ове делове града индивидуализују од остатка гра- хово прилагођавање савременим функцијама уз од-

129 светлана димитријевић марковић

Сл. 1 / Велике саобраћајне гужве и недостатак места за паркирање утичу на квалитет живота становника, а велика концентрација саобраћајних знакова и семафора заклања поглед на историјске грађевине. (https://www.pps.org/article/livememtraffic)

говарајућу финансијску подршку могло би доприне- ке, економске, социјалне и еколошке елементе који ти том циљу, под условом да се пажљиво спроводи и су извесно од кључног значаја за добробит историј­ да је и очување функције становања подједнако за- ског простора. ступљено. У стварности, историјски делови града су сложени простори унутар којих се одвија оно што се Утицај саобраћаја у историјским срединама назива „напетост промена”. Овај израз се односи на Саобраћај има велики утицај на историјску сре- сложеност процеса адаптације старих у нове функ- дину, како позитиван тако и негативан. Највећи по- ције.2 Док су историјски центри у прошлости карак- зитиван ефекат саобраћаја огледа се у обезбеђивању терисали стамбене, верске и комерцијалне функције, приступачности историјске средине. Добра сао- сада се морају прилагодити новој функцији заснова- браћајна повезаност пресудно утиче на виталност и ној на значају културних ресурса (наслеђе, различити одрживост средине осигуравајући њено друштвено догађаји, итд.) и туризму као активности која постаје и економско благостање. Сем обезбеђивања лаке до­ све важнија у животу центра града3. Ова транзиција ступности самог места, под приступачношћу у овом се одвија у тренутку и може се назвати „урбана про- раду подразумева се и омогућавање лаког кретања мена”. У оквиру флексибилног акумулационог капи- свим категоријама становника. Унапређивање по- тализма, како истиче Харви, градови се појављују као стојеће саобраћајне мреже може, такође, да повећа изложбени простори који подстичу на продају „брен- атра­ктивност историјске средине, учини је комфор- да”, који је повезан са вредновањем свих врста кул- нијим и безбеднијим местом. С друге стране, увођење турних, уметничких и споменичких ресурса.4 У овом нових саобраћајних траса или проширивање по- контексту промена и транзиције, управљање мобил- стојећих уличних регулација (како би била прилагође- ношћу један је од највећих изазова са којима се ис- на потребама моторног саобраћаја, што је у прошлос- торијске средине суочавају. Проблеми вазани за мо- ти био чест случај) може нанети велику и у већини билност људи и робе уобичајени у свим историјским случајева непоправљиву штету историјској средини. срединама генеришу групу специфичних проблема, Саобраћај утиче на различите кориснике про­ чији начин решавања има велики утицај на физич- стора. Са једне стране ту су становници историјских

130 Мобилност и приступачност у историјским градским четвртима

Сл. 2 / Улице у историјским четвртима су формиране много пре појаве аутомобила, те својим ширинама и начином вођења нису прилагођене условима моторног саобраћаја. (лево: фотографија аутора, десно: https://turtleshell2.wordpress.com/tag/duomo-siena/)

четврти, много мобилнији него становници истих у до стагнације или економског слабљења исто- прошлости, који морају да одлазе на посао изван исто­ ријских четврти. ријских четврти у којима живе. Са друге, ту су тури­ 3. Напетост изазвана циркулацијом возила и пешака сти и остали житељи града који због забаве или посла доводи до психичке и физичке несигурности пе- долазе у историјски део града, и који желе да својим шака и све присутније раздражљивости свих ко- аутомобилом приђу што ближе делу града или обје­ рисника простора. Ти простори из безбедоносних кту који посећују. Проблеми и једних и других могу се разлога непривлачни су и туристима, који за своје разврстити у неколико група: активности траже слободно, мирно и атрактив- 1. Велике саобраћајне гужве и недостатак места за није окружење. паркирање утичу на квалитет живота становни- 4. Велика концентрација саобраћајних знакова и се- ка у историјским четвртима. Отежан им је тран- мафора са циљем да регулише саобраћај заклања зит кроз сопствени простор боравка, суочени су поглед на историјске грађевине и има негативан са осећањем „инвазије” које аутомобили изази- визуелни ефекат на историјску средину;5 вају у овим врло осетљивим просторима. Муко- трпне и неретко неуспешне потраге за слободним Препоруке Савета Европе паркинг-местом у близини својих станова, поја- Препознајући опасност коју саобраћај, пре свега чавају осећај скучености. Дугорочно, ови про- аутомобилски, може имати по наше градове Савет Ев- блеми могу довести до премештања мобилнијег ропе закључује: становништва у друге делове града, демографско Аутомобили угрожавају градове путем буке, фи- старење и пражњење историјских четврти. зичке и психичке несигурности и загађивањем вазду- 2. Отежана могућност приступа транспортним во- ха. Ако се ништа не учини, друмски саобраћај, посебно зилима за снабдевање хотела, робних кућа и приватни аутомобили и камиони, разориће не само гра- других објеката са комерцијалним садржајима дове, него ће у великој мери утицати и на разарање уку- умањује њихову функционалност, што доводи пне околине, пре свега преко ефекта „стаклене кугле”.

131 светлана димитријевић марковић

Сл. 3 / Формирање пешачке зоне у Минхену праћено је паралелном изградњом подземне и надземне градске железнице које омогућавају да ова зона буде доступна и добро повезана са осталим деловима града. (http://www.muenchen.de/sehenswuerdigkeiten/orte/120347.html)

Како би се решили постојећи проблеми, предлаже се могу имати по историјску целину како би се на време поштовање следећих принципа: одустало од истих уколико се утврде њихове негативне 6 • Редуковање обима дневних путовања, нарочи- последице. то кретања приватним аутомобилом: кључно ре- Управљање мобилношћу у шење налази се у новој стратегији просторног и историјским срединама урбанистичког планирања које фаворизује прин- цип „компактног града” тј. интеграције места ста- Историјске средине формиране су много пре поја- новања са радним местима, и другим центрима ве аутомобила, када су била доминантна пешачка, од- активности; носно кретања колима на вучу, па самим тим својом ширинома и начином вођења улице нису прилагођене • Вођење рачуна о очувању животне средине при условима моторног саобраћаја. Уједно, урбана мор- организовању мобилности у граду и равноте- фологија уских и кривудавих улица неретко је праће- жи различитих типова комуницирања: предност на „покренутом” морфологијом што још више отежава јавног транспорта у односу на приватни, увођење кретање и паркирање аутомобила. Прилагођавање по- рестрикције и онемогућавање тешким теретним стојећих улица саобраћајним условима у датим околно- возилима да улазе у поједине архитектонски изу- стима недвосмислено доводи до конфликта, па се као зетно вредне делове града, увођење накнаде и ли- једини исправни пут наметнуо приступ који настоји да митирање времена за паркирање у центру града. саобраћај прилагоди могућностима саобраћајница. • Рехабилитација социјалне функције улице: по- Управљање мобилношћу у датим околностима већањем њене безбедности, дизајнерским мера- има велике реперкусије за живот у историјским че­ ма и увођењем атрактивних висококвалитетних твр­тима у целини, које се морају посматрати као живи приватних и јавних комерцијалних активности на и динамички ентитет. Погрешно управљање мобил- истакнутим­ и карактеристичним местима. ношћу може изазвати пад пословања, пад броја ту- Све ове активности захтевају координисан и инте- ристичких посета, старење и пражњење историјских грисан рад урбаниста и институција надлежних за сао- четврти чија виталност зависи од начина на који се браћај (у фази израде плана, пре свега стратешког што, ограничава кретање приватних и других возила и како у нашој пракси није случај), како би се избегли нега- се креирају простори за пешаке, начина регулисања и тивни утицаји по историјску средину. Такође, потре­ организовања паркинга и јавног превоза. Рестрикција бно је у најранијој фази анализирати све могуће после- употребе приватних возила као мера кореспондира са дице које предложена саобраћајна решења и режими стратегијама које промовишу пешачка кретања и ства-

132 Мобилност и приступачност у историјским градским четвртима

Сл. 4 / Кроз главну трговачко-пешачку улицу Истанбула (Исти­ Сл. 5 / Сем обезбеђивања доступности самог места, под при­ клал џадеси) саобраћа трамвај и помаже у савладавању њене сту­пачношћу у овом граду подразумева се и могућност лаког дужине. Слично је и у Грацу (http://www.hurriyetdailynews.com/ кретања свих корисника (http://wheelchairtraveling.com/wp- historic-tram-on-istanbuls-istiklal-avenue-back-in-operation-125011) content/gallery/israel/smartrip 9.jpg)

рање пешачких зона, али се при трансформацији зоне треба да буде праћено појачаним јавним превозом, као и у пешачку мора обратити пажња на следеће: Прво, ау- формирањем паркинг простора по ободу пешачке зоне.7 томобили су неопходни, тако да станари ових делова На овим паркинг просторима8 своје аутомобиле би ос- града не би требало да имају мања права од осталих у тављали грађани из других делова града, као и туристи, другим деловима града који могу доћи, зауставити се, а одакле би у зависности од растојања пешице или јав- утоварати и истоварати робу и паркирати се у близи- ним превозом стизали до жељеног одредишта. ни својих домова. Друго, забрана циркулације возила Тек испуњавањем свих ових услова може се дуго- може проузроковати затварање многих предузећа која рочно повећати атрактивност и посећеност зоне, донети се налазе у историјској четврти. Из ових разлога при- корист трговцима и угоститељима, а самим тим и граду мена агресивне политике, нарочито уколико се спро- и подстаћи даље улагање у обнову грађевина како би се води као изолована мера, може негативно да се одрази постигла већа атрактивност и виталност ових зона. на виталност историјских четврти и довести до многих У историјским зонама се не треба руководити нежељених последица укључујући и изостанак очеки- само економским просперитетом, већ треба имати на ване економске добити. уму да се позитивни економски ефекти не одразе не- гативно на очување идентитета и утврђене вредности Пешачке зоне целине. Повећање атрактивности једне зоне утиче и на Искључивање моторног саобраћаја и формирање повећање цене закупа у њој, што за последицу може пешачких улица и зона у централним деловима града имати измештање малих, локалних, трговинских и постала је карактеристика готово свих европских гра- угоститељских радњи које себи не могу да приуште дова. Овом мером омогућено је да она постану безбе- високу цену закупа. То се одражава на карактер цели- днија места за пешаке, којима је пак пружен бољи и без- не која њиховим измештањем губи свој идентитет, јер беднији поглед на вредне историјске зграде, створени без њих, а са присуством радњи великих трговинских су предуслови за бољи дизајн улице. Међутим атрак- ланаца које ту цену могу да приуште, све пешачке зоне тивност, посећеност и виталност зоне заснивају се на почињу да личе једна на другу.9 низу пратећих правилно донесених одлука почев од из- бора зоне за трансформацију у пешачку, њеног правил- Предуслови за успешност трансформације ног димензионисања и дизајнирања и предузимања од- зоне у пешачку говарајућих мера којима би се осигуравала њена добра Два су основна предуслова за успешност тран- повезаност са осталим деловима града. Друго, увођење сформације зоне у пешачку: у улици мора постојати рестрикције за кретање приватних моторних возила изражена­ пешачка активност пре него што се из ње

133 светлана димитријевић марковић

Сл. 6 / Трансформација Кнез Михаилове улице у пешачку, допринела је да она постане једна од атрактивнијих и посе­ ­ћенијих улица у граду. Планирано проширење пешачке зоне на околне улице, уколико би било праћено измештањем станица јавног превоза, може се негативно одразити на доступност и коришћење простора Београдскe тврђавe

искључи­ моторни саобраћај, и то не сме бити изолова- небезбедним местом, поготово ноћу. То може резул- на мера већ мора бити праћена читавим пакетом других тирати и неповољним економским ефектима. У самом мера којима се решавају потребе станара и корисника средишту пешачких зона и у Минхену и у Бечу на- пословног простора и обезбеђује њена лака доступност лази се станица подземног јавног градског превоза. и повезаност са осталим деловима града,10 што између И остала стајалишта метроа и других станица јавног осталог потврђују и две успешне пешачке зоне у Мин- градског превоза размештена су по ободу језгра и хену и Бечу. Формирање пешачке зоне у Минхену било омогућавају лаку доступност и пријатне шетње по је праћено паралелном изградњом подземне железнице пешачкој зони. Кроз главну трговачко-пешачку улицу и надземног брзог градског воза (U-banh и S-banh) који- у Истанбулу Истиклал џадеси (İstiklal Caddesi) сао- ма је омогућена њена лака доступност и повезаност са браћа трамвај и помаже у савладавању њене дужине. осталим деловима града.11 Цео систем је добро повезан Слично је и у Грацу. са трамвајским и аутобуским саобраћајем, пројектоване У Београду је трансформација Кнез Михаилове су јавне гараже и паркирање уз метро станице. Приме- улице у пешачку довела до тога да она постане једна ном оваквог концепта поред драстичног смањења броја од атрактивнијих и посећенијих улица у граду. Сав- аутомобила у центру смањено је загађење ваздуха за ладива дужина, као и близина и повољан размештај четвртину. Формирање пешачке зоне у Бечу праћено је, стајалишта јавног градског превоза доприносе њеној такође, увођењем капацитетног градског шинског пре- посећености. Планирано повећање пешачке зоне уко- воза којим је омогућена њена лака доступност.12 лико би оно укључило и Васину улицу и било праћено Приликом трансформације зоне у пешачку тре- измештањем станица градског превоза са Студенског ба анализирати и њену величину, односно како ће се трга, имајући у виду горе наведено, уместо позитив- дужине очекиваних пешачких кретања, по њој и ка них могло би довести до негативних ефеката. Подручје њој од стајалишта градског превоза одразити на њено Калемегдана, односно Београдске тврђаве је такође пе- коришћење. Потпуна забрана моторног саобраћаја и шачка зона. Својевремено измештање тролејбуске ста- креирање великих пешачких зона које изискују дуге нице из Рајићеве на Студенски трг повећало је дужи- и заморне шетње могу одбити пешаке и начинити их ну пешачког кретања и проузроковало да ово подручје

134 Мобилност и приступачност у историјским градским четвртима

Сл. 7 / Техничким решењима за успоравање кретања и самом геометријом улице возачи морају да возе одређеном брзином и да се понашају у складу са очекивањима. (https://globaldesigningcities. org/publication/global-street-design-guide/designing-streets-people/designing-for-motorists/traffic- calming-strategies/)

постане недоступније појединим категоријама ста- на жељени ниво. Обично је то 30 км на час. „Улице новништва. Укидањем станица на Студенском тргу, без пројектоване применом ових мера не требају упозо- реализованог метроа и његових приступних станица на рења, нити знаке за ограничавање брзине, као ни сао- овом подручју, ова већ сада за кретање непријатна пу- браћајце који би кажњавали недисциплиноване возаче. тања била би још дужа и питање је како би се то одра- Возачи бивају лимитирани самом геометријом улице зило на посећеност, не само Калемегдану тј. Београд- да возе одређеном брзином и да се понашају у складу ској тврђави већ и деловима Кнез Михаилове улице.13 са очекивањима”.14 На пријатност кретања по пешачкој зони поред ду- Техничка решења која се примењују за успора- жине путања и њихове повезаности са стајалиштима вање кретања возила у таквим улицама су: скраћивање јавног градског превоза, утиче и њена прилагодљивост дубинске визуре постављањем физичких и визуелних кретању свим категоријама становника, па зато поред баријера, постављање плитких рампи на улазу у ули- дужине дистанце, треба анализирати и нагибе улица и цу или учесталим постављањем издигнутих пешачких разне друге препреке које утичу на кретање. Све услове прелаза до нивоа тротоара, подужном организацијом за проходност пешачке зоне треба имати у виду и при- уличног паркирања наизменично једном, па другом ликом израде пројеката за уређење и поплочавање ули- страном улице, промене у поплочавању и сл. ца. Уместо потпуног искључивања моторног саобраћаја, Поред контролисања брзине кретања возила дуж свакако је боља препорука ограниченити приступ мо- улице посебна пажња се усмерава на решавање раскр­ торном саобраћају (тј. дозволити кретање само поједи- сница, као места потенцијалног конфликта између пе- ним врстама средстава јавног превоза) или примењива- шака и аутомобила, као и аутомобила међусобно. Оне ти техничке мере за успоравање саобраћаја како би се се у овим случајевима дизајнирају тако да возила смањили конфликти између аутомобила и пешака. могу лако и безбедно да скрену из једне улице у дру- гу, а да при томе њихова геометрија и детаљи дизајна Мере за успоравање саобраћаја сведу потенцијалну опасност на минимум. У ту сврху Техничке мере за успоравање саобраћаја користе примењују се мањи радијуси кривина од уобичајених се како би се брзина кретања аутомобила ограничила прилагођених искључиво аутомобилима, поставља се

135 светлана димитријевић марковић

Сл. 8 / Смањењем брзине кретања возила и одговарајућим уређењем екстеријера улице, реафирмише се њена социјална улога као безбедног и пожељног места за окупљање. (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/79/ Eastgate_Street%2C_Chester_1. Jpg)

кружно острво на средини раскрснице чиме се кроз за дизајн улице и као и примену одговарајућих тех- промену правца кретања у самој раскрсници успора- ничких мера за успоравање саобраћаја у историјс- ва кретање возила, постављају се издигнути пешачки ким срединама не постоје. Приликом избора треба прелази на прилазу раскрсници и слично.15 се придржавати општих правила да ниједна од пла- Смањивањем брзине кретања конвенционална нираних мера не сме осиромашити постојећи карак- хијерархија између возача и пешака се мења и они по- тер подручја, као и да мора одговорити на разне за- стају равноправнији корисници овог простора. Одгова- хтеве. У неким историјским целинама мале ширине рајућим уређењем екстеријера улице, реафирмише се постојећих улица и њихова спонтано настала непра- даље њена социјална улога као безбедног и пожељног вилна регулација често су саме по себи довољне да места за окупљање. Приликом избора зоне за рекон- успоре брзину саобраћаја на жељени ново, поготово струкцију улица по овом систему, мора се водити ра- у улицама где је као завршна материјализација при- чуна да се ради о зони у којој највећи део саобраћаја мењена коцка или облутак. Међутим искључивом има одредиште (циљ кретања) у самој зони16, и где је применом само макадама и калдрме повећава се бука ток саобраћаја максимално 100–300 аутомобила на сат и отежава кретање хендикепираних лица. Комбина- у временским шпицевима. цијом традиционалних материјала и савремених тех- ничких решења може се постићи жељена равнотежа Нека питања у вези са дизајном између конзерватоских и захтева за лако кретање свих Брига за дизајн улице доводи до повећања атра­ категорија корисника. Такође, приликом укидања де- ктивности зоне и редефинисања социјалне улоге нивелације између коловоза и тротоара потребно је улице, јер док физичке творевине усмеравају токо­ размотрити како ће се та мера одразити на карактер ве, а садржаји дефинишу циљеве, опремање нуди до­ простора. Традиционална денивелација коловоза и живљај и утиче на понашање.17 Стандардна решења тротоара може бити важна и визуелно и историјски

136 Мобилност и приступачност у историјским градским четвртима

Сл. 9 / Поштовањем историјских материјала у комбинацији са савременим постиже се равнотежа између очувања историчности места и приступачности простора за све категерије становника (лево: http://2030palette.org/shared-streets/, десно: http://www.slrobert­ son.com/galleries/europe/germany/munich/sendlinger-strasse-munich.htm)

за очување карактера целине што може оспорити ре- стигне равнотежа између историчности са једне шења која интегришу ове нивое у један. Избор правог и приступачности простора за све категерије ста- решења условљен је целовитим сагледавањем про- новништва са друге стране; блема и добро спроведеном анализом, која треба да • при размештају и концентарацији саобраћајних помогне у разумевању историјског карактера просто- ознака узети у обзир и очување визура ка вредно- ра, присутности и важности свих историјских слоје- ваним грађевинама; ва. Затим, у односу на дефинисани карактера просто- ра треба разматрати утицаје понуђених дизајнерских • уграђивати квалитетне материјале и планирати 18 решења како би се изабрало оно које највише допри- њихово одржавање. носи његовом очувању. Све радове је потребно планирати укључивањем Основни принципи којима се приликом пројекто- шире заједнице. За подручја обнове пожељно је из- вања треба руководити су: рађивати и урбанодизајнерске приручнике за уређење • поштовати традиционалне форме улица и њених зоне, башти, излога, постављање реклама и упоредо са материјала и одступања свести на минимум; унапређивањем дизајна улице обновљати и фасаде. • поштовати и унапредити јединствени карактер Закључак места, а не прибегавати стандардним решењима; Управљање мобилношћу и приступачношћу у • поштовати историјске материјале и детаље (у ули- историјским срединама је сложена и захтевна актив- цама са историјским засторима потребно је очува- ност, која изискује бројна промишљања и анализе, јер ти изворни начин поплочавања) у комбинацији са наизглед атрактивна решења могу донети дугорочне савременим техничким решењима тако да се по- проблеме. Пре коначног определења за једно од ре-

137 светлана димитријевић марковић

шења неопходно је утврдити да ли је њиме постигну- требом да се поштује историјска средина и обезбеди та равнотежа између конзерваторских циљева, бриге прихватљив квалитет живота за све грађане у њој. То, за окружење, економских, безбедноносних и технич- између осталог, подразумева активно укључивање и ких могућности. Такође, потребно је у најранијој фази шире заједнице. анализирати све могуће последице које предложена саобраћајна решења и режими могу имати по исто- Мр Светлана С. Димитријевић Марковић, ријску целину и све кориснике простора, и определи- архитекта ти се за оно које ће подмирити захтеве за економским Завод за заштиту споменика културе града Београда растом и саобраћајном мобилношћу друштва са по- [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] Признавање и поштовање јединствености сваког места има 9] Federal Highway Administration 1994. снажан утицај и на мотивацију, идентитет и добробит грађана. 10] Исто. 2] Према Pazos and González: 2013, цитат: Troitiño, V.M.A. (1998), 11] Исто Turismo y desarrollo sostenible en ciudades históricas. Ería, 47, 12] Станојловић 2016. 211–228. Oviedo: Department of Geography. University of Oviedo. 13] Димитријевић Марковић 2018. 3] Lütke and Weigel: 2001. 14] Department of Enviroment and Planning, Traffic Authoritu of New 4] Harvey: 2001. South Wales and Land Commision of New South Wales 1983. 5] Federal Highway Administration 1994, Pazos and González: 2013. 15] Димитријевић и Махајловић 2000. 6] Стојков и Јањић: 1996. 16] Ова мера би се могла применити и када се планираним сао- 7] Pazos and González: 2013. браћајним решењима утиче на промену режима, праваца и обима кретања у зону. 8] Цена паркирања би у њима требала да буде што јeфтинија, а Pazos and González: 2013, сматрају да корисницима треба по- 17] Cullen 1990. нудити и бесплатну варијанту. 18] Oldham and Rochdale Metropolitan Borough Council

ЛИТЕРАТУРА

Department of Enviroment and Planning, Traffic Authoritu of New Oldham and Rochdale Metropolitan Borough Council , Public Realm South Wales and Land Commision of New South Wales, (1983), The Design Guide A guide to creating good streets and spaces“, http:// Streets Where We Live – A Manual for the Design of Safer Residential www.rochdale.gov.uk/pdf/2008-09-12-public-realm design-guide.pdf, Estates, Sydney: Land Commission of New South Wales, 04. 03. 2017.

Димитријевић, С. и Михајловић, Д. (2000), Могућности плани­ Pazos О., M. and González, L., (2013). Mobility management in a рања безбедних стамбених улица – мит или стварност, у: Прин- historical and tourist city: the case of Santiago de Compostela (Spain), ципи и пракса одрживости у развоју насеља у Србији, Зборник ра- The Overarching Issues of the European Space. Ed. Faculdade Letras дова – књ.1, Удружење урбаниста Србије, Косјерић, 202–210. Universidade do Porto, 237–267.

Dimitrijević Marković S. and Dželebdžić M. (2006), Traffic Manage­ Станојловић, А. (2016), Пешачке зоне у старим градским језгрима, ment in Historic Areas – Problems, Recommendation and Practices,у Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе града Traffic Interventios in Historic Town Centres – The Example of the Београда. Panagia – peninsula in Kavala, Working Papers Book, International Stojkov, B. и Janjić, M. (1996), URBANIZAM Evrope : evropska ur- Confference by DANEK „City of Kavala Development Enterprise“. banisticka povelja, osnovni aspekti odrzivog razvoja ljudskih naselja Kavala. - HABITAT II (Ujedinjene nacije), uloga drzave u prostornom i urba- nistickom planiranju - (OECD), Beograd: UUB i Urbanistički zavod Димитријевић Марковић, С. (2017), Управљање саобраћајем у ис­ Beograda. торијским срединама, проблеми и препоруке, у: Саобраћајни и ин­ фраструктурни системи, природни ресурси и еколошки аспекти Traffic management in historic areas, http://cadw.gov.wales/docs/ca­ заштите животне средине, Зборник радова IX научно-стручна dw­/publications/TRAFFIC_MANAGEMENT_IN_HISTORIC_AREAS_ конференција са међународним учешћем, Београд: Удружење ин- EN.pdf, [1. 2. 2017] жињера Београда, 44–53. Federal Highway Administration, (1994) Traffic Calming, Auto- European Commission Directorate-General for the Environment Restricted Zones and Other Traffic Management Techniques – Their Reclaiming city streets for people: Chaos or quality of life?, http:// Effects on Bicycling and Pedestrians, Publication No. FHWA- ec.europa.eu/environment/pubs/pdf/streets_people.pdf 04. 3. 2017 PD-93-028, Washington.

138 Мобилност и приступачност у историјским градским четвртима

Harvey, D. (2000), Spaces of Hope, Edinburgh: Edinburgh University Cullen G. (1990), Gradski pejzaž, Građevinska knjiga, Beograd, Press. Lütke, D. E. Weigel, O. (2001). Revitalization of the city centre: A Historic England, Streets for All: 5 Traffic Calming. https://content. challenge for town development in Leipzig | [Revitalisierung der historicengland.org.uk/images-books/publications/streets-for-all-5- Innenstadt - Herausforderung fuer die Stadtentwicklung in Leipzig]. traffic-calming/traffic-calming.pdf/ [1. 2. 2017] Berichte zur Deutschen Landeskunde 75 (2–3), pp. 205–217.

Summary: SVETLANA DIMITRIJEVIĆ MARKOVIĆ

MOBILITY AND ACCESSIBILITY IN HISTORICAL CITY QUARTERS

Mobility management represents one of the key challenges faced by historical city districts, the parts of a city with valuable architectural funds established upon an urban matrix that dates well before the appearance of automobiles. In the recent decades, numerous strategies have been developed to adapt the traffic to the existing street zoning plans, as opposed to the planners’ previous efforts to adapt the streets in historical areas in line with the increasing traffic density. The great- est positive effect of traffic for a historical environment is its impact regarding accessibility. This term implies the ease of site access, as well as the ease of navigating across the area. Solid traffic connectivity has a crucial impact on the vitality and sustainability of a historical quarter’s, ensuring its social and economic well-being. Traffic improve- ments to the existing network can increase the attractiveness of a historical neighborhood, making it a more comfort- able and safer place. A number of traffic management techniques have been developed for the historical city quarters, to provide an alternative to cars, improve the public safety and enhance the urban environment. These techniques are based on the improvement of public transport, encouraging pedestrian and bicycle traffic, forming pedestrian streets and zones (as well as the streets allowing only public transport along with pedestrians), introduction of bicycle paths network and the various technical measures slowing down the movement of vehicles. The exclusion of motor transport and the establishing of pedestrian streets and zones in central city areas has become a typical feature in nearly all European cities. This measure made the areas a safer place for pedestrians, while enabling better and safer viewing of valuable historical buildings, and ensuring the conditions for a better street design. In order to keep these historic districts alive, no measures that exclude traffic should be considered in isolation. The sustainability of the attractiveness, visibility and vitality of the zones is based on a series of thoughtful decisions, starting from the selection of area to be transformed into a pedestrian zone, its proper dimensioning and designing, the application of appropriate measures which would ensure easy navigation across the area, as well as its good connectivity with the rest of the city. In the given circumstances, mobility management imposes a significant impact on the life in historical neigh- borhoods in general, which need to be observed as a living and dynamic entity. The measure of restricting the use of private vehicles corresponds to the strategies promoting pedestrian traffic and the formation of pedestrian zones, but resorting to aggressive policies, particularly if implemented as an isolated measure, can negatively affect the vi- tality of historical neighborhoods and lead to many unintended consequences, including the absence of the expect- ed economic gain. Inadequate mobility management can cause a decline in business performance and tourist visits, produce aging or vacant historic districts, as their vitality depends on the manner of restricting access to private and other vehicles, and the manner of organizing the pedestrian zones, parking system and public transport. The historical districts should not be guided by economic benefits as a crucial motive, but be careful to ensure that the positive economic effects do not impose a negative impact on the preservation of the zone’s identity and exhibited value. Furthermore, to enable accessibility and easy movement across the district for all citizens, traditional materials should be combined with modern features in designing the street exterior. All of the analyzed activities seek a coordinated and integrated work of urban planners, conservationists and trans- port authorities (from the stage of designing the plans, primarily strategic, which is rarely the case in our country), as well as active involvement of a broader community in order to prevent negative impacts on the historical quarter. It is also essential, at the earliest possible stage, to analyze all the potential consequences that may arise from the proposed traffic solutions and regimes, both for the historical complex and all of its users, and opt for those that reconcile the eco- nomic growth and traffic mobility requirements, with the need to preserve the historical environment and provide a rea- sonable quality of life for all citizens.

139 светлана димитријевић марковић

Illustrations

Fig. 1 Large traffic congestion and a lack of parking spaces pose as a negative impact on the quality of life, while a multitude of traffic signs and lights obstruct the view of historical buildings. (Source: https://www.pps.org/article/livememtraffic) Fig. 2 The streets in historical quarters have been formed well before the invention of automobiles, hence their width and course not being aligned with the modern-day motor traffic. (Source: left – author’s photograph, right - https://turtleshell2.wordpress. com/tag/duomo-siena/) Fig. 3 The process of establishing the pedestrian zone in Munich was accompanied by parallel construction of the underground and above-ground high-speed railway, enabling easy access to the pedestrian zone and a good connection with other parts of the city. (Source: http://www.muenchen.de/sehenswuerdigkeiten/ orte/120347.html) Fig. 4 The main shopping and pedestrian street in Istanbul (Istiklal Cad- desi) accommodates a tram line, which helps walkers in handling its length. A similar concept is seen in Graz. (Source: http://www. hurriyetdailynews.com/historic-tram-on-istanbuls-istiklal-ave- nue-back-in-operation-125011) Fig. 5 Along with ensuring easy access to a certain location, in this article, accessibility is also perceived as the quality of enabling easy movement across the location for all the users (Source: http://wheelchairtraveling.com/wp-content/gallery/israel/ smartrip_9.jpg) Fig. 6 The transformation of Knez Mihailova street to a pedestrian area made it one of the most attractive and most visited streets in the city. The planned expansion of the pedestrian zone to the neighboring streets, if accompanied by a relocation of public transport stops, could negatively impact the accessibili- ty and use of the Belgrade Fortress area

Fig. 7 Technical solutions for slowing down the movement of vehi- cles can be achieved with a street geometry imposing phys- ical limits to the driving speed and resulting in desirable be- havior. (Source: https://globaldesigningcities.org/publication/ global-street-design-guide/designing-streets-people/design- ing-for-motorists/traffic-calming-strategies/ )

Fig. 8 The reduced speed of vehicles and adequate design of the street appearance results in reaffirming its social role and -im age as a safe and desirable place of gathering. (Source: https:// upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/79/Eastgate_ Street%2C_Chester_1.jpg)

Fig. 9 Respect for the historical layers, combined with modern features, generates a balance between preserving a location’s historicity and its accessibility for all citizens (Source: left - http://2030pal- ette.org/shared-streets/, right - http://www.slr­o­ b­ ert­ son.com­ /galler­ - ies/europe/germany/munich/sendlinger-strasse-munich.htm)­

140 УДК 725.945(497.11) 730.04(497.11)

АЛЕКСАНДРА РИСТАНОВИЋ

САГЛЕДИВОСТ ЈАВНИХ СПОМЕНИКА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА БЕОГРАДА

Сажетак: Рад се бави разматрањем неколико значајних јавних споменика на подручју Београда у контексту њихове нарушене сагледивости и презентације у простору, где се често као проблем јавља неадекватна садња растиња испред прочеља или непримерено по- стављање објеката попут аутобуских стајалишта, телефонских говорница, саобраћајне сигнализације, урбаног мобилијара и пар- кинг места у непосредној близини споменика. Кључне речи: сагледивост јавних споменика Београда, споменичко наслеђе Београда, скулптура у јавном простору

Abstract: The article analyzes a number of significant public monuments in Belgrade, in the context of their compromised visibility and presenta- tion in their surroundings, with common problems being inappropriately planted vegetation facing the front side of the monuments, or in- appropriate placement of facilities such as the bus stops, telephone booths, traffic signalization, street furniture and parking lots in close vicinity of the monuments. Keywords: Visibility of public monuments in Belgrade, monuments as cultural heritage of Belgrade, public art sculpture.

оквиру разматрања унапређења презентације године који је постављен 1979. године. Након што је у простору јавних споменика на подручју Бе- 1915. године стари споменик Карађорђу који се на- У ограда, као нарочити проблем јавља се лоша лазио испред Карађорђеве капије Београдске тврђаве сагледивост појединих значајних споменика, чија је уништен од стране аустроугарске војске током окупа- укупна презентација у простору често нарушена не- ције Београда у Првом светском рату, нови споменик адекватном садњом растиња или непримереним по- Карађорђу био је поново подигнут седам деценија кас- стављањем објеката попут аутобуских стајалишта, те- није, на важном стратешком месту логора Карађорђеве лефонских говорница, саобраћајне сигнализације или устаничке војске на Врачару. Поставком споменика на урбаног мобилијара испред прочеља и у непосредној земљаном узвишењу са доминантним објектом храма близини споменика. Светог Саве у његовом зачељу, успостављена је пре- Међу значајнијим јавним споменицима Београда зентација у простору којом се наглашавају монумен- нарушене сагледивости можемо издвојити споменик талност и доживљај херојског карактера личности Ка- Карађорђу1, дело Сретена Стојановића израђено 1955. рађорђа, обновитеља српске државности 1804. године

141 александра ристановић

у доба османске доминације; херојски доживљај спо- Споменик незнаном јунаку на Авали3 истог ауто- меника у Београду је наглашен у поређењу са постав- ра, где Мештровић физички уклања са врха Авале ос- ком истоветног одливка овог споменика у Подгорици, татке средњовековне тврђаве Жрнов како би створио где је споменик Карађорђу постављен у равни посма- довољно репрезентативни плато за поставку свог спо- трача парковског партера и где су стога наведени атри- меника и омогућио дугачкак прилаз ка узвишењу от- бути монументалности у мањој мери наглашени. ворених визура на споменик, поред његовог маузолеја Око подножја прочеља брежуљкастог узвишења Његошу на Ловћену где је на жалост у истом циљу ук- на које је постављен нови споменик Карађорђу сађе- лоњена црква-капела Светог Петра Цетињског, пред- но је зеленило, првобитно у виду ниског декоративног ставља радикалне примере којима овај аутор драстич- засада који је прерастао у високо четинарско дрвеће и ним методама остварује репрезентативност простора данас заклања споменик са бочних страна, а затим и отворених театралних прилаза и визура за своја ост- реда листопадног дрвећа испред прочеља споменика у варења. Овом споменику прилази се узлазном широ- оквиру зеленог појаса који је формиран око већег дела ком степенишном стазом отворене дугачке визуре ка обода парка ка коме је споменик окренут; тако је спо- прочељу, чиме се додатно наглашава осећај пијетета и меник Карађорђу постепено поново уклоњен из ширег жељени значај приказаног. видокруга, да би данас готово у потпуности било оне- Презентација у простору још једног значајног могућено његово сагледавање са прочеља ван граница јавног споменика Сретена Стојановића, споменика Ње- парка. За разлику од истоветног споменика у Подго- гошу који је 1994. године постављен на платоу Фило- рици, споменик Карађорђу у Београду није предвиђен зофског факултета Универзитета у Београду, који важи за сагледавање из непосредне близине, на шта указује за готово најуспелије вајарско остварење у јавном његова поставка на земљаном узвишењу која тражи простору Београда, угрожена je умањењем и дегра- широке и отворене визуре. Поставком споменика на дацијом поља његовог визуелног сагледавања са про- ободу парка предвиђено је да се исти сагледава даље чеља. Главна визура на прочеље споменика оштећенa од његових граница, из правца Булевара ослобођења je како поставком телефонске говорнице, тако и сао- који представља главни правац сагледавања спомени- браћајног стајалишта и бетонског елемента испред зе- ка и визуру коју треба чувати отвореном. Тако је, на- лене површине која се налази испред споменика. шавши се челом окренут ка густом зеленилу, упркос Саобраћајно стајалиште постављено је и испред поставци на узвишењу, поглед на споменик заклоњен споменика Моши Пијаде у Македонској улици, ула- управо са позиције одакле је предвиђена његова зећи драматично у поље његовог сагледавања. На- најзначајнија визура из правца главних саобраћајних ведени споменик, дело реномираног југословенског комуникација, а посматрач је приморан да уђе у парк, вајара Бранка Ружића из шездесетих година прошлог да би након што је заобишао зелени појас испред и века, које је због својих ликовних и просторно обли- око споменика, пришао до подножја узвишења и са- ковних вредности проглашено за споменик културе гледао споменик, што је у контексту споменичке ме- (Одлука о утврђивању, „Сл. лист града Београда” бр. морије на ову изузетну историјску личност неприме- 16/87), представљало је изузетно уметничко остварење рено и знатно умањује пијетет и значај приказаног. које је својим савременим приступом и поставком зна- Као пример добре сагледивости можемо навес- чајно унапредило изглед и амбијенталне вредности ти било који споменик вајара Ивана Мештровића, трга у Македонској улици. Током времена његова пре- попут Споменика захвалности Француској у парку зентација у простору је деградирана, у највећој мери Калемегдан2, откривеног 11. 11. 1930. године у знак зах- поставком два саобраћајнa стајалишта непосредно валности за драгоцену помоћ и сарадњу српске и фран- испред споменика, али и прогресивним ширењем окол- цуске војске у Првом светском рату; позиција овог них башта кафића и ресторана, који су га угрожава- споменика на крају главне парковске алеје на месту не- ли користећи зелену површину око споменика за по- кадашњег споменика Карађорђу, користи истакнуту по- стављање свог инвентара до самог споменика, чиме је зицију над рекама са тврђавом у њеном зачељу, проду- изгубљен неопходан репрезентативни простор за ње- жавајући отворени прилаз ка споменику преко граница гово сагледавање. Овакве интервенције су уклоњене, парка дуж најзначајније градске улице (Кнез Михаило- донекле унапредивши презентацију овог споменика у ва) и даље. Дугачак фронтални прилаз истиче овај спо- простору, међутим до данас није пронађена могућност меник као посебно значајну визуелну одредницу града, решења главног проблема у виду измештања саобраћај- наглашавајући тиме значај приказаног. них стајалишта постављени испред споменика, па онa

142 Сагледивост јавних споменика на подручју града Београда

Сл. 1 / Споменик Карађорђу, рад Сретена Стојановића из 1955, Сл. 2 / Споменик Карађорђу у Подгорици (http://i0.wp.com/www. Светосавски плато (commons.wikimedia.org) in4s.net/wp-content/uploads/2014/02/polaganje-vijenca.jpg)

Сл. 3 / Споменик Карађорђу, заклоњена визура на споменик Сл. 4 / Споменик незнаном јунаку на Авали (ЗЗСКГБ) (ЗЗСКГБ)

и даље на овом месту угрожавају презентацију у прос- Деликатно моделована скулптура, скромних дименија, тору и сагледивост овог значајног вајарског дела у јав- постављена у оквиру фонтане пажљиво одређених и ном простору Београда. промишљених пропорција, омогућава жељени естет- Пример постепеног умањивања сагледивости и ски и визуелни акценат и садејство скулптуре и мо- презентације скулптуре у јавном простору Београда дернистичке архитектуре у позадини. Током времена, је и скулптура Женски акт са фонтане испред хотела обновама тротоара Булевара краља Александра, овај „Метрополˮ,4 која представља једину скулптуру ис- деликатан однос пропорција фонтане је нарушен, фон- такнутог аутора и утицајног југословенског вајара, Пе- тана је изгубила на висини у централном делу који тра Палавичинија са поставком у слободном простору носи скулптуру и делимично утонула у асфалт, а као Београда5. Палавичинјева скулптура у бронзи у оквиру основни проблем поставља се постепени губитак ви- фонтане испред хотела „Метрополˮ просторно и обли- зура на скулптуру повећањем саобраћајне фреквенције ковно заокружује целину простора платоа испред јед- и паркинга око фонтане током времена, чиме је у вели- ног од најзначајнијих модернистичких здања Београда. кој мери умањена сагледивост ове значајне скулптуре у

143 александра ристановић

Сл. 5 / Споменик Моши Пијаде, дело Бранка Ружића, трг у Сл. 6 / . Споменик Моше Пијаде, садашње стање (ЗЗСКГБ) Македонској улици, око 1970. (ЗЗСКГБ)

Сл. 7 / Фонтана испред хотела „Метропол”, заклоњена Сл. 8 / Заклоњена визура на спомен-бисту Живојину Мишићу, визура на скулптуру (ЗЗСКГБ) Булевар Живојина Мишића у Београду (ЗЗСКГБ)

јавном простору Београда, па је данас могућност њеног овај значајан проблем треба обратити посебну пажњу, сагледавања на жалост условљена бројем посетилаца имајући у виду деликатан однос пропорција постамен- хотела и паркираних аутомобила. Taкође, претварањем та и скулптуре, тражећи одговарајуће решење прили- фонтане у жардињеру, покрет фигуре девојке која се ком сваке обнове застора. стидљиво брани од млазева воде изгубио је смисао. Jош један пример угрожавања сагледивости јед- Постепени губитак висине постамента јавних спо­ ног јавног споменика на простору Београда предста- меника представља проблем који се тиче већине зна- вља поставка гломазних надстрешница за подземни чајних београдских споменика са поставком у оквиру пролаз испред спомен бисте Војводи Мишићу, која платоа, улица или тргова чији се застор повремено об- се налази у истоименом булевару, у близини зграде навља и где свака обнова ових површина подразуме- Београдског сајма. Поставком сада већ дотрајалих и ва подизање нивоа тла на рачун висине постамента. На кородираних надстрешница од гвожђа и плексигла-

144 Сагледивост јавних споменика на подручју града Београда

са, сагледивост спомен бистe готово је у потпуности примерен однос према скулптури у јавном простору онемогућена са њеног прочеља и бочних страна. Уг- Београда и висок степен угрожености овог сегмента рожавање презентације спомен бисте у простору, која културног наслеђа. представља и једино спомен обележје овој историјској личности у јавном простору Београда, у светлу обеле- Мр Александра М. Ристановић, жавања стогодишњице Првог светског рата и у кон- вајар тексту значаја споменичке меморије на лик и дело Завод за заштиту споменика културе града Београда војводе Мишића на подручју Београда, указује на не- [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] Споменик Карађорђу је тренутно у поступку утврђивања за 4] Хотел „Метропол” , Булевар краља Александра 69, споменик непокретно културно добро културе (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник РС” бр. 32/01) 2] Споменик захвалности Француској, Калемегдан, споменик кул- 5] Вајар Петар Палавичини оставио је значајан траг у фасадној туре од великог значаја, („Службени гласник СРС” бр. 28/83) скулптури Београда која се налази на најрепрезентативнијим 3] Споменик незнаном јунаку на Авали, споменик културе од београдским здањима изузетног значаја („Службени гласник СРС” бр. 47/87)

ЛИТЕРАТУРА

Каталог непокретних културних добара (2010), Београд: Завод за Павловић, А. (1969), Kaталог – Јавни споменици на подручју гра­ заштиту споменика културе града Београда да Београда: Београд, Завод за заштиту споменика културе града Београда Досије културног добра Споменик Карађорђу, Документација За- вода за заштиту споменика културе града Београда Ристановић, A. (2012) Kaталог непокретног културног добра Споменик захвалности Француској, Београд: Завод за зашти- Досије културног добра Споменик захвалности Француској, Доку- ту споменика културе града Београда, доступно на интернету: ментација Завода за за штиту споменика културе града Београда http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/06/Spomenik- Zahvalnosti-Francuskoj.pdf [11. 6. 2018] Досије културног добра Споменик незнаном јунаку, Документа- ција Завода за заштиту споменика културе града Београда Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов [интер- нет] http://etnografskimuzej.rs/vesti-i-dogadjanja/njegoseva-kapela-na Досије културног добра Споменик Моши Пијадe, Документација -lovcenu-i-arhitekta-nikola-krasnov/ [11. 6. 2018] Завода за заштиту споменика културе града Београда

Досије Културног добра хотел „Метропол”, Документација Заво- да за заштиту споменика културе града Београда

Summary: ALEKSANDRA RISTANOVIĆ

VISIBILITY OF SELECTED PUBLIC MONUMENTS IN BELGRADE AREA

The article raises and analyzes the issue of compromised visibility and presentation of selected significant monuments in the Belgrade area, with the aim of enabling more comprehensive preservation of Belgrade’s public monument, as an important segment of the capital’s cultural heritage. The obstructed visibility arises as a result of both inadequate planting of vegetation, often facing the front side of the monuments, and the inappropriate placing of facilities such as bus stops, telephone booths, traffic signalization, street furniture and parking areas in close -vi cinity of the monuments.

145 александра ристановић

Illustrations

Fig. 1 Karađorđe Monument, a work by Sreten Stojanović from 1955, Saint Sava plateau (Source: commons.wikimedia.org) Fig. 2 Karađorđe Monument in Podgorica (Source: http://i0.wp.com/ www.in4s.net/wp-content/uploads/2014/02/polaganje-vijenca.jpg) Fig. 3 Karađorđe Monument, obstructed view of the monument (Cultur- al Heritage Preservation Institute of Belgrade) Fig. 4 Monument to the Unknown Hero at Avala mountain (Cultural Her- itage Preservation Institute of Belgrade) Fig. 5 Monument to Moša Pijade, a work by Branko Ružić, a square in Makedonska street, around 1970 (Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade) Fig. 6 Monument to Moša Pijade, modern-day view (Cultural Herit- age Preservation Institute of Belgrade)

Fig. 7 Fountain in front of Metropol hotel, obstructed view of the sculpture (Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade)

Fig. 8 Obstructed view of the memorial bust of Živojin Mišić, Bulevar Živojina Mišića in Belgrade (Cultural Heritage Preservation Insti- tute of Belgrade) н

146 наслеђе и универзитетска ннастава

147

УДК 725.4(497.11)"18/19" 378.147::71/72

МАРКО НИКОЛИЋ, ДУШИЦА ПАШИЋ, АНА МИЛЕНКОВИЋ

ИСПИТИВАЊЕ МОГУЋНОСТИ ЗАШТИТЕ И РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ ЛИВНИЦЕ „ПАНТЕЛИЋ” У ЗЕМУНУ

Сажетак: Кроз наставни процес, студентима архитектуре пружа се могућност сагледавања проблема очувања индустријског наслеђа Београ- да, његовог историјског и урбаног контекста, настанка, развоја, културних, урбанистичких и архитектонских вредности, као и испи- тивања могућности и компарације различитих приступа његовој презентацији и савременом коришћењу. Задатак је био да се осми­ сле одржива решења која ће са једне стране очувати културно-историјске вредности, аутентичност и интегритет комплекса ливнице „Пантелић”, а са друге стране обезбедити њену ревитализацију и квалитетну интеграцију у непосредно урбано окружење, које је и поред небриге и запуштености очувало поједине елементе препознатљивог историјског амбијента. Путем својих предлоге студен- ти су комплекс ливнице испунили бројним савременим културним, едукативним и уметничким садржајима који су повезани са ње- ним карактером и значајем, а обезбеђују јој и активан живот у будућности. Овом студијом дат је прилог истраживању развоја инду­ стријске архитектуре Београда, али је подстакнуто и осмишљавање могућности ревитализације и одрживог развоја. Кључне речи: ливница „Пантелић”, савремена заштита, ревитализација, очување аутентичности, одрживост

Abstract: Through the teaching process, students of architecture have the opportunity to examine the problem of preserving the industrial heritage of Belgrade, its historical and urban context, the creation, development, cultural, urban and architectural values, as well as examining possibilities and comparing different approaches to its presentation and modern use. The goal was to devise sustainable solutions which will preserve the cultural and historical values, authenticity and integrity of the Pantelic Foundry complex on the one hand and, on the other hand, provide for its revitalization and quality integration into the immediate urban environment, which, despite the care and ne- glect preserved certain elements of a recognizable historical setting. Through their proposals, the students of Foundry "Pantelić" have fulfilled numerous contemporary cultural, educational and artistic contents that are related to its character and significance, and provide it with an active life in the future. Through this study, a contribution was given to the research of the development of industrial architecture of Belgrade, but also the design of the possibility of revitalization and sustainable development. Keywords: Foundry Pantelić, modern protection, revitalization, preservation of authenticity, sustainability

Увод - Едукација у области проучавања укључујући академски образоване, али и специјали- и заштите градитељског наслеђа на Архи- зоване стручњаке, који већ имају одређене основне тектонском факултету Универзитета квалификације, треба да се даље усавршавају како у Београду би постали конзерватори, нарочито они који се баве историјским споменицима. Традиционални занати Смерницама за образовање и обуку за кон- су веома значајни културни извори. Стручњаци из зервацију споменика, ансамбала и подручја1 ових области, чак и они са врло развијеним вештина- У које је ICOMOS усвојио 1993. године на засе- ма и способностима, треба да наставе усавршавање у дању у Коломбу (Шри Ланка), наводи се да је у систе- обла­­сти конзервације, упознавајући и историју својих му образовања и усавршавања за конзервацију нужно заната, историјске детаље и праксу, као и теорију кон- пренети сва потребна знања онима који директно или зервације и систем документовања. Многе историјске индиректно утичу на културно наслеђе. Ови курсеви вештине треба да се упознају и оживе.2 Основне пре- морају бити интердисциплинарни. Професионалци, поруке дефинисане Смерницама уграђене су на разли-

149 марко николић, душица пашић, ана миленковић

чите начине у системе образовања и усавршавања за мастер академским студијама архитектуре, које су по конзервацију у појединим европским земљама, па тако новом наставном плану и програму почеле школске и у нашој средини. 2006/2007. године, студентима је пружена могућност Архитектонски факултет Универзитета у Београ- да кроз обавезни предмет Историја и теорија архи- ду већ дуги низ година веома успешно развија наставу тектуре продубе своја знања о теоријским питањима из области проучавања и заштите градитељ­ског на- везаним за историју архитектуре и уметности, савре- слеђа, кроз обавезне и изборне предмете.3 У оквиру на- мену архитектуру и уметничко стваралаштво, као и ставног процеса, нарочито од 1990. године, радило се о актуелним теоријским питањима из области савре- на бројним темама везаним за пројекте ревитализације мене конзервације. Такође је пружена могућност да заштићених просторних културно-историјских цели- мање групе студената (25–30), у великој мери сажету на како би се студенти едуковали за рад на осетљивом материју из области проучавања и заштите градитељс- и веома захтевном пољу савременог архитектонског ког наслеђа на основним студијама даље развијају и пројектовања у заштићеним срединама. Кроз идејне практично обогаћују кроз изборне предмете на којима пројекте ревитализације Старог језгра Земуна, Топчи- се обрађују специфичне теме везане за истраживање, дерског и Ташмајданског парка у Београду, као и кроз валоризацију, заштиту и ревитализацију археолошких пројекте заштите и презентације археолошког локали- налазишта, средњовековних утврђених градова, као и тета Медијана код Ниша и хришћанске базилике и мар- архитектуре XIX и XX века у Србији. У новије време тиријума у Јагодин мали у Нишу студенти су се бави- се посебна пажња посвећује и другим облицима на- ли проблематиком оживљавања и уређења историјских слеђа, као што је индустријско наслеђе, које данас у простора са изузетним историјским, културним и при- читавом свету представља веома важно подручје ис- родним вредностима.4 траживања, заштите и ревитализације.6 Након реформе наставе 2005. године, Факултет Новим Законом о универзитету, 2005. године је усвојио нови наставни план и програм студија пре- створене су могућности да се на Факултету уведу док- ма Болоњској декларацији и увео три степена студија: торске студије научног карактера из области архитек- основне академске студије архитектуре, у трајању од туре и урбанизма, тако да се студенти могу усмеравати три године, мастер академске студије архитектуре, ка појединим ужим областима, међу којима је и Про­ у трајању од две године, и докторске академске сту- учавање и заштита градитељског наслеђа.7 дије из области архитектуре и урбанизма, у трајању Након последње реакредитације студијских про- од три године. У оквиру основних студија материја грама 2014. године, Факултет је делимично променио из области проучавања и заштите градитељског на- и унапредио наставне планове и програме у односу на слеђа у Србији била је сведена на један семестар на претходну акредитацију и сада постојe три нивоа сту- трећој години, у оквиру студијског подручја – Проу- дија, где су поред основних, мастер и докторских сту- чавање и обнова градитељског наслеђа.5 На овом сту- дија, уведене и интегрисане академске студије архи- дијском подручју студенти су се, на предавањима у тектуре у трајању од пет година. Међутим, настава из оквиру предмета Историја архитектуре и насељавања области проучавања и заштите градитељског наслеђа у Србији и Интегративна заштита градитељског­ на- је у великој мери умањена. У оквиру основних и ин- слеђа, упознавали са градитељским наслеђем у Ср- тегрисаних академских студија архитектуре, на трећој бији, истра­жујући развој праисторијског, анти­чког, години, током једног семестра, студенти се упознају са средњовековног, постсредњовековног и народног гра- градитељством у Србији слушајући обавезни предмет дитељства, као и са савременим међународним по- Градитељско наслеђе у Србији.8 Некадашњи предмет вељама и препорукама, основним принципима и мето- Интегративна заштита градитељског наслеђа је избор- дима заштите градитељског наслеђа и могућностима ни предмета, на трећој години студија у трајању од јед- његове презентације и ревитализације. Повезивањем ног семестра, за групе од 25–30 студената, и реч је о ове две теме у једно студијско подручје указано је на предмету Заштита и ревитализација градитељског на- њихову логичну и неопходну узајамну повезаност, јер слеђа.9 То је свакако изузетан губитак за бројне генера- без одговарајућег предзнања о општим историјским ције студената, који се током основних студија уопште токовима развоја и главним карактеристикама насеља не сусрећу са основним темама везаним за заштиту и у Србији у прошлости, није могуће осмишљавање ревитализацију градитељског наслеђа. и реализовање одговарајућег савременог приступа На вишим годинама студија, на мастер и интегри- заштити и презентацији градитељског наслеђа. На саним академским студијама архитектуре постоји већи

150 Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну

број изборних предмета на којима студенти проучавају и валоризације индустријског наслеђа у свету, као и градитељско наслеђе у нашој средини, као и у свету, и самог Београда; проблемима и методама дефинисања на тај начин развијају властити однос према питањи- потенцијала и могућности регенерације индустријс- ма заштите, ревитализације и презентације различи- ког наслеђа у складу са савременим потребама; ком- тих врста градитељског наслеђа. Од изборних предме- паративним анализама предности и мана различитих та које студенти могу да слушају, посебно се издвајају: могућности и приступа заштити и презентацији код Историја и теорија 1 – Визуелна култура у архитектон- нас и у свету. ској теорији и пракси,10 Историја и теорија 2 – Савре- У првој фази рада на предмету, студенти су се ко- мени принципи очувања градитељског наслеђа,11 и Из- ристећи литературу и интернет изворе, истраживање борни предмет 2 – Средњовековни утврђени градови у на терену и анализу података, боље упознали са зна- Србији – проучавање и обнова.12 Сви поменути пред- чајнијим примерима индустријске архитектуре у све- мети су на првој години мастер академских студија ар- ту и Београду, за које су дали образложење њихових хитектуре, односно четвртој години интегрисаних ака- културно-историјских, архитектонских, научних и демских студија архитектуре и једносеместрални су. других вредности, као и досадашњег приступа њихо- вој заштити. Након тога студенти су се усредсреди- Методологија рада на изборном предмету ли на истраживање и прикупљање података о приме- Историја и теорија 1 – Визуелна култура ру који ће обрађивати, ливници „Пантелић” у Земуну. у архитектонској теорији и пракси Студенти су самостално истраживали и прикупили Током школске 2017/2018. године на Архитектон- податке из Каталога непокретних културнх добара на ском факултету Универзитета у Београду, у јесењем подручју града Београда, који је доступан на сајту За- семестру, у оквиру предмета на првој години мастер вода за заштиту споменика културе града Београда,15 академских студија архитектуре, односно четвртој го- као и из литературе, на основу чега су конципирали дини интегрисаних академских студија архитектуре, своје властите ставове и идеје. Након прикупљања ос- реализован је предмет Историја и теорија 1 – Визуел- новних података о историјском и архитектонском раз- на култура у архитектонској теорији и пракси, чији је воју комплекса и снимања постојећег стања, студен- руководилац доц. др Марко Николић.13 Тема предмета ти су презентовали резултате својих истраживања у ове школске године односила се на индустријско на- облику­ историјских, урбанистичких и архитектонских слеђе Београда, кроз студију Ливнице „Пантелић” у анализа простора и саме грађевине. Након уса­гла­ша­ Земуну и могућности њене заштите, ревитализације и вања ставова и резултата истраживања уследио је рад презентације. То је пре свега наставак проучавања ин- на осмишљавању предлога савремених интервен- дустријског наслеђа Београда у оквирима наставног ција, односно дефинисању карактера будућег уређења процеса, што је ранијих година било подстакнуто за- и презентације ливнице, као и оживљавању околног лагањем архитекте Светлане Димитријевић Марковић простора. Студенти су истраживали могућности и и Саше Михајлов, историчара уметности из Завода за формулисали индивидуалне предлоге будуће ревита- заштиту споменика културе града Београда, које су лизације и презентације ливнице. предложиле да и овај вид градитељског наслеђа буде заступљен као једна од специфичних тема које су већ Анализа културно-историјских вредности развијане на мастер академским студијама архитектуре ливнице „Пантелић” и њене околине овог факултета из области проучавања и заштите гра- Ливница „Пантелић” је један од старијих обје- дитељског наслеђа.14 Циљ предмета је био да се укаже ката индустријско-техничког наслеђа везаног за Бео- на специфичне вредности индустријског наслеђа Бео- град. Смештена је у срцу просторно културно-исто- града, као и да се студентима, на конкретном примеру, ријске целине Старо језгро Земуна, на углу Гајеве и приближи ова врста наслеђа, како би они путем пред- Доситејеве улице. Својевремено, захваљујући техноло- лога ревитализације и презентације ливнице „Панте- гијама и алатима који су примењивани у изради звона лић” унапредили и обогатили своја знања и приступе и сатова, била је на добром гласу, не само у Земуну и очувању градитељског наслеђа и савременог пројекто- његовом ширем окружењу, већ и на територији Аус- вања у заштићеним комплексима. троугарске монархије. И након сто педесет година ово Током једносеместралног курса, који се састојао здање има велики значај за архитектонску праксу, јер од предавања и вежби, студенти су се упознали са: је сведок индустријског развоја и успона занатства у савременим методолошким приступом истраживања Земуну, али и читавом Београду.16

151 марко николић, душица пашић, ана миленковић

Сл. 1 / Стара зграда ливнице „Пантелић” – основа по пројекту Јосифа Маркса, 1926. и изглед на старим фотографијама, 1923. (С. Михајлов, Ливница „Пантелић”, стр. 2–4, доступно на, http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/06/Livnica-Pantelic.pdf). [5. 4. 2018].

Ливница је смештена у центру Старог Земуна, ном лесном узвишењу изнад Дунава, који је смештен просторно културно-историјској целини од великог у ужем окружењу ливнице, брегу Гардош, налазе се значаја. Старо језгро Земуна је формирано на те- остаци утврђења из Аустроугарског периода (XVII– мељима римског Таурунума,17 а од XII века је познато XVIII век). Погодан положај, заштићеност од попла- под називом Землен. У XVIII веку развија се у град- ва, близина важних трговачких, сувоземних и воде- ско насеље ортогоналне уличне матрице, неправилног них путева разлози су за оснивање насеобине на баш квадратног облика. У том периоду изграђен је вели- овом месту још од античког периода. Битно је нагла- ки број просветних, верских, војних, стамбених, тр- сити да су на овом локалитету пронађене и велике ко- говачких и занатских објеката, различитих стилских личине археолошког материјала из халштата и брон- утицаја и грађевинских техника. Старо језгро Земуна заног доба које сведоче да је Гардош био насељен и у броји 59 улица, шест тргова и више од 900 грађеви- праисторији. на, од којих велики број има статус културног добра Ливницу „Пантелић” је основаo Ђорђе Панте- и културног добра од великог значаја.18 У најстарија лић 1854. године. Била је смештена у малој дотрајалој здања спадају: кафана „Бели Медвед” (статус прет- приземној кући. У почетку је објекат служио као бра- ходне заштите), Николајевска црква (статус култур- варска радња за израду и поправку ситних предмета ног добра),19 кућа породице Карамата (статус култур- за домаћинство. Све до средине седамдесетих година ног добра од великог значаја).20 Важно је споменути прошлог века у здању су чувани оригинални облици и: кућу Афродите Биало (статус културног добра),21 и процеси занатске производње, који поред материјал- Царинарницу (статус културног добра)22 и Земунску них остатака носе посебан значај, а сама ливница је тврђаву, Гардош (статус културног добра)23 који се представљала место где су стасале бројне генерације налазе у непосредној близини ливнице. На доминант- младих занатлија.

152 Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну

Сл. 2 / Старо језгро Земуна – значајни споменици културе у окружењу ливнице „Пантелић”, (цртеж Д. Пашић и А. Миленковић, према http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2011/12/5 _staro_jezgro_zemuna_model.pdf). [5. 4. 2018]

Детаљну обнову објекта изведену 1926. године, Иако је важила за најчувенију установу овог типа урадио је земунски градитељ Јосиф Маркс. Ливница је како на територији Београда, тако и у оквиру граница имала неправилну основу, а распоред просторија је био Аустроугарске царевине, данас је ова зграда оронула и подређен производном процесу који се годинама одвијао препуштена забораву. Последњи конзерваторски радови у њој. У почетку је здање било скромна браварска ради- на објекту су извођени од 1973. до 1979. године, а 2006. оница, али временом, уз велике напоре породице Панте- је урађена санација влаге. Након тога је овај својеврсни лић у чијем је власништву била три генерације, постаје занатски музеј, сведок развоја занатсва и техничке кул- специјализовано предузеће за ливење звона и израду то- туре у потпуности запостављен, иако носи статус кул- рањских сатова. У народу је остала позната под именом турног добра од великог значаја, од 1979. године.24 ливница „Пантелић”, док је право име предузећа гласио „Звоноливница и творница торањских сатова”. Развојем Могућности заштите, ревитализације ливничког процеса и програма, долази и до ширења и и презентације ливнице „Пантелић” разграњавања како производног асортимана тако и са- – остварени резултати мог архитектонског окружења. Комплекс радионица је Заборављени индустријски објекти представљају сачуван и до данас, те обухвата велику приземну зграду погодно тло за развој различитих активности које оп- неправилне основе у којима се налази целокупна опрема лемењују и само друштво. Ливница „Пантелић” пред- и инвентар ковачнице, браварске радионице, простори стаља адекватно место за садржаје попут културних и старе и нове ливнице, магацин и канцеларије. Такође, на уметничких догађаја, како због свог положаја, тако и локацији данас можемо затећи и дворишни простор ис- због самих архитектонских вредности. Овај призем- пуњен машинама, прибором, алатом и бројним готовим ни објекат смештен у самом срцу Старог Земуна, пру- производима некадашњег производног погона. жа одличну подлогу за развој разноврсних активности

153 марко николић, душица пашић, ана миленковић

којима би се поново скренула пажња на овај непра- бави израдом уникатних брендираних сатова, чијом ведно запостављени споменик индустријског наслеђа. би се продајом делимично финасирало и одржавање Наша дужност је да пажљивим одабиром активности овог новог културног центра. Објекат поседује нужни поново удахнемо живот овом сведоку техничког раз- административни и технички блок, затим терасу која воја Београда. може такође да послужи као место одржавања разли- Архитектонска вредност овог објекта је неоспо- читих манифестација. Идеја је да се поред изложби, рива и драгоцена, јер она одражава траг одређеног центар бави и организацијом великог броја културних времена и епохе која је важна не само за развој старог догађаја, разговора, филмских пројекција, односно језгра Земуна, већ и читавог Београда. Након ревита- различитих уметничких активности на бројним ниво- лизације, ово подручје би могло да постане живопис- има, те да се историјске информације кључне за развој ни градски чвор који тежи оживљавању уметности и самог града несметано читају. културе (у околини ливнице се налазе бројни објекти Основна идеја је да се постојећа кровна конструк- који носе статус културног добра или културног добра ција, као и спољна фасада сачувају у потпуности, што од великог значаја, док читаво шире окружење – Прос- утиче на постизање великог степена амбијенталности. торно културно-историјска целина Старо језгро Зему- Поред фасада и елемената конструкције предвиђе- на уважава статус културног добра од великог значаја, но је очување ливничких пећи и димњака који утичу те доносе нови енергичнији начин живота. на аутентичност читавог објекта. Простор је подељен Полазна идеја свих студената била је да се оживе лаким преградним зидовима и стакленим панелима, простори ливнице „Пантелић” у складу са савременим чиме је амбијенталност очувана, а самом посетиоцу потребама, али да се на одговарајући начин предста- омогућено лако ишчитавање пређашње просторне ор- ве историјски развој и функција коју је зграда имала у ганизације. Како би се додатно истакли и изложили историји. У том смислу, студенти су у својим предло- конструктивни елементи зграде, али и нагласио мул- зима тежили да очувају аутентичност и интегритет це- тимедијални простор, те допринело разумевању споја лине, да достојно презентирају њене вредне материјал- старог и новог, у објекат ливнице је имплементован не и нематеријалне елементе. Они су тежили да кроз стаклени кубус. Стаклени кубус носи челична кон- реактивацију комплекса, нове функције и садржаје, струкција, док је са спољне стране обложен челичном различите изложбене просторе, уметничке радионице, мрежицом. Овај додатак представља најитересантнији атељее и сл, задрже примарни културно-уметнички ка- део објекта који својом ненаметљивом и прозрачном рактер комплекса, али и да га учине атрактивним, по- појавом дочарава спој новог и старог, пружајући по- себно за млађе кориснике који би у њему и стварали и сетиоцима несвакидашњи визуелни доживљај. У енте- забављали се, што би омогућило финансирање актив- ријеру су примењени природни материјали, попут бе- ности и одрживост нове намене. тона, стакла и метала, како се не би реметио идентитет постојеће конструкције. Акценат је такође на употреби Предлог студенткиња Ане Миленковић природног осветљења, што је омогућено имплемента- и Душице Пашић цијом стакленог кубуса. Техничке и научне вредности, Главни циљ предлога ревитализације и презента- које су изузетно важне код оваквог типа објекта, наг- ције ливнице „Пантелић” био је проналажење равно- лашене су очувањем и презентацијом ливничких пећи, теже имеђу старог и новог. Основа приземља је прила- као и одређених експоната који су се некада произво- гођена будућој изложбеној функцији објекта, при чему дили у самој ливници (звона, сатови и сл.). се тежило да се, колико је то могуће, у што већој мери У промишљању фасадног обликовања није се те- задржи аутентичност и амбијенталност некадашњег жило само пуком „улепшавању” екстеријера, већ је комплекса. Новопројектовани простор је модеран, фле- циљ био естетско унапређење предње фасаде овог ин- ксибилан, прикладан за различите уметничке поставке. дустријског објекта са жељом да се побољша визуел- Поред изложбеног простора, објекту је додат и мулти- ни доживљај посетиоца, као и подизањем имиџа чита- медијални простор, намењен за одржавање разноврс- вог локалитета. То је постигнуто додавањем стакленог них музичко-сценских догађаја. Пројектован је и мали кубуса који је обложен галванизованом челичном жи- пулт који треба да задовољи основне угоститељске по- цом. Употребом овог лаког и флексибилног мрежастог требе приликом одвијања различитих културно-умет- материјала, елиминисан је велики број занатских радо- ничких догађаја. Такође у склопу објекта постоји и ва, омогућена је адекватна и јефтина заштита стакле- мала сувенирница, инфо-пункт и радионица која се но-челичне структуре, док сам материјал асоцира на

154 Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну

Сл. 3 / Предлог ревитализације и презентације ливнице Сл. 4 / Предлог ревитализације и презентације ливнице „Пантелић”, студенткиња А. Миленковић и Д. Пашић, 2017. „Пантелић”,студенткиња Т. Тамбурић и К. Терзић, 2017.

некадашње ливничке процесе и употребљаване сиро- амбијентом ливнице, а стакло да се створи хомогени вине. Мале рупе у мрежи омогућавају доток потребне однос унутрашњег и спољашњег. Специфични карак- природне светлости у простор медијатеке, док споља тер је очуван и потпуним задржавањем, па чак и ис- стварају интересантну игру сенки и светла. Сама фа- тицањем елемената кровне конструкције у ентеријеру, сада је у потпуности сачувана, тако да има велику ес- уз минималну обраду подова и зидова ради визуелног тетску вредност због богате пластике коју поседује. У отварања простора. Двојакост (старо/ново, отворено/ решењу је третирана загаситим бојама (употребљене затворено), као начин приступа обнови, чини да нека- су различите нијансе сиве у комбинацији са белим ак- дашња ливница врати улогу земунског репера, али и центима). Најупечатљивији моменат је ипак стакле- новог центра за квалитетно провођење времена. ни кубус који сведочи о споју новог и старог, те на најбољи могући начин тежи визуелном побољшању Предлог студенткиње Анице Радосављевић како саме предње фасаде, тако и читавог објекта, чи- Предлог ревитализације се заснива на очувању, од- нећи га новим градским репером. носно задржавању свих материјалних и нематеријал- них вредности, почев од самог објекта до радног ала- Предлог студенткиња Теодоре Тамбурић та. Предвиђена је рестаурација старих пећи. Како би се и Катарине Терзић очувала изворна функција ливнице као мануфактурног Идеја за ревитализацију објекта путем нове прос- објекта, пројектује се посебан тип радног окружења, торне организације, произашла је из старе, а у складу звани „хаб”. Он подразумева отворене просторе, канце- са пренаменом објекта. Савремени однос према нека- ларије и радионице, погодне како за индивидуални, тако дашњем мануфактурном окружењу, огледа се у ства- и за рад у групама. Људе различитих занимања би у по- рању простора у коме би се посетиоци упознали са подневним часовима окупљале различите друштвене самом историјом ове ливнице кроз интерактивне ра- активности, у виду изложби, презентација и сл. Овак- дионице са аутентичним алатима, а уједно би могли вим начином коришћења простора, објекат постаје ак- и да уживају у пријатном, историјски надахнутом ам- тиван током читавог дана. Различити степени социјали- бијенту новог дограђеног кафеа. Простором домини- зације се остварују пројектовањем простора као што су ра кружно кретање, које омогућава лакше сагледавање кафетерија и сала за састанке, са једне, и тиха и хало експоната везаних за историју ливнице или поставке соба, са друге стране. Просторни капацитет је, такође, производа саме радионице. Кафе се протеже на две проширен доградњом стакленог анекса у дворишту ли- етаже, при чему је додати спрат обрађен на савреме- внице, који има могућност потпуног отварања и слу- ни начин, коришћењем стакла и лима, како би се не- жи за одмор. Формирањем унутрашњих и спољашњих двосмислено разликовало ново од постојећег. Пати- башти је уведен и елемент природе, којим се подржава на лима омогућава да се кафе уклопи са аутентичним идеја урбаног баштованства, али и стварање синергије

155 марко николић, душица пашић, ана миленковић

Сл. 5 / Предлог ревитализације и презентације ливнице „Пантелић”, студенткиње А. Радосављевић, 2017

Сл. 6 / Предлог ревитализације и презентације ливнице „Пантелић”, студента М. Капетановића, 2017.

природе и изграђене структуре. Постизање атмосфе- цијама, на савремени начин се покреће простор, али ре дворишне оазе у функцији „хаба”, омогућено је по- без искључивања изворних, историјских елемената, стављањем конструкције вертикалне баште на зидови- попут реплике ливеног звона, или конзервиране пећи ма унутрашњег дворишта. Савремени принцип очувања која је задржана на истом месту, као лајтмотив самог објекта укључује и увођење унутрашње, стаклене фа- објекта. Тежња ка потпуном очувању вредности се ог- саде, чија суптилност омогућава презентацију фасаде у леда у задржавању фасаде у изворном облику, осим свом изворном облику. Спој старих, очуваних и нових, постављања стаклене фасаде у делу ка дворишту, а ненападних елемената, ствара обновљену, репрезента- у циљу стварања хомогене целине унутрашњости и тивну слику културно-историјског наслеђа. спољашњег окружења. Оваквим приступом ревитали- зацији, постиже се активација, не само бившег ману- Предлог студента Милоша Капетановића фактурног центра, већ и оживљавање читавог краја. Просторном реорганизацијом некадашње земун- ске ливнице, у одређеној мери би биле очуване прво- Предлог студенткиња Катарине Димитрије- битне симболичке и физичке карактеристике, које би, вић и Александре Живковић уз додавање нових културних вредности, омогућиле У предлогу ревитализације овог рада, а водећи да овај објекат поново заживи. Путем изложби, која се рачуна о очувању оригиналне архитектуре објекта, наставља на бину са седиштима, намењену презента- као и презентације његове претходне намене, водило

156 Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну

Сл. 7 / Предлог ревитализације и презентације ливнице „Пантелић”, студенткиња К. Димитријевић и А. Живковић, 2017.

Сл. 8 / Предлог ревитализације и презентације ливнице „Пантелић”, студенткиња Ј. Ердељан и Н. Ђурић, 2017.

се идејом постављања специфичног изложбеног прос- састоји од закривљених стаклених панела, које носи тора у коме би посетиоци имали прилику да виде про- челична конструкција у виду повезаних рамова. Очу- изводе који су некад настајали у ливници. Оно по чему вањем елемената који оличавају квалитет објекта и не- се овај простор издваја, јесте постојање структуре која очекиваним и оригиналним уређењем ентеријера, све подсећа на балон, кроз који би се посетиоци кретали, вредности су на прави начин очуване, враћајући ли- док би се експонати налазили изван балона око њих. вници своју препознатљивост путем савременог прин- Посебност овакве организације изложбе јесте упра- ципа оживљавања. во замена позиција експоната и корисника, док њихо- ве улоге, пак, остају исте. Овакав оригиналан приступ Предлог студенткиња Јоване Ердељан пружа посетиоцима прилику да сагледају изложбу на и Невене Ђурић неочекиван начин, што је додатна занимљивост посе- Полазна тачка у предлогу ревитализације нека- те. Структура се на крају дели у два дела: за одрасле – дашње ливнице, односи се на пренамену њених повр- кафе простор, а за децу – наставља се у виду тобогана, шина, уз што већу меру задржавања конструкције, у делу баште, који се потом враћа у објекат, у простор обликовања, као и материјалног и нематеријалног на- играонице са лоптицама. Конструкција објекта остаје слеђа. Некадашњи мануфактурни простор би постао у великој мери непромењена, осим што у ентеријеру изложбено-продајни, едукативног карактера, увођењем добија нови елемент, транспарентни балон, који се мање конференцијске сале, као и сале са пројектором за

157 марко николић, душица пашић, ана миленковић

предавања и филмове везане за изложбу. Радионица и кну њене вредности. Својим пројектима студенти су интерактивна предавања би се одржавала у дограђеном комплекс ливнице испунили бројним новим садржаји- проширењу. Ова нова структура, стварала би каскадни ма, али у функцији унапређења историјског, културног, подијум и надстреху за наступе домаћих уметника и уметничког и технолошког карактера и вредности које дизајнера, као и промовисање њихових дела. А уједно стара ливница поседује. На тај начин је слеђен дина- би давала и нову динамику амбијенту, уз потпуно очу- мичан концепт сталног обогаћивања аутентичности вање његове аутентичности, надвијајући се изнад по- историјског места, кроз промене и слојеве које доноси стојећег крова. Конструкција анекса је омогућена по- историјско време, али и савремено доба. Кроз студент- стављањем дрвених профила који су причвршћени за ске предлоге нових садржаја културног, уметничког и дворишну фасаду објекта. Ослоњени су на тло, а из- мултимедијалног карактера, изражена је жеља да се међу профила постоје попречна укрућења и стаклене овај индустријски комплекс очува и оживи кроз при- и дрвене испуне. Савременим приступом очувања, овај влачење грађана, посебно младих корисника, који би објекат од великог значаја, постао би музеј и центар за се путем презентације ливнице непосредно упознали промовисање културе и образовања. са њеном историјом и старим занатима. Иако је Завод за заштиту споменика културе гра- Закључна разматрања да Београда урадио предлог ревитализације ливнице У складу са препорукама о едукацији у об- „Пантелић” 2009. године, предложеним студентским ласти заштите градитељског наслеђа, као и искустви- идејним пројектима ревитализације и презентације ма из европских земаља, реформа наставе на Архи- ливнице дат је прилог истраживању развоја индус- тектонском факултету Универзитета у Београду прати тријске архитектуре града, али и осмишљавања могућ- општи смер и обим који постоји и у другим европс- ности њене рехабилитације и одрживог развоја кроз ким земљама и њиховом систему образовања. Мада нове културно-уметничке садржаје који би очували је у великој мери умањена настава коју слушају сви овај значајан пример техничке културе и уметничког студенти на предметима везаним за историју архи- занатства, уз неопходно поштовање смерница и прин- тектуре и уметности, општу и националну, на ос- ципа из међународних повеља и препорука. новним академским студијама, реформа је ипак омо- гућила да се у оквиру изборне наставе на мастер и Доц. др Maрко Николић интегрисаним академским студијама архитектуре она архитекта значајно продуби и обогати појединим темама које Архитектонски факултет Универзитета у Београду до тада нису биле заступљене у настави. Кроз рад на [email protected] специфичним темама везаним за истраживање, ва- лоризацију, заштиту и ревитализацију градитељског Душица Д. Пашић наслеђа, као и пројектовање у заштићеним простори- студенткиња мастер академских студија архитектуре ма, показало се да је ангажовање студената на овим Архитектонски факултет Универзитета у Београду пројектима обогатило њихово образовање и омогући- [email protected] ло њихово укључивање у решавање бројних савреме- них проблема заштите и ревитализације историјских Ана М. Миленковић места и амбијената. студенткиња мастер академских студија архитектуре Идејни пројекти студената су следили заједнички Архитектонски факултет Универзитета у Београду циљ – да кроз савремену презентацију комплекса иста­ [email protected]

158 Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну

НАПОМЕНЕ

1] Guidelines on Education and Training in the Conservation of Теодора Тамбурић, Катарина Терзић, Соња Трајковић, Катари- Monuments, Ensembles and Sites, http://www.icomos.org/char- на Тодоровић и Ања Урошевић. ters/education-e.pdf. [5. 4. 2018]. 14] Ротер Благојевић и др. 2010; Roter Blagojević and Milošević and 2] Исто. Radivojević 2009; Ротер Благојевић и Милошевић и Николић 3] Ротер Благојевић и Милошевић и Николић 2008. 2009. 4] Куртовић Фолић и Ротер Благојевић и Јадрешин Милић 2003; 15] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- Ротер Благојевић и Јошић 1997; Куртовић Фолић и Ротер Бла- ограда, http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/zemun.html. [5. 4. гојевић и Јадрешин Милић 2005; Куртовић Фолић и др. 2007; 2018]. Куртовић Фолић и др. 2006; Куртовић Фолић и др. 2007. 16] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- 5] Настава се одвијала под руководством проф. др Мирјане Ротер ограда, Ливница „Пантелић”, http://beogradskonasledje.rs/kd/ Благојевић. zavod/zemun/livnica-pantelic.html. [5. 4. 2018]. 6] Ротер Благојевић и Милошевић и Николић 2009; Милошевић 17] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- и др. 2010; Ротер Благојевић и Николић 2010; Ротер Благоје- ограда, Антички Таурунум, http://beogradskonasledje.rs/kd/ вић и др. 2011; Ротер Благојевић и Николић 2012. zavod/zemun/anticki_taurunumu.html. [5. 4. 2018]. 7] Ротер Благојевић и Николић 2013. 18] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- ограда, Старо језгро Земуна, http://beogradskonasledje.rs/kd/ 8] Настава се одвија под руководством проф. др Мирјане Ротер zavod/zemun/staro-jezgro-zemuna.html. [5. 4. 2018]. Благојевић. Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- 9] Настава се одвија под руководством проф. др Мирјане Ротер 19] Благојевић. ограда, Николајевска црква, http://beogradskonasledje.rs/kd/ zavod/zemun/nikolajeva-crkva-u-zemunu.html. [5. 4. 2018]. 10] Настава се одвија под руководством доц. др Марка Николића. 20] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- 11] Настава се одвија под руководством проф. др Мирјане Ротер ограда, Кућа породице Карамата, http://beogradskonasledje.rs/ Благојевић. kd/zavod/zemun/kuca-porodice-karamata.html. [5. 4. 2018]. Настава се одвија под руководством доц. др Марка Николића. 12] 21] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- 13] Студенти који су похађали предмет: Ема Василијевић, Татјана ограда, Кућа Афродите Биало, http://beogradskonasledje.rs/kd/ Гавриловић, Катарина Димитријевић, Миљана Дринчић, Не- zavod/zemun/kuca-afrodite-bialo.html. [5. 4. 2018]. вена Ђурић, Јована Ердељан, Александра Живковић, Милица 22] Каталог непокретних културних добара на подручју града Бе- Живковић, Катарина Живковић, Андреа Зобец, Јована Зори- ограда, Царинарница, http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/ ца, Јована Илић, Филип Јанићијевић, Александра Јовановић, zemun/carinarnica.html. [5. 4. 2018]. Сара Карас, Милош Капетановић, Кристина Ковачевић, Ми- лица Лазаревић, Катарина Лажетић, Мирјана Марић, Ана Ми- 23] Каталог непокретних културних добара на подручју града ленковић, Јелена Милинковић, Марко Милосављевић, Тамара Београда, Земунска тврђава, http://beogradskonasledje.rs/kd/ Нешковић, Душица Пашић, Хелена Плањанин, Аница Радо- zavod/zemun/zemunska-tvrdjava.html. [5. 4. 2018]. сављевић, Мелина Реброња, Наталија Сандић, Милица Сурла, 24] Михајлов 2012.

ЛИТЕРАТУРА

Куртовић Фолић, Н. и Ротер Благојевић, М. и Јадрешин Милић, Р. Милошевић, Г. и др. (2010), Обнова и презентација утврђења Рам (2003), Развој и теорија архитектуре и уметности – приказ посеб- на Дунаву и његове околине у функцији културног туризма, Глас­ ног програма 2 на Архитектонском факултету у Београду, Гласник ник ДКС 34 (Београд): 89–94. ДКС 27 (Београд): 191–193. Михајлов, С. (2012), Ливница Пантелић, доступно на, http:// Куртовић Фолић, Н. и Ротер Благојевић, М. и Јадрешин Милић, Р. beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/06/Livnica-Pantelic. (2005), Приказ пројекта ревитализације просторне културно-исто- pdf. [5. 4. 2018]. ријске целине Топчидер, Наслеђе VI (Београд): 251–257. Ротер Благојевић, М. и Јошић, П. (1997), Старо језгро Земуна – истраживање, валоризација, заштита и ревитализација, Гласник Куртовић Фолић, Н. и др. (2006), Археолошки парк Медијана – мо- ДКС 21 (Београд ): 161–164. гућности обнове и презентације, Гласник ДКС 30 (Београд): 54–59. Ротер Благојевић, М. и Милошевић, Г. и Николић, М. (2008), Еду- Куртовић Фолић, Н. и др. (2007), Пројекат ревитализације Ташмај- кација из области проучавања и заштите градитељског наслеђа на дана, Наслеђе VIII (Београд): 241–251. Архитектонском факултету у Београду, Гласник ДКС 32 (Београд): 39–43. Куртовић Фолић, Н. и др. (2007), Мартиријум и базилика у Јаго- дин Мали у Нишу – могућности обнове и презентације, Гласник Ротер Благојевић, М. и Милошевић, Г. и Николић, М. (2009), Ис- ДКС 31 (Београд): 71–78. траживање могућности обнове и презентације археолошког ло-

159 марко николић, душица пашић, ана миленковић

калитета TIMACUM MINUS у контексту специфичног културног Ротер Благојевић, М. и Николић, М. (2010), Од класици- пејзажа, Гласник ДКС 33 (Београд): 101–108. зма до сецесије – стилске трансформације архитектуре у Београду током XIX и почетком XX века, Наслеђе XI (Бе- Roter Blagojević, M. and Milošević, G. and Radivojević, A. (2009), A оград): 209–216. New Approach to Renewal and Presentation of an Archaeological Site as Unique Cultural Landscape, SPATIUM, International Review Urban Ротер Благојевић, М. и др. (2012), Градитељи – При- and Spacial Planning, Architecture, Housing Building, Geodesia, каз изложбе радова студената Архитектонског факулте- та Универзитета у Београду и серије предавања о гради- Environment, No.20 (Belgrade): 35–40. тељима новијег доба, Наслеђе XII (Београд): 305–309. Ротер Благојевић, М. и Милошевић, Г. и Николић, М. (2009), Ис- Ротер Благојевић, М. и Николић, М. (2012), Предлог ре- траживање могућности обнове и презентације археолошког лока- витализације Уметничке ливнице „Скулптура”, Наслеђе литета Timacum Minus у контексту специфичног културног пејза- XIII (Београд): 221–234. жа, Гласник ДКС 33 (Београд): 101–108. Ротер Благојевић, М. и Николић, М. (2013), Правци уна- Ротер Благојевић, М. и др. (2010), Обнова и презентација ут- пређења едукације из области проучавања и очувања гра- врђења Рам на Дунаву и његове околине у функцији културног ту- дитељског наслеђа у европском контексту, Модерна кон­ ризма, Гласник ДКС 34 (Београд): 89–94. зервација 1 (Београд): 45–53.

Summary: MARKO NIKOLIĆ, DUŠICA PAŠIĆ, ANA MILENKOVIĆ

ANALYZING THE POSSIBILITIES OF PRESERVATION AND REVITALIZATION OF THE “PANTELIĆ” FOUNDRY IN ZEMUN

The issues regarding the preservation of industrial heritage in Belgrade area, in this case specifically the old downtown of Zemun, emerge as the main focus of the article. The idea is to present the distinctive characteristics of Belgrade’s technological heritage, as well as the significance of this complex architectural heritage among students, with the aim of raising awareness about the sensitivity of this issue, and hence stimulating the creative process towards revitalization and presentation of the “Pantelić” Foundry. The preservation of such complexes stands as a crucial task, given that the abandoned industrial-technological facilities represent a testimony of the industrial development of Bel- grade and overall Serbia. Hence we also invest efforts in preserving the authenticity and identity of historical areas, taking into account the elements that should be preserved, altered or expanded. The process also enables unhindered “reading” of the city history, by bringing industrial complexes closer to the public, making them accessible and closer to the community. An architect’s task is to design a well-thought intervention which would maintain the distinctive character of a specific urban structure, using modern tools of urban design to breathe new life into the old structures. Such principle takes into account and respects the tradition, while also enabling the building in focus to assume an ac- tive role in modern events. Nowadays, we feel the need to embrace the global trend of refurbishing and gentrification of the neglected in- dustrial complexes in our country as well, and this can hence be considered one of the driving motives of this course, which aims to generate responses rivaling those exhibited in global architecture practice. The aim is to incite enthusi- asm and transform the passive stance towards the neglected industrial heritage in our country, representing an impor- tant aspect of our history. Though the number of similar implemented projects has been quite modest, it is important to encourage and guide the students towards forming the right attitudes on this important topic. The degree of embracing industrial heritage as a valuable witness of a society development, testifies to its modernity and self-consciousness. It is evident that the broader public is not familiar with these issues, which calls for an important need for adequate edu- cation of the leaders of change – the young, educated and creative individuals. It is essential to preserve a diversity of cultural heritage, as it stands as a fundamental link in the identity of a place over time. Moreover, the technology build- ings which used to be the industrial drive of a city can nowadays easily become the main impulse of economic devel- opment in some areas, upon introducing a variety of cultural and artistic content. The “Pantelić” Foundry, analyzed in this article, constitutes a suitable foundation for a variety of additional activities, their main purpose being reactivation of the abandoned and forgotten foundry complex. Based on the available literature sources, the students formed an im- age about the current condition of the former foundry, noting its cultural, historical, architectural and technical-indus-

160 Испитивање могућности заштите и ревитализације ливнице „Пантелић” у Земуну

trial values. This kind of analysis inspired them in designing proposals for future revitalization projects, with the aim of achieving a specific impact on the current condition while minimizing the influence and modifications of the site’s ambience and aura. The students’ designs incorporated various principles of preserving and presenting the technology artefacts found in the workshop, such as clocks, furnaces, bells… Additionally, nearly all of the proposed revitalization projects entirely preserved the structure and the external design elements. The changes in the spatial layout have been minimal, and it remains possible to learn about the former stages of the production process. Nevertheless, each project also incorporated pieces of new, modern and specific content, posing as an additional enhancement of the area. These are predominantly cultural, artistic, exhibition and multimedia content, aiming to appeal to a variety of interests and ages. The overall process aims to assign the “Pantelić” Foundry a new role – that of an urban landmark and a cultural epicenter of the old downtown of Zemun.

Illustrations

Fig. 1 Old building of the Foundry „Pantelić” – the basis of the Fig. 4 Proposal for revitalization and presentation of Foundry project of Josif Marx, 1926 and old photographs, 1923. (С. „Pantelić”, students T. Tamburić and K. Terzić, 2017. Михајлов, Ливница Пантелић, pp. 2–4, Available at, http:// beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/06/Livni- Fig. 5 Proposal for revitalization and presentation of Foundry ca-Pantelic.pdf). [05. 4. 2018]. „Pantelić”, student A. Radosavljević, 2017. Fig. 2 The old core of Zemun - important cultural monuments in the Fig. 6 Proposal for revitalization and presentation of Foundry surroundings of the Foundry „Pantelić”, (drawing D. Pašić „Pantelić”, student M. Kapetanović, 2017. and A. Milenkovic, according to http://beogradskonasledje.rs/ Proposal for revitalization and presentation of Foundry wp-content/uploads/2011/12/5_staro_jezgro_zemuna_model. Fig. 7 pdf). [05. 4 . 2018] „Pantelić”, students K. Dimitrijević and A. Živković, 2017. Fig. 3 Proposal for revitalization and presentation of Foundry „Pan- Fig. 8 Proposal for revitalization and presentation of Foundry telić”, students A. Milenkovic and D. Pašić, 2017. „Pantelić”, students J. Erdeljan and N. Đurić, 2017.

161 п пприкази

163

УДК 72.036(497.11)(049.32)

ЈОВАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋ

ПРИКАЗ ИЗЛОЖБЕ: АЛЕКСАНДРА ДАБИЖИЋ, СЕЦЕСИЈА СТАРОГ ЈЕЗГРА ЗЕМУНА

зложба Сецесија старог језгра Земуна одр- жана је у јуну месецу 2017. године у Завичај- Ином музеју Земуна, у Спиртиној кући, што је код грађана пробудило наду да ће се коначно заврши- ти реконструкција музејског простора и да ће ускоро моћи да виде богати фундус Завичајног музеја Зему- на. Изло­жба је изазвала велико интересовање и добила врло похвалне критике. Аутор изложбе и пратећег каталога била је исто­ ричар уметности Александра Дабижић. Треба истаћи да Александра Дабижић спада међу значајније му- зејске истраживаче који се баве проблематиком зашти- те богатог градитељског наслеђа Београда, нарочито Земуна. У истраживачком послу она има велико иску- ство, у којем је дуги низ година присутно интердисци- плинарно истраживање споменичког наслеђа Београда и Земуна. Као угледни истраживач из своје области запослена је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, где је остварила низ радова и изло­жби по којима је препознатљива у стручним и научним круговима. Она своје резултате темељи на изворима и релевантној литератури, и због тога су они увек чвр- сти и поуздани. Основна замисао ауторке била је да истражи и обради једну од фаза развоја и обликовања заштиће- не просторно-културне целине Старог језгра Земуна, да из често помешаних, испреплетених стилова на ис- том објекту издвоји сецесију која је значајно обележи- ла градитељство Земуна у периоду од 1900. до 1914. године. Управо је овде ауторка поступила као добар истраживач запазивши и издвојивши ову фазу развоја као нову истраживачку целину и дала јој пуну пажњу кроз синтетички преглед најзначајнијих споменика ове уметничке фазе и сагледала и указала на све њене раз- војне концепте и токове.

165 Јованка Веселиновић

Због врло малог простора изложба је постављена ке у историографији о њима, новим подацима обогати- на укупно осам паноа. Ауторка је успела у потпуности ла истраживање теме, неке нејасне сегменте разјасни- да анализира и веома концизно представи целокупан ла дајући тако потпунију слику историјског раздобља развој сецесије која се у Старом језгру Земуна јавља које обухвата њена задата тема. Презентовани објекти почетком XX века и траје до почетка Првог светског постали су богатији и препознативљији него што су до рата. Плановима, цртежима, старим фотографијама и сада били. За сваког од њих овде су презентована укуп- опширним легендама, ауторка је зналачки анализирала на сазнања сакупљена до данас. стилске, типске, архитектонске и амбијенталне особе- На самом почетку изложбе ауторка је у Уводној ности најкарактеристичнијих здања која су својом кул- легенди, као засебној целини, дала један целовит исто­ лтурно-историјском, естетском и ликовном вредношћу ријски преглед о сачуваном архитектонском наслеђу значајно обележила развој сецесије. Пред посетиоцем просторне културно-историјске целине Старог језгра се појављује венац од првих примера сецесије на мало- Земуна, које, како сама каже, представља развојне фазе варошким кућама, који се потом развија на сложенијим грађења и обликовања простора и зграда, од првих де- типовима кућа, да би врхунац достигла на маловарош- ценија XVIII века до данас на основу свих доступних ким кућама у Гундулићевој бр. 17 и Дубровачкој бр.11, извора и литературе. Ауторка је у томе, уз велику хе- а затим се развила на јадноспратницама грађеним у уристичку ажурност показала и завидне склоности репрезентативној Главној улици и на Авијатичарском за синтетичко сагледавање и закључивање. Сазнајемо тргу. Ауторка је успела да сакупи све постојеће подат- да је архитектонски фонд којим данас располажемо

166 ПРИКАЗ ИЗЛОЖБЕ СЕЦЕСИЈА СТАРОГ ЈЕЗГРА ЗЕМУНА АЛЕКСАНДРЕ ДАБИЖИЋ

крајем XVIII века добило облик неправилног квадрата пања старог и новог стила, указује на сецесијску де- са мрежом улица, углавном ортогоналне шеме. Главном коративност на фасадама и закључује да је сецесијски улицом варош је била подељена на источни и западни стил примењен на фасадама готово истовремено са део, а конфигурација терена поделила је половине на појавом сецесије у другим европским центрима. Фаса- северни, узвишени, и јужни, равни сегмент. Својом пре- де Старог језгра Земуна урађене у сецесијском стилу цизном реченицом, негованим стилом и језиком, она трагови су једне значајне фазе стилског развоја града темељно анализира стилску архитектуру наслеђа Ста- који је 1934. припојен Београду, у коме је сецесија та- рог језгра Земуна која се одликује применом традицио- кође оставила своје обележје. налних грађевинских материјала, мањим бројем типова Захваљујући исцрпним текстуалним објашњењи- кућа, једноставном организацијом простора, умереном ма изложба је добила едукативну димензију. Била је декоративношћу и јединственом културном припадно- подједнако занимљива и стручњацима као подстицај за шћу. Међутим, ауторка упозорава да је стилска класи- даља истраживања, али и обичним грађанима заинте- фикација Старог језгра Земуна условна, јер врло често ресованим за прошлост града, јер је судбина приказа- долази до мешања стилова на истом објекту. Исто тако них објеката узбудљива колико и бурна историја града. и хронолошка и стилска подела архитектуре Старог јез- Изложбу прати двојезични српско-енглески ка- гра Земуна нису подударне. Такође, стилска периодиза- талог, у којем је дат шири приказ објаката по улица- ција не одговара времену у којем се појављују у већим ма, што је употпунило целовитост ове теме. Објекти кутурним срединама, већ се елементи разних стилских су сада оживели, добили су име и презиме власника, и раздобља јављају истовремено на једној грађевини, поред своје лепоте, понегде веома нарушене, причају пошто се архитектонска решења преносе из периода причу о комшијама који су ту некада живели, заувек у период са мањим изменама. Тако се на сачуваном уткани у баштину града и заборављени. Надамо се да грађевинском фонду Старог језгра Земуна могу про- ће изложба, нарочито њен каталог, значајнo доприне- наћи стилски периоди барока, класицизма, романтизма, ти свести о очувању нашег наслеђа за будућа поколења. историјских­ стилова, сецесије и модерне архитектуре. Један од помака био би да се резултати овог истражи- Сецесијски обрађене куће такође понављају, у општој вања искористе као водич кроз просторно културно- концепцији и обради детаља многе елементе претход- исто­ријску заштићену целину Старог језгра Земуна. ног стилског периода. Ауторка закључује да су стилске Александра Дабижић је, као и увек, изабрала изу- одлике архитектуре Старог језгра Земуна битне као ау­ зетан тим који је допринео лепоти изложбе и каталога. тентични документи уметничке, и уопште, културне Да се истакне лепота сецесије изузетним старим фото- климе више од две стотине година. графијама допринели су Снежана Неговановић, Дра- У свом даљем излагању ауторка наглашава да ган Стојковић и Мирослав Дедић. стил сецесије ретко преовлађује, и да се његови еле- Убеђени смо да ће изложба, а нарочито каталог, менти јављају у већој мери поред елемената других код наше и међународне публике, допринети даљем стилова. Период на почетку XX века је под утицајем препознавању и позиционирању Старог језгра Земуна бечке сецесије, а истовремено историјски стилови на- на мапи средњоевропских урбаних целина, одакле је стављају свој ток. Ауторка детаљно анализира зграде примала утицаје стила, и то првенствено из Беча. обликоване стилом сецесијe и међу њима издваја зна­ лачки конципирану фасаду, С. Тителбахово остварење Јованка С. Веселиновић на Авијатичарском тргу бр. 4–6. Доноси, такође, при- историчар мере зграда на којима је карактеристичан израз укла- [email protected]

167

УДК 726.54(497.11)(091)(049.32) 725.182(497.11 Београд)(091)(049.32) 271.222(497.11)-523.4-9(049.32)

САША МИХАЈЛОВ

ПРИКАЗ КЊИГЕ: АЛЕКСАНДAР БОЖОВИЋ, ЦРКВА РУЖИЦА И КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ – САКРАЛНИ КОМПЛЕКС У ИСТОЧНОМ ПОДГРАЂУ БЕОГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ

оводом обележавања јубилеја сто педесет годи- на од велике обнове Цркве Ружице, простора П којим је започето формирање сакралног ком- плекса у Источном подграђу Београдске тврђаве, 2017. године је објављена монографија у издању овог хра- ма. „Историја Цркве Ружице је историја смењивања нестајања и настајања, разарања и обнављања, смрти и васкрсења [...] У тој бурној историји појединим гене- рацијама [..] поверени су посебни задаци [...] Такви су задаци постављени и пред нашу генерацију. Због тога смо ове године започели четворогишњи процес обнове и заштите целокупног сакралног комплеса калемегдан- ских Светиња [..]”, како је у предговору монографије навео др Владимир Вукашиновић, протојереј-ставроф- ор, старешина Цркве Ружице и капеле Свете Петке. Је- дан од задатака постављених пред данашњу генерацију, пре свега да забележи историју и укаже на вредност ове целине, преузео је на себе аутор монографије Алексан- дар Божовић, историчар уметности конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда, установе културе која је као чувар културног наслеђа престонице пружила свесрдну помоћ у њеној припреми. На страницама монографије, у методолошки уте- мељеном и конзистентно изграђеном наративу, први пут се у историографији целовито ишчитавају сви кул- турни слојеви Цркве Ружице и капеле Свете Петке, као и формирање култног и меморијалног топоса на овом простору. Они се затим сагледавају у односу на про- менљиве историјске околности развоја Београда, пре свега подручјa тврђаве у оквиру које се комплекс на- лази, кроз сакралну уметност престонице и религијске култове Богородице и Свете Петке. Савремени дизајн Ивана Јовановића и висококвалитетне илустрације Ивана Јовановића и Снежане Неговановић, као и до- кументарна грађа Завода за заштиту споменика култу-

169 САША МИХАЈЛОВ

ре града Београда, граде квалитетне односе писаног и целине засновано је на претходним археолошким, ис- визуелног приказа. торијским и конзерваторским истраживањима и спро- Садржина књиге концепцијски је подељена у че- ведено аналитички прецизно, што чини неопходан тири главна поглавља, који засебно обрађују историјат увод за просторно и симболичко тумачење сакралних развоја простора Источног подграђа Београдске тврђа- топоса – Цркве Ружица и капеле Свете Петке. ве, његове појединачне ентитете и њихове међусобне На страницама наредних поглавља интерпрети- корелације – Цркву Ружицу, капелу Свете Петке и Кос- рани су резултати истраживања историје, архитекту- турницу бранилаца Београда 1914–1918. Аутор завр- ре, ликовних обележја Цркве и Капеле. У првом, пос- шава рукопис закључним разматрањима и референт- већеном Цркви Ружици, почетни редови су посвећени ном библиографијом коју прате хемеротечки извори историји градње, која настанак објекта датује у доба публиковани о овој теми до 1941. године. Хабзбуршке владавине Београдом од 1725. до 1739. го- Настанак комплекса и развој Источног подграђа дине, када је извршена опсежна барокна реконструк- Доњег града Београдске тврђаве, смештеном у непра- ције тврђаве по пројекту инжењера Николе Доксата вилном троугластом простору који се преко падине де Мореза. Аутор систематски прати развој грађевине спушта од Цркве Ружице ка доњоградском платоу, као и посебно истиче велику обнову цркве из 1867. годи- историјски и просторни оквир у којем се налазе два не, која уједно представља и почетни датум заснивања сакрална објекта анализиран је у првом поглављу. Про- сакралног комплекса. Детаљно је обрађен историјат учавање историјата, трансформације и промене намене цркве од формирања 1867. године до процеса њеног

170 Приказ књиге Црква Ружица и капела Свете Петке – сакрални комплекс у Источном подграђу Београдске тврђаве аутора Александра Божовића

оштећења у Првом светском рату. Нарочита пажња ријалног комплеска подигнутог на простору Источног је посвећена обнови изведеној у периоду од 1921. до подграђа Доњег града београдске тврђаве, чиме је на 1925. године, по пројекту знаменитог архитекте руског прави начин вербализован процес континуираног ме- порекла, Николаја Краснова, а потом је позиција објек- морисања ове амбијенталне и сакралне целине. та разматрана у оквиру Красновљевог ауторског опуса, Завршно поглавље по својој суштини представља укључујући и радове настале у Русији. синтезу претходно изнетих анализа историјата, функ- Посебни делови овог поглавља су посвећени ен- ције и верско-политичког концепта сакралног компле- теријеру Цркве Ружице. Прво је презентован и анали- кса у Источном подграђу Београдске тврђаве, која тума- зиран иконстас, рад златара Косте Тодоровића и сли- чи комплекс Источног подграђа као изузетно значајно кара Рафаила Мочиловића – о чијем животу и делу се сведочанство историјског развоја Београда. Како је ау- детаљно дискутује. Морфолошки и иконографски при- тор нагласио: „Сам сакрални комплекс заједно са спо- каз иконостасне преграде, као и навођење појединач- мен костурницом у Јакшићевој кули чини јединствен них сцена, изведено је прецизно и поступно. Затим је меморијални топос у коме се очитавају трагови исто- представљена фреско декорација храма, дело академ- рије и њене савремене перцепције, како на плану рели- ског сликара Андреје Биценка, осликана 1936. године. гије тако и политичком. У њему се сагледавају идејни Исцрпно су тумачене морфолошке и феноменолошке правци карактеристични за деветнаестовековно схва- основе живописа, које су потом контекстуализоване у тање нације и религије, који нам указују на дубоку по- односу на појединачне сцене. Анализирана структу- везаност српске историје и садашњости, као и српске ра живописног програма функционално је повезана православне цркве и српске државе. Неговање култа са симболиком просторног одређења храма, основама свете Петке само је додатно наглашавало значај овог литургијског живота, као и национално-династичком места дајући му сакрални карактер, а изградњом спо- идеологијом. На крају прве целине текста посвећене мен-костурнице у Јакшићевој кули Источно подграђе Цркви Ружици, аутор вреднује цркву не само као умет- бива заокружено као сакрални и меморијални топос ничко дело, већ као и меморијски и државотворни то- који својим значајем превазилази локалне оквире.” пос, који је у виду народног предања записан у колек- Објављивање монографије о сакралном компле­ тивном сећању нације. ксу у Источном подграђу Београдске тврђаве на пр- У наредном поглављу посвећеном капели Свете вом месту представља допринос презентацији Цркве Петке, аутор износи историјат култа велике светитељке, Ружице и капеле Свете Петке чија интерпретацијска од његових зачетака у X веку, затим преноса њених мо- нит излази из оквира религиозног и одлази у свет ис- штију од Трнова до Београда у време деспота Стефа- торије, културе и уметности и тако пред читаоце на на Лазаервића, с идејом њихове контекстуализације у јединствен начин доноси век и по наслеђа изузетне односу на капелу Свете Петке – повезане са ранијим вредности. Александар Божовић је вештим тумачењем култним простором датованим у XV век. Такође указује прикупљеног и истраженог материјала изградио науч- на трансформацију религиозно-државног значаја култа но утемељен наратив, којим доприноси бољем позна- Свете Петке који је имао у XIV и XV веку све до сре- вању националног архитектонског, уметничког, мемо- дине XIX века до када култ опстаје кроз народно пре- ријалног и сакралног наслеђа. Истовремено, слојевито дање, попримајући форму популарне религиозности. У читање и вредновање ова два сакрална објекта доно- наставку текста тумачи се културни, сликарски и ар- си нови научни поглед на цеколупно сагледавање бе- хитектонски значај капеле. Посебно је анализирана ар- оградске фортификације и њено место у националној хитектонска концепција капеле, чије се ауторство при- сакралној топографији. Оно што је извесно, моногра- писује знаменитом архитекти Момиру Коруновићу. У фија „Црква Ружица и капела Свете Петке” несумњи- складу са историјским одређењима, а потом у светлу во ће бити незаобилазна библиографска јединица у бу- функционалности простора и целокупног сакралног дућим истраживањима и тумачењима ових значајних простора, аутор прати уобличавање и трансформације споменика културе Србије с једне и српског црквеног капеле Свете Петке у распону од 1935. до 2004. године. градитељства новијег доба с друге стране. У фокусу наредног сегмента монографије посвеће- ног спомен-костурници бранитеља Београда 1914–1918, Саша Ј. Михајлов чије је уобличавање на простору Јакшићеве куле окон- историчар уметности чано 1937. године, исцрпном анализом овог меморијал- Завод за заштиту споменика културе града Београда ног објекта заокружена је деконструкција култно-мемо- [email protected]

171

УДК 711.3(049.32) 711.437(497.11)(091)(049.32) 728.6(091)(049.32)

НАДА ЖИВКОВИЋ

ПРИКАЗ НАУЧНЕ МОНОГРАФИЈЕ: ДР АЛЕКСАНДАР ВИДЕНОВИЋ, ОБНОВА ЦЕНТАРА У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА – НОВИ ЗАПИСИ

здања Архитектонског факултета Универзитета у Београду, обогаћена су квалитетним и изузет- И но корисном монографијом „Обнова центара у руралним подручјима – Нови записи” аутора др Алек- сандра Виденовића 2017. године. Монографија има укупно 496 страна, велики број слика и неколико табела. Као прилог дата је литерату- ра која садржи 124 библиографске јединице. Штампа- на је у тиражу од 300 примерака у штампарији Pressia из Београда. Министарство просвете, науке и техно- лошког развоја Републике Србије је суфинансирало овај подухват. Опсежна научна истраживања, др Александар Ви­ де­новић је реализовао кроз израду докторске дисерта- ције под насловом „Ревитализција центара у селима брд- ско-планинских подручја Источне Србије”, јула 2016. године. Поменута монографија је настала из жеље да се научно штиво прилагоди ширем кругу читалаца и ко- рисника, што је учињено врло деликатном заменом ака- демско формалних израза богатим, одговарајућим, не- претенциозним вокабуларом који је допринео бољем разумевању и укупној употребљивости постигнутих сазнања. Такође, овом приликом је знатно повећан број илустрација. На овај начин је проблематика уређења, ревита- лизовања и обнове наших руралних простора, којој се најчешће приступа на декларативно-нормативни на- чин, постала својеврстан научно форматиран програм који би морао да постане основа за њено системско решавање. Одумирање руралних области, посебно брдско-­ планинских подручја је проблем ширих размера који није непознат ни развијеним европским земљама. Узро- ци ове појаве се разликују у односу на економску сна- гу појединих земаља. Разлози због којих су наша села,

173 нада живковић

пре свега села у планинским областима, готово опус- Монографија се састоји од тринаест поглавља: тела, у овој монографији су предмет детаљне простор- Увод, дефинисање основних појмова, Елементи ре- но-друштвено-историјске анализе. Из претходног је презентативности примарног модела, Просторне ка- проистекао објективан приказ постојећег стања на ос- рактеристике и историјски оквири примарног модела, нову којег аутор предлаже решења заснована како на на- Опште карактеристике осталих компаративних моде- учном тако и стручном приступу. ла, Глобални узроци великих промена у простору, Ана- Црна Трава, седиште истоимене општине, примар- лиза начина живота у простору примарног модела пре- ни је модел истраживања, док су премет секундарних ма периодима трансформације, Промене у становању у истраживања била следећа насеља: Црнајка,општи- центру примарног модела, Просторне промене јавних на Мајданпек, Крепољин, општина Жагубица, Злот, садржаја у центру примарног модела према периодима општина Бор, Ресавица, општина Деспотовац, Миниће- трансформације, Просторне промене јавних садржаја у во, општина Књажевац, Кална, општина Књажевац и центру примарног модела, Просторне промене у цен- Бабушница, седиште општине. трима секундарних модела, Аспекти и перспективе об- Аутор у монографији, што се од овог формата нове центра примарног модела, Аспекти и перспективе очекује, поред адекватне литературе и расположиве обнове центара другачијом стратегијом развоја тури- документације, представља, пре свега, оригинално на- зма и Закључна разматрања. учно истраживање остварујући тиме научни допринос Зналачки одабран примарни модел и репрезенти у области архитектуре и урбанизма, али и шире. секундарног истраживања, као и њихова компарација

174 Приказ научне монографије Обнова центара у руралним подручјима – Нови Записи аутора др Александра Виденовића

чине да се резултати еманирају и на шире подручје, систира на томе да је неопходно обновити не тако мале не само Источне Србије. Тим поводом проф. др Бош- постојеће ресурсе. У развојним програмима, а на ос- ко Стевановић у својој рецензији каже: Значајан је у нову урађених анализа, акценат је на развоју туризма. овој монографији пре другог одабир и апроксимација Поред сазнања, предлога и решења која се одно- репрезентативности потенцијалних центара, за које се на урбанистичко-просторни аспект третираног под- се у старту истраживања тражи назнака или наго­ ручја, др Александар Виденовић је посебну пажњу вештај могућности да се не само у егзистенцијалном посветио грађевинском фонду, који, без обзира на до- смислу одрже, него и достигну одрживи опстанак, од­ бро познате и присутне узроке његовог пропадања, носно преузму улогу гравитационих центара у ширем види као потенцијал. насељском систему. У последњем пасусу закључног разматрања ауто- Велики допринос ове монографије је већ помену- ра стоји: Трансформација начина живот и простора у та објективност која аутору омогућава да неодржива последња два века у центрима села брдско-планинских насеља која немају реалних могућности за опстанак подручја источне Србије, изазвана многим спонтаним одвоји од оних која имају потенцијал и чији опстанак и насилним превратима и променама друштвеног по­ и будући просперитет са свим бенефитима треба подр- нашања ни данас не престаје. Она је каткад радикал­ жати. Избегнута је и замка да поједине агломерације, у на, а константно је набијена потенцијалом, који ако условима поремећених хијерархијских односа у мрежи се добро артикулише и усмери на праве активности, насеља, наметну лажну слику свог значаја и развојних засноване на романтизму прошлости и имагинацији могућности. будућности, може животном простору и просторном Такође, аутор је захваљујући квалитетном препо- животу да донесе нове хумане вредности. знавању социјалног, историјског и општег друштве- Премда је предмет истраживања у монографији ног контекста избегао планерско-урбанистичке уни- др Александра Виденовића просторно дефинисан, на- фициране прогнозе и нереална очекивања, и заменио учни и стручни приступ који је изнедрио универзал- их реалном сликом средине која почива на природним но примењива решења и закључке, препоручју је сви- и створеним вредностима. Креирањем слике, односно ма који се баве комплексном проблематиком руралних представе о одређеном подручју са апострофирањем средина у региону. потенцијала који се може моделовати и развијати оса- времењује се процес њиховог ревитализовања и афир- Нада Н. Живковић, мише квалитет самосвојствености и различитости. етнолог Полазећи од становишта да је неопходно биро- Завод за заштиту споменика културе града Београда кратски апарат заменити стручним тимовима, аутор ин- [email protected]

175

УДК 72(497.11)"1950/1960"(049.32) 711.4(497.11)(049.32)

ДРАГАНА МЕЦАНОВ

ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ: ДР ДИЈАНА МИЛАШИНОВИЋ МАРИЋ, ПОЛЕТНЕ ПЕДЕСЕТЕ У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ

аучна монографија Полетне педесете у срп­ ској архитектури, дело ауторке др Дијане Ми- Нлашиновић Марић, објављена је 2017. године у издању „Орион aрта” и Факултета техничких нау- ка Косовска Митровица, као резултат вишегодишњег преданог рада на проучавању и истраживању историје модерне архитектуре. Ова репрезентативна научна мо- нографија у великој мери је наставак истраживања представљеног у оквиру докторске дисертације Срп­ ска архитектура шесте деценије XX века (одбрањене на Филозофском факултету Универзитетa у Београду, 2009. године)1. Историчарка уметности и архитектуре Дијана Милашиновић Марић је, пре ове монографије, обја- вила значајан број истраживања у нашим водећим ча- сописима и издавачким кућама, и временом се афир- мисала као незаобилазни аутор за све истраживаче српске архитектуре и уметности. Дело Полетне педе­ сете у српској архитектури, спада у групу историог- рафских издања са темом модерне архитектуре, која се последњих петнаест или двадесет година интензивније објављују у Србији, када расте интересовање истори- ографа за модерну и послератну архитектуру, а исто- времено, интензивније објављују аутори који се вре- меном афирмишу као истраживачи архитектуре XX века.2 Заједничко за све ауторе је издвајање архитек- туре наших простора друге половине XX века из нара- тива „источноевропске”, и дистанцирање од модерни­ сти­чког наслеђа какво је тих деценија било својствено земљама некадашњег Варшавског пакта. С обзиром на политички разлаз са СССР-ом 1948. године, педесете године функционисале су ван снажних утицаја какве данас препознајемо у другим земљама Источне Евро- пе. У дијалозима које историографи данас воде на тему архитектуре друге половине XX века у Србији, по пра-

177 драгана мецанов

Већ се у уводном делу наводи општи прокламова- ни став Комунистичке партије која се залаже за нацио­ нални концепт утемељен на идеолошким основама3, форсира се интернационализам, а са друге стране по­ треба да се очува посебност.4 Потреба да се појмови у архитектури као и у другим дисциплинама сагледавају или постављају кроз дихотомије, или супротставље- не поларитете је дубље филозофско и социолошко пи- тање, и (иако немамо намеру да се њиме бавимо), оно повремено провејава кроз дело Дијане Милашиновић Марић: Институционално заштићени објекти насупрот објектима који нису вредновани; Архитекте школоване пре и школоване након Другог светског рата; Универ- зални архитектонски израз модернизма, насупрот кон- тексту градског окружења, уличном фронту, итд. Након уводних напомена, у оквиру којих ауторка даје објашњење контекста и наговештава карактер мо- нографије, главни део монографије чине два подједна- ко веродостојно презентована поглавља: 1. Архитектура послератне обнове 1945–1950. године, подељена на десет тематских целина, и 2. Архитектура 1950–1960. године, подељена на осам тематских целина, једанаест подцелина. Одмах је уочљиво како у временским одредница- ма, у основној периодизацији, није означено раздобље од 1947. до 1952. године, период прве петолетке (осим на 45. страни где се говори о стању у урбанистичко-ар- вилу се истиче како југословенска архитектура (алу- хитектонској струци), већ ауторка даје своје виђење пе- дирајући на модернистичке архитектонске споменике) риодизације, усмеравајући фокус на намене објеката, и нигде другде није могла да се деси, него на овим про- значај чињеници да ли су архитекти школовани пре или сторима стицајем свеукупних друштвено-политичких, након Другог светског рата. Тиме Дијана Милашино- економских, идеолошких и других околности. вић Марић и на овај начин издваја архитектуру после- У монографији је примeњена социо-историјска ме- ратног периода из источноевропског и смешта у само- тодологија научно-истраживачког рада. Научна моно- стални контекст, истичући притом значај академског графија је опремљена комплетним научним апаратом. системског образовања. Садржи предговор, апстракт, увод, културно-историјске Прво поглавље монографије Културно-историјска напомене, а на крају монографије закључак, напоме- подлога чине објашњења и тумачења контекстуалних не, списак скраћеница, списак порекла и извора свих прилика, које су утицале на развој архитектуре. Син- илуст­рација, списак извора – библиогра­фских једини- тезом најзначајнијих фактора, ауторка пружа подлогу за ца, биографију ауторке, као и индекс имена­ и појмова. разумевање даљих поглавља, и разумевање избора изаб- У сажетку се, aуторка придружује ставу одређеног­ раних репрезентативних примера архитектуре педесетих броја историографа и архитеката да је потребно утвр- година. Временом, градитељски замах полетних педесе- дити одговарајућа правила заштите, јер су критеријуми тих година у српској архитектури доприноси, и доноси за вредновање објеката из различитих епоха другачији, неке од бољих идеја, достигнућа и најзначајнијих допри- сходно контекстима у којима су настајали, а фонд ин- носа југословенског грађевинарства светској архитекту- ституционално заштићених објеката из периода после- ри, као што је систем градње ИМС-Жежељ, патентиран ратне модерне веома мали у односу на то колики је 1957. године, а који је у употреби и данас. грађевински фонд који зграда из предметног периода У другом делу монографије Архитектура после­ присутан у Београду и другим градовима у Србији. ратне обнове 1945–1950. године говори се о стању у

178 Приказ монографије Полетне педесете у српској архитектури ауторке др Дијане Милашиновић Марић

струци, регулационим плановима, задружним домови- дискурса и архитектонских пракси педесетих година ма, стамбеној изградњи, јавним објектима, радничким у Србији. Архитектонско обликовање појављује се у колонијама, конкурсима, почецима изградње Новог Бе- дуалности: као феномен просторног догађаја (место) ограда и о Дубровачком саветовању. Као и сви аутори и као створени облик (артефакт). Од иницијалног про- који пишу о теми архитектуре педесетих година, неми- грама до идентитета форме посматра развој простора, новно је дати осврт, или поменути чувено Саветовање реализације, контекстуалности, категоричне и типо- архитеката и урбаниста у Дубровнику новембра 1950. лошке одређености, сликовности и генеративности у године. Након Дубровачког саветовања, архитекту­ условима геофизичког окружења, контексту културне ра је много мање била предмет идеолошких расправа одређености и креативног деловања појединца. Разу- него раније.5 Историјски контекст у коме је Саветовање мевање својстава архитектонске форме и противречно- одржано, 1950. године, условило је и тематске цели- сти које постоје у сваком пројектном задатку, предста- не које су доминирале у рефератима презентованим на вљају факторе који се нужно појављују пре креирања том конгресу.6 архитектонског дела. Централни део монографије чини треће поглавље С обзиром на велики фонд реализованих грађе- Архитектура 1950–1960. Он је подељен у неколико вина свих намена, период педесетих година захвалан тематских целина: о културолошким оквирима; стам- је за истраживање теме односа материјалног и нема- беној изградњи; јавним објектима; конкурсној актив- теријалног архитектонског наслеђа. У монографији ности; ауторској архитектури; Новом Београду; пракси се, поред приказа изабраних примера, указује на вели- српских архитеката у иностранству. ки корпус нематеријалног наслеђа: техничких знања, Највећи део грађевинског фонда послератне мо- инфраструктуре пројектантских бироа, хуманистич- дерне архитектуре чине стамбени објекти. Таква је ких вредности, развијених технологија, идеја, естети- слика и архитектуре педесетих година XX века, јер је ке, вредности које имају шири друштвени значај. Када услед последица ратног разарања, и индустријализа- говори о активностима архитеката, најзначајнијих ау- ције земље, потреба за стамбеним просторима била из- тора, ауторка се између осталог бави и темом пројек- разито велика. тантских бироа који су деценијама радили у Београду, У монографији Дијане Милашиновић Марић ид- а поједина функционишу и даље. Ту наговештава одго- ваја се неколико идеја. Једна од њих је истраживање вор на питање, да ли су се и у којој мери облици орга- односа ауторског дела и периода њиховог школовања низовања сопствене праксе у архитектури променили, на Архитекотнском факултету (придаје се значај раз- након промене друштвено-политичких и економских ликама у систему образовања, да ли су студирали пре прилика. Приказујући примере из различитих насеља, или након Другог светског рата), у анализи рада ар- пружа одговор на питање како се објекти исте намене хитеката разматра се и њихов развојни пут од почетка реализују у различитим контекстима и окружењима. каријере. За велики број аутора дају се информације о На крају монографије, дате се напомене и библи- кретању у каријери, значајним бироима у којима су ра- ографски извори. Када говоримо о ауторима тексто- дили и којима су дали свој ауторски печат. ва које историографи користе, издвајају се две групе. У приказу изабраних примера, дела се анализи- Прву групу чине актери изградње, савременици и ау- рају с аспеката контекста, обликовања, технологије, тори самих грађевина, планова или пројеката о којима као и према другим важним стилским карактеристи- пишу, чије текстове одликује изражена субјективност. кама. Монографија је богата великим бројем илустра- У другу групу спадају истраживачи, који крајем XX и ција7 и информација о грађевинама, и у том смислу почетком XXI века интензивно истражују архитектуру има својеврсан енциклопедијски каратер. Захваљујући педесетих година, или сродне теме, захваљујући који- томе, читалац стиче слику, сазнања и одговор на пи- ма документација о предметном периоду расте из го- тање – које је главно начело архитектуре педесетих дине у годину.8 година: сведеност геометријске форме, али, не увек и Полетне педесете у српској архитектури Дијане зграде ниских спратности, нити наглашене хоризонта- Милашиновић Марић, међутим, није само научна моно- ле у односу на вертикале у композицији фасада. Пру- графија, оно је дело о изазовима, тријумфима и порази- жа се увид у тему и разоткривају питања – постоји ма. Изазовима, јер говори о времену интензивне градње ли нешто фундаментално што карактерише педесете које и даље није довољно истражено, што је само по године у српској архитектури. Дијана Милашиновић себи велики и напоран задатак за сваког историографа. Марић у својој монографији поставила је равнотежу Тријумфима, јер су у том периоду постигнути велики

179 драгана мецанов

резултати на плану индустријализације земље, напретка ха, чему монографија Полетне педесете у српској архи­ у технологији, а након континуитета у раду архитеката, тектури свакако доприноси. као највреднији израз појавиће се први примери изузет- Значај ове репрезентативне монографије огледа них стамбених зграда, у којима запажамо и вреднујемо се у неколико чињеница: реч је о првој монографији елементе „београдске ауторске школе станоградње”. оваквог обима која је посвећена једној деценији интен­ Као једну од највећих вредности или постигнућа, ау- зивне­ изградње; о неким објектима се први пут пише, торка издваја разноврсност архитектонског репертоара, објављује архивска грађа или фотографије – због чега услед интензивне изградње града у разматраном перио- је од изузетне важности и намеће се као незаобилазна ду. Главни циљ, реализација планова који би надокнади- литература за стручну и ширу јавност. ли мањак стамбеног фонда, ипак, никада није достигнут У том смислу, монографија Дијане Милашиновић у потпуности. Поразима, јер данас, као што је поменуто, Марић је степеница ка циљу валоризације, несумњив број институционално заштићених објеката из педесе- је допринос српској и европској историографији, као и тих година XX века веома је мали у односу на чињени- области заштите градитељског наслеђа. цу колики је грађевински фонд који зграда из предмет- ног периода присутан у Београду и другим градовима Др Драгана Ј. Мецанов, у Србији. У том смилу, ниједна тема у овом делу није архитекта „неактуелна”, јер је заједнички задатак историографа Београд препознавање вредности архитектуре претходних епо- [email protected]

НАПОМЕНЕ

1] Милашиновић Марић, Д. (2009), Српска архитектура пете деценије двадесетог века, докторска дисертација, Одељење за историју уметности, Филозофски факултет, Универзитет у Бе- ограду. 2] У ту групу спадају многи аутори, од којих су неки били актери, неки савременици, а неки као што је случај са млађом генера- цијом аутора - истраживачи: Александар Кадијевић, Злата Вук- сановић-Мацура, Милош Перовић, Александар Кековић, Мар- та Вукотић-Лазар, Јелица Јовановић, Биљана Мишић, Владана Путник, Милан Просен, Ђорђе Алфиревић, Александар Игња- товић, Љиљана Благојевић, Валентина Брдар и многи други. 3] Милашиновић Марић 2017: 17. 4] Исто. 5] Милашиновић Марић 2017: 32. 6] Доминантне теме биле су становање, економичност градње, објекти друштвеног стандарда, као и односи архитеката и дру- гих професија и актера у процесу градње, реконструкције, пољопривредни и производни објекти, градитељско наслеђе и друго. 7] Моногафија „Полетне педесете у српској архитектури” садр- жи велики број илустрација, на 343 стране, и поседује много елемената енциклопедијског карактера. 8] Нажалост, не можемо а да се не осврнемо на податак да су ар- хиве великих предузећа, која су била носиоци и протагонисти идеје модернизма, и који су реализовали архитектуру која је предмет и тема монографије, у великој мери несачуване, не- стале услед турбулентног периода почетка XXI века, и чиње- нице да архиве тих великих пројектантских и грађевинских радних организација нису препознате као драгоцене.

180 УДК 72.071.1:929 Несторовић Н.(049.32) 72.03(497.11)"19"(049.32)

БИЉАНА МИШИЋ

ПРИКАЗ КЊИГЕ: МАРИНA ПАВЛОВИЋ, НИКОЛА НЕСТОРОВИЋ (БЕОГРАД, 2017)

тручна монографија о истакнутом српском гра- дитељу XX века Николи Несторовићу (1868– С1957), данас је пред читалачком публиком зах- ваљујући преданом труду ауторке др Марине Павловић и подршке институција (Инжењерска комора Србије, Министарство културе РС и ИП Орион-арт) које су увиделе важност реализације овако значајног истра- живачког подухвата и то у години када се обележава шездесет година од смрти великог ствараоца. Иако је богато архитектонско и научно дело Николе Несторо- вића, аутора бројних репрезентативних београдских здања од којих су нека данас постала и његови симбо- ли, добро познато стручној јавности, оно до публико- вања ове монографије није било у целости истражено и презентовано. Ослањајући се и уважавајући резулта- те бројних претходних студија које се баве поједина­ чним остварењима или аспектима деловања архитекте Несторовића, ауторка је понудила могућности новог читања његове богате личне, професионалне и инте- лектуалне биографије. Монографија је настала као до- пуњена приређена докторска дисертација одбрањена на Одељењу за историју уметности Филозофског фа- култета Универзитета у Београду децембра 2014. годи- не, уз менторску подршку професора др Александра Кадијевића. Сакупивши обиље података и чињеница, архив­ ску писану, техничку и фотографску грађу, лична сећања потомака, али и сопствене утиске, ауторка је успешно вођеном анализом дошла до закључака који дају сасвим ново светло на поједине аспекте приват- ног живота и тумачење укупног Несторовићевог дела. Комплексност таквог подухвата може се сагледати најпре ако се има на уму податак да је Несторовићев активни стваралачки период трајао више од тридесет година (од последње деценије XIX до средине треће

181 биљана мишић

ничког и приватног миљеа у којем је оно настајало. Управо у том сегменту до изражaja су дошле струч- не компетенције ауторке, засноване на њеном личном пројектантском искуству дипломираног инжењера архитектуре, практичном конзерваторском раду у об- ласти непокретног културног наслеђа, као и позна- вању научног апарата историје уметности. Консеквентно спроведеним историографским по- ступком кроз штиво се поступно гради мозаик Несто- ровићеве личности, која је суштински уткана у његов пројектантски рад. Стварајући сликовиту представу о афинитетима, свестраним интересовањима и дело- вању на различитим плановима, посебан акценат је стављен на специфичности Несторовићевог ауторс- ког израза, које га дефинишу као заговорника савре- мених схватања архитектуре. Иако образован на чвр- сто постављеним академским принципима какви су неговани на Берлинској политехници у време његовог школовања, Несторовић је био отворен за прихватање утицаја нових стилских израза у време настајања мо- дерних тенденција, посебно утицаја Ар-Нувоа, сеце- сије и француског декоративизма. О овим утицајима говори читаво подпоглавље у књизи посвећено великој Светској изложби у Паризу 1900. Посебну вредност монографије чине компара- тивна запажања којима ауторка на виспрен и методо- лошки заснован начин доводи у везу Несторовићево стваралаштво и примере из ближих или удаљенијих архитектонских култура, чији су одјеци могли остави- деценије XX века) и да је за то време настало чак шез- ти значајног трага на формирање његових естетских десет осам пројеката од којих је реализовано близу пе- и пројектантских ставова.Таква тумачења су посебно десет. Од четрдесет и четири до данас сачувана здања дошла до изражаја у разматрању примера јавних др- шеснаест је уписано на листу појединачних непокрет- жавних грађевина пројектованих током међуратног них културних добара, што овог аутора сврстава међу периода која указују на блиску повезаност друштве- градитеље са највећим бројем заштићених објеката, но-политичких утицаја и одлука и стилских опреде­ указујући самим тим и на вредновање његовог цело- љења реализованих здања. Настојањем да се расветле купног опуса од стране службе заштите. нај­скривенији углови могућих преклапања поједина­чног Обимност оствареног архитектонског дела, реа- плана и ширег друштвеног контекста и историјских зби- лизованог у различитим историјским и друштвеним вања добијени су одговори на бројна питања која се периодима и околностима, условило је хронолош- тичу разумевања појединих фаза и Несторовићевих по- ку структуру монографије као најпоузданији начин лазишта током професионалног деловања. доследног праћења и тумачења архитектиног лика Структура монографије сачињена од четири глав- и стваралаштва. У потрази за средствима којима би на поглавља одражава кључне теме проучавања Нес- избегла упадање у замку стереотипног набрајања торовићеве богате уметничке делатности. У уводном чињеница из приватног и професионалног живота, поглављу Биографија сазнајемо обиље детаља из ау- ауторка уводи и друге интерпретативне методе, међу торовог живота, од детињства у варошкој пожарева­ којима предност даје аналитичности, свеобухватном чкој средини, пресељења и школовања у Београду, сту- сагледавању података, а потом садржајној и слојевитој дија у Берлину, запослења у Министарству грађевина, синтези прикупљеног материјала, стављајући акценат професуре на Техничком факултету у Београду чији је на однос стваралаштва и друштвеног, културног, умет- постао и први декан након успостављања Београдског

182 Приказ књиге МаринЕ Павловић Никола Несторовић (Београд, 2017)

универзитета 1906, до животних дилема и прекретни- цркву у Тополи, до међуратних конкурса за репре- ца, пресудних за формирање његових карактерних осо- зентативна државна здања. бина, система вредности и личних опредељења. Сло- У сваком од подпоглавља ове целине ауторка женост друштвеног и културолошког миљеа у којем је вешто повлачи паралеле између општих појава које формиран овде је постављена као противтежа веома су обележиле српску градитељску сцену одређеног складном породичном животу Несторовића, испуње- раздобља и Несторовићевог стваралаштва, али и ути- ном саосећањем, бригом и пожртвованошћу чланова цаје који су се одвијали у супротном смеру. Анали- породице, који су трајно одредили његов лични иден- зом ширег урбаног контекста у којем су дела настајала титет и однос према јавном деловању. Истрајност и тражени су одговори на питања доприноса Несторо- упорност којом се односио према свему што је радио и вићеве архитектуре променама у структури и даљем стварао јасно су исказани и кроз његов предузетнички развоју града. Кроз ово поглавље систематски је об- таленат и развијен социјални идентитет. рађено свих шездесет и осам поуздано атрибуираних Посебно значајан део овог поглавља је детаљно пројеката, од првих радова насталих у оквиру Минис- истражен формативни период (1893–1896) током сту- тарства грађевина Краљевине Србије (царинарница у дија на Кра­љев­ској по­литех­ ни­ ­ци (Königlische Tech- Забрежју, среска начелства у Рековцу и окружна на- nische Hochschule zu Berlin) у Шарлотенбургу који челства у Крагујевцу, Крушевцу и Врању), као и обје- је Несторовићу пружио свеобухватно академско об- ката стамбене и јавне архитектуре којима је крајем разовање и упијање импулса једне од динамичнијих XIX и почетком XX века дао значајан допринос урба- европских градитељских средина у успону. Из овог низацији и модернизацији Београда (хотел „Бристол”, односа са средњоевропском, пре свега Шинкелов- Банка Николе Бошковића, Санаторијум „Врачар”, кућа ском (Karl Friedrich Schinkel) архитектуром разви- Милана Павловића, Београдска и Врачарска задруга), ла се стална веза која је обележила целокупно Нес- до међуратних стамбених и стамбено-пословних обје- торовићево стваралаштво. Очараност градом који је ката као и грађевина јавне намене. Посебно је тумаче- константно мењао обличја пред његовим очима из- но учешће у тимским пројектима, од којих је највећи градњом модерних пословних и јавних палата, али и број настао у сарадњи са архитектом Андром Стева- мостова, путева, пруга и железничке станице, у чијем новићем, током ране градитељске фазе (Зграда Управе пројектовању је и сам учествовао, касније се одрази- фондова, Београдска задруга, Кућа трговца Стаменко- ло на Несторовићево упорно залагање за примену са- вића), али и током зрелог периода са другим значај- времених материјала и конструкција, као и напредних ним ауторима попут Бранка Таназевића (Технички техника грађења. факултет), Драгутина Ђорђевића (Универзитетска Професионални развојни пут и богат ствара- библиотека) и након 1925. Богдана Несторовића. лачки опус Николе Несторовића обрађени су у дру- Трећа целина књиге, Друштвени и пословни круг, гој целини са насловом Стваралаштво. Еволутивне заправо је покушај да се анализом Несторовићевог етапе пројектантског рада временски су уоквирене и деловања у сфери јавног живота, у потпуности за- историјском периодизацијом: рани период обухвата окружи слика о ствараоцу и његовом делу. Осим ли­ раздобље од завршетка студија 1896. до династичке чне посвећености и преданости пројектантском послу смене у Краљевини Србији 1904. и обележен је ост- који су резултовали значајним остварењима и држав- варењима у духу академизма XIX века; зрели пери- ним поруџбинама од најранијег периода професио- од прати стваралаштво у периоду 1905–1914, готово налног деловања, припадност највишим круговима у потпуности остварено под утицајима сецесије; по- интелектуалне елите Београда донела је Несторовићу зни период 1918–1927. обележен је са неколико из- бројне контакте са значајним приватним наручиоци- узетно значајних репрезентативних грађевина јавне ма из редова предузетника, индустријалаца, тргова- намене. Посебна пажња је, осим реализованим ост- ца, друштвених и културних посленика, доприносећи варењима, посвећена Несторовићевом суделовању у сталном порасту његове репутације. Расветљавањем архитектонским конкурсима и импликацијама које специфичног поља утицаја који је имао значајан одјек су таква искуства имала на стваралачке преобра- на опште архитектонске токове у Србији овог периода, жаје аутора, посебно током ране фазе професионал- ауторка у први план ставља Несторовићеву професио- ног бављења: од конкурса за Окружно начелство у налну етику која му је омогућила да током читавог Врању, затим београдских утакмица за Дом Народне свог активног деловања задржи водећу позицију међу скупштине и Управу фондова, потом Опленачку српским градитељима.

183 биљана мишић

Публицистички и научни рад Николе Несто- истраживања, каталог је употпуњен и подацима при- ровића, који је од свих сегмената његовог стручног купљеним на терену што га чини посебно значајним бављења био до сада најмање истражен и презентован, за стручњаке из области заштите културног наслеђа. тема је последњег поглавља са насловом Писана дела. Својеврстан карактер приручника овог поглавља пот- Осим антологијског Несторовићевог историографског крепљен је и индексом имена, улица, места и објеката, дела Грађевине и архитекти у Београду прошлог сто­ који омогућавају ефикаснију манипулацију и претра- лећа (1937), којима су постављени темељи проучавања живање књиге. историје новије српске архитектуре, ауторка у овом Уочавајући специфичне везе између идеолош- поглављу детаљно обрађује све познате објављене и ких и културних основа раздобља у којем је архитекта необјављене рукописе, од стручних критика и приказа Несторовић стварао, његовог професионалног иденти- сопствених и дела својих савременика, преко личног тета пројектанта и професора Београдског универзи- Несторовићевог афинитета према поезији, наставних тета, али и интимних афинитета и наклоности које је уџбеника и предавања на предметима Наука о стило- неговао, књига тематизује знатно шире идејне слојеве вима и Приватне зграде, до Аутобиографије коју је сам друштвеног, културолошког и историјског контекста архитекта сачинио непосредно пред смрт (1955/56). развоја београдске архитектуре током прве половине Анализом ове специфичне врсте научног деловања от- XX века. Истовременим тумачењем архитектонских, кривају се најличнији интимни ставови градитеља не културних и друштвених појава остварен је значајан само о архитектури, већ и о општим вредностима на допринос у разумевању и вредновању градитељског којима је сукцесивно и пажљиво грађена његова жи- наслеђа Београда и Србије, који би требало да буде вотна и уметничка филозофија. искоришћен­ као свеж подстицај даљим истраживањи- Четири главне целине монографије употпуње- ма и валоризовањима градитељског наслеђа XIX и XX не су уводним и закључним поглављима у којима су века. Разумљивим језиком и изграђеним стилом пи- изнета додатна појашњења истраживачког метода и сања, ауторка је задовољила критеријуме стручне јав- поступка, односно синтеза на основу њих добијених ности за детаљно и консеквентно спроведеним анали- резултата. Веродостојност постављених хипотеза и зама проучаваног архитектонског дела, што потврђује закључака поткрепљена је обиљем разноврсног илус- и недавно додељена Годишња награда Друштва кон- тративног материјала, пре свега изворне грађе и ар- зерватора Србије за 2017. годину, али и приступачно- хивских докумената из домаћих и иностраних архива, сти и пријемчивости које књигу препоручују и широј приватних колекција, стручне литературе и периоди- читалачкој публици. ке. Посебно значајан и користан прилог главном ана- литичком сегменту рукописа чини Каталог дела, којим Биљана Б. Мишић, су обухваћени сви детаљно истражени доступни по- историчар уметности даци о обрађеним пројектима. Поред систематизова- самостални истраживач них чињеница из примарних и секундарних извора [email protected]

184 УДК 71/72(497.11)"20"(049.32)

НАДА ЖИВКОВИЋ

VIII КОНФЕРЕНЦИЈА О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ – КУЛТУРНО ДОБРО ДАНАС, ВРЕДНОСТ И ЗНАЧЕЊЕ

авод за заштиту споменика културе града Београ- да већ осам година организује конференције по­ З свећене актуелним питањима из области заштите споменичког наслеђа и контекстуалним ширим темама. У четвртак 12. 10. 2017. године, у Заводу за за­ штиту­ споменика културе града Београда, одржана је осма по реду конференција о културном наслеђу са те- мом Културно добро данас – вредност и значење. У научно-стручном одбору су били проф. др Вла- димир Мако, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет; проф. др Драган Булатовић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет; проф. др Марија Маруна, Универзитет у Београду, Архитектонски фа- култет; проф. Иван Рашковић, Универзитет у Београ- ду, Архитектонски факултет; доц. др Марина Павло- вић, Алфа универзитет; Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београ- да; Александра Дабижић, Завод за заштиту спомени- ка културе града Београда и Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда. Организациони одбор су чинили: Нада Живковић, Ивана Филиповић Јорке, Јасна Цветић, Саша Михајлов и Ивана Весковић из Завода за заштиту споменика кул- туре града Београда. На почетку скупа присутне је поздравила дирек- торка Завода Оливера Вучковић, а Конференцију је отво­рио градски менаџер Горан Весић. Проф. др Дра- ган Булатовић је одржао изузетно садржајно увод- но предавање у којем је изнео академски прецизну и искуствено­ рафинирану анализу наслеђа и идентитета, и сублимирао приступе, проблеме и прихваћена, изну- ђена или могућа решења. У позивном тексту и Уводу Зборника VIII конфе- ренције Организациони одбор је између осталог напи- сао следеће:

185 нада живковић

На основу пристиглих радова скуп је подељен на три тематске целине: У првој теметској целини – Вредност и вредно­ вање културног добра, представљено је седам радова. Кратак увод у тему целине направио је модератор др Игор Борозан. Први излагач Милан Попадић представио је рад Од 'свидетељствa' до сведочанствености: у потра- зи за градивним својством културног добра у којем је указао на историјске моделе и савремене присту- пе културном добру, и свим његовим треминолошким претходницима, који су били у стању да препознају да културна добра, старине, споменици и сл. нису само трезори вредности које треба каталогизовати и норми- рати, већ и оно што вредности генерише апострофи- рајући да способност репродукције вредности, јесте и разлог зашто културна добра претрајавају време. Рад Јелене Павличић, Проблем баштињења спо­ меничког наслеђа: правни аспекти појмовног одређења вредности, бави се правним актима на територији Србије, од средњег века до данас, који се односе на чување онога што данас називамо споменичким на- слеђем, посвећујући посебну пажњу проблему разуме- вања његове вредности и конституисања исте у оквиру датих правних оквира. Поред упознавања са првим средњовековним интересовањима за очување наслеђа која се пра­вно уобличавају ради регулисања правно-имовинских Полазећи од премисе да је културно наслеђе скуп одно­са, а не ради општег сазнања и заштите наслеђа ресурса наслеђених из прошлости, које заједница иден­ као сведочанстава прошлости, у XIX веку заштита тификује као одраз и израз вредности, уверења, знања старина је „зарад сећања на истеˮ, да би се тек у XX и традиције, постављали смо и постављамо култур­ веку направила разлика између правног одређења и но добро у жижу константе коју је неопходно очува­ каснијег научног дефинисања споменика. Раније схва- ти и неговати као битну одредницу идентитета јед­ тан као документ или сведочанство прошлости, спо- не заједнице. Каква је улога правне регулативе, службе меник је сада споменик садашњости, па је и питање заштите, стручних и научних сазнања и достигнућа баштињења проблем савременог друштва. Рад на пре- у оквиру јавног деловања да истрају, одрже и прене­ познавањеу различитих вредности споменика, како би су на будућ генерације културна добра и да сачувају и се што прецизније урадила категоризација целокупне афирмишу њихов изглед, својство и намену? Да ли се баштине, утицао је на утврђивање бројних правних ре- у довољној мери разуме културно добро као почетак гулатива од периода након Другог светског рата, а с на- и трајање система вредности и да ли се као такаво мером ваљаног управљања баштином. може очувати? Због оправдане спречености да присуствује Кон- Темом овогодишње, осме конференције 'Културно ференцији, Никола Крстовић није изложио свој рад добро данас – вредност и значење', желимо да напра­ Стални конфликт: културно добро као сведочанство вимо осврт на претходне скупове и покушамо да са­ савремених вредности (Музеји на отвореном – тотал- гледамо, како целовитост културних добара, тако и ност баштине против тоталитарности друштва). наш допринос њиховом позитивном поимању. Из тог Стефана Манић у раду Непокретна културна разлога, овом приликом, неће бити предложене те­ баштина – музеалије урбаног простора, изложбе ар- матске целине, већ ће се формирати у зависности од хитектуре на отвореном се, пре свега, бави могућим пристиглих радова. унапређивањем заштите непокретног културног на-

186 VIII конференција о културном наслеђу – Културно добро данас, вредност и значење

слеђа урбаних средина, концентришући се првенстве- као и друштвене вредности, изискује да се заштита но на архитектонске објекте. Она указује на то да су манастира прошири на очување њихових акустичких споменици архитектуре музеалије којима се оства- својстава. Нажалост, изузетно квалитетан рад, због рује комуникација између садашњости, прошлости техничке грешке, није испратила припремљена визу- и будућности као и на улогу баштине у процесима елна и акустична презентација. памћења и сећања и вредност информација, похрање- У последњем раду прве сесије Под лупом: вред­ них у сваком заштићеном објекту, коју имају за зајед- ности и значај у процесу конзервације ауторке Ната- ницу и индивидуу. лија Ћосић, полазећи од претпоставке да конзервација Човек као носилац вредности културног добра у континуитету ствара предмет својих активности, – пример акустичког наслеђа је наслов рада ауторки културно наслеђе у фокусу је начин на који конзерва- Марије Драгишић и Зоране Ђорђевић. Рад је изложила торска пракса утиче на процес конструкције вредности Марија Драгишић. Полазећи од тезе да је подела на- наслеђа. Развојем концепта наслеђа и конзерваторске слеђа на материјално и нематеријално непотпуна, те дисциплине повећава се број учесника који нису само да не одговара практичним потребама холистичког из кругова научне и стручне јавности што представља очувања културних добара, у раду је сагледан пример позитиван помак у демократизацији процеса одлучи- акустичког наслеђа сакралне архитектуре средњове- вања. Међутим, увођење других перцепција, намеће и ковне Србије. Препознавање и валоризација акустич- питање како су ови алтернативни наративи укључени ког наслеђа сагледана је како из угла стручњака, тако и у процес конзервације. из угла корисника (монаха и свештеника) чиме су по- Ауторка је успешно остварила предочени циљ казали да је акустичко наслеђе неодвојиво од хришћан- рада, а то је да на основу прегледа постојећих модела ског градитељског наслеђа које као интегрални део за промишљање укаже на који начин вредности утичу културно-историјске, тј. архитектонске и религијске, на процес очувања и обрнуто.

187 нада живковић

Тема друге тематске целине коју је водио проф. др гове меморије и културе), односно материјалног и не- Драган Булатовић била је Одрживи развој и вредност материјалног наслеђа једног друштва. културног наслеђа. Анастазија Мирановић није била у могућности да Рад ауторског тима из Бањалуке, Марине Радуљ, представи свој рад Културна баштина и одрживи раз­ Милане Недимовић, Радована Вукомановића – Рекон­ вој – Изазови економске и репутационе валоризације струкцијa „Сокака Ћопићa“ у Хашанима - културни културних добара Црне Горе – Изазови инвестирања/ туризам као покретач очувања културног добра, на инвестиција у свјетском културном добру. примеру реконструкције Куће Бранка Ћопића унутар Рад ауторског тима са архитектонског факултета Ћопића сокака у селу Хашанима, у Републици Срп- у Београду Ане Зорић, Бојане Јерковић, Игора Рајко- ској, Босни и Херцеговини, разматра ситуацију у којој вића Култура и рекреација: афирмација културног на­ је развој културног туризма главна покретачка снага слеђа у архитектонском дискурсу ставио је акценат на за обнову нематеријалног културног добра, односно на савремени угао препознавања посебних вредности вредности препознате у животу и делу Бранка Ћопића простора историјског контекста, али и потенцирао са- у Хашанима. времени циљ њиховог успешног очувања, одржавања Поменута архитектонска и амбијентална цели- и афирмације. Ослањајући се на дефиницију култур- на Ћопићa сокак није на листи заштићених културних ног наслеђа као скупа ресурса посебних вредности вредности у Босни и Херцеговини, нема статус култур- прошлости заједнице из савремене тачке гледишта, ног добра, али то није спречило ауторе да у свом пред- рад полази од претпоставке да се вредности култур- логу реконструкције и пренамене Сокака афирмишу ног добра чувају фигуришући као активни системи­ да- традиционалну архитектуру, уз савремену доградњу и нашњице. Архитектура, као област и делатност која реинтерпретацију. На овај начин су успели да очувају на креативан начин сагледава и повезује пасивну и артефакта (грађевине и предмете) и ментефакта (тра- активну компоненту простора, у овом истраживању

188 VIII конференција о културном наслеђу – Културно добро данас, вредност и значење

препозната је као носилац њиховог усаглашавања код а где почиње сећање када се говори у контексту иден- простора културног добра у условима које диктира са- титета непокретног културног наслеђа. времени контекст. Снежана Петров је у раду Нужност суштинских Бојана Јерковић, Ана Зорић, и Небојша Фотирић у промена у систему заштите документарног материја­ свом раду Прва индустријска зона Београда: позиција ла, говорила о архивској грађи и документарном мате- културног добра у савременим методологијама архи­ ријалу, који поред значаја за културу, историју, науку и тектуре кроз пројекте позиционирају културно добро друге друштвене области једне земље, има значај и за у перспективи савремених принципа архитектонског функционисање, текући рад и остваривање прва и оба- пројектовања у јединственом историјском контексту веза државе, правних и физичких лица. Документација Београда, а циљ је истраживање односа културних се чува као културно добро, али се и издаје због ко- вредности, идентитета, савременог естетског искуства ришћења од стране истих. Како током коришћења, тако и нових критеријума архитектонског стваралаштва. и током чувања, документација бива изложена разли- „Учесталост релационих преокупација, интеракција и читим штетним факторима и оштећења су неминовна. комуникација преобликује савремене културне иден- Међутим, ауторка је нагласила да је превентивна зашти- титете кроз специфичне односе локалног и глобалног. та неправедно маргинализована и запостављена, а про- Индивидуа савременог друштва, живећи у константном цес рестаурације скуп и дуготрајан. Такође, како је наве- кретању, у потрази је за чулностима изван пуких утили- ла, мали број лабораторија и стручњака за конзервацију тарних интереса, па културни објекти и места захтевају чине да је брзина настанка оштећења неупоредиво већа задовољавање искустава која су текућа и променљива, од могућности рестаурације и конзервације што захтева а подједнако аутономна и аутентична.ˮ хитне и суштинске промене у свим поступцима везаним Другу сесију је водио проф. др Драган Булато- за очување овог изузетно значајног дела нашег наслеђа. вић. У трећој тематској целии Проблеми очувања ар­ После сваке сесије вођене су креативне диску- хитектонско урбанистичког наслеђа, представљена су сије и разговори. Посебан утисак је оставила гђа Вол- три рада. Модератор је била др Марина Павловић. га Илић из удружења „Стара Бежанијаˮ која је, на мол- Први рад аутора Владане Путник Прица – Баш­ти­ бу уредника, говорила о пожртвованој борби чланова на у којој живимо: проблем очувања стамбених обје­ удру­жења за очување наслеђа насеља Бежанија, а по- ката из међуратног периода у Београду посвећен је себно зграде старе основне школе. Такође је говорила критичком препознавању проблема очувања и зашти- и о доброј сарадњи са Заводом за заштиту споменика те стамбених објеката на територији Београда из међу- културе града Београда. ратног периода, а на основу теренског истраживања На Конференцији је учесницима и гостима по- спроведеног у периоду од 2009. до 2017. године. Пред- дељен Зборник радова. Зборник је штампан на 185 стављени су примери добре праксе, као и предлози по- страна у тиражу од 300 примерака. Уредник Зборника бољшања стања стамбене архитектуре међуратног пе- је Нада Живковић. риода у Београду. Ова коференција је, као и претходна, организива- Љубица Радовановић је у раду Пренос иденти­ на под покровитељством Скупштине града Београда. тета непокретног културног наслеђа: студија слу­ чаја хотела и трга Славија, говорила о идентитету Нада Н. Живковић, непокретног културног наслеђа и његове генезе кроз етнолог призму метафорике сећања, те је, кроз студију случаја, Завод за заштиту споменика културе града Београда тражила одговор на питање где се завршава памћење, [email protected]

189 i iin memoriam

191

МАЈА ЂОРЂЕВИЋ

IN MEMORIAM ЗОРАН СИМИЋ (1948–2017)

оран Симић је дипломирао 1974. године на Оде­ љењу­ за археологију Филозофског факултета ЗУни­верзитета у Београду. Почетком седамдесе- тих година, као сарадник Републичког завода за зашти- ту споменика културе, учествовао је у археолошким истраживањима манастира Св. Николе у Бањи код Прибоја, као и тврђаве Рас и Трговишта код Новог Па- зара. Такође је учествовао у рекогносцирању по­дручја општина Нови Пазар, Сјеница и Тутин, при чему су рађена сондажна археолошка истраживања појединих локалитета. Учествовао је у ископавањима великог броја локалитета у оквиру Пројекта истраживања и заштите археолошких налазишта на подручју угроже- ном изградњом ХЕ Ђердап I. У Заводу за заштиту споменика културе града Београда запослио се 1976. и градио каријеру архе- олога у заштити културног наслеђа све до пензиони- сања 2013. године. У периоду од 1999. до 2001. годи- не био је помоћник директора Завода. Један од првих послова био је рад на откривању остатака Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, кад је са групом младих археолога радио на ископа- вању и прикупљању спаљених књига. Зоран Симић је у Заводу био посвећен основној делатности, а то су проучавање, истраживање, еви- денција и валоризација археолошких налазишта на територији града Београда. Захваљујући сталном раду на терену стекао је велико знање и увид у стање археолошког наслеђа и доследном применом закона борио се против разних видова девастације какве су у урбаној средини, као што је Београд, биле бројне и веома опасне. Инсистирао је и успевао у томе да обавља археолошки надзор приликом изградње обје- ката у Београду где су били евидентирани историјски остаци.

193 маја ђорђевић

Посебно је значајан рад Зорана Симића на лока- литету Антички Сингидунум који је спроводио путем заштитних, сондажних и систематских истраживања. Руководио је истраживањима на Студентском тргу, у Кнез Михајловој улици, Рајићевој улици, Тадеуша Кошћушка, као и у Палмотићевој, Косовској, Ташмај- данској и у Пионирском парку. О овим радовима своје извештаје објавио је у часописима Археолошки пре­ глед, Годишњак Музеја града Београда и Сингидунум. На свим локалитетима забележио је и вредновао структуру римског града, стратиграфију трајња, као и континуитет живота. Резултати ових истраживања допринели су у изради планских, тј. урбанистичких докумената појединих делова града. Захваљујући Зо- рановом пажљивом раду и детаљном документовању, друге колеге су преузимале резултате ових истражи- вања и у бројним текстовима и анализама тумачили су структуру и положај остатака Сингидунума. Данас поуздано можемо да кажемо да су сазнања о Анти­ чком Сингидунуму добијена управо заштитним иско- павањима која је спроводио Зоран Симић. Био је један од руководилаца Пројекта заштит- них истраживања на простору површинских копова Колубара, учествовао је у обимном рекогносцирању и евидентирању археолошких локалитета, а истражи- вао је остатке античког маузолеја у Цветовцу, као и средњовековно Мађарско гробље. Резултате ових ра- дова објавио је у часопису Колубара. На широј територији града Београда истраживао тично систематска истраживања на локалитету Стари је античке локалитете у Соколови, Губеревцу, Сте- манастир Раковица како би открио остатке манастира. појевцу, Жупањцу, Влашкој, Међулужју како би се Упркос чињеници да ови остаци нису откривени, до- прикупили подаци и документација за њихово прог- кументовао је компликовану стратиграфију културних лашење за археолошка налазишта. слојева од праисторије до позног средњег века. Рекогносцирање, сондажно истраживање и при­ Неке резултате истраживања публиковао је и у ку­пљање историјских података обављао је и о средњо- Гласнику Друштва конзервартора Србије. вековним црквама и манастирима у околини Београ- Зоран Симић је био посвећен археолошкој стру- да. Резултате ових радова публиковао је у часопису ци а посебно је волео рад на терену. Сарађивао је са Саопштења. То су веома темељне студије о средњо- колегама из других институција и учествовао у поје- вековном наслеђу настале упоредном анализом ис- диним ископавањима као што је истраживање мана- торијских, географских података и резултата архео- стира Наупаре, цркве Св. Илије у Сијаринској Бањи лошких истраживања. Реч је о истраживању цркве Св. или рекогносцирање околине манастира Св. арханђе- арханђела Михаила у селу Бељини, општина Бараје- ла код Призрена. во, Показало се да је црква изграђена на остацима ан- Био је члан Српског археолошког друштва и Дру­ тичке грађевине, о чему је раније сведочила римска штва конзерватора Србије. За успешан и предани рад на стела у порти. Затим, истраживање цркве на локали- проучавању, теренским истраживањима и ископавањи- тету „Манастир” y селу Велика Иванча на падинама ма археолошких налазишта и споменика културе, по- Космаја. О манастиру Сланци оставио је драгоцену себно на територији Београда, њиховом евидентирању, историјску студију, као и резултате истраживања кул- документовању, заштити и публиковању, 2007. године турних слојева приликом којих су откривени остаци добио је награду Друштва конзерватора Србије „Радо- манастирских конака. Извео је вишегодишња, прак- мир Станић“. Поводом 150 година заштите у Србији,

194 in memoriam: зоран симић (1948 – 2017)

1994. године, добио је Плакету Републичког завода за Једнако као послу, Зоран је био посвећен и својој заштиту споменика културе. породици. Рад и каријера Зорана Симића оставили су дубок Зорана Симића ћемо се сећати како с ранцем на у развоју Завода за заштиту споменика културе града рамену, цигаретом у руци, у теренским дубоким ципе­ Београда. Као једини археолог био је члан свих стру­ лама обилази околину Београда и проверава стање чних тимова у Заводу и тиме допуњавао своје иску- археолошких налазишта. Ништа не говори, а у себи ство и помагао колегама приликом обиласка и евиден- крије незадовољство због мало могућности да се архе­ тирања добара. Био је јединствен теренац и стручњак, олошко наслеђе сачува. археолог који је бдео над свим инфраструктурним ра- довима у Београду. Врстан познавалац правне заштите Mр Маја М. Ђорђевић и упоран борац да се претходним истраживањима или археолог археолошким надзором сачувају подаци који новом из- Републички завод за заштиту споменика културе градњом заувек нестају. [email protected]

195

АЛЕКСАНДРА ШЕВИЋ

IN MEMORIAM МР МИЛИЦА ГРОЗДАНИЋ, ДИПЛ. ИНЖ. АРХ. (1956–2017)

рајем прошле, 2017. године опростили смо се- од архитекте, урбанисте и конзерватора мр К Милице Грозданић. Изгубила је дугу и упорну борбу са тешком болешћу. Милица је у свом богатом професионалном раду била директор Завода за зашти- ту споменика културе града Београда у периоду од 2009. до 2013. године. Рођена је у Београду 1956. године где је провела цео свој животни и радни век. У овом граду се шко- ловала, завршивши основну школу, а потом и Деве- ту гимназију „Михајло Петровић Алас”. Уписује Ар- хитектонски факултет Универзитета у Београду, који успешно завршава 1979. године. Бројне награде које је као студент добијала за успешан рад и значајне ре- зултате показане током студија, биле су подстицај ње- ној посвећености и одлуци да своје школовање на- стави магистарским студијама. Магистарску тезу под насловом „Контекстуални услови и утицаји на Старо језгро Земуна са посебним освртом на наслеђену и будућу изградњу” одбранила је 2005. године стека- вши звање магистра техничких наука у области ар- хитектуре и урбанизма. Борба са најтежом болешћу спречила ју је да заврши и одбрани одобрену доктор- ску дисертацију на тему „Утицај легислативе на ква- литет урбанистичког планирања и изградње града, период 1970–2005, пример Београда”. Свој професионални ангажман почела је у „Бе- оплану”, предузећу за пројектовање и инжењеринг, бавећи се урбанистичким планирањем и пројекто-

197 александра шевић

вањем, спровођењем урбанистичких планова, изра­ дом техничке документације за изградњу инве­ ­сти­ цио­ них­ објеката и координацијом пројеката. Као ре­зултат­ успешног­ рада јесте достизање позиције помоћника директора. Професионалну каријеру на- ставила је 1995. године у Урбанистичком заводу Бе- ограда, у коме је именована за помоћника директора Сектора за регулационо урбанистичко планирање и уређење простора. Допринос унапређењу урбанизма као посебног сегмента архитектонске струке дала је бавећи се организацијом и координацијом рада свих субјеката урбанистичког планирања и пројектовања, припремом и израдом урбанистичких планова за це- локупно подручје града Београда, унапређењем нор- мативне области (закона и прописа), унапређeњем ме- тодологије урбанистичког планирања и пројектовања. Иако је урбанизам био основно поље њеног ба­ вљења архитектонском струком, стална потреба да своје знање проширује и усавршава води је у област заштите непокретног културног наслеђа, и 2009. године мр Милица Грозданић долази на чело Завода за зашти- ту споменика културе града Београда. Своју улогу најодговорнијег руководиоца није прихватила као ста- тус и функцију. Полаже стручни испит за рад у делат- ности заштите непокретних културних добара и стиче звање архитекте конзерватора, а 2011. године именова- на је и за судског вештака за област грађевинарства – ужа специјалност урбанистичко планирање и пројекто- вање и заштита непокретних културних добара. У периоду 2009–2013. године била је члан Орга- Током свог рада у Заводу за заштиту спомени- низационог одбора Скупштине града Београда за про- ка културе града Београда покренула је и организова- цес припреме пројекта кандидатуре Града Београда за ла четири научно-стручна скупа о заштити културног Европску престоницу културе 2020. године. наслеђа. У оквиру ових конференција пред великим Била је учесник Петог међународног курса који бројем слушалаца, узели су учешће еминентни науч- је под покровитељством UNESCO-а, на тему упра- ни радници, признати стручњаци у области заштите вљања културним наслеђем у условима природних културног наслеђа, професори, представници репу- катастрофа, био одржан у Јапану 2010. године у Ис- бличке и градске управе и цивилног сектора, а радо- траживачком центру Ritsumeikan универзитета за уб- ви и саопштења објављени су у зборницима радова. лажавање дејства природних катастрофа на урбано Уочавајући значај презентације и популаризације културно наслеђе. непокретног културног наслеђа за стручну јавност и Током свог богатог и успешног професионалног заинтересоване грађане, Завод за заштиту споменика рада објавила је велики број научних и стручних ра- културе града Београда је у годинама када је Милица дова. Награђена је Првом наградом у категорији пла- била на његовом челу, објавио дигитални двојезични нова регулације, на Дванаестом салону урбанизма Каталог непокретних културних добара на подручју одржаном у Нишу 2003. године, за План детаљне ре- Града Београда, са бираним текстовима и графичким гулације Старог језгра Земуна. План је номинован за приказима који на најупечатљивији начин сведоче о награду Града Београда за 2003. годину из области културно-историјским и архитектонско-урбанистич- архитектуре и урбанизма. Две године касније 2005. ким вредностима презентованих културних добара, године Жири Четрнаестог салона урбанизма одржа- као и њиховом значају за идентитет и развој Београда ног у Нишу, доделио јој је Прву награду у категорији и Србије. урбанистичких пројеката за Урбанистички пројекат

198 in memoriam: Мр Милица Грозданић, дипл. инж. арх. (1956 – 2017)

реконструкције и доградње комплекса спортско-ре- of City and Regional Planners) и ICOMOS (International креативног центра „Ташмајдан” у Београду, 2004. Council on Monuments and Sities) у оквиру чијих кон- Културно-просветна заједница Србије (КПЗС) и ференција и конгреса је излагала своје радове. Министарство спољних послова Републике Србије – Остала је предана и посвећена послу до краја, по- Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у регио- стављајући увек високе професионалне критеријуме. ну, а под покровитељством Министарства културе и Не штедећи се дала је значајан допринос професији и информисања доделили су јој 2017. године награду као стручњак и као директор. „Златна значка” за допринос култури. Милица је била члан бројних домаћих и међуна- Александра Б. Шевић родних струковних удружења: Удружења урбаниста архитекта Србије, Инжењерске коморе Србије, Друштва конзер- Завод за заштиту споменика културе града Београда ватора Србије, IFHP (The International Federation for [email protected] Housing and Planing), IsoCaRP (The International Society

199

МИЛОЈКО ГОРДИЋ

IN MEMORIAM ПРОФЕСОР БРАНКО ВУЈОВИЋ (1935–2017)

ада сам се пре двадесет и више година, након радног века, одселио ван Београда, моји сусре- К ти са Бранком Вујовићем били су само у домену случајности. Живот је учинио своје, Бранко је наставио нови пут, посветио се педагошком раду и природно, и на том пољу досегао највиши могући ниво, као и у тео- рији и пракси заштите споменичког наслеђа. И данас, када више није са нама, једноставно се намеће питање како је Бранко Вујовић читавог радног века тежио ка потпуној индивидуалности и самостал- ности, а детињство и дечаштво провео у мноштву, у дисциплини полазника, васпитаника Суворовске шко- ле у Курску, и Војне академије у Mоскви. Објашњење је једноставно, у његовој индивидуалној премоћи да се издвоји из средине, ма каква она била, да себи одреди лични статус у њој, а посебно, да све што замисли, ди­ сци­плиновано и спроведе. Као директна потврда, нека послужи навод из његовог писма редакцији Радио Бе- ограда, када је желео [...] да поверим своје доживљаје, недоумице и гледишта, као сведочења о једном време­ ну у којем сам живео, настојао да сачувам свој иден­ титет и људску самосвојност. И управо о томе је реч, о тој самосвојности. Што се мене тиче, зато што је то приватна ствар, ја не осећам дужност и обавезу, ја осећам жељу и потребу, да о тој Бранковој самосвој- ности кажем неку реч. Не због нашег односа, не и због њега, већ искључиво у име онога што је радио, како је радио и што је урадио! Све што је радио, а много је радио, све што је остварио, а много је остварио, израз је те његове самосвојности. Све што је од њега зави- сило – он је остварио, све што је замислио, без других уче­сника, он је, такође, остварио. Он је стварао и на- чин извршења, методологију, и пласирање, он је би- рао теме и пројекте, његов рад није остао у фиокама и досјеима, он је презентован тако да данaс можемо да посегнемо за његовим споменицима и Београда и дела Србије, и нама се отварају његове карте, фотографије,

201 милојко гордић

текстови и обавештајна средства као извори из њего- вих публикација. Да наведем да ће приказ његовог ст- варалаштва, било на споменичком наслеђу, педагошком раду или публиковању обрадити неки други послени- ци. Што би рекао књижевник Лаза Лазаревић, Ово је мој прилог. Уосталом, све је детаљно наведено у њего- вој исповести у књизи о којој ће бити речи. Ја говорим само о периоду заједничког живота и теренског рада, о појави и стварању првих јавних публикација. Све се може пратити, од начина на који се 1944. у деветој го- дини укрцао у авион на подгоричком аеродрому, добро- вољног јављања у Београду за пут у Русију, када дру- ги десетогошњаци чекају деде и бабе да их врате кући. Од тада, траје једна непрекинута нит тражења непозна- тог, било догађања или сазнања, тек, једна невероватна радозналост, не баш својствена томе узрасту уколико није дечја игра. А није. У обе војне установе у Русији, у Курску нижој и у Москви вишој академији, како сам наводи, тежило се ка широком образовању, па је, на- равно, осим војних наука питомцима омогућавано и превагнуо његов индивидуални однос, не физичко, него опште образовање, како сам каже: Учили су нас и ле­ спиритуално, у сваком случају, сфера и ликовне и позо- пим манирима, имали смо обавезне часове класичних иг­ ришне културе. И ту се може наслутити његов животни ара (валцер, танго, фокстрот, полка, чардаш, мазурка смер: не сликар извршилац, не позоришни глумац него итд.), а постојале су и секције из разних области уме­ режисер као стваралац, а то је креација која се преноси тни­чког ства­ралаштва, према којима смо се могли до­ на друге. И када се касније буде бавио заштитом спо- бровољно определити, па нам је стављен на распола­ меничког наслеђа, водио тимове и организационе је- гање аде­кватан простор, материјал, инструметни и динице, и када буде предавао уметност на Академији одговарајући педагози за поједине уметничке гране (ли­ за примењену уметност, остаће поштовање тог њего- ковна уметност, музика, драмска уметност). Тиме се вог предзнака – нешто уобличавати, нешто стварати и и објашњава онај спој војне систематичности и пре- нешто преносити на друге. У сваком случају, то што цизности, коју је применио у савладавању материјал- ствара, мора се учинити доступним, мора се поделити, не (споменичко наслеђе) и духовне (педагошки рад) иначе, остаје анонимно. у каснијем професионалном опредељењу. И ту је још * једна претходна потврда, оно што је од њега зависило, Да се представим као хроничар, ја сам се од сту- оно што је замислио, Бранко је и остварио. Прекид сту- дентских дана познавао и дружио са Бранком Вујо- дија на Позоришној академији, одсек режија, за њега вићем, и у Студентском граду и на Катедри за исто- остаје болна чињеница. Много је волео позориште, али рију уметности Филозофског факултета, касније смо се показало да много тога зависи од актера, глумаца на се обојица, скоро истовремено, запослили у Заводу за оцењивачким представама. заштиту споменика културе града Београда, а једно * време смо заједно и становали, а још касније су се дру- Бранка сам упознао 1956. године у новобеоград­ жиле и наше породице. Да наставим са његовом ин- ском Студентском граду, где је и њему, и другим по­ дивидуалношћу, Бранко се запослио у Заводу (након вра­тницима из Русије, након завршеног школовања, у годину дана рада у црногорском министарству за кул- јеку спора са Совјетским савезом, југословенска влада туру), у време када су сви споменички фондови: ар- обезбедила оптималне услове становања, издржавања хеологије, етнологије, архитектуре, урбанизма, и по- и школовања. И док су сви његови другови, у потпу- кретни и непокретни били већ покривени стручним ности окренути спорту и борилачким вештинама, на- сарадницима, искусним или мање искусним, тако да равано као војни питомци, чак су међу њима били и се Бранко определио за онај споменички фонд, до тада државни рекордери, Бранко Вујовић уписује паралел- и запостављан и ирелевантан. Био је то споменички но Историју уметности и Позоришну академију. И ту је фонд који је настао у периоду турске владавине, онај,

202 in memoriam: професор бранко вујовић (1935 – 2017)

који је био лимитиран српским средњим веком са јед- (што личи на Бранка) припремању за овај јавни наступ. не, а са друге стране уметношћу Карађорђеве и Ми- Посебно када је реч о његовом раду, оцени времена и лошеве Србије. Бар на подручју Београда, у које се аналитичкој оцени тог времена и уметности која је на- укључује околина Смедерева, Шапца, Лазаревца, Мла- стајала у том времену, види се ерудиција која се мо- деновца и других насеља које је Завод покривао, по рала и синтетизовати и припремати у дужем периоду. уговору и по надлежности, Бранко је овај фонд афир- Сасвим је очигледно да је имао у виду публиковање мисао кроз његово инвентарисање, фотографисање, својих одговора у емисији Радио Београда, па је своје и посебно, афирмацију његовим публиковањем. Од ставове и мишљења, темељито припремио, и оне да- откривања чињеница да су Срби и у турском перио- нас остају као његов духовни и теоријски тестамент, ду стварали материјалне изразе своје вере и свога по- поред оног што је до тада написао и објавио. У свему стојања, до њихове сликовне представе и доступности, што је радио није било случајности, већ дубока систе- искључиви је доприност Бранка Вујовића. Искључиво, матска припремљеност како ништа не би било произ- и на сваком нивоу независности. Сам је научио да чита вољно, само виши степен и већа одговорност за она црквенословенски и старословенски, сам је фотогра- обавештења која даје; веће обавезе према ономе коме фисао, сам је возио и обилазио терене, и на крају је се обраћа, а у конкретном случају, то су слушаоци а свој рад публиковањем заокружио. На ликовној култу- потом читаоци Радио Београда, и тада популарни ци- ри периода Карађорђеве и Милошеве Србије, одбра- клус „Гост другог програмаˮ. Да наставим о његовим нио је и докторску дисертацију код професора Дејана ауторизованим оценама као опште полазиште сопстве- Медаковић. Осим посебно значајних тема, заокруже- ног формирања, не његове личности, за коју нисам них процесом инвентарисања, стручне обраде и пуб- компетентан, него за његов стваралачки однос према ликовања као што су Бранковина, Црквени споменици уметности у њеним појавним облицима: споменици- (објекти и покретни уметнички мобилијар), каталошки ма историје и културе, књигама, меморијалним споме- прегледи уметничких збирки породице Флегел, Петра ницима и црквама, примењеној уметности, сажетије, Поповића, Јеврема Грујића и других, посебно значајно према уметности уопште. Издваја се синтез личног је публиковање синтезе целокупног споменичког на- интегритета, као природно наслеђеног, и онога што слеђа Београда, које је објавио 1994. године под насло- зовемо личном надградњом, оствареном школовањем вом Београд у прошлости и садашњости, а поновио и усавршавањем. У Бранковом животу и у Бранковом 2003. године под називом Београд, културна ризница. делу нема никакве условности: када се укрцава у ави- Како то и иначе бива, и после одласка из Завода, ба- он у Подгорици, када се добровољно јавља за нови пут вио се проучавањем наслеђа других региона, посебно у Русију, то је Бранко Вујовић, то је само његова од- Неготинске Крајине, а узгред, значајна тема његовог лука, такав ће остати до краја, вредан, систематичан, интересовања били су предмети уметности примење- самосвојан и остварен. Само са великих временским ни на архитектонским, грађевинским и меморијалним турбуленцијама. објектима. Постао је предавач на Академији примење- И на крају, иако се друштвеним и педагошким ра- них уметности, касније и њен ректор. Иако су наше дом бавио у другој половини радног века, институција људске и професионалне судбине дуго текле паралел- у којој је радио и коју је једно време водио, могла је но, иако се на први поглед чини да су могућа гаранција мериторније да подсети на његову улогу и допринос. за оцену његових личних схватања и професионал- Служба за споменичко наслеђе, само зато јер је у њој них опредељења, ипак нису у потпуној, и временској остао од почетка радног века до краја живота, одаје и људској димензији довољно мериторне да дају по­ пошту и подсећа на Бранка Вујовића. Био је посвећен тпуни­ суд о Бранковој личности. Постоји могућа ди­ посленик, руководилац и надасве остварен по резулта- станца између онога што пласирам као своје сећање тима и доприносима у овој грани савремене науке. По- и осећање, и онога што је сам осећао и доживљавао себно у грани која идентификује нацију, државу и тло на својим раскршћима, како је забележено у његовој на којем је настала. По називу, она то спомиње. Зато је интимној исповести у књизи „Раскршћа Бранка Вујо- споменик. А то је и више од културе и историје. вићаˮ, коју је 2003. објавио Милош Јевтић, а аутори- зовао Б. Вујовић. Очигледно да је од понуде Радио Бе- Београд, августа 2018. ограда 1999. до реализације разговора 2002. године, или, како Бранко наводи, од краја једног до почетка Милојко Р. Гордић другог века, за три године, протекло у систематском историчар уметности у пензији

203

СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ

IN MEMORIAM МР АЛЕКСАНДРА РИСТАНОВИЋ (1972–2018)

јулу месецу 2018. године, прерано нас је на- пустила драга колегиница Александра Риста- У новић, академски вајар, магистар, стручни са- радник Завода за заштиту споменика културе града Београда. Вест о њеној смрти дубоко нас је погодила. Сви смо се, баш као и она, надали да ће успети да се избори са тешком болешћу и да ће нам се вратити опорављена, ведра и спремна за нове послове. Алек- сандра је била професионалац у свом послу и добар пријатељ, колегиница која ће нам дуго недостајати у раду и личним контактима. Рођена је 1972. године у Београду, где је завр- шила основну школу, Гимназију и факултет. Дипло- мирала је 1996. године на вајарском одсеку Факулте- та ликовних уметности у Београду, а магистрирала 2000. у класи професора Мрђана Бајића. У периоду 2006/2007. године била је на усавршавању на Кен- сингтон и Челси колеџу у Великоj Британији. У Заводу за заштиту споменика града Београда је почела да ради 2009. године. Нежна, тиха и дискрет- на показала нам је да има неисцрпну знатижељу за истраживачки и конзерваторски посао. Одмах је раз- умела природу заштитарског посла и за кратко време дала је велики допринос раду Завода, а самим тим и очувању наслеђа Београда. Иницирала је неколико значајних пројеката попут формирања базе фотограф- ског материјала за потребе делимичне или потпуне реконструкције оштећеног, уништеног или украденог културног добра или добра под претходном заштитом, са приоритетном обрадом добара под највећим ризи- ком: јавне скулптуре у бронзи и фасадне скулптуре, као и дигиталног документовања културног наслеђа

205 in memoriam: мр Александра Ристановић (1972–2018)

– три-де ласерског скенирања. Њен суптилни умет- нички дух обогатио је многе публикације, изложбе, информативне табле, позивнице Завода… Сем несе- бичне дизајнерске подршке коју је пружала колега- ма, била је и коаутор изложбе „Споменици културе на простору Београдске тврђаве”, 2010. године. Остаће упамћена и као добар сарадник на многим значајним пројектима конзервације и рестаурације којима су об- новљени јавни споменици и спомен обележја на тери- торији града Београда. Резултате свог истраживачког и конзерваторског рада објавила је у неколико струч- них радова у часопису „Наслеђе”. Због њене скромности само су ретки у Заводу знали за сва њена постигнућа, поготово за она која су настала пре доласка у Завод. Рељефи за апоене од два динара на којима је представљена Грачаница и 50 пара на којима је персонификација Србије, Алексан- дрино су ауторско дело настало и периоду од 1997. до 2002. године када је као скулптор и дизајнер кова- ног новца радила у Заводу за израду новчаница. Има- ла је пет самосталних и неколико групних изложби у Београду, Лондону, Линцу, Бриселу... Учествовала је на Бијеналу младих у Вршцу, Октобарском салону и Меморијалу „Надежда Петровић” у Чачку. Добитник је награде 39. Октобарског салона за мултимедијално дело „Хетеротопија”. Изложба под насловом „Рефле- ксије музеја Орсеј”, којом се Александра представила публици у Београду и Скопљу, састојала се из серије фотографија и принтова великог формата, снимљених у простору Музеја у Паризу, и серије рељефа рађених по предлошку мотива са фотографија. Рељефи су реа- лизовани у новом вајарском материјалу – полиуретан- ској маси што сведочи о још једном њеном таленту, као и о њеној отворености ка новинама и изазовима. Колеге са којима је чешће сарађивала памтиће је и као духовиту и брижну особу која је умела да се радује, али и да разуме проблеме других. Својим ра- довима оставила је неизбрисив траг у нашој струци. Прерани одлазак ју је спречио да доврши започето, а на нама је да то завршимо.То дугујемо Александри, а и себи. Постхумно објављивање Александриног те- кста који је приредила за овај број „Наслеђа” и који ће бити објављен истовремено с тужном вешћу о ње- ном одласку, сведочи да ће Александрине мисли и дела остати заувек са нама.

Мр Светлана С. Димитријевић Марковић, архитекта Завод за заштиту споменика културе града Београда [email protected]

206

JOURNAL HERITAGE РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСА EDITORIAL BOARD НАСЛЕЂЕ

Marina Pavlović, PhD Др Марина Павловић Architect архитекта Belgrade Београд

Prof. Nađa Kurtović Folić PhD Проф. др Нађа Куртовић Фолић Architect архитекта Faculty of Technical Sciences, Факултет техничких наука Novi Sad University Нови Сад

Prof. Aleksandar Kadijević PhD Проф. др Александар Кадијевић Art historian историчар уметности Faculty of Philosophy, Филозофски факултет Belgrade University Београд

Marina Nešković PhD Др Марина Нешковић Architect архитекта National Institute for the Protection Републички завод за заштиту of Monuments of Culture, Belgrade споменика културе, Београд

Vesna Bikić PhD Др Весна Бикић Archaeologist археолог Institute of Archeology научни саветник Belgrade Археолошки институт Београд

Igor Borozan PhD Assistant Professor Доц. др Игор Борозан Art historian историчар уметности Faculty of Philosophy, Филозофски факултет Belgrade University Београд

Vera Pavlović Lončarski Вера Павловић Лончарски Art historian историчар уметности Belgrade Београд

Nada Živković Нада Живковић Ethnologist етнолог Cultural Heritage Preservation Завод за заштиту споменика културе Institute of Belgrade града Београда

Saša Mihajlov Саша Михајлов Art historian историчар уметности Cultural Heritage Preservation Завод за заштиту споменика културе Institute of Belgrade града Београда

208 REVIEWER LIST ЛИСТА РЕЦЕНЗЕНАТА

Milan Popadić Милан Попадић Vladana Putnik Prica Владана Путник Прица Mirjana Roter Blagojević Мирјана Ротер Благојевић Milan Prosen Милан Просен Zoran Jakovljević Зоран Јаковљевић Eva Vaništa Lazarević Ева Ваништа Лазаревић Bojan Kovačević Бојан Ковачевић Marija Maruna Марија Маруна Aleksandar Fotić Александар Фотић Slavica Vujović Славица Вујовић Gordana Mitrović Гордана Митровић Snežana Toševa Снежана Тошева Vladimir Mako Владимир Мако Anica Draganić Аница Драганић Nenad Lajbenšperger Ненад Лајбеншпергер Slobodanka Babić Слободанка Бабић Dubravka Đukanović Дубравка Ђукановић Ivan Rašković Иван Рашковић Ljubodrag Dimić Љубодраг Димић

209 210 УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ И ПРЕДАЈУ РАДОВА ЗА ЧАСОПИС НАСЛЕЂЕ

ЗаводЗавод за за заштиту заштиту споменика споменика културе културе града града Београда Београ- Уколико ни након дораде рад не испуни прописана основаода основао је 1997. је 1997. године године часопис часопис Наслеђе Наслеђе са идејом са идејом да ре- упутства и стандарде, неће бити прослеђен Редакцији зултатида резултати рада на рада истраживању, на истраживању, проучавању, проучавању, валоризацији вало- часописа Наслеђе. иризацији конзервацији и конзервацији културне баштине културне Београда баштине буду Београда доступ- Сви радови подлежу рецензијама. Аутори ће има- нибуду јавности. доступни У поглављима јавности. У – поглављимаСпоменичка баштина,– Споменичка Кон- ти увид у рецензију. Коначну одлуку о објављивању по- зерваторскибаштина, Конзерваторски приступ, Истраживања, приступ, ИзгубљенаИстраживања, башти Из-- зитивно рецензираног рада доноси Редакција часописа на,губљена Грађа, Наслеђебаштина, и Грађа,универзитетска Наслеђе настава,и универзитетска Критички Наслеђе, о чему ће аутор бити обавештен. Рукописи се освртнастава, и прикази Критички – износе осврт се и приказирезултати – историјских,износе се резул ар-- не враћају аутору. хеолошких,тати историјских, историјско-уметничких, археолошких, историјско-уметнич архитектонских и- Радови за сваку наредну свеску Наслеђа прихва- другихких, архитектонских истраживања, као и других и валоризација истраживања, културно-исто као и ва-- тају се до 1. априла. Радови се предају искључиво ријскоглоризација и архитектонског културно-историјског наслеђа похрањеног и архитектонског на адми- на ћирилици, на писму на којем се штампа часопис. нистративномнаслеђа похрањеног подручју на града административном Београда. Редакцију подручју На- Све радове с пратећим материјалом доставити у диги- слеђаграда чине Београда. угледни Редакцију научници, Наслеђа професори чине Универзитета угледни на- талној верзији (ЦД/ДВД) и истовремено у штампаној уучници, Београду професори и Новом Универзитета Саду и истакнути у Београду конзерватори. и Новом верзији. Сваки рад треба да садржи: НАСЛОВ, ИМЕ, НаСаду основу и истакнути Категоризације конзерватори. домаћих Часопис научних се индексира часописа СРЕДЊЕ СЛОВО И ПРЕЗИМЕ АУТОРА, НАЗИВ И зау Српскомисторију, цитатномархеологију индексу и етнологију (SCIndeks) сврстан кao и јеу Direcу ка-- СЕДИШТЕ ИНСТИТУЦИЈЕ У КОЈОЈ ЈЕ АУТОР ЗА- тегоријуtory of Open М52 Access– часопис Journals националног – DOAJ. Часописзначаја. ЧасописНаслеђе ПОСЛЕН (АФИЛИЈАЦИЈА)1, САЖЕТАК, КЉУЧНЕ Наслеђеуређује уређујесе и штампа се и штампа средствима средствима Секретаријата Секретаријата за кул- РЕЧИ, ОСНОВНИ ТЕКСТ, РЕЗИМЕ, ИЛУСТРАТИВ- затуру културу Скупштине Скупштине града Београдаграда Београда и Министарства и Министарства културе НЕ ПРИЛОГЕ СА СПИСКОМ ИЛУСТРАЦИЈА, ЛИ- културеи информисања и информисања Републике Републике Србије. Србије. ТЕРАТУРУ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ РАДА, КОНТАКТ РедакцијаРедакција часописа часописа Наслеђе Наслеђе донела донела јеје одлукуодлуку дада у ПОДАТКЕ (адреса, број телефона, e-mail). Обавеза ау- свимсвим одредбама одредбама примењује примењује АктАкт оо уређивањууређивању часописа тора је да обезбеди квалитетне илустративне прилоге. донетдонет у у сарадњи сарадњи Министарства Министарства заза наукунауку и технолошки Редакција Наслеђа има право да у договору са аутором развојразвој Републике Републике Србије, Србије, Народне Народне библиотекебиблиотеке Србије и скрати или коригује текст у складу са уређивачком по- ЦентраЦентра за за евалуацију евалуацију у у образовању образовању и и науци,науци, јулајула 2009.2009. литиком часописа. Уколико аутор не прихвати предло- године.године. На На основу основу Акта,Акта, РедакцијаРедакција јеје донеладонела одлукуодлуку жене измене, рад неће бити објављен. оо доследнојдоследној применипримени правилаправила цитирањацитирања литературе и Радове достављати секретарима Редакције лично одлучилаодлучила се се за за правилаправила цитирањацитирања попо систему Харвард или на адресу: –– HarvardHarvard StyleStyle ManualManual,, односноодносно author-date system.. Завод за заштиту споменика културе града Београда РедакцијаРедакција часописачасописа НаслеђеНаслеђе примаприма искључиво ‒ установа културе од националног значаја оригиналнеоригиналне радове радове, ,који који претходно претходно нисунису објављиваобјављива-- Часопис „Наслеђе“ нини нити нити послати послати за за објављивање објављивање уу другидруги часопис,часопис, као Калемегдан Горњи град 14 ии оне оне који који нису нису претходно претходно усмено усмено саопштени саопштени на на науч науч-- 11000 Београд нимним скуповима, скуповима, конференцијама, конференцијама, семинарима. семинарима. Аутори Ауто- сури у су обавези у обавези да да доставе доставе ауторску ауторску изјаву изјаву да да радрад није Припрема радова претходнопретходно објављенобјављен нитинити усменоусмено саопштен (образац Радове заједно са илустративним материјалом пре- преузетипреузети са са званичног званичног вебсајта вебсајта Завода Завода за за заштиту заштиту спо спо-- дати у штампаној и у електронској форми, на следећи меникаменика културе културе града града Београда Београда уу секцијисекцији публикацијепубликације начин: –– ЧасописЧасопис Наслеђе). АуториАутори су су у у обавези обавези да да сесе придржавајупридржавају упутстваупутства за 1 Или назив и седиште институције у којој су обављена истраживања; припремуприпрему и и предајупредају радова.радова. Радови којикоји нене испуњавајуиспуњава- уколико је аутор незапослен, непосредно иза имена навести зани- јусве све наведене наведене захтеве захтеве биће биће враћени враћени аутору аутору на надораду. дораду. мање, звање и место боравка.

211 231 - рад – засебан ворд документ (назив ворд докумен- дужином рада који се објављује, или уколико не задо- та искључиво писати на латиници) вољавају потребне техничке карактеристике за штампу. - сажетак и кључне речи – засебан ворд документ Страна имена и називи у раду транскрибују се, с тим - резиме – засебан ворд документ што се у првом навођењу у загради даје изворни облик. - потписи илустративних прилога – засебан ворд Уколико се користе скраћенице, приликом првог документ навођења у загради потребно је дати њихов пун назив. - илустративни прилози – засебан фолдер (назив Стране скраћенице се пресловљавају у ћирилицу, а у фолдера искључиво писати на латиници) изворном писму се дају у загради. Такође, пуни називи - име и презиме аутора и контакт – засебан ворд установа, институција и држава преводе се, а оригина- документ. лан испис ставља у заграду. Радове писати у Microsoft Word (doc или docx) фор- Напомене/ендноте се уносе искључиво на крају мату; врста слова: Times New Roman; прoрeд: 1,5; вeли- рада, испод основног текста, а требало би да садрже чинa слoвa 12. Основни текст не сме да садржи илу- мање важне детаље и одговарајућа објашњења. стративне прилоге. Сажетак (апстракт), кључне речи и резиме, који Цитирање/позивање на литературу се преводе на енглески језик, обавезно приложити на (навођење библиографске јединице у основном исти начин као и основни рад на српском језику, у за- тексту) себним ворд документима. У раду се наводе сви извори и литература који су ко- Сажетак (апстракт), као кратак информативни при- ришћени при изради и састављању рада. Харвард систем каз садржаја основног рада, омогућава брзу оцену ње- подразумева да се у основном тексту одговарајућа рефе- гове релевантности. Саставни делови апстракта су циљ ренца наводи унутар заграде, као уметнута скраћеница у истраживања, методи, резултати и закључак. У сажетак тексту која упућује на потпуни податак о делу које се цити- се не стављају напомене. Треба да садржи 100–150 речи. ра, наведен на крају рада. Сви цитати у тексту морају бити Кључне речи ближе одређују интердисциплинар- наведени у литератури и обрнуто. Пoзивaњe нa литeрaту- ну област којој рад припада. Користи се основна терми- ру сe нaвoди нa jeзику и писму нa кojeм je библиограф- нологија која најбоље описује садржај рада. Препорука ска јединица oбjaвљeнa. Уважавајући правила цитирања је да број кључних речи буде од пет до десет. Harvard Style Manual, Редакција часописа Наслеђе донела Резиме је кратак садржај рада. Препорука је да је одлуку да се навод цитирања спусти у напомену/ендно- буде дужине 1800–2700 карактера (1–1,5 страница). ту како не би оптеретио основни текст. У свему осталом Илустративне прилоге уз радове (фотографије, цр- се придржава Харвард система према следећем обрасцу: теже, графиконе, табеле...) достављати у резолуцији мини- мум 300 dpi, која задовољавања потребе штампања. Илу- - Презиме аутора година издања. стративне прилоге искључиво доставити на ЦД/ДВД-у, квалитетно снимљене у следећим форматима: JPEG, TIFF, 1. У основном раду у напомени: без знака интер- PSD. Број илустрација требало би да буде сразмеран, на пункције између презимена и године: шеснаест страна текста може да буде 10 илустрација, Мишић 2011. такође планови који се предају за објављивање морали 2. Уколико је дословно цитирање рада, наводи се и би да имају оријентацију и размерник. број странице или број напомене, фотографије или Пoтписe за илустрaтивне прилoге доставити у за- табеле. Уколико се цитира више суседних страни- себном ворд документу на српском језику, редоследом ца истог рада, дају се цифре које се односе на прву којим аутор жели да се они објаве у раду. Потписи илу- и последњу страницу која се цитира, а између њих стративних прилога се преводе на енглески језик. Уз се ставља црта. Ако се цитира више несуседних одговарајући потпис илустрације навести аутора или страница истог рада, цифре које се односе на стра- извор из којег је преузета – на пример: нице у цитираном раду одвајају се зарезом, Хангар-радионица, источна фасада, 2008. (фото- у основном раду у напомени: графија С. Неговановић), или Мишић 2011: 92–96. Његошева 61(ИАБ, 20-13-932), или Мишић 2011: 92, 99. након напомена према следећем принципу: 3. Уколико се у основном раду парафразира цитат неког Извори илустрација: другог аутора (нпр. Како Маневић7 наводи...), у том 1, 2, 5, 7: Историјски музеј Србије, Фонд Јована случају се у напомени не понавља презиме аутора већ Илкића. се наводе година издања и странице, нпр. 7] 1979: 35. Редакција Наслеђа задржава право да смањи број 4. Уколико цитирано дело има два или три аутора, предложених прилога уколико су они у несразмери са њихова презимена се повезују везником и/and.

212 232 Уколико је библиографска јединица на страном је- а, б, в... зику, без обзира на то који је језик посреди, увек Кадијевић 2010а. стоји енглески везник аnd. У библиографској је- Кадијевић 2010б. диници на српском везник и пише се ћириличним 13. Уколико се истовремено цитирају два различита изво- или латиничним писмом у зависности од тога на ра, спајају се подаци (и ако се убацују у текст, стављају ком писму је библиографска јединица објављена у исту заграду), односно ако се у парентези упућује на у основном раду у напомени: радове двају или више аутора, податке о сваком следе- Stојаnоvić i Маrtinоvić 1978. ћем раду треба одвојити тачком и запетом – Презиме Smith and Godwin 1979. аутора година издања; Презиме аутора година издања, 5. Уколико цитирано дело има више од три аутора, Кадијевић 2005; Маневић 1979. наводи се презиме првог аутора и др. / et al. или и 14. Уколико је неопходно да се наведу додатни пода- други / et alii (лат.) у значењу и други ци, наводе се одвојеном цртом у основном раду у напомени: Брдар 2011: 33, сл. 16 – аутопортрет. Ротер Благојевић и др. 2011. 15. Уколико је у раду, услед немогућности да се кори- Cohen et al. 2000. сти примарни извор, преузет навод из секундарног 6. Уколико се цитира дело анонимног аутора, у окви- извора, неопходно је уз податак о аутору навести и ру часописа или новина, у напомени у основном реч: према: раду се наводи назив новина и година издања од- према Несторовићу 1937: 11. носно датум, и број стране 16. Уколико је непозната година објаве рада, користи нпр. Политика, 18. април 1912: 3. се скраћеница н. д. / n. d. (скраћено од недатовано а у литератури пуна одредница: или за стране изворе no date). нпр. Наша авијатика (1912), Политика, 18. април: 3. 17. Уколико се дословно цитира – користити кур- 7. Уколико се наводи исто дело истог аутора, у првом зив уместо знакова навода, а ако цитирани текст наредном цитирању користи се: већ има наводнике, ставити тај део текста у скраћеница за наведено дело – Нав. дело: бр. стр. полунаводнике. нпр. Bullock 2002: 53. 18. Уколико се не наводи појединачни аутор, а рад је Нав. дело: 55. објавила нека организација (предузећа, удружења, 8. Уколико су исти и бројеви страница у истом делу државне службе и институције, невладине органи- истог аутора, у првом наредном цитирању користи зације и сл.), наводи се назив организације и годи- се: исто на објаве рада: нпр. Bullock 2002: 53. Министарство културе 2009. Исто. 19. Дозвољена је употреба службених скраћеница по- 9. Уколико се наводи исти чланак неког часописа или јединих организација које се наводе у загради од- периодике, у првом наредном цитирању користи мах иза пуног назива организације се: Исто: бр. стр. 20. Уколико се користи више извора, подаци се одваја- нпр. уместо Политика, 8. март 1933: 5. наводи се: ју знаком тачка зарез (;), а ређају се хронолошки. Исто: 7. Уколико се наводи иста периодика, али други Литература чланак, ставља се: Исто, датум: бр. стр. (листа референци) нпр. уместо Политика наводи се: Исто, 10. март Цитирана литература се прилаже искључиво на 1933: 6. крају основног рада, иза напомена/енднота, у виду ли- 10. Уколико се наводи друго дело истог аутора, у пр- сте референци. У том одељку разрешава се литература вом наредном цитирању, користи се: Исти година: скраћено наведена у напоменама рада. Опис референ- бр. стр. ци мора се доследно примењивати по општеусвојеним Кадијевић 2005: 112. библиографским стандардима, по азбучном редоследу Исти 2005: 112. као јединствени списак. Уколико се наводи више дела 11. Уколико се наводи друго дело истог аутора у истој једног истог аутора, наводити их хронолошким редом напомени довољно је навести године и број страна од старије ка новијој литератури. Референце се наводе одвојене тачком са запетом. на језику и писму на којем су објављене. Кадијевић 2005: 112; 2010а; 2010б итд. Литература се наводи према следећем обрасцу: 12. Уколико се цитирају различита дела истог аутора, али са истом годином издања, додају се словне - Презиме, Иницијал имена. (година), Наслов (у ознаке уз годину – Презиме аутора година издања, курзиву), Место издања: Издавач.

213 233 1. Монографије Благојевић, Љ. (2007), Нови Београд: оспорени мо- дернизам, Београд: Завод за уџбенике и др. Ауторизоване монографије • Један аутор, Ауторизоване монографије са додатим именом у основном раду у напомени: Брдар 2011. уредника у литератури: • У основном раду у напомени: Андрић 2011. Брдар, В. (2011), Иво Куртовић, Београд: Завод за у литератури: заштиту споменика културе града Београда. Андрић, И. (2011), Изабране приповетке, прир. • Уколико монографија има поднаслов, наводи се Радован Вучковић, Београд: Драганић. само ако је неопходно и то на следећи начин: На- слов монографије (у курзиву) размак две тачке (:) Приређене монографије поднаслов (није курзив): • (уместо аутора – уредник, приређивач, преводилац Мишић, Б. (2011), Палата Савезног извршног већа у / на страном језику editor, editors) наводи се као – Новом Београду : Историја грађења. Од Председни- (ур.), (прир.), (прев.) / (ed.), (eds), штва владе ФНРЈ до Палате „Србија“, Београд: За- у основном раду у напомени: Добрић 2009. вод за заштиту споменика културе града Београда. у литератури: • Уколико је монографија део серије, потребно је на- Добрић, К. (ур.) (2009), Културна добра Новог вести и назив серије и број и то у загради, одвојено Сада, каталог непокретних културних добара из зарезом, иза издавача: Регистра Завода за заштиту споменика културе Popović, P. (1965), Rimski nakit, Beograd: Arheološko града Новог Сада, Нови Сад: Завод за заштиту спо- društvo Jugoslavije, (Dissertationes 6). меника културе Новог Сада; Крижанац, М. (2007), Ars Fumandi, каталог изло- у основном раду у напомени: Радојчић 1960. жбе, Београд: Музеј примењене уметности, (Му- у литератури: зејске збирке X). Радојчић, Н. (прев.) (1960), Законик цара Стефана • Два или три аутора, Душана 1349. и 1354, Београд: Српска академија између имена првог и другог, или другог и трећег наука и уметности. аутора у библиографској јединици на српском треба да стоји везник и (ћириличним или латиничним пи- Монографије истог аутора смом, у зависности на ком писму је библиографска • Објављене различитим писмом јединица објављена). Уколико је библиографска је- наводе се на језику и писму на којима су објављене, диница на страном језику, без обзира на то о ком је у основном раду у напомени: Кадијевић 2005; Kadi- језику реч, треба да стоји енглески везник аnd; jević 1999. у основном раду у напомени: у литератури: Stојаnоvić i Маrtinоvić 1978. Кадијевић, А. (2005), Естетика архитектуре у литератури: ака демизма (XIX–XX век), Београд: Грађевинска Stojanović, B. i Martinović, U. (1978), Beograd 1945– књига. 1975. Urbanizam i arhitektura, Beograd: Tehnička knjiga. Kadijević, A. (1999), Mihajlo Mitrović: projekti, gra- • Уколико публикација има више издавача, наводе се diteljski život, ideje, Beograd: Muzej nauke i tehnike. њихови називи међусобно раздвојени знаком две • Објављене у истој години тачке, у литератури: наводе се тако што се додају словне ознаке уз годину Палибрк-Сукић, Н. (2005), Руске избеглице у Пан- у основном раду у напомени: Радојковић 1969а; чеву, 1919–1941. Предговор Алексеја Арсењева. Радојковић 1969б. Панчево: Градска библиотека: Историјски архив. у литератури: • Четири и више аутора, Радојковић, Б. (1969а), Накит код Срба од XII до кра- за књиге штампане на српском, које имају четири ја XVII века, Београд: Музеј примењене уметности. и више аутора, у основном тексту наводи се само Радојковић, Б. (1969б), Накит код Срба: XII име првог аутора и додаје се у наставку и др./i dr. –XX век, каталог изложбе, Београд: Музеј приме- За књиге штампане на страном језику користи се њене уметности. у наставку скраћеница et al. Скраћеница итд./itd./ etc. Користи се у случајевима када има више од Монoграфиje и чланци oбjaвљeни у eлeктрoн- три саиздавача или места издања. скoм oблику У основном раду у напомени: Благојевић 2007. Монографије и чланци објављени у електронском у литератури: облику (интернет, ЦД, ДВД) наводе се на исти

214 234 начин као и штампана издања, с тим што се за ра- 3. Периодика дове преузете са интернета на крају додаје пуна Наводи се према следећем обрасцу: веб-адреса и датум преузимања. Наводе се на је- Презиме, Иницијал имена. (година издања), Наслов зику и писму како су објављене, према принципу: рада, Назив часописа (у курзиву) број часописа (го- у основном раду у напомени: дина/е) Место издања (место издања се наводи у Презиме година издања: бр. стр. загради иза назива и броја часописа): број страна. у литератури: Дабижић, М. (2011), Зграде српске школе и обележ- (пример интернет) је о Јоакиму Вујићу, Наслеђе XII (Београд): 57–63. Презиме, Иницијал имена. (година издања), Наслов У опису новинских чланака уноси се пуни датум: (у курзиву) [интернет / online / e - book ...], доступно Илић, Б. (1961), Велике инвестиције за све области на ... / Available trough ... , пуна веб адреса са http:// ... културног живота, Политика, 23. 2.1961: 12. и [датум преузимања]. Veltman, K.H. Augmented Books, knowledge and cul- 4. Радови у штампи / у припреми ture. [online], Available trough http://www.isoc.org/ Уколико се наводи рад који је у штампи или при- inet2000/cdproceedings/6d/6d. [2. 2. 2002]. преми, у том случају се у загради додаје напоме- (пример ЦД/ДВД) на – (у штампи) или (у припреми), а у тексту на Презиме, Иницијал имена. (година издања), Наслов страном језику додаје се на енглеском напомена (in (у курзиву) [ЦД/ДВД], Место издања: Издавач. press) или (forthcoming); Дабижић, А. (2006), Споменичко наслеђе Старог у основном тексту у напомени: Поповић 2012. језгра Земуна, [ЦД], Београд: Завод за заштиту у литератури: споменика културе града Београда. Поповић, М. (у припреми), Капија цара Карла VI у Београду, Наслеђе XIII (Београд). Публикације без назначеног аутора Наводе се према принципу: 5. Дoктoрскe дисeртaциje, мaгистaрскe тeзe и ди- у основном раду у напомени: Наслов година пломски радови издања. Уколико се у листи референци наводе докторске Black’s Medical Dictionary 1992; дисертације, магистарске тезе и дипломски радо- у литератури: ви, онда се уместо издавача наводи назив факулте- Наслов (у курзиву) (година издања), Место изда- та и/или универзитета где је та теза одбрањена, као ња: Издавач. и седиште те установе; Black’s Medical Dictionary (1992), London: A & C Black. у основном раду у напомени: Pоlоvinа 2000. Дела за која се не може установити аутор препо- у литератури: знају се по своме наслову, Polovina, G. (2000), Tranzicija arhitektonske forme у литератури: na primeru javnih zgrada u Beogradu, magistarski Бугарштице (1979). Београд: Рад. rad, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Преведене књиге 6. Извори Zevi, B. (2007), Koncept za kontraistoriju arhitekture, Према одлуци Редакције Наслеђа, извори се наво- prevod Vertovšek P., Beograd: Centar VAM: Kruševac: де искључиво у напоменама/енднотама. Под пој- Narodna biblioteka. мом извори обухваћени су документа из архивске грађе, рукописи и необјављена грађа. 2. Радови објављени у зборницима и сл. Документи из архивске грађе дају се у библио- Наводе се према следећем обрасцу: графском опису према следећем принципу: Презиме, Иницијал имена. (година издања), На- Назив архива, Назив и број фонда, број кутије и/ слов рада (у курзиву), у: Назив зборника и број или фасцикле, сигнатура или број и назив доку- серије, ур. Презиме и Иницијал имена, Место из- мента, датум или година. дања: Издавач: број страна. ИАБ, фонд УПУ ЦЗ, Ф. 1, а.ј. 100. Клајн, Р. (2011), Сецесија: „UN goût juif”?, у: Ме- ИАБ, фонд ОГБ, ТД ф 6-12-26. нора : зборник радова, ур. Ердељан Ј. и Макуљевић Рукописи се наводе према фолијацији, изузев у Н., Београд: Универзитет у Београду Филозофски случајевима кад је рукопис пагиниран. факултет: 133–174. ИАБ, Мемоарска грађа (МГ) К-2/II, 4.

215 235 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

71/72 НАСЛЕЂЕ = Heritage / за издавача Оливера Вучковић; уредник Марина Павловић. - Год. 1, бр. 1 (1997)- . - Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1997- (Београд : Бирограф). - 30 cm

Годишње. - Друго издање на другом медијуму: Наслеђе (Online) = ISSN 2560-3264 . - Има издање на другом језику: Heritage (Belgrade) = ISSN 1821-1275 ISSN 1450-605X = Наслеђе COBISS.SR-ID 162095623 Завод за заштиту споменика културе града Београда Калемегдан Горњи град 14, 11000 Београд тел: +381 (0)11 3287 557 факс: +381 (0)11 3287 411 e-mail: [email protected] www.beogradskonasledje.rs www.belgradeheritage.com

Лектор и коректор Радица Смиљковић, Autocorrect

Превод Јована Ћирић, Autocorrect

Фотографије Снежана Неговановић Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Насловна страна: Споменик захвалности Француској у Београду

Ликовно-графичка опрема Пакт студио, Краља Петра Првог 96, Kрушевац

Штампарија Бирограф, Атанасија Пуље 22, Београд

Тираж 500 примерака

Часопис се индексира у Српском цитатном индексу (SCIndeks) кao и у Directory of Open Access Journals – DOAJ.

Публикација је штампана уз финансијску подршку Секретаријата за културу Скупштине града Београда и Министарства културе и информисања Републике Србије