Lokalna Zajednica I Problematika Bujičnih Poplava Lokalna Zajednica I Problematika Bujičnih Poplava Priručnik Za Lokalnu Zajednicu I Organizacije Civilnog Društva

Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Priručnik za lokalnu zajednicu i organizacije civilnog društva

Izdavač: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji

Autori: Milutin Stefanović, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, Beograd Zoran Gavrilović, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, Beograd mr Ratko Bajčetić, Udruženje bujičara Srbije, Beograd

Dizajn: comma | communications design

Štampa: Fiducia 011 Print

Tiraž: 1000 primeraka decembar 2014. godine

ISBN 987 – 86 – 6383 – 011 – 0

Štampanje ove publikacije omogućila je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izrečeni u publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji.

Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava

Milutin Stefanović Zoran Gavrilović mr Ratko Bajčetić Sadržaj

Predgovor 7 1. Uvod – Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 9 Nastanak poplava i bujica 10

2. Erozija, bujice i eroziona područja 12 2.1. Istorijat borbe sa bujičnim poplavama i erozijom u Srbiji 15 2.2. Stanje erozije i bujica u Srbiji 18 2.3. Evidencioni list i ugrožena mesta 22

3. Istorijat razvoja uređenja bujica i zaštite od erozije 24 3.1. Produkcija erozionih nanosa 26 3.2. Eroziona područja 26 3.2.1. Identifikacija područja ugroženih erozijom 26

4. Bujice 32 4.1. Kratak pregled velikih bujičnih poplava u Srbiji 32 4.2. Značajne bujične poplave 34 4.2.1. Poplave na Korbevačkoj reci 34 4.2.2. Bujična poplava Sejaničke reke 1983. godine 34 4.2.3. Bujična poplava na reci Vlasini 26. juna 1988. godine 34 4.2.4. Bujična poplava na reci Vlasini u novembru 2007. godine 35 4.2.5. Bujične poplave na bujičnim tokovima u Srbiji u 1999. godini 36 4.2.6. Poplave i bujice pritoka Save i Drine u 2001. godini 38 4.2.7. Poplava na reci Pčinji u Trgovištu 2010. godine 38 4.2.8. Poplave i bujice koje su se dogodile tokom 2014. godine 39 4.3. Plavne zone bujičnih vodotoka 39

5. Poplave 41 5.1. Uzroci i vrste poplava 42 5.2. Bujične poplave 44 5.3. Objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda – odbranu od poplava 47 5.4. Aktivna odbrana od poplava 51 5.5. Upravljanje poplavama – elastična strategija 54 5.6. Elastičnost sistema odbrane od poplava u lokalnoj zajednici 57

6. Rizik od poplava 59 6.1. Štete od poplava 60 6.2. Poplavni hazard 60 6.3. Receptori i emiteri 60 6.4. Rizik61 6.4.1. Ulazni podaci za određivanje rizika od poplava 62 6.4.2. SWOT/PESTLE analiza u identifikaciji receptora 62 6.4.3. Određivanje rizika od poplava 63 6.5. Primer određivanja rizika od poplava 64

7. Obaveze i mogućnosti lokalne samouprave 67 7.1. Podela nadležnosti i obaveza učešća u protiverozionim radovima i merama 67 7.2. Obaveze lokalne samouprave u određivanju plavnih zona i zona rizika 69 7.3. RHMZ kao podrška pravovremenoj reakciji na bujice – mogućnosti i ograničenja 71 7.4. Najava bujičnih poplava u realnom vremenu 74

8. Uloga organizacija civilnog društva u poplavama 76 8.1. Dostupnost informacija 76 8.2. OCD u srpskim i međunarodnim zakonodavnim okvirima 77 8.3. Prioriteti Vlade RS 77 8.4. Okvirna direktiva o vodama - uticaji na poplave i OCD 78 8.5. CRM – Korisnički orijentisano upravljanje sistemima - analogija 79 8.6. Dobar primer: saradnja OCD i javnog sektora u oblasti voda u Japanu 79 8.7. Preporuke za OCD u oblasti poplava i umanjenja poplavnih rizika 80

9. Literatura 83 10. Prilog 86

Predgovor

Poplave razarajućih razmera koje su pogodile Srbiju Kroz prikaz istorijski značajnih bujičnih poplava u maju 2014. godine, ponovo su aktualizovale i postojećih strategija upravljanja poplavama, javni dijalog o neophodnosti uvođenja programa analizu rizika i zakonskog okvira koji propisuje za sprečavanje i ublažavanje posledica prirodnih nadležnosti lokalnih samouprava u prevenciji katastrofa na lokalnom nivou, uz podizanje svesti i upravljanju rizicima od poplava, namera društvenih zajednica koje su izložene tom riziku. priručnika je da ukaže na strateški značaj i ulogu Cilj programskih mera je izgradnja takozvanih koje vlasti na lokalnom nivou imaju u stvaranju „zajednica otpornih na poplave”, odnosno „zajednica otpornih na poplave“. Poseban deo zajednica koje će se lakše odupreti prirodnim priručnika posvećen je angažovanju organizacija nepogodama. Da bi ovo postigli, neophodno je civilnog društva i važnosti njihove saradnje, podići svest građana o važnosti da se spremno putem partnerstava, sa izabranim zvaničnicima, odgovori na rizik, što podrazumeva razvoj sistema u podizanju svesti lokalnih zajednica i izgradnji za prevenciju i sistemski pristup analizi rizika i „kulture pripremljenosti”, odnosno mehanizama podložnosti katastrofama. koji omogućavaju spreman odgovor na rizik. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Višedecenijska praksa je pokazala da se zajednice (OEBS) posmatra pitanja bezbednosti na koje spremnije dočekaju nalete prirodnih nepogoda sveobuhvatan način, pa tako i pitanju zaštite „savijaju, ali ne pucaju”. Nadamo se da će vam životne sredine pristupa sa aspekta bezbednosti. priručnik pomoći u postizanju ovog cilja. U skladu sa potrebama lokalnih samouprava, da osnaže svoja znanja i veštine u procesu smanjenja rizika od poplava i zakonskim nadležnostima koje podrazumevaju prevenciju, Misija OEBS-a u Srbiji organizovala je obuku, uz angažovanje vodećih domaćih stručnjaka koji se bave pitanjem zaštite dr Olivera Zurovac-Kuzman od poplava. Misija je takođe podržala izdradu ovog savetnica na programu zaštite životne sredine priručnika, kao dela iste obuke. Misija OEBS-a u Srbiji

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 7

1. Uvod – Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava

Poplave na velikim rekama i bujične poplave su naj- U Srbiji je Zakonom o vodama i pratećim podzakon- češće elementarne nepogode u Srbiji. To je uslovlje- skim aktima propisana obaveza lokalne samoupra- no položajem i reljefom Srbije. Zato je odbrana od ve u oblasti odbrane od poplava. Primena ove oba- ovih elementarnih nepogoda institucionalno orga- veze je pokazala brojne probleme usled manjkavo- nizovana od 19. veka do danas. Država je preko svo- sti zakonskih propisa koji su isključili postojanje bu- jih specijalizovanih službi i javnih preduzeća organi- jične poplave uz istovremeno prebacivanje previše zovala odbranu od poplava na velikim rekama i za- obaveza lokalnim zajednicama. Istovremeno je obu- štitu međunarodnih i ostalih glavnih saobraćajnica. ka za odbranu od poplava i bujica svedena na zane- Lokalna samouprava je uvek imala svoju ulogu u marljiv nivo. Pojava bujičnih poplava ili kratko bu- sistemu odbrane od poplava, od učešća u držav- jica zahteva potpunu spremnost i organizaciju ove nom sistemu odbrane na velikim rekama do od- složene aktivnosti na nivou lokalne samouprave. brane od bujičnih poplava na svojoj teritoriji. Taj Poseban problem je uočen u nesnalaženju nadlež- udeo je stalno rastao u skladu sa razvojem ugrože- nih za odbranu od poplava u opštinama u pripre- ne infrastrukture i objekata koji su pod direktnom mi sistema odbrane i delovanja tokom i posle po- upravom lokalne samouprave. plave. U brojnim slučajevima su lokalne samou- Postojeći zaštitni sistem je slabio usled porasta prave čekale na delovanje državnog sistema zašti- obima nezaštićenih objekata, nedostatka sredsta- te od poplava iako su bujične poplave bile lokalne va za izgradnju novih i neodržavanja postojećih i njihova zakonska obaveza. Ti problemi su ukazali zaštitnih sistema. Uprkos tome, postojeći zaštitni na potrebu osposobljavanja lokalnih samouprava sistem za odbranu od poplava i bujica izdržao je za pripremu i aktivnu odbranu od poplava i bujica. katastrofalnu poplavu Dunava tokom 2006. godi- U Srbiji ne postoji lokalna samouprava, kao ni po- ne. Pitanje je gde su granice zaštitne sposobnosti jedinci, koji se nisu suočili sa poplavama ili bujica- postojećeg sistema. ma jer su te vrste elementarnih nepogoda u proš- Koliko negativan uticaj ima zavaravanje o zaštit- losti bile veoma česte. noj sposobnosti postojećeg sistema svedoče prime- Uloga lokalne samouprave u odbrani od poplava je ri katastrofalnih poplava i bujica koje su pogodile od prvorazrednog značaja, a dobro osmišljena or- evropske zemlje u periodu od 2000. godine do da- ganizacija i jasna podela zaduženja u pripremi i nas. Štete od tih poplava su uslovile reviziju posto- sprovođenju odbrane može značajno umanjiti rizik jećeg zaštitnog sistema, kao i promenu kriterijuma od katastrofalnih šteta i ljudskih žrtava. i stvaranje novog koncepta odbrane.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 9 Zakon o vanrednim situacijama Republike Srbije či da je uklonjena opasnost od bujica i poplava. („Službeni glasnik RS”, broj 111/09), preciznije je de- Ona je samo smanjena i uvek postoji verovatnoća finisao ulogu svih subjekata državne uprave u van- neke pojave koja će prevazići odbrambenu sposob- rednim situacijama. Jasno je definisana uloga lokal- nost izgrađenog zaštitnog sistema. ne samouprave u delovanju u vanrednim situacija- S obzirom na rasprostranjenost brdsko-planinskih ma, među kojima su poplave redovna pojava. područja u Srbiji i razvijenu hidrografsku mrežu, bujične poplave se javljaju vrlo često, skoro svake godine. Kao što je poznato, geneza velikih voda se Nastanak poplava i bujica odvija u gornjem delu sliva, dok se poplave javljaju u rečnim dolinama, u donjem toku. U vezi s tim, treba istaći da donji tokovi većine bujičnih vodo- Poplave na rekama su prirodni fenomeni koji da- toka u Srbiji, sa razvijenim rečnim dolinama, ima- leko prevazilaze okvire vodoprivrede i hidrotehni- ju veliki socijalni i privredni značaj. U tim dolina- ke. U istoriji je poznato da su reke i poplave imale ma se nalazi veliki broj gradskih i seoskih naselja, značajan uticaj na razvoj ljudskog društva. Izliva- kao i značajna saobraćajna infrastruktura. Većina nje velikih voda iz rečnih korita i plavljenje rečnih rečnih dolina ima poljoprivrednu namenu, dok se dolina svrstavaju se u najstarija ljudska iskustva, pored naselja često nalaze i industrijske zone. To jednako kao i njihov antipod – suša. Poplave na ve- znači da poplave ugrožavaju veoma vredna dobra likim rekama i dan-danas donose plodnost zemlji- u priobalju – naselja, saobraćajnice, poljoprivredu štu. U mnogim zemljama postoje obredne sveča- i industriju. nosti kojima se proslavlja povratak godišnjeg ci- Kada se govori o bujičnim poplavama, treba ima- klusa poplava i kada poplave zakasne ili izostanu, ti u vidu da je ovaj pojam znatno širi nego u slu- nastaue glad i patnja ljudi i domaćih životinja. čaju poplava na većim rekama. Otuda je ispravni- Danas je potrebno imati u vidu da globalne i kli- je govoriti o „bujičnim procesima”, nego o popla- matske promene predstavljaju jedan od najvećih vama, jer se zaista radi o jednom skupu fenomena izazova današnjice. Poplave prouzrokovane jakim koji se odigravaju u bujičnom vodotoku i prioba- regionalnim padavinama postaju sve učestalije, lju, pri nailasku talasa velikih voda. Pored klasične intenzivnije i mogu da prevaziđu zabeležene kata- manifestacije poplava (usled izlivanja velikih vo- strofalne poplave. da iz korita), uporedo se javljaju i fenomeni bujič- S druge strane, bujice nastaju od kiša velikog in- ne lave, odrona i klizišta. Bujični talasi su poveza- tenziteta koje padaju iz oblaka poznatih kao ku- ni sa još jednim fenomenom, koji ima veliki uticaj mulonimbusi, koji su takođe i uzročnik gradono- na razmere pojave koja se samo uslovno može na- snih padavina. Grad pogađa srazmerno uzak pro- zvati poplavom. stor od 100m do 300 m, dok kiša iz ovih oblaka Naime, usled naglog nadolaska velikih voda, bu- pokriva površinu od 10 km² do 30 km². Ono što jični talasi imaju vrlo izraženo strmo čelo („bujič- zabrinjava jeste pojava sistema kumulonimbusa, na pesnica”), koje ima veliku razornu moć. Čelo ta- koji pokriju površinu veću od 600 km², uz izuzet- lasa ruši drveće, potkopava obale, stvara odrone i no velike padavine u kratkom vremenu (1 – 5 sa- klizišta. Sav taj zahvaćeni materijal izmešan sa vo- ti), što je karakteristika tropske klime. Takve kiše dom ruši sve što mu se nađe na putu. Samo dobro u najkraćem roku pretvore i srazmerno velike reke projektovani i izvedeni objekti za uređenje bujica u rušilačke bujice koje, osim uništavanja svega što mogu da prežive i obave zaštitnu funkciju od nale- im je na putu, odnose i ljudske žrtve. ta mase koja se naziva „bujična lava„ jer zaista li- Velike poplave u prošlosti, kakve su se beležile jed- či na tu pojavu. nom u sto godina, sada se sve češće ponavljaju. Hidrološki režim bujičnih vodotoka je takođe spe- Blage zime sa malo snega tokom kojih satima pada cifičan. Bujični karakter hidrološkog režima mani- jaka kiša ili pak obilan sneg uz ekstremne tempe- festuje se velikim rasponom proticaja i karakteri- raturne oscilacije povećavaju opasnost od poplava. stičnom formom hidrograma velikih voda. Odnos S druge strane, ljudi su nastojali da ograniče pro- proticaja velikih voda i malih voda je reda veliči- stor koji su dotle zauzimale reke i potoci. To je ne Qmax /Qmin ~ 10³, za razliku od velikih aluvi- ostvarivano od osvita civilizacije izgradnjom nasi- jalnih vodotoka gde je Qmax /Qmin ~ 10. S druge pa i produbljivanjem rečnih korita. Uobičajeno je strane, trajanje velikih voda je vrlo kratko, reda ve- shvatanje da je to rađeno zbog oslobađanja zemlji- ličine nekoliko časova. Hidrogrami bujičnih talasa šta za poljoprivredu, što je delimično tačno. Plo- imaju kratku vremensku bazu, pri čemu je posebno vidba je bio glavni razlog regulisanja reka i poto- kratko vreme porasta (uzlazna grana) zbog brzog ka. I danas je to najjeftiniji način transporta i je- formiranja i naglog nadolaska velikih voda. Krive dini kojim se može prenositi teret velikih dimen- trajanja proticaja bujičnih vodotoka u toku godine zija i težine. imaju takođe karakterističnu formu, sa vrlo krat- Razvijene su brojne metode i vrste objekata za re- kim trajanjem velikih voda (nekoliko dana godiš- gulaciju reka i uređenje bujica, kojima je tokom nje) i dugim trajanjem malih voda i srednjih voda. vremena povećavana efikasnost zaštite. To ne zna-

10 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava U kategoriji manjih vodotoka, bujični karakter hi- Dugo je vladalo ubeđenje da se bujični karakter drološkog režima se ispoljava, pre svega, specifič- poplava završava kod tokova sa većom površinom nom genezom, brzom koncentracijom i kratkim od oko 100 km². Međutim, poslednjih godina do- trajanjem velikih voda. Talasi velikih voda na ma- godile su se tipične razorne bujice katastrofalnih njim tokovima imaju tipične karakteristike bujič- razmera i na tokovima sa površinom sliva većom nih talasa, sa naglim nadolaskom i kratkom vre- od 1000 km². menskom bazom. Posebno je izražen dvofazni ka- Svaka bujična poplava pričinjava štetu rečnom rakter tečenja velikih voda zbog velike mase sus- priobalju. U slučaju manjih izlivanja velikih voda pendovanog i vučenog nanosa koji se prenosi u ta- bujičnih vodotoka, koja se češće javljaju, štete ni- lasima, što onemogućava psamološke1 vrste osma- su tako velike. Međutim, povremeno se u bujičnim tranja i analize, uobičajene na velikim rekama. područjima Srbije javljaju izuzetno velike bujične Za razliku od klasičnih bujica, kod kategorije ma- poplave, sa ljudskim žrtvama i velikim materijal- njih vodotoka nije uvek podjednako izražen bujič- nim posledicama. ni karakter velikih voda. U zavisnosti od rasporeda i intenziteta padavina u slivu, geneza velikih voda može biti različita, u prostornom i vremenskom smislu. Otuda se javljaju i talasi velikih voda sa dužom vremenskom bazom i manjim mak- simalnim proticajem, ali i tipični bujični talasi, sa karakterističnom formom hidrograma.

1 Psamologija je nauka koja se bavi istraživanjem produkcije i transporta sedimenata (nanosa) duž korita i obala vodotoka i deo je šire naučne oblasti hidrogeologije.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 11 2. Erozija, bujice i eroziona područja

Bujične poplave i erozija zemljišta su nerazdvojive imperije koja je iznenada izgubila bogate prinose prirodne pojave koje su oblikovale reljef daleko pre sa osvojene zemlje u severnoj Africi. Sve to je re- pojave živih bića na Zemlji. Izraženo delovanje kli- zultat erozije koja je uradila svoj deo posla i ogole- matsko-meteoroloških činilaca, kao što su pljusko- la zemljište. Na slici 2. vidi se izgled ogoljene povr- vite kiše i oluje, izazivaju bujične poplave, koje se šine za koju nije lako upotrebiti reč zemljište. Ogo- manifestuju razornošću, velikom brzinom nastan- ljena površina sa slike nalazi se svega desetak ki- ka i kratkoćom trajanja. Sa druge strane, postoji lometara od obale Sredozemnog mora i u prošlo- neprimetno delovanje klimatskih činilaca koje se sti je bila pokrivena šumom na koju je padalo do- manifestuje kao proces erozije zemljišta. Erozija je voljno kiše za njen opstanak. Danas na tim mesti- spora i slabije primetna do trenutka kada ogoli či- ma, usled nedostatka šuma, pada između 100 mm tave pokrajine, države i delove kontinenata. Trago- i 300 mm padavina, odnosno litara vode po kva- vi civilizacija koje su nestale usled delovanja ero- dratnom metru godišnje2. zije prisutni su u celom svetu. Erozioni procesi su teško primetni i spori i najče- Nijedan grad ne može opstati bez hrane i vode. šće se konstatuju tek kad se ogole velike površine, Grad sa slike je u severnoj Africi i pripadao je moć- a tada problem erozije postaje teško rešiv ili nere- nom Punskom carstvu. Moć tog carstva se zasni- šiv problem. Zbog promene mikroklimatskih oso- vala na proizvodnji žita i drveta, posebno kedrova bina područja uspostavlja se novi režim padavina, koji su korišćeni u brodogradnji. Vojska Punskog a odlikuje se smanjenim ukupnim količinama pa- carstva je koristila bojne slonove na kojima je nji- davina na području, ali i češćim kišama velikog in- hov car Hanibal prešao preko Alpa. Slonovi jedu tenziteta i dugim sušnim periodima. Tako se po- približno jedno drvo dnevno. Drveće je nešto što stupno stvaraju pustinje. je teško naći na današnjim goletima tih prostora. Rimske arhive govore o velikim prihodima koje je Rimska imperija ubirala sa tih prostora nakon po- 2 Procene su da su pre krčenja šuma na severu Afrike prosečne godišnje bede nad Hanibalom i osvajanja Punskog carstva. padavine iznosile od 500 do 700 milimetara vodenog taloga godišnje, ali su Srazmerno topla klima obezbeđivala je i dve žetve usled ogoljavanja terena padavine danas višestruko manje. Smanjivanjem šumskih površina smanjuje se i evapotranspiracija, čime se mikroklimatska žita godišnje sa ukupnim godišnjim prinosima ko- slika područja menja u smeru povećanja temperature i smanjenja vlažnosti ji su dostizali oko 10 tona po hektaru godišnje. Šu- vazduha, a to direktno prouzrokuje i manje padavina na području. Jedinica za izražavanje količine pale kiše izražava se u milimetrima vodenog stuba [mm] me su sečene za brodogradnju i sve druge namene. u određenom periodu (dan, mesec, godina), što odgovara i jedinici izraženoj Približno tri veka kasnije počinje propast Rimske u litrima pale kiše po metru kvadratnom [l/m2].

12 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 1: Ruševine nekada bogatog i moćnog Slika 2: Ogoljene površine severne Afrike grada Punskog carstva u nekadašnjem Punskom carstvu

Erodiranje (najedanje) zemljišta se ostvaruje naj- za takve vetrove odnošenje sitnih zemljišnih česti- pre termičkim naprezanjem, jer vlaga, mraz i to- ca ne predstavlja nikakav problem. Za razliku od plota postupno drobe zemljište i pripremaju ga za vode, vetar je u stanju da pokrenut nanos prene- kišu i vetar koji pokreću zdrobljen materijal. se i na drugi kontinent, zato nije retkost da u na- Svakako da svaka kiša ili vetar nemaju dovoljno še predele vetar donese crvenu prašinu iz Sahare. energije da pokrenu pripremljen materijal. Narod Sav erozijom pokrenut materijal prenosi se sna- je svakoj vrsti kiše i vetra dao ime koje ih karakte- gom vetra i vode. U Srbiji su zastupljena oba oblika riše. Sipljiva kiša orošava zemlju i lepi se za odeću, erozije, ali kada je reč o transportu pokrenutih če- ali ne daje nikakav oticaj. Plaha kiša je nešto što stica, vetar ima tranzitnu ulogu jer svaka vetrom svaki poljoprivrednik želi, jer gotovo svaka kap ki- pokrenuta čestica u nekom trenutku bude zahva- še završi u zemljištu i jedva da ima nekog površin- ćena vodom i odneta do vodotoka. skog oticaja. Pljusak je vrsta jake kiše velikog in- Od iskona do danas ljudi nastoje da, ukoliko je tenziteta, većeg od 30 mm na sat. Te kiše imaju ve- ikako moguće, ne budu na putu razorne bujične liku energiju udara. Kišne kapi ove vrste kiša ima- poplave, a tamo gde to nije bilo moguće, građene ju prečnik od 1,5 mm do 7 mm i svaka kap je pro- su manje ili više uspešne građevine za zaštitutu od jektil koji na zemlju pada brzinom od 3 do 6 m/s bujica. Ogoljene površine su idealne za neometano (slika 3). Prosečan prečnik kapi u takvim kišama slivanje vode tokom jake kiše. Kako ne postoje pre- je oko 3mm u uslovima naše klime. Na slici je pri- preke koje bi smanjile brzinu tečenja, voda pojača- kazan udar kišne kapi o površinu zemlje. Ne treba no erodira zemljište i stvara jaruge i formira bujič- ga nikako razlikovati od bombe jer je vidljiv efe- ni poplavni talas. kat razaranja. Rimljani su na prostore Srbije došli početkom nove Tokom pljuska svake sekunde na zemlju padne od ere, a njihovi opisi tih krajeva govore o gustim pra- 10 do 30 tona takvih projektila po km² površine. šumama, bogatim pašnjacima, plodnim ravnica- Kako je površina tipičnog kišnog oblaka koji izru- ma i plovnim rekama. Najverovatnije je takvo sta- čuje pljuskovite padavine najčešće oko 10-30 km², nje ostalo do srednjeg veka i velikih osvajačkih ra- nije teško izračunati ukupnu količinu pale vode. tova Otomanske imperije. Svaki osvajački pohod, Pljuskovi erodiraju i ravno zemljište, a na strmom kao i odbrambeni, pustošio je sve što mu se naš- skoro sva pala voda otiče zajedno sa nanosom, čak lo na putu. Na prvom mestu su stradale šume koje i na potpuno suvom i vodopropusnom zemljištu. su bile potrebne za gorivo i građu za vozila, brodo- Iako to izgleda nelogično, treba shvatiti da bez ob- ve i kuće. Stoka koja je pratila takve pohode, jaha- zira na vodopropustljivost i suvoću zemljišta, oti- ća, tegleća ili za prehranu, opustošila je pašnjake i če sve ono što prevazilazi moć upijanja. Tako u na- useve. Tome treba dodati i nebrojene izbeglice koje šim predelima nije retka pojava bujica na peskovi- su se sklanjale što dalje od sukobljenih vojski i ta- tim terenima koji imaju najveću moć i brzinu upi- kođe nastojale da zadovolje svoje potrebe. janja. Vetar takođe ima razna imena, od lahora do Do kraja sedamnaestog veka je opustošena okoli- oluje. U našim ravničarskim predelima duvaju ja- na saobraćajnih koridora od Soluna do Segedina, ki, olujni vetrovi, pa ima i pojave tornada (slika 4). od Niša do Carigrada, zatim od Paraćina do Nego- Snaga vetrova u ravničarskim krajevima je velika, tina, kao i onih koji su vodili do rudnika koji su ta- često se dešava i da izduvaju seme iz zemljišta, pa kođe trošili drvo.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 13 Slika 3: Udar kišne kapi o zemljište Slika 4: Tornado je uvrnuo debela i zdrava stabla (Skorenovac 2006)

Stanovništvo je desetkovano epidemijom kuge, što je na mestima velikih i dugotrajnih bitaka i mestima omogućilo prirodi da se oporavi i obnovi vegetacio- prelazaka vojski preko velikih reka. ni pokrivač, ali najčešće drugim vrstama, koje su br- Druga polovina devetnaestog veka je Srbiji donela zinom rasta i skromnim potrebama za vodom zau- razvoj rudarstva, industrije i železničkog saobra- zele staništa spororastućih vrsta (npr. hrast lužnjak). ćaja. Kao i svuda u Evropi i svetu, taj razvoj je pla- U Vojvodini su nestale hrastove šume na svim vi- ćen uništavanjem velikih prostora eksploatacijom šim terenima i opstale su samo one u zoni plavlje- šuma, uništenjem pašnjaka i oranica i na bezbroj nja velikih reka. Erozija je uradila svoj posao i od- drugih načina. Naseljavanje područja u kojima se nela plodni sloj zemljišta i na površinu je dospeo razvijaju industrija i železnica uslovilo je veću po- pesak. Tako su nastale Deliblatska, Ramsko-Golu- trebu za hranom za ljude i domaće životinje. Šume bačka i Subotička peščara koje su u današnjoj Sr- su posečene, pašnjaci i oranice teško devastirane biji. Slične peščare postoje kod Segedina (Mađar- da bi zadovoljile i tu potrebu. ska) i Đurđevca (Hrvatska). Te peščare su nastale

Slika 5: Detalj iz Deliblatske peščare iz 1854. godine Slika 6: Tipična golet puna dubokih jaruga nastala intenzivnim erozionim procesima (1934)

14 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Ogoljeno zemljište, bez vegetacije, olakšalo je sli- zakonom je inicijalno definisan termin „eroziono vanje voda i od relativno malih pljuskovitih kiša područje„, koji je u to vreme podrazumevao erozi- koje je do tada upijao vegatacioni pokrivač i pedo- jom ogoljeno zemljište. loški sloj. Svaka jača kiša erodirala je zemljište i Tokom oba svetska rata okupacione snage su spro- stvarala jaruge, a zemljište je ubrzano gubilo plod- vodile zaštitu od bujica svih za njih važnih saobra- nost. S druge strane na ogoljenom zemljištu se for- ćajnica prema austrijskim i nemačkim metodama. miraju bujični talasi koji svoj put završavaju u do- Ta služba je bila pod direktnom komandom oku- linama, razarajući mostove, puteve, železnice, na- pacione vojske. selja i druge objekte. Posle Drugog svetskog rata organizovana borba sa U Srbiji, koja je u prvoj polovini dvadesetog veka bujicama i erozijom je nastavljena prema zakoni- prošla kroz četiri rata, cenu su platile šume i stvara- ma Kraljevine Jugoslavije. Najveći problem je bio nje goleti. Bujične poplave su bile stalno prisutna rena železničkom i putnom koridoru kroz Grdelič- alnost. Na slici 6. prikazan je detalj ogolelih površi- ku klisuru. Bujične poplave su razarale železnič- na koje su bile realnost na velikim prostorima Srbije. ku prugu i put i prouzrokovale višenedeljne preki- de saobraćaja. Kako je reč o jednom od značajnih evropskih kopnenih saobraćajnih koridora prema 2.1. Istorijat borbe sa Grčkoj i Bugarskoj, danas poznatog pod imenom bujičnim poplavama „koridor 10”, prekidi su nanosili ekonomsku štetu koja je višestruko prevazilazila vrednost uništenih i erozijom u Srbiji železničkih i putnih objekata. Prvu polovinu dvadesetog veka karakteriše uređe- U Srbiji je organizovana borba sa bujičnim popla- nje bujica primenom pasivne odbrane ugroženih vama započeta 1907. godine. U to vreme je ure- objekata i pošumljavanjem goleti. Cena tih rado- đenje bujica bilo fokusirano na zaštitu železničkih va je bila previsoka, i to je jedan od glavnih razlo- pruga, pa je ta oblast bila pod upravom Ministar- ga zašto je pokrivenost uslovno zaštićenih objeka- stva saobraćaja. Kao i u evropskim zemljama, po- ta bila srazmerno mala, praktično svedena na uza- sao na uređenju bujica poveravan je inženjerima ni koridor uz železničke pruge. koji su projektovali i gradili železničke pruge i pra- Klasični austrijski, nemački i francuski pristupi teće objekte. To su bili građevinski, šumarski i ru- uređenju bujica su pokazali svoje nedostatke jer darski inženjeri. Mreža šumskih i rudarskih žele- ublažavaju posledice, a ne otklanjaju uzroke bu- zničkih pruga je u to vreme progresivno rasla jer je jične poplave. Zbog toga su bila potrebna nova re- bila najekonomičniji način kopnenog transporta. šenja. Na Slici 7. prikazana je uništena regulacija Srbija je 1930. godine bila prva zemlja u svetu ko- bujičnog toka usled razorne bujične poplave, koja je institucionalno uredila i borbu sa erozijom. Za ja je nadmašila izračunate proticaje za izvedeni razliku od do tada uobičajenog austrijskog, nemač- objekat. Razaranje regulacije direktna je posledica kog i francuskog načina borbe sa bujicama, izbegli neotklonjenih uzroka bujične poplave. Progresiv- naučnici iz Rusije su doneli razvijenu nauku o ze- no povećanje ogolelih i erodiranih površina uslov- mljištu i njegovom očuvanju, koju su ugradili u za- ljavalo je povećanje oticanja velikih voda i razorne kon o eroziji i bujicama Kraljevine Jugoslavije. Tim

Slika 7: Srušena regulacija bujičnog vodotoka Slika 8: Tipična „kegla„ vučenog nanosa na ulivu u akumulaciono jezero

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 15 snage bujice i realno snižavanje zaštitne sposobnosti izgrađenih objekata. Veliki problem je bio i u nepostojanju metoda kojima bi se erozija i bujice analizirale i koje bi pru- žile pouzdane podatke za analize, planiranje i projektovanje. U mnogim zemljama u Evropi i svetu i danas postoji oštra podela na uređenje bujica i za- štitu od erozije. Ta monodisciplinarna podela je vi- še uslovljena uskostručnim profilima koji nemaju dovoljna znanja neophodna da bi jedni druge razu- meli. Tako je nastao veliki broj metoda koje se koriste isključivo u oblasti uređenja bujica i drugih koje su usko fokusirane na poljoprivredu i gubitke zemljišta usled erozije. Merenje pronosa nanosa je ostalo nepromenjeno. Meri se samo suspendovani nanos (prah i praši- na). Vučeni nanos (pesak, šljunak, obluci i kame- Slika 9: Zasuta akumulacija „Zvornik” na Drini nje) meri se jedino kontrolom zasipanja jezera. Sli- ka 8. prikazuje detalj bujične naplavine, „kegle”, vidljive usled niskog nivoa akumulacionog jezera. Metode uređenja bujica su bile zasnovane na izgradnji bujičnih pregrada, pragova i regulacija. Ti Servisa za konzervaciju zemljišta (SCS)3 i donošenja objekti su funkciju zadržavanja nanosa brzo gubi- američkog zakona o eroziji (1938), u kojem je erozija li i zadržavali samo funkciju sprečavanja produ- nazvana „državnim neprijateljem broj 1”. bljivanja bujičnih korita. Ta funkcija je sasvim do- SCS služba je razvila brojne metode potrebne za voljna za zaštitu železnice i naselja, ali je nedovolj- pouzdanu borbu sa erozijom koja pogađa poljopri- na za sprečavanje zasipanja akumulacija jezera i vredu, koja je i danas osnova američke ekonomi- plovnih puteva. Raspoložive erozione metode nisu je. Prvi su započeli istraživanje procesa erozije i ra- davale odgovor na pitanje o stvarnom intenzitetu zvili prvu analitičku metodu. Nazvana je „jednači- zasipanja akumulacija, kao ni o potrebnom obimu na zemljišnih gubitaka” (SLE)4, čija je osnovna pri- radova za taj složen zadatak. mena na poljoprivrednim zemljištima na nagibi- Akumulacija „Zvornik” na Drini je prva platila ce- ma terena manjim od 15 %, što je primenljivo sa- nu neznanja u toj oblasti (slika 9). Zasuta je tokom mo na ravničarskim i brežuljkastim delovima Sr- nekoliko godina. Ista sudbina je pretila i drugim bije na kojima ima obradivog zemljišta. Izvršena novoizgrađenim akumulacijama. Nivo stručnog i su brojna poboljšanja, pa je usledila modifikacija naučnog znanja u toj oblasti je i u svetskim raz- osnovne SLE metode i metoda koja je i danas u merama bio skroman. Nakon analize prikupljenih primeni zove se „univerzalna jednačina zemljišnih podataka uočeno je da osnovni problem predstav- gubitaka” (USLE)5. Nažalost, navedeno ograničenje lja deskriptivan (opisni) i neujednačen prikaz sta- nije prevaziđeno. Metoda daje izvanredne podat- nja erozije i bujica, bez ikakvih pokazatelja pogod- ke potrebne za poljoprivredu (precizno definisanje nih za numeričku obradu ili klasifikaciju. vrste i količine hraniva i eventualne meliorativne Sjedinjene Američke Države su na izvestan način popravke zemljišta). Ispravna primena te metode sledile mišljenja naučnika iz Kraljevine Jugoslavi- zahteva da na analiziranom području postoje kon- je i utvrdile da je ekonomska kriza iz 1929. godine trolna ogledna polja i namenski uređaji za osma- bila direktna posledica erozije, odnosno pojave ko- tranje intenziteta kiša, što je kod nas i danas prava ja se stručno naziva lom zemljišta. Lom zemljišta retkost. Razvoj te metode trajao je nekoliko dece- je slučaj eksponencijalnog ubrzanja erozionih pro- nija i ne prekida se, a ostvaren je obimnim ogled- cesa usled gubitaka prirodnih veziva u zemljištu: nim osmatranjima, laboratorijskim opitima i ana- nakon loma zemljišta, površinu zemljišta razaraju lizama. Na taj veliki naučno-istraživački projekat, i srazmerno slabe kiše i vetrovi. kome su Sjedinjene Američke Države dale prioritet Aleksandar Ivanovič Stebut je utemeljitelj savre- u odnosu na naoružanje i vojsku, utrošene su dese- mene nauke o zemljištu (pedologije). Iz Rusije u Ju- tine miliona dolara samo tokom prvih decenija ra- goslaviju doneo je svoje znanje i tu oblast je pre- da, a do sada i mnogo više. davao na Beogradskom univerzitetu. Tvorac je prve klasifikacije zemljišnih tipova, koja je i dan- danas osnova razvoja nauke o zemljištu. Njegove metode i klasifikacija su prihvaćene u svetu, posebno u SAD, 3 SCS – Soil Conservation Service, više pogledati na: http://www.nrcs.usda. gde su erozioni problemi zahtevali mnogo više zna- gov/wps/portal/nrcs/site/soils/home/. nja. Bio je inicijator osnivanja američkog državnog 4 SLE (Soil Loss Equation) – jednačina zemljišnih gubitaka. 5 USLE (Universal Soil Loss Equation) – univerzalna jednačina zemljišnih gubitaka.

16 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Navedena ogledna i laboratorijska istraživanja su omogućila stvaranje nove metodologije namenje- ne proučavanju erozije i bujičnih tokova, koja je nazvana „metoda potencijala erozije”, koja je odavno standardna metoda i alat za sve inženjerske probleme u vezi sa erozijom i bujicama u oblasti vodoprivrede, a kasnije i šire (slika 10). Prva verzija metode sadržala je sledeće module: • kvantitativna klasifikacija erozije (1954); • kvantitativni režim nanosa (1955); • klasifikacija bujičnih tokova (1956); • metode optimizacionih proračuna količine protiverozionih radova (1958). Metoda je usavršavana i dopunjavana novim mo- dulima nekoliko puta, i to: • metoda potencijala erozije I faza (1966); Slika 10: Laboratorijska eksperimentalna • metoda potencijala erozije II faza (1968); ispitivanja intenziteta erozije • metoda potencijala erozije III faza (1986); • identifikacija erozionih područja (1998); • metoda aktivne borbe sa bujičnim poplavama na neuređenim vodotocima (1998); Naša zemlja nije zaostajala u oblasti borbe sa ero- • razvoj informacionih i GIS procedura i apli- zijom i bujicama. Odmah po osnivanju, Institut za kacija za EPM6 (od 1985. do danas). vodoprivredu „Jaroslav Černi”, među brojnim zada- S obzirom na to da je metoda razvijana za primenu cima, dobio je i zaduženje da izučava problem nes- na celoj teritoriji tadašnje države (Jugoslavije), mo- porne veze između bujičnih poplava i erozije ko- rala je da odgovori uslovima svih klimatskih vari- ji su postali veliki problem. Američka USLE me- jacija na tom prostoru, odnosno godišnjoj sumi pa- toda davala je prostorne intenzitete gubitaka ze- davina u rasponu od 260 mm do 5 000 mm, sred- mljišnog resursa, ali nije davala odgovore na pi- njogodišnjoj temperaturi od +3 °C do +28 °C i ve- tanja prostornog i vremenskog transporta odne- trovima čija brzina dostiže 200 km/h. Danas se sa senog zemljišta, odnosno nanosa. Zbog toga je za- uspehom primenjuje i van granica bivše Jugosla- počet rad na istraživanju veze između intenziteta vije. Ukupni troškovi razvoja ove metode iznosi- erozije i transporta nanosa. Nakon nekoliko godi- li su oko deset miliona dolara, a EPM metoda se na merenja na bujičnim vodotocima determinisa- uz skromna sredstva i dalje usavršava, u skladu sa ne su karakteristike režima erozionih nanosa. novim saznanjima o erozionim procesima. Za formiranje pouzdanije baze podataka osnova- Metoda potencijala erozije (EPM) polazi od analitič- ni su ogledni slivovi u nekoliko regiona bivše Ju- ke obrade podataka o činiocima koji utiču na erozi- goslavije, koji su se razlikovali po više parameta- ju. Kako je erozija prostorna pojava, prikazuje se na ra (klima, geologija, zemljište, reljef i vidljivi erozi- karti prema klasifikaciji na osnovu analitički izraču- oni procesi). Za razliku od američke metode koja se natog koeficijenta erozije (Z), koji ne zavisi od klimat- fokusirala na obradivo zemljište, naša istaživanja skih karakteristika, već od karakteristika tla, vegeta- su bila fokusirana na vezu erozija–vodotok–nanos. cionog pokrivača, reljefa i vidljive zastupljenosti ero- Zato su ogledni slivovi opremani podjednako opre- zije. Na osnovu analitički izračunate vrednosti koefi- mom za osmatranje erozije i hidrometrijskim pro- cijenta erozije, erozija se klasifikuje na pet kategorija, filima za osmatranje oticanja voda i nanosa. sa sledećim vrednostima koeficijenta erozije i kvali- U prvoj fazi proces erozije je dugotrajno drobljenje tativnim imenom kategorije erozije, kao što je prika- zemljišta naizmeničnom sušom i mrazevima, na- zano u tabeli 1. kon čega prva jača kiša ili jak vetar pokreću neko- Korektno izrađena karta erozije pomoću ove me- herentan površinski sloj. Zbog složenosti tog proce- tode i izračunati koeficijent erozije predstavljaju sa nije moguće uspostaviti čvršću vezu između in- osnovu za dalje proračune u koje se unose i kli- tenziteta kiše ili vetra i intenziteta erozije. matski činioci koji imaju direktan uticaj na koli- Zato je u laboratoriji Instituta „Jaroslav Černi” izra- činu erodiranog nanosa. Važni moduli ove meto- đena eksperimentalna oprema za ispitivanje inten- de su: klasifikacija bujica, optimizacija potrebnih ziteta erozije u dirigovanim laboratorijskim uslovi- protiverozionih radova, identifikacija erozionih po- ma, drugačijih karakteristika u odnosu na standar- dručja. Višedecenijska primena ove metode je po- dne USLE generatore kiše koji su simulirali prirod- kazala visok stepen pouzdanosti jer su se, na osno- nu kišu. Eksperimenti su izvršeni na različitim vrstama zemljišta koja su „bombardovana” serijama različitih intenziteta kiše, dimenzija kišnih kapi, u uslovima različitih temperatura. 6 EPM (Erosion Potential Method) - metoda potencijala erozije.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 17 Kategorija erozije Raspon vrednosti Srednja vrednost Kvalitativni naziv kategorije I Z > 1,0 Z = 1,25 Ekscesivna I I 0,71< Z <1,0 Z = 0,85 Jaka I I I 0,41< Z<0,7 Z = 0,55 Srednja I V 0,.20

Tabela 1: Kategorizacija erozije prema vrednosti koeficijenta erozije vu karte erozije, izračunati moduli zasipanja aku- 2.2. Stanje erozije i bujica mulacija ostvarili. u Srbiji Nažalost, nekoliko izgrađenih akumulacija u biv- šoj Jugoslaviji vrlo brzo nakon izgradnje zasuto je nanosom jer su pojedini samozvani eksperti izvrši- Rezimirano, intenzitet erozije zavisi od četiri glavna li „modifikovanje” EPM-a. To modifikovanje nije bilo činioca. Tri činoca predstavljaju prirodne karakteri- zasnovano na neophodnim laboratorijskim testovi- stike područja: geološko-pedološka podloga, reljef i ma niti na drugim pratećim istraživanjima, nego na klima, dok je način korišćenja zemljišta činilac koji „intuitivnoj” promeni ulaznih koeficijenata metode. je u najvećoj meri pod kontrolom ljudi, zbog čega je Zbog toga su rezultati proračuna zasipanja bili više- podložan dinamičnim i brzim promenama. struko ispod realnih vrednosti zasipanja akumula- Za klasifikaciju erozionih procesa u Srbiji upotreblje- cija. Nasuprot „modifikovanim” metodama, osnovni na je EPM metoda (metoda potencijala erozije), koja EPM dao je odstupanja manja od 5 %, što je u grani- eroziju klasifikuje u pet kategorija koje imaju i svo- cama dozvoljenih odstupanja (do 10 %). ju kvantitativnu karakteristiku. To je trenutno sta- Istraživanja koja su obavili stručnjaci Instituta nje koje može lako da se promeni nekom planskom „Jaroslav Černi” ukazala su na svu kompleksnost ili neodgovornom promenom načina korišćenja ze- problema i na moguće pravce rešavanja. Pokaza- mljišta. Karta erozije Srbije je prikazana na slici 12. lo se da je za efikasnu borbu sa bujičnim popla- Poređenje stanja erozije, produkcije nanosa i planira- vama i erozijom zemljišta potreban stručnjak ko- nje potrebnih radova zahteva reonizaciju, odnosno ne- ji ima kompleks znanja iz hidrotehnike, šumarstva ki vid podele teritorije. Slivovi, kao prirodne celine u i agronomije uz dobar osnov iz geologije, geoteh- Srbiji, osnova su za prikaz, analize i poređenja7. Na sli- nike, meteorologije i dr., što je uslovilo formiranje ci 13. prikazana je zastupljenost kategorija erozije na specijalističkog smera za uređenje bujica i zašti- značajnim slivnim celinama u Srbiji. tu od erozije.

7 Prema važećem Zakonu o vodama (ZoV), Srbija je podeljena na vodna područja, koja, nažalost, ne uvažavaju u potpunosti slivne celine kao osnovne jedinice upravljanja vodama. Jedan od primera je i izdvajanje vodnog područja na teritoriji Grada Beograda u posebno vodno područje, pri čemu se narušavaju sve norme slivne organizovanosti upravljanja vodama u korist administrativne organizacije. Prethodni ZoV u daleko većoj meri poštovao je slivna područja kao osnovne jedinice upravljanja vodama. Člаn 3, stаv 15 ZoV glаsi: „Vodno područje jeste oblаst koju čini jedаn ili više susednih rečnih slivovа i podslivovа ili njihovih delovа nа teritoriji Republike Srbije, zаjedno sа pripаdаjućim podzemnim vodаmа, koje je određeno kаo osnovicа zа uprаvljаnje vodаmа.” U Okvirnoj direktivi o vodama EU (ODV), u člаnu 2, stаv 15, vodno područje definiše se kаo: „Površina kopnа i morа kojа se sаstoji od jednog ili više rečnih slivovа zаjedno s njihovim pripаdаjućim podzemnim i priobаlnim vodаmа, koje je po čl. 3. (stav 1) utvrđeno kаo glаvnа jedinicа zа uprаvljаnje rečnim slivovimа.” U člаnu 3, stаv 1, ODV, bliže se objаšnjаvа prethodno, а on glаsi: „Zemlje člаnice odrediće pojedinаčne slivove nа svojoj držаvnoj teritoriji i, zа potrebe ove direktive, grupisаti ih u pojedinаčnа vodnа područjа. Mаli slivovi mogu se kombinovаti s većim ili povezаti s obližnjim mаlim slivovimа i tаko formirаti vodnа područjа, gde je to svrsishodno.” Upravo su „delovi slivova” u ZoV recidiv prevаziđenog konceptа uprаvljаnjа vodаmа. Može se reći i dа je ovo korаk unаzаd u odnosu nа prethodni ZoV. Dakle, neusklađenost novog ZoV sa ODV je povećana u odnosu na prethodni ZoV.

18 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 11: Procentualna zastupljenost erozije po kategorijama u Srbiji

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 19 Slika 12: Karta erozije Republike Srbije

20 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 13: Značajni slivovi u Srbiji

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 21 2.3. Evidencioni list nih objekata vodovoda, električne mreže, telekomu- i ugrožena mesta nikacija i dr. Sledeći korak je podela teritorije na manje jedinice. Treba koristiti postojeću podelu na sela (mesne za- Poznavanje ugroženih mesta i raspoloživih resursa jednice), kvartove i slično. Za svaku izdvojenu jedini- osnova su odbrane od bujica i polava. Medijske vesti cu potrebno je odrediti poverenika za civilnu zašti- redovno prenose slike stradanja ljudi i njihove imovi- tu (u daljem tekstu: poverenik), koji dobija zaduženje ne, koje prate neizostavne konstatacije poput: iznena- u sistemu odbrane od poplava i bujica na svom po- da, neočekivano, nepripremljenost i slično. Za razli- dručju. Najbolje je kada poverenik živi na tom pro- ku od poplava koje dolaze polako, bujice nastaju brzo, storu i dobro ga poznaje. Za njega se priprema detalj ali nikako ne pripadaju grupi nepredvidljivih pojava. karte sa poverenom mu teritorijom. Nepripremljenost lokalnih zajednica za pravovre- Zadatak poverenika počinje osnovnom evidencijom meno reagovanje u slučaju pojave bujica je glavni problema. Na karti označava sva poznata mesta na uzrok stradanja i šteta. kojima se redovno javlja zagušenje protoka i plavlje- Izgradnja zaštitnog sistema za odbranu od bujica ka- nje zemljišta, klizišta. Posebno označava kuće i delo- sni za brzom urbanizacijom i sve je više objekata kove naselja koji se redovno ili povremeno plave ili ih ji su nezaštićeni od bujica. Tu treba dodati i svoje- ugrožavaju bujice. Posebno je važno registrovati ra- vrsnu „racionalizaciju” tokom izgradnje saobraćajni- zne deponije i smetlišta. ca i drugih infrastrukturnih objekata koji su izgrađe- Takođe, evidentiraju se svi objekti državne infra- ni bez neophodne zaštite od bujica koja je ostavljena strukture koje ugrožava neki od lokalnih tokova ko- za neka „bolja” vremena. Često prođu i po dve tri de- ji su prema važećoj klasifikaciji svrstani u „vode II re- cenije dok se ne dogodi razorna bujična poplava koja da”. Poželjno je da se načini i fotografija svakog kritič- sruši sva nezaštićena mesta i pokrene klizišta kojima nog mesta, što danas nije nikakav problem. To će se je podsečena nožica i koja nisu osigurana od pokreta. ilustrovati sa nekoliko primera (slike 14, 15, 16. i 17). Ljudi kojima je poverena organizacija odbrane u lo- U primeru prikazanom na slici 16, trafostanica se na- kalnoj samoupravi najčešće nemaju dovoljno znanja lazi u ravnici. Pored trafostanice teče mali i naoko be- iz oblasti zaštite od poplava i bujica. Zakoni ih obave- značajni potok čije izlivanje ne smeta lokalnoj poljopri- zuju da imaju planove za odbranu od poplava i najče- vredi, ali je ugrozio rad trafostanice jer je potopio ceo si- šće se to svodi na prepisivanje planova iz drugih op- stem podzemne komunikacije i komandi trafostanice. ština, po pravilu iz opština potpuno drugačijih karak- Prikazan je drastičan primer, a svaka lokalna zajedni- teristika tokova i problema. Zato je na ovom kursu ca ima nekoliko trafoa koji snabdevaju neki od vital- posebna pažnja posvećena materiji koja ne zahteva nih sistema (vodovod, bolnice i druge javne objekte). veliko stručno znanje, već detaljno evidentiranje pro- Poverenici su grupa ljudi koji moraju da prođu krat- blema i mogućnosti na pojedinačnim teritorijama. ku obuku. Iskustvo je pokazalo da nije presudna Dosadašnje iskustvo u primeni ove metode je po- školska sprema već poznavanje problema u svom kazalo da je za teritoriju lokalne zajednice potreb- okruženju. Imaju i stalno zaduženje da prate stanje no pripremiti osnovnu hidrografsku kartu na koju će u koritima reka i potoka i da pravovremeno obave- se uneti hidrografska mreža svih reka, potoka i jaru- ste nadležne o nekom zagušenju korita. ga, a zatim saobraćajnice i naselja. Takođe je potreb- Za ujednačavanje podataka koji prikupljaju povere- no u kartu ucrtati trase i tačke važnih infrastruktur- nici i ostali učesnici u odbrani od poplava i bujica pripremljen je sistem obrazaca koji je nazvan „Evi-

Slika 14: Tipičan primer zagušenja Slika 15: Karakterističan način povećanja mostovskog otvora koji ometa protok vode nosivosti železničkog propusta smanjem otvora

22 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 16: Velika trafostanica koja snabdeva Slika 17: Detalj potopljene komunikacione strujom značajan deo juga Srbije mreže trafo-stanice

dencioni list”, koji je tokom vremena pokazao svo- Podaci koje u evidencione listove unose poverenici je prednosti. U onim opštinama gde je ovaj obrazac podeljeni su prema odgovarajućim obrascima, a sa- uveden u upotrebu, poplave i bujice iz maja 2014. mi podaci mogu se grupisati prema oblastima: godine nisu nanele katastrofalne štete, pa se o tim • obeležavanje kritičnih deonica i lokacija na mestima nisu ni pojavljivale vesti u medijima. bujičnim vodotocima na području; Evidencioni list sadrži i podatke o detaljima koji su • detaljno tekstualno opisivanje delova naselja danas u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslo- ugroženih od poplava bujičnih vodotoka, sa va Republike Srbije – Sektor za vanredne situacije, određivanjem broja stanovnika, stambenih i što jeste značajno poboljšanje sistema vođenja evi- privrednih objekata u plavnoj zoni; dencionih listova, jer često na nivou lokalne zajedni- • određivanje položaja mostova, propusta i ce nema dovoljno ljudi za tako obiman posao. drugih objekata na bujičnim tokovima sa os- Sektor za vanredne situacije najčešće poseduje spi- novnim dimenzijama objekata; skove ljudstva i mehanizacije za potrebe mobilizaci- • evidentiranje materijalnih sredstava za od- je, što može biti iskoristivo i za potrebe njihovog an- branu od poplava (oprema, mehanizacija i sl.); gažovanja u oblasti od odbrane od poplava i bujičnih • evidentiranje smeštajnih kapaciteta u sluča- poplava. Međutim, ti spiskovi često ne sadrže dodat- ju evakuacije stanovništva i pokretne imovine specijalizovane podatke za potrebe odbrane od ne (sportske hale, škole i druge ustanove u poplava i bujica, pa je njihovo ažuriranje, kao i ažu- koje se mogu evakuisati ugroženi). riranje podataka u evidencionim listovima i opštin- Karakteristične ugrožene tačke, ili deonice iz eviden- skim operativnim planovima za odbranu od poplava cionog lista, odnosno svi objekti koji mogu otežati na vodama II reda, od suštinskog značaja. ili u potpunosti onemogućiti proticanje nadolaze- Evidencioni listovi se ažuriraju jednom godišnje, za će bujice, moraju biti uneti u prethodno pripremlje- slučaj postojanja promene na terenu, pa se takva nu hidrografsku kartu (poželjno u elektronskoj for- promena ažuriranjem i evidentira. Najčešće prome- mi sa georeferenciranim podacima). Prednost elek- ne koje se evidentiraju su uređenje ili zapuštenost tronskih podataka je u tome što se lako mogu dopu- određene lokacije, izgradnja novih mostova i propu- njavati i koristiti u operativnoj odbrani. Takođe, sva- sta, drugi radovi u koritu vodotoka ili pojava klizi- ka od unetih tačaka na karti (bilo da je papirna ili šta koje je zasulo rečno korito ili preti da zaspe rečno elektronska) mora biti jednoznačno i jasno imeno- korito i tako umanji poprečni profil za oticanje voda. vana, uz izbegavanje korišćenja šifara za imenova- Iskustvo je pokazalo da je za kartografsku evidenciju nje tačaka9. najbolja državna karta u razmeri od 1:25 000. Mali broj opština u mogućnosti je da koristi elektron- ske karte i napredne GIS sisteme, dok je većina usme- rena na tradicionalne analogne karte štampane na pa- piru, što ne umanjuje kvalitet prikupljenih podataka8.

9 Na kartama ne treba koristiti šifre koje su poznate samo jednom čoveku ili malom broju ljudi, nego opisne atribute kojima se označava vrsta objekta 8 Manu elektronskih podataka predstavlja moguć prekid u snabdevanju i daje opis lokacije Na primer: „most kod starog hrasta”, jer je taj naziv električnom energijom, pa je rad takvih sistema ograničen trajanjem baterija opštepoznat na toj teritoriji. U slučaju angažovanja jedinica Sektora za na mobilnim kompjuterima. Zato je potrebno raspolagati bar jednom vanredne situacije, vojske ili dobrovoljaca koji nisu sa te teritorije, svi lokalni papirnom (analognom) kopijom karata i evidencionih listova. stanovnici biće u mogućnosti da ih upute na određenu lokaciju.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 23 3. Istorijat razvoja uređenja bujica i zaštite od erozije

Naučna saznanja i istraživačke metode, bez obzira la je 10 područnih organizacija nazvanih „Erozi- na njihov kvalitet, imaju vrednost tek kada se upo- ja”. Sve to vreme Institut „Jaroslav Černi” je pružao trebe u praksi. Kako su erozija i bujične poplave stručnu podršku u ovoj oblasti: problem koji pogađa dve trećine teritorije Srbije, • izradom strateških planova i osnova; zahtevana su konkretna rešenja za sanaciju erozionih procesa i bujica, koja su jedinstvena za svaki slučaj ponaosob. Direkcija za uređenje bujica i zaštitu od erozije, koja je formirana 1954. godine, u svom sastavu ima-

Slika 18: Obim izvedenih protiverozionih Slika 21: Karta zastupljenosti i obima izvršenih radova tokom sto godina rada tehničkih i biotehničkih radova u Srbiji

24 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 19: Detalj Grdeličke klisure snimljen u razmaku od 30 godina

• pripremom zakonskih i podzakonskih akata; veka. Rasprostranjenost tehničkih i biotehničkih • razvojem procedura za popis i klasifikaciju radova u Srbiji data je na slici 21. bujičnih tokova; Na slici 19. uporedo je prikazan isti detalj područ- • razvojem metoda za kvantitativnu analizu ja Grdeličke klisure snimljen u razmaku od 30 go- erozivnih procesa; dina. To područje je ujedno i ono sa najvećom gu- • razvojem metoda proračuna režima nanosa stinom izvedenih radova tokom razvoja novih me- i prognoze zasipanja akumulacija; toda ekonomičnog načina uređenja. • razvoj optimizacionih procedura za planira- Ekonomski efekti tog velikog posla su vidljivi i po nje potrebnog obima radova; tome što je nekoliko akumulacija uspešno izgra- • razvojem procedura za odbranu od bujičnih đeno na područjima koja su pre toga bila poznata poplava na neuređenim vodotocima. po razornim bujičnim poplavama i zasipanju nano- Optimizacione procedure za planiranje potrebnog som, kao što su „Prvonek”, „Barje” (slika 20) i druga. obima radova su omogućile da se sa istim raspolo- Obim izvedenih radova na teritoriji Srbije tokom živim sredstvima uredi nekoliko puta veća površi- poslednjih pola veka je izuzetan, ali nije ravnomer- na. Na slici 18. dat je grafički prikaz obima izvede- no raspoređen (slika 21). Posledica toga je pojava nih tehničkih i biotehničkih radova tokom sto go- bujičnih poplava u područjima koja u prošlosti ni- dina rada. Jasno se vidi da je intenzitet radova po- su bila predmet intenzivnog rada. Nažalost, ta po- rastao nekoliko puta u drugoj polovini dvadesetog dručja su upravo ona sa najgušćom naseljenošću

Slika 20: Sliv akumulacije „Barje” pre pedeset godina i danas

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 25 i velikom vrednošću objekata. Samo na teritoriji mljišta. Taj intenzitet erozije uništava plodno ze- Grada Beograda, koja zauzima oko 4 % površine mljište za 200 do 250 godina. U našim uslovima Srbije, nalazi se polovina kapitalne vrednosti obje- intenzitet erozije može varirati od 100 m³/km² do kata, infrastrukture i energetskih objekata. Ta po- 4000 m³/km² godišnje. Na slici 22. prikazana je vršina stalno je ugrožena bujičnim poplavama jer prosečna zavisnost trajanja zemljišta u funkciji in- urbanizacija zahvata doline malih i velikih vodoto- tenziteta erozije u Srbiji. ka, pri čemu se ne vodi računa o opasnosti od bu- Sečenje dve krive je u zoni intenziteta erozije od oko jičnih poplava. 500 m³/km² godišnje (i trajanja zemljišta od 500 godina) i predstavlja sadašnje stanje. Na dijagramu su označene još dve vrednosti. Desna vrednost 3.1. Produkcija na dijagramu je stanje iz 1952. godine, kada su za- erozionih nanosa početi obimni radovi i kada je intenzitet erozije bio oko 1400 m³/km² godišnje (trajanje plodnog ze- mljišta je oko 150 godina). Leva vrednost je pro- Pod produkcijom erozionih nanosa podrazumeva jektovana, odnosno ona moguća i dostižna vred- se pokrenuta i odneta zapremina materijala na- nost nakon protiverozionih radova. stala delovanjem klimatskih činilaca na površin- Dakle, ukoliko se nastave protiverozioni radovi i ski sloj zemljišta. Apstrahovana relacija kategori- primena administrativnih protiverozionih mera, ja erozije i produkcije nanosa je dvostruko poveća- moguće je trajnost zemljišta produžiti na 1000 go- nje ili smanjenje zapremine nanosa u okviru jedne dina, a intenzitet erozije svesti na oko 250 m³/km² kategorije erozije. godišnje. Takvo stanje dalo bi dovoljno dodatnog Produkovane količine erozionih nanosa se uobiča- vremena da se pronađu funkcionalniji načini bor- jeno iskazuju u specifičnim i ukupnim godišnjim be sa erozijom i njeno svođenje na apsolutni ostva- vrednostima za definisane slivne celine. Specifična riv minimum, a to je oko 70 m³/km² god. produkcija se iskazuje u m³/km² godišnje, odnosno Grafikon pokazuje da su trenutni procesi erozije u kao zapremina erodiranog i odnetog zemljišta ko- Srbiji ublaženi i sada se nalaze u stadijumu ekvili- je nastaje na 1 kvadratnom kilometru površine u brijuma. Naime, svaka neoprezna promena stanja toku jedne godine. Ukupna produkcija za ceo sliv na terenu može da prouzrokuje naglo intenzivira- iskazuje se u m³/god, odnosno kao ukupno erodiranje erozije i brz povratak na stanje pre izvedenih no i odneto zemljište sa sliva u toku jedne godine. protiverozionih radova. Specifična produkcija erozionih nanosa je praktič- na veličina jer ukazuje na intenzitet erozionih procesa bez obzira na veličinu sliva i najčešće se kori- 3.2. Eroziona područja sti za poređenje stanja pre i posle izvedenih radova, kao i očekivanih rezultata planiranih radova. Pokrenut nanos se može iskazati u vidu debljine sloja odnetog zemljišta. Kada intenzitet erozije do- 3.2.1. Identifikacija područja stigne 1000 m³/km² godišnje, to odgovara jednom ugroženih erozijom milimetru smanjenja debljine plodnog sloja ze-

Eroziona područja i zone se najčešće izjednačava- ju, a u stvari erozione zone su površine zahvaćene raznim klasama i kategorijama erozije razvrstane prema odgovarajućim metodama kartiranja erozionih procesa, dok su eroziona područja površine na kojima ne mora biti razvijen jak proces erozije, ali koje mogu postati žarišta erozije ukoliko se promeni neki od činilaca značajnih za razvoj erozije. Jed- nostavnije rečeno, reč je o prirodnoj predispoziciji konkretnog terena za razvoj erozionih procesa i ta karakteristika je nepromenljiva i nikavim radovima i merama se na nju ne može uticati. U prošlosti, kada su čitavi slivovi bili zahvaćeni jakim erozionim procesima, svi oni su proglašeni erozionim područjem ne zato što su to bili u celini, već da bi se lakše sprovele obimne administrativne mere protiverozionog gazdovanja zemljištem. Slika 22: Zavisnost trajanja zemljišta u funkciji Drugi razlog je bio to što u to vreme nisu bile razvi- intenziteta erozije jene metode za identifikaciju erozionih područja.

26 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Iako je odredba o proglašenju erozionih područja da su sa tako saniranih površina prihodi porasli ne- već dugo na snazi, pojmovi erozionih procesa i ero- koliko puta. Danas su područja na kojima su sprove- zionih područja često se poistovećuju ili mešaju. To dene administrativne protiverozione mere poznata stvara poteškoće lokalnim samoupravama, jer tu po proizvodnji lešnika, borovnice, kupina, malina, obavezu moraju da sprovedu u delo. Takođe, pro- lekovitog bilja i drugih profitabilnih proizvoda. Sta- blem lokalnim samoupravama predstavljaju i ve- novništvo je samo pronalazilo nova uspešna reše- oma skupi radovi na sanaciji erozijom uništenog nja, koja su ubrzo prihvaćena kao standardna. zemljišta iz razloga složenosti, teške pristupačno- Samo u ekstremnim slučajevima može se naloži- sti terena na kojima se radovi izvode i potrebne vi- ti i preduzimanje neke mere koja drastično menja soke stručnosti u projektovanju i izvođenju radova. uslove i kulture iskorišćavanja zemljišta. U pitanju Razvoj erozionih procesa na erozionim područjima su samo teško erodirana oranična zemljišta koja se ublažava primenom neinvesticionih protivero- se za duži vremenski period moraju isključiti iz po- zionih mera koje se propisuju vlasnicima i korisni- ljoprivredne proizvodnje i zaštititi višegodišnjom cima zemljišta na erozionom području. Te mere su šumskom vegetacijom. jednostavne i sastoje se od zabrana i obaveza, i to: Stručne službe treba redovno da prate stanje na I Zabrane terenu i da pravovremeno izdaju naloge za prime- • Zabrana kresanja lisnika (za stočnu hranu) nu propisanih mera. U prošlosti je država pomaga- • Zabrana gajenja okopavina na strmim njivama la realizaciju programa protiverozionog gazdova- • Zabrana oranja po nagibu zemljišta nja tako što je vlasnicima i korisnicima poklanjala • Zabrana čiste seče šuma na nagnutim terenima sadni materijal. Na taj način su podignuti šumski • Zabrana ispaše na degradiranim pašnjacima i voćni zasadi u delovima Srbije koji su bili teško II Obaveze oštećeni erozijom, na parcelama na kojima je pri- • Obaveza oranja po izohipsi (konturi) mena administrativnih mera mogla drastično da • Obaveza pretvaranja degradiranih njiva u livade smanji intenzitet erozije. • Obaveza melioracije degradiranih pašnjaka Na mestima na kojima je erozija dostigla velike • Obaveza pošumljavanja goleti razmere administrativne mere su beskorisne sve • Obaveza konverzije jednogodišnjih u više- dok se ne izvrše skupi tehnički, biotehnički i bio- godišnje kulture na degradiranim površinama loški radovi. Neka za primer posluži detalj sa Stare • Obaveza antierozionog gazdovanja zemljištem planine i Trgoviškog Timoka, gde su erozioni pro- • Obaveza antierozionog gazdovanja šumama cesi dostigli ekstremne razmere. Divlja eksploata- Navedene mere se propisuju za svaku pojedinač- cija šuma je na tipičnom erozionom zemljištu uti- nu parcelu koja se nalazi na erozionom području i cala na razvoj lepeze dubokih jaruga. Ta površina unosi se u deo tabele podataka o parcelama. je pošumljena kombinacijom biotehničkih rado- Propisuje se ona mera koja će najviše odgovarati va za konsolidaciju jaruga i pošumljavanjem. Slika protiverozionom načinu gazdovanja zemljištem, a 23. prikazuje dva perioda, pre biotehničkih radova da se tom prilikom ne umanji prihod korisnika sa i nakon njih, i sama najviše govori. te površine. Problem koji karakteriše eroziona područja nije tre- Dosadašnje iskustvo ukazuje na to da nema razloga nutni intenzitet erozije koji je rezultat primenjenih za strah od navedenih mera, jer su efekti bili takvi

Slika 23: Teško izjaružana padina Stare planine pre i posle trideset godina

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 27 Slika 24: a) Detalj jaruge na ski-stazi kod Babinog zuba iz jula 2007. godine; b) Isto mesto avgusta 2007. godine

protiverozionih mera, već poštovanje ograničenja u kon otapanja snega, prve jake kiše su ogolile tanak gazdovanju zemljištem na erozionom području. sloj zemljišta i otkrile raspadnute peščare. Na slici Naime, značajan obim protiverozionih radova 24. prikazano je stanje erozije iste lokacije, a foto- predstavlja pošumljavanje erozionih područja uz grafije su načinjene sukcesivno, jula i avgusta 2007. primenu skupa tehničkih i biotehničkih radova. godine. Samo jedna jaka bujična kiša je produbila Danas se, na nekada ogoljenim jarugama i padina- načete jaruge za skoro više od dva metra dubine. ma, nalaze kvalitetne šume kao što se vidi na sli- Popravka oštećene ski-staze i izrada odgovarajuće ci. Posle pola veka šuma je porasla i ljudi su zabo- protiverozione zaštite koštala je nekoliko puta više ravili da je to područje eroziono. Stvorena je iluzi- u odnosu na troškove pravovremene primene pro- ja da opasnost od erozije i bujica više ne postoji, pa tiverozionih mera. Slična je situacija sa putevima su izgrađeni mnogi objekti na erozionom području. koji vode ka ski-centru, a sanacija erozije i bujica U slivu Trgoviškog Timoka, na Staroj planini, iz- još uvek nije završena. građen je skijaški centar u pošumljenom područ- Prirodna podložnost terena eroziji je osnova za de- ju sa umirenim erozionim procesima. To je izrazi- terminaciju erozionog područja. Ako se to ne ura- to eroziono područje u raspadnutim crvenim pe- di i ne proglase eroziona područja, nema moguć- ščarima koji su nešto otporniji na eroziju od peska. nosti za nametanje obaveze sprovođenja admini- Šuma je potpuno posečena na trasi skistaze i skilif- strativnih mera, ali to nikako ne znači da je erozi- ta, bez ikakve primene protiverozione zaštite. Na- ono područje prestalo da postoji. Najveći problemi

Slika 25: Detalj iz jedne od bezbroj jaruga Slika 26: Pogled na šume Čestobrodice na Čestobrodici stvara iluziju da je u tim šumama sve u redu

28 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 27: Put presečen bujičnom jarugom Slika 28: Oranje po nagibu kojim se male ukupne denivelacije uništava zemljište

su u oblasti šumarstva. Intenzivna seča na strmim ni Jagodine. Na kartama erozije se jasno vidi da na padinama na erozionom području produbljuje ja- tom području nema ekstremnih procesa erozije, ali ruge (slika 25) koje su nastale tokom perioda pre- su srednji i slabi procesi podjednako zastupljeni. komerne eksploatacije u prvoj polovini dvadesetog Ravničarski deo je pod vrlo slabom erozijom. veka. Celo područje pod crvenim raspadnutim pe- Eroziona područja se javljaju i na ravničarskom ščarima tokom proteklih pola veka je pošumljeno, delu zato što su tu lesna10 i peskovita zemljišta tako da se na prvi pogled stiče utisak da je ta povr- podložna eroziji. I gornji deo sliva je izrazito erozi- šina dobro zaštićena, kao i da više nema opasnosti ono područje na kojem je sada pretežno slaba ero- za razvoj erozije (slika 26). zija koja je direktna posledica izvedenih radova na Na nekim mestima u Srbiji je zemljište takvo da protiverozionoj zaštiti i sprovedenih administra- uopšte nije potrebna velika denivelacija terena za tivnih protiverozionih mera (slike 29. i 30). razvoj erozije. Neka za primer posluži slika 27. iz Srbija je karakteristična po srazmerno visokoj za- okoline Velikog Gradišta, gde je bujična jaruga pre- stupljenosti površina koje su erozione. Područje Gr- sekla put, a ukupna denivelacija od vrha sliva do deličke klisure, Deliblatske, Ramsko-golubačke i Su- ušća iznosi oko 40 m. botičke peščare su u potpunosti eroziona. Srazmerno Poljoprivreda na erozionom području zahteva po- mali deo teritorije Srbije karakteriše niska zastuplje- štovanje protiverozionog gazdovanja zemljištem. nost erozionih područja. Slika 31. prikazuje procen- Na slici 28. prikazan je detalj jedne njive iz okoline tualnu zastupljenost erozionih područja u Srbiji. Velikog Gradišta koja je na peskovitom zemljištu u velikoj meri podložnom eroziji. Oranje po nagibu takvog zemljišta uništava njivu i brzo je pretvara u duboku jarugu iako padovi nisu veliki. Eroziona područja se identifikuju i prikazuju na kartama. Detaljni prikazi su na kartama razmere 1:25000, dok se na preglednim kartama sitnih razmera prikazuje procentualna zastupljenost pojave erozionih područja. Karta erozionih područja je važan dokument jer jasno identifikuje površine na kojima mala promena namene površine menja intenzitet erozionih procesa. Na takvim površinama se mora gazdovati samo na način koji ublažava intenzitet erozije, često uz dodatnu primenu zaštitnih protiverozionih radova. Takav način upravljanja namenom zemljišta se naziva „integralnim” i zakonom je propisan na području koje je proglašeno erozionim. Na slikama 29. i 30. uporedo su prikazane karte erozije i erozionih područja za područje sliva re- 10 Les je vrsta sedimentne (taložne) geološke tvorevine slabih vezivnih svojstava, ke Belice i Jagodine, pritoka Velike Morave u blizi- pogotovo u prisustvu vlage, pa je zato veoma podložan erozivnim procesima.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 29 Slika 29: Karta erozije sliva reke Belice

Slika 30: Karta erozionih područja sliva reke Belice

30 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 31: Procentualna zastupljenost erozionih područja

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 31 4. Bujice

je sistem evidencije šteta bio takav da su registro- 4.1. Kratak pregled velikih vane samo štete velikih i katastrofalnih razmera. bujičnih poplava u Srbiji Da su kojim slučajem registrovane sve štete, bez obzira na to koliko male one bile, njihove godiš- nje sume bi bile velike. Zato su u statističke podat- Srbija je prirodno predodređena za nastanak bujica ke uvršćeni samo podaci o isplaćenim štetama po i bujičnih poplava. Reljef, geološka podloga podlož- osnovu osiguranja. S obzirom na politiku osigurana eroziji, klima karakteristična po kišama jakog in- vajućih društava da u osnovno osiguranje objeka- tenziteta i delovi zemlje u kojima se javljaju jaki ve- ta od šteta ne ulazi osiguranje od rečnih i bujičnih trovi – sve to je preduslov za pojavu bujica ne samo poplava, nego to osiguranje spada u dodatna osi- u planinskim predelima već i u ravničarskim. guranja, stanovništvo u ogromnom broju i nije osi- Bujice nisu svrstavane u problem sve dok su ugro- guravalo svoje objekte od poplava i bujica. žene vrednosti bile male. Razvoj železničke i put- Jasno je vidljivo da se bujične poplave češće javne mreže uslovio je „osvajanje” rečnih dolina u ko- ljaju na područjima koja su nedovoljno obuhvaće- jima su građena čitava naselja. Bujice su uslovi- na radovima za uređenje bujica i zaštitu od erozi- le i izgradnju objekata za zaštitu od bujičnih poje, ali da ima i katastrofalnih bujičnih poplava na plava, što je kasnije prošireno i na radove za zašti- vodotocima koji su srazmerno dobro pokriveni za- tu od erozije. štitnim radovima. Ljudi u poznatim bujičnim područjima na kojima Pitanje je odakle početi sa prikazom bujičnih poje izgrađen zaštitni sistem bili su ubeđeni da su za- plava koje su pogađale Srbiju. Treba shvatiti da je štićeni od bujica. To je donekle i bilo tačno, ali sa- problem bujica postojao oduvek, ali tek ga je pomo do pojava poplava koje su prevazišle nivo za- java železnice iznela na površinu. Naime, do tog štitnog sistema, projektovanog za verovatnoću po- trenutka kopneni transport je obavljan zaprežnim jave stogodišnje poplave (1 %). kolima i karavanima tovarnih životinja. Bujice su Bujice su nanosile štete u delovima Srbije koji su i tada prekidale puteve, ali nikome nije smetalo bili pokriveni manjim obimom zaštitnih siste- da sačeka dan-dva da se popravi put srušen buji- ma. To se može videti na slici 32, gde su upoređe- com, jer se dnevno prelazilo dvadeset do trideset ne karte gustine protiverozionih radova i područja kilometara. Tadašnji putevi nisu morali da ispu- Srbije koja su tokom poslednjih decenija pogađale njavaju stroge tehničke uslove koje je nametnula česte bujične poplave. O tim bujičnim poplavama železnica. Trase železničkih pruga su postavljane uglavnom su izveštavala sredstva informisanja, ali uglavnom u rečnim dolinama, što je uslovilo brzu

32 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 32: Uporedni prikaz pokrivenosti Srbije protiverozionim radovima i područja sa čestim bujičnim poplavama

urbanizaciju i zauzimanje rečnih dolina. Motorni zatravljivanja, podizanje voćnjaka i primena admi- saobraćaj je nametnuo izgradnju novih puteva ko- nistrativnih protiverozionih mera i drugo) predstav- ji su, kao i železnica, presekli brojne bujice i stvorili ljaju „odelo” integralne zaštite od bujica i erozije. mesta koje je svaki nailazak bujice rušio. Kao što svaki materijal ima svoje granice izdržlji- Sadašnje stanje erozije rezultat je rada na protive- vosti, takav je slučaj i sa zaštitnim sistemima pro- rozionom uređenju i uređenju bujica u periodu od tiv bujica i erozije. Te granice izdržljivosti zavise više decenija, kojim je ostvaren veliki napredak u od propisa na osnovu kojih je projektovan zaštitni odnosu na period od pre pedeset godina. Prosečan sistem, kao i stepena izgrađenosti sistema, odno- intenzitet erozije smanjen je za jednu, a u nekim sno od toga u kojoj meri je sistem završen. U Srbiji područjima i za dve kategorije. Kako je erozija poje veliki broj takvih sistema dobro projektovan, ali java i proces koji uvek postoji, održavanje sadaš- nije završen iz mnogih razloga. njeg stanja zahteva održavanje postojećeg sistema Posle svake veće bujične poplave koja je načinila ve- zaštite, a poboljšanje stanja zahteva dopunske ra- liku štetu rađene su analize čiji je cilj bio da se utvr- dove. Reč je o radovima koji se izvode decenijama di postojanje neke odgovornosti. Najčešće se doga- i neophodni su jer se značajni prostori nalaze još đalo to da nije bilo preciznih podataka o kišama, pa uvek pod procesima od ekscesivne do srednje ka- nije preostajalo ništa drugo do grube procene. tegorije erozije. Sačinjena je retrospektiva bujičnih poplava koje su Uz sve to preti stalna opasnost da se usled neodr- nanele velike štete tokom poslednjih decenija. Ma- žavanja postojećeg sistema protiverozione zaštite njih bujičnih poplava koje su uništile jednu ili dve i izbegavanja primene administrativnih mera na kuće, srušile manje važan most, uništile nekoliko erozionom području intenziviraju erozioni proce- njiva bilo je bezbroj i, nažalost, za njih znaju samo si sa svim problemima koji ih prate. Izvršenim ra- oštećeni, koji uglavnom nisu bili osigurani, pa ni dovima i primenjenim merama sanirane površine na taj način nema evidencije šteta. su sada učinjene visokoproduktivnim za poljoprivrednu proizvodnju, posebno voćarstvo. Jednostavnije rečeno, radovi na uređenju bujica (pregrade, pragovi, regulacije i drugo) služe kao „ko- stur” sistema i sprečavaju promene u bujičnim koritima, a biološki i biotehnički radovi (pošumljavanja,

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 33 4.2. Značajne bujične poplave ove nesreće bio je 13 ljudskih žrtava, uz ogromnu materijalnu štetu (slika 33). S obzirom na to da se na kišomernim stanicama ne registruje intenzitet padavina, može se samo 4.2.1. Poplave na Korbevačkoj reci pretpostaviti da je kiša bila kratka, ali jakog intenziteta (jer takve padavine najčešće prouzrokuju bujične poplave). Korbevačka reka je desna pritoka Južne Morave, u Korbevačka reka spada u hidrološki neizučene sli- koju se uliva kod Vranjskog Priboja. Bujični talas vove na kojima se ne vrše osmatranja i merenja, na ovoj reci se formira na padinama Besne kobi- što važi i danas, pa su u oba slučaja izvršene samo le i do ušća u Južnu Moravu se spušta skoro hilja- procene na osnovu snimanja stanja. Jedina prome- du metara. Površina sliva ove bujice je oko 90 km². na je u tome što je bujično korito regulisano u zoni Ova reka je bila noćna mora decenijama kako sta- železničke pruge i puta i što su u slivu izvršena ve- novništvu i privredi, tako i protivbujičnoj struci. ća pošumljavanja, ali je pitanje određivanja i defi- Često je prekidala saobraćaj na železničkoj pruzi nisanja merodavne pojave i stepena sigurnosti si- Beograd-Skoplje. Bujične pregrade su se pokaza- stema i dalje ostalo nerešeno. le kao nedovoljne i nekoliko puta su rušene zajedno sa železničkim mostom. Dve bujične poplave na ovoj reci su imale svoje teške posledice. 4.2.2. Bujična poplava Sejaničke 23. jula 1963. godine srušena su dva od tri mosta reke 1983. godine preko Korbevačke reke, koja je često menjala pra- vac tečenja. Tom prilikom je uništena i jedina pro- tivbujična pregrada. Planirano ih je više, međutim, Sejanička reka je mala bujična pritoka Južne Mo- izgrađena je samo jedna. rave, površine sliva od oko 12 km². Ona je 2. ju- 26. jula 1963. godine Skoplje je pogodio katastro- la1983. godine bujičnom poplavom nanela velike falni zemljotres i ti srušeni mostovi su usporili do- štete urbanom delu varošice Grdelica. Potpuno je stavljanje pomoći. U to vreme je kamionski sao- uništen Tekstilni kombinat. Prema podacima me- braćaj bio srazmerno spor i još nije bilo autoputa. teoroloških osmatranja, ukupne padavine koje su Bujični talas ne može nastati bez jake kiše, među- prethodile bujičnom talasu iznosile su oko 90 mm. tim, nijedna od kišomernih stanica nije registrova- Kiša je bila relativno kratkog trajanja (oko 3 sata) i la kišu ni tog, a ni prethodnih dana, jer su kišome- vrlo jakog intenziteta. Analizom je utvrđeno da je ri bili na velikoj udaljenosti od sliva. verovatnoća pojave te kiše bila jednom u dve sto- Rušenje mosta na Korbevačkoj reci se dogodilo 15. tine godina (0,5 %). maja 1975. godine, kao posledica male propusne Analize su takođe potvrdile da je rang velikih voda moći za toliki bujični talas. Most je srušen nepo- bio u nivou pojavljivanja jednom u stotinu godina, sredno pre nailaska železničke kompozicije, što je što je direktna posledica izvedenih protiverozionih izazvalo rekordan broj ljudskih žrtava, prouzroko- radova, koji nisu bili dovoljni. vanih jednom bujičnom poplavom. Tragičan bilans

4.2.3. Bujična poplava na reci Vlasini 26. juna 1988. godine

Reka Vlasina je leva pritoka Južne Morave, sa po- vršinom sliva od oko 900 km². Gornji deo sliva, na obroncima planine Čemernik, odlikuje se karakte- rističnim planinskim reljefom. U slivu reke Vlasi- ne se nalaze dva opštinska centra (Babušnica i Cr- na Trava), a na ušću se nalazi treći opštinski centar i najveće naseljeno mesto - Vlasotinci. Bujična poplava reke Vlasine 26. juna 1988. godine spada u red najvećih bujičnih poplava na po- dručju Srbije zabeleženih u istorijskim i vodoprivrednim analima (slika 36). Uzroci i posledice te poplave su ekstremnog karaktera kako po verovat- noći pojave, tako i po katastrofalnim razmerama. Padavine u slivu Vlasine koje su prouzrokovale po- Slika 33: Železnička nesreća uzrokovana bujičnom plavni talas spadaju u meteorološke fenomene ek- poplavom Korbevačke reke 1975. godine stremno retke verovatnoće pojave. S druge stra-

34 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 34: Teško oštećen most na reci Lužnici u Svođu Slika 35: Teško oštećen most na reci Tegošnici

ne, velike vode Vlasine su izazvale bujične popla- plavljene. Samo nekoliko mostova je bilo ošteće- ve ogromnih razmera, sa katastrofalnim štetama. no, a ostali su bili potpuno zbrisani silom bujič- Bujice su uzrokovane ekstemno jakom kišom od ne pesnice. 150 mm do 220 mm, koja je padala samo četiri sa- Duž svih tokova su godinama bili vidljivi tragovi ta. Verovatnoća pojave te bujične poplave bila je razaranja i kretanja bujičnog poplavnog talasa po- jednom u 300 godina (0,33 %). znatog pod nazivom „bujična pesnica”. Iščupano Katastrofalne razmere poplave reke Vlasine se drveće, delovi uništenih mostova (slike 34. i 35), mogu ilustrovati podacima o 4 ljudske žrtve, ne- ostaci srušenih kuća, devastirano poljoporivredno koliko hiljada uništenih kuća i pomoćnih objeka- zemljište nemi su svedoci prohujale stihije i nje- ta, 32 srušena mosta, kao i o desetinama kilometa- nog razaranja. Nekoliko slika će najbolje ilustrova- ra oštećenih regionalnih puteva. Teško je oštećeno ti dimenzije razaranja. i vodozahvatno postrojenje „Ljuberađa” koje snab- Sačinjen je detaljan popis štete u svim pogođenim deva vodom Babušnicu, Belu Palanku i deo Niša. opštinama i kada je sve sumirano, šteta je iznosi- U samom Vlasotincu je razbijen desni bok brane, la oko milijardu dolara. Te opštine su nisu opora- odakle je bujični talas probio prolaz kroz naselje i vile ni posle dvadeset pet godina, kada su usledi- zbrisao tržni centar i autobusku stanicu. To je spa- le nove poplave. silo naselje iza levoobalnog nasipa, gde su kuće po-

4.2.4. Bujična poplava na reci Vlasini u novembru 2007. godine

Bujična poplava dogodila se i u novembru 2007. godine, koja je osim sliva Vlasine pogodila i delove sliva Nišave. Opet su srušeni mostovi, delovi puteva, kao i vodovodno postrojenje „Ljuberađa” sa ce- vovodom za snabdevanje Niša, Babušnice, Bele Pa- lanke i drugih mesta (slike 37. i 38). Prekid saobra- ćaja i vodosnabdevanja trajalo je nedeljama. Zvanični zaključak je bio da je ta pojava posledica prodora toplog talasa iz jugoistočnih i južnih delova Evrope i naglog otapanja snega koji je bio propraćen i osrednjim padavinama – kišom. Štete od te poplave još nisu statistički obrađene. Ono što se može konstatovati jeste činjenica da Slika 36: Trag bujice i betonski deo probijene razmera te poplave nije uporediva sa katastrofal- brane u Vlasotincu. Bujica je probila put na nom poplavom iz juna 1988.godine. Međutim, po suprotnoj strani od mosta ko zna koji put je potvrđena činjenica da su štete od bujičnih poplava, uvek i bez izuzetka, proporci-

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 35 Slika 37: Most na reci Lužnici uzvodno od Ljuberađe Slika 38: Reka Murgovica, tragovi bujične polave iz novembra 2007. godine

onalne vrednostima dobara koje su na udaru bu- talas se pojavio između 8. i 11. jula. Najjače pada- jičnog talasa. Poplava na reci Vlasini 2007. godine vine su bile u dolini Velike Morave. Posle kratko- ukazuje na neophodnost poboljšanja sistema za- trajnog poboljšanja vremena, nastupilo je pogor- štite od bujica i erozije. šanje sa pljuskovima i grmljavinom. Padavine su Poplava iz novembra 2007. godine oštetila je vodo- mestimično bile visoke 13. i 15. jula i bile su veće vodni sistem za snabdevanje Niša vodom, koji pro- u slivu Zapadne Morave nego u neposrednom slivu lazi duž korita Koritničke reke. Velike Morave. Treći talas je naišao u drugom delu zadnje dekade jula, a posebno visoke padavine su bile u slivu Zapadne Morave i u neposrednom sli- 4.2.5. Bujične poplave na bujičnim vu reke Save. tokovima u Srbiji u 1999. godini Neuobičajeno visoke uzastopne padavine dovele su do izlivanja velikog broja manjih vodotoka i ka- rakterističnih bujica - neposrednih pritoka Velike U toku jula 1999. godine veliki deo Centralne Evro- Morave (slika 41), Zapadne Morave i neposrednog pe i Sredozemlja zahvatile su natprosečne padavi- sliva reke Save (Kolubara, Topčiderska reka i dr.). ne. Padavine nad Srbijom su se dogodile u nekoli- Poplave i bujice su nanele ogromne štete naselji- ko izdvojenih, ali vremenski relativno bliskih tala- ma, industrijskim postrojenjima, infrastrukturnim sa. Pod uticajem jakog visinskog ciklona, prvi kišni objektima i poljoprivredi. Najintenzivnija plavlje-

Slika 39: Most na Koritničkoj reci srušen Slika 40: Oštećenja cevovoda duž trase kroz tokom poplave Koritničku reku

36 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 41: Varvarin – hotel ugrožen bujicom Slika 42: Srušene kuće uz Jasenicu, 1999. godina

nja zahvatila su donje delove neposrednih pritoka ve su bile nešto nižeg intenziteta, ali su ipak iza- Velike Morave i levih pritoka Zapadne Morave, za- zvale dosta štete. U ovom području su se izlile re- tim sliv Kolubare i neposrednih pritoka Save. ke Resava u području Svilajnca, zatim reka Rava- Bujične poplave u neposrednom slivu Velike Mora- nica u Ćupriji, Crnica u Paraćinu i Jovanovačka re- ve javile su se na sledećim rekama: Lugomiru, Be- ka u okolini Ćićevca. lici, Lepenici, Jasenici (slike 42. i 43), Kubršnici, Ra- U neposrednom slivu Zapadne Morave najveće po- vanici, Crnici i Resavi. plave su se dogodile na njenim levim pritokama: Če- U slivu Zapadne Morave, izlivanja velikih voda i bu- mernici sa pritokama Dičinom i Despotovicom i na jice su registrovane na sledećim rekama: Skrapežu, reci Gruži. Poplave nešto manjeg intenziteta su se Bjelici, Ribnici, Gruži, Despotovici, Dičini i Rasini. javile u slivovima Skrapeža, Bjelice, Ribnice i Rasine. Najteže posledice poplava bile su u Smederev- Na nekim od naznačenih područja, tokom posled- skoj Palanci. Zbog nedovoljne propusne moći ko- njih godina su se više puta dešavale izuzetno veli- rita i proboja nasipa na više mesta, izlile su se reke vode i javljale razorne bujične poplave (Jaseni- ke Jasenica i Kubršnica. Intenzitet poplava i visi- ca, Kolubara, Topčiderska reka, Jadar), koje su oka- na štete bili su veoma izraženi na području Jagodi- rakterisane kao stogodišnje pojave, pa i kao pojave ne zbog izlivanja reka Lugomir i Belica. Pored to- dužeg povratnog perioda. Za poplavu na reci Vlasi- ga, reka Lepenica je poplavila Batočinu i izazvala ni iz 1988. godine rečeno je da je znatno dužeg po- veoma velike štete. Poplave na desnoj obali Mora- vratnog perioda (preko trista godina).

Slika 43: Srušena i oštećena putna infrastruktura Slika 44: Regionalni put Veliko Gradište – Ram duž Jasenice (1999) prosečen bujicom (1999)

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 37 Slike 42. i 43. prikazuju opštinu Topola koja je pretr- na 2001. godine (zabeležene 21. juna u 07.00 časo- pela velike štete od bujica tokom jula 1999. godine. va) bile veoma obilne i kretale su se od 35 mm do Bujične poplave nisu bile koncentrisane samo u 40 mm u nizijskim delovima (Šabac i Sremska Mi- brdsko-planinskim predelima Srbije. Bilo ih je i u trovica) i od 80 mm do 100 mm u gornjim delovi- tipičnim ravničarskim predelima. Od Požarevca do ma razmatranih slivova (Petkovica, Osečina, Lju- Golupca dogodila se serija bujičnih poplava na izu- bovija, Doa Orovica, Poćute). Maksimalne dnevne zetno malim bujičnim vodotocima. padavine, koje su registrovane uglavnom 21. juna Primer na slici 44. prikazuje detalj regionalnog pu- 2001. godine, na nekim stanicama imaju vredno- ta Veliko Gradište - Ram, na kojem je bujica tokom sti približne prosecima za mesec juni (Osečina, Do- 1999. godine kroz asfalt usekla kanal. Taj put je nja Orovica i Poćute). važan jer od Rama do Banatske Palanke saobraća Ako se posmatraju padavine koje su izazvale po- skela i to je najbrži način da se iz Stiga pređe u Ba- plavni talas u junu 2001. godine, uočava se da su se nat i Rumuniju. najobilnije padavine javile u sledećim područjima: • gornji deo sliva Cerskog obodnog kanala (Petkovica i Badovinci); 4.2.6. Poplave i bujice pritoka • celokupan sliv Jadra, a posebno njegov gor- Save i Drine u 2001. godini nji deo, gde su veoma intenzivne padavine registrovane na stanicama Dvorska, Kru- panj, Osečina, Stave i Pecka; Intenzivne padavine u toku juna 2001. godine, ko- • u slivu reke Ljuboviđe (Ljubovija, Donja Orovica); je su zahvatile centralno i zapadno područje Srbi- • u slivovima vodotoka koji čine Kolubaru, sa je, prouzrokovale su ekstremno velike vode na više visokim padavinama na stanicama Boga- vodotoka u slivu Save i Drine, što je kao posledicu tić, Donje Leskovice, Majinovići, Mratičići i imalo katastrofalne poplave i bujice koje su praće- Brežđe; maksimalne padavine u slivu Kolu- ne velikom štetom. Najveće poplave su se javile u bare su se na nekim stanicama javile 20, a slivovima Kolubare, Jadra i Ljuboviđe. Obilne ki- na nekim 21. juna; še su padale na celom području od 19. do 21. juna, • u slivu Tamnave padavine su bile prilično što je izazvalo nagli porast nivoa i pojavu ekstre- visoke, premda nemaju izrazite ekstremne mno visokih vodostaja na svim manjim vodotoci- vrednosti. ma. Poplave su bile posebno izražene u šest opšti- Jadar i njegove pritoke su imale seriju bujičnih pona: Šabac, Loznica, Ljubovija, Valjevo, Pecka (opšti- plava skoro svake druge godine i sve su bile praće- na Osečina) i Osečina i po karakteru se mogu svr- ne velikim štetama. stati u bujične. Na više lokacija je došlo do plavljenja naselja, industrijskih objekata, saobraćajni- ca i komunalne infrastrukture, kao i poljoprivred- 4.2.7. Poplava na reci Pčinji nog zemljišta. Do izlivanja je došlo ne samo na de- u Trgovištu 2010. godine lovima neuređenih tokova nego i na potezima ure- đenih korita sa izgrađeniim odbrambenim linija- ma na sledećim vodotocima: 15. maja 2010. godine Trgovište, malenu opšti- • u okolini Valjeva su se izlili Obnica, Jablani- nu na jugu Srbije, zadesila je katastrofalna bujič- ca, Kolubara, Ljig (uzvodno od Ljiga), Lepe- na poplava. Bujica se pojavila zaista neočekivano i nica i Ribnica; porušila je nekoliko mostova i oštetila puteve i vi- • područje Loznice i Lešnice su poplavili Ja- še kuća i poslovnih objekata (slika 45). dar i Krivaja, a veliki proticaji su se javili i Meteorološki podaci sa stanica u Srbiji nisu uka- u ostalim vodotocima u gradskom području zivali na razlog pojave bujica. Analizom radarskog Loznice (Žeravija i Štira), premda plavljenja snimka konstatovano je da je za 26 minuta na sliv većeg obima nije bilo na ovim vodotocima; u Makedoniji palo 110 mm kiše, što je nezabeležen • područje Šapca, tačnije njegov jugozapadni intenzitet u našim predelima. Ta bujična poplava deo, bilo je poplavljeno usled izlivanja vode iz je pokazala da ih granica ne zaustavlja. Cerskog obodnog kanala na potezu od oko 32 Dvoje ljudi je poginulo i pričinjena je velika mate- km, tj. od ušća COK-a u Savu do Prnjavora; rijalna šteta. • u području Osečine se izlila reka Jadar i sve njegove pritoke (Pecka, Ostružanka, Lovač- ka reka); nizvodno od naselja Pecka izlila se reka Pecka i napravila veliku štetu na sao- braćajnoj infrastrukturi; • u gradu Ljuboviji se izlila reka Ljuboviđa u samom gradskom području. Na osnovu meteoroloških podataka se može za- ključiti da su na čitavom području padavine 20. ju-

38 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 4.3. Plavne zone bujičnih vodotoka

Plavnim zonama označavamo prostor zemljišta koje se tokom poplava plavi. U odnosu na karakter poplave, plavne zone se dele na polojne i bujične. Polojne plavne zone su u priobalju velikih vodotoka i zauzimaju srazmerno prostrana područja. Po- loji su prirodna močvarišta i polojne šume, ali su tokom proteklih milenijuma osvajani i pretvarani u obradiva zemljišta i naselja. Na taj način je prirodna plavna zona značajno smanjena. Opasnost od plavljenja branjenog područja nije nestala, ali je ublažena efikasnim merama odbrane. Poslednje poplave na velikim rekama u Evropi su pokazale Slika 45: Detalj srušene obale i puta u Trgovištu da priroda kažnjava svaki propust odbrane ponov- nim plavljenjem nekadašnjih poloja. Polojne poplave se karakterišu srazmerno sporim porastom, dugim trajanjem i sporim opadanjem poplavnog talasa. 4.2.8. Poplave i bujice koje su se Iza polojnih poplava ostaju oštećenja na svim po- dogodile tokom 2014. godine plavljenim objektima koji nemaju projektovanu otpornost na poplavu. Štetu takođe trpe i poplavljeni usevi i šume u skladu sa otpornošću konkret- 2014. godina je karakteristična po seriji poplava i ne vrste na plavljenje. bujica sa katastrofalnim razmerama. Polojne poplave najveću štetu nanose naseljima i U periodu od 14. do 17. maja na celokupnoj terito- saobraćajnicama. Neretko dolazi i do rušenja sla- riji Republike Srbije pale su velike količine padavi- bije utemeljenih objekata. Kada su u pitanju ur- na. Najveće padavine bile su u zapadnim delovima bane sredine, velike štete nastaju na infrastruk- Srbije, koje su prouzrokovale bujične poplave svih turnim objektima (vodosnabdevanje, kanalizacija, pritoka Drine i Kolubare. Kiše i bujice su se preme- energetika, telekomunikacije i drugo). stile istočno prema pritokama Velike Morave, Mla- Bujične plavne zone su u priobalju bujičnih vodo- ve i Peka, pa su postradala opštinska središta Kru- toka: bujične poplave su karakteristične za ma- panj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik, Valjevo, Ub, nje vodotoke. Nastanak i trajanje bujične poplave i a posebno katastrofalno Obrenovac. na srazmerno velikom bujičnom toku retko prela- Već u septembru 2014. godine nezapamćeno ne- zi nekoliko časova od početka jakog pljuska do za- vreme je zahvatilo istočnu Srbiju i bujice su razo- vršetka bujične poplave. Bujične poplave su uvek rile Tekiju, Podvršku, Veliku Kamenicu, Grabovicu razornog karaktera. Iza njih ne ostaju poplavljeni i Rečicu, koje se nalaze u slivovima istoimenih pri- objekti već ruševine. toka Dunava. Takođe su tom prilikom postradali i Iako su polojne poplave i bujične poplave potpu- Bor i Majdanpek. no različitih osobina, za određivanja plavnih zona Analiza svih tih poplava i bujica nije završena da primenjuju se slični principi, s tim što su polojne bi bilo ko mogao da istupi sa preciznom konstata- plavne zone velike i lakše ih je opisati kvadratnim cijom šta se zaista dogodilo. kilometrima, dok se plavne zone bujičnih poplava Činjenica je da su tokom maja 2014. godine velike po- opisuju hektarima. plave i bujice pogodile Hrvatsku i Bosnu i Hercegovi- Proračun plavne zone zavisi od tačnosti podataka nu i da su na celom tom prostoru nanele velike štete. o rečnom koritu i potencijalnoj plavnoj zoni i uslovima proticanja. Takvi podaci se dobijaju geodet- skim snimanjem, a potrebna preciznost utvrđuje se na osnovu potreba konkretnog zadatka, u skladu sa propisima iz oblasti geodezije, premera i ka- tastara zemljišta. Geodetska snimanja sa zadovoljavajućom tačno- šću je moguće izvršiti klasičnim snimanjem, koje je najskuplji i najsporiji vid kada se radi o velikim površinama. Klasično snimanje je isplativo samo u slučaju malih površina. Za snimanja velikih površina koriste se uglavnom razne metode daljinske detekcije, snimanjem iz

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 39 raznih letilica i satelita. Snimanja mogu biti fo- Zbog navedenog skupa podataka i visoke precizno- tografska, multispektralna, radarska, laserska ili sti, koja je oko deset puta veća u odnosu na ostale kombinovana. metode daljinske detekcije i približna je precizno- Danas su najbolji rezultati snimanja plavnih zona sti klasičnog snimanja, sistem LIDAR je danas naj- bujičnih tokova i malih reka postignuti sistemom zastupljenija metoda snimanja u EU i na drugim LIDAR. Reč je o laserskom i fotografskom snima- kontinetima. nju koje daje skup podataka u više nivoa primen- Investicija u sistem LIDAR je pokazala visoku ispla- ljivih i za druge namene osim onih za određivanje tivost. Osim za precizno definisanje plavne zone i plavnih zona. Ukratko, sistem LIDAR obezbeđuje zone rizika od poplava, ovaj način snimanja se ko- sledeće klase podataka: risti za izradu urbanističkih i infrastrukturnih pla- • podatke o terenu – DTM (digitalni model terena), nova, kao i za izradu potpune geodetske podloge po- • podatke o vegetaciji i njenoj visini, trebne za projektovanje, posebno za rad sa brojnim • podatke o izgrađenim objektima, softverskim projektantskim programima. • ortofoto snimak terena, • infracrveni snimak terena (koristi se za ot- krivanje bliske podzemne vode).

40 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 5. Poplave

Gotovo sve stare svetske civilizacije imaju mit o U sklopu evidentnih klimatskih promena, za ko- velikoj poplavi, odnosno potopu, što ne znači da je se može reći da nema nikog ko ih na svojoj koži je to bio stvaran događaj, nego ukazuje na posto- već nije osetio, poplave predstavljaju samo jednu janje visoke svesti tadašnjih civilizacija o poplavi od njihovih manifestacija. Promene šeme prostira- kao realnom štetnom događaju koji je imao uticaj nja, trajanja, intenziteta padavina i sušnih perioda na sve segmente njihovih društava. To nije ni čud- ukazuju na promene u ukupnim ulaznim podaci- no s obzirom na to da su prapočeci svih civilizaci- ma u jednačinu bilansa voda. Prema dosadašnjim ja bili blisko vezani za doline reka, koje su im obez- podacima, godišnje sume padavina nisu se prome- beđivale vodu za piće i poljoprivredu, obezbeđivale niile u većem obimu, ali su njihovi ekstremi po- transportne pravce i predstavljale prirodne barije- stali izrazitiji i češći. Zbog toga se uticaj klimat- re protiv neprijateljskih pohoda okolnih plemena. skih promena nikako ne sme izostaviti ili tumači- Izreka „dobar sluga, a zao gospodar” koja se sva- ti kao nevažan. kako odnosi prvenstveno na vodu upravo prilikom Poplave, koje se kao stohastičke pojave11 dešava- poplave dobija svoje puno značenje, jer čoveku ne ju, zbog svoje nepredvidljivosti i brzine dešavanja, preostaje mnogo vremena i prostora, kao ni aktiv- kao i zbog velikog nedostatka vremena za ljudsku nosti koje može da preduzme pri nailasku poplave. organizovanu reakciju, izazivaju velike štete, ne Iz tih razloga stare civilizacije veliku pažnju su po- samo materijalne nego i one nenadoknadive, iska- svećivale prevenciji od poplava u vidu regulisanja zane u izgubljenim ljudskim životima. vodotoka, izgradnje nasipa i puteva za odstupanje Osim mera, aktivnosti i radova, upravo je brzina re- iz poplavljenih prostora. akcije u toku dešavanja poplave od ključnog znača- Nisu svi narodi imali isključiv i negativan stav o ja za svođenje šteta od poplave na minimalnu meru. poplavi. Poplava reke Nil je staroegipatskoj civi- Planovi odbrane sa egzaktnim podacima, kompjuter- lizaciji obezbeđivala hranu donoseći plodan mulj skim modelima potencijalnih događaja, ali i iskustvi- bogat humusnim materijama iz gornjeg toka re- ma iz prošlosti, moraju biti detaljno razrađeni i za- ke na inundaciju, pri tome značajno povećavajući plodne karakteristike zemljišta na kome su se ba- vili poljoprivredom. To im je obezbeđivalo dvostru- ku žetvu uz prirodno đubrenje zemljišta, kao i do- 11 Stohastička pojava je neki događaj čije pojavljivanje nije ni vremenski ni kvantitativno određeno, a sama pojava matematički se posmatra bru organizaciju poljoprivredne proizvodnje s obzi- kao događaj prema zakonima verovatnoće. Reč potiče iz starogrčkog, a rom na ustaljenu periodičnost pojave poplave. označava veštinu pogađanja, odnosno učenje o onome što je verovatno.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 41 snovani na realnim zahtevima, ali i na realnim mo- zimskom periodu može uticati i torlašenje leda14 i gućnostima, kako bi u datoj situaciji bili primenjivi. formiranje ledenih barijera, koje smanjuju ili pot- Da bi se smanjio rizik od gubitaka ljudskih života puno zatvaraju proticajni profil korita. i nastanak štete od poplava, mora se tačno defini- Antropogeni uticaj najviše je vezan za aktivnosti sati termin i odgovoriti na pitanje šta je poplava. u samom koritu vodotoka, ali i slivu. Krčenjem šu- Stručna definicija poplave je sledeća: ma, izgradnjom objekata i saobraćajnica, kanali- Poplava je privremena pokrivenost vodom ze- sanjem i drugim aktivnostima povećavaju se brzi- mljišta koje obično nije prekriveno vodom. To na oticaja i količina otekle vode sa sliva, a skraćuje uključuje poplave koje uzrokuju reke, planin- vreme koncentracije vode u glavnom koritu, odno- ski potoci, bujični vodotoci, kao i poplave uzro- sno povećava se koeficijent oticaja sa slivnog po- kovane morem na priobalnim područjima. dručja (slika 46. pod a) i b)). Takođe, regulisanjem Prethodna definicija data je u Direktivi o proceni i korita vodotoka, „odsecanjem mrtvih krakova”, upravljanju poplavnim rizicima12 (u daljem tekstu: mrtvaja ili starača, i izgradnjom objekata na oba- DPR), a primetno je da se poplave nastale usled lama, ili čak u koritu vodotoka, smanjuje se vreme izlivanja vode iz kanalizacionih sistema13, bilo da tečenja kroz korito, ali i smanjuje proticajni profil, su to atmosferski, sanitarni ili industrijski kanali- što se neumitno odražava i na povećanje visine vo- zacioni sistemi, ne tretiraju kao poplava. de u koritu. Zbog pojedinih antropogenih uticaja, kao što je, na primer, ogoljavanje padina, nisu retki ni slučajevi poplava izazvani klizanjem kosina, pa 5.1. Uzroci i vrste poplava i celih obronaka, koji završavaju u koritu vodotoka kao svojevrsne brane. Antropogeni uticaj izra- žen je i pregrađivanjem ili sužavanjem korita re- Kako je definicijom poplave datoj u DPR okvirno ke (ustave, brane, mostovi), čime se izaziva formi- rečeno, poplave se prema nastanku mogu podeliti ranje poplavnog jezera uzvodno od pregrade, a ne- na poplave nastale na: kontrolisanom izgradnjom objekata u inundacija- • rekama, ma smanjuje se protočna moć korita za velike vo- • potocima, de. Takođe, nepravilno rukovanje vodoprivrednim • bujičnim vodotocima, objektima, kao što su brane, može dovesti do iza- • priobalju, izazvane morem i priobalnim vodama. zivanja poplava. Poplave izazvane morem i priobalnim vodama mo- Osim ovih, primarnih antropogenih uticaja, na po- gu biti prouzrokovane plimnim talasima usled dej- plavu mogu uticati i druge aktivnosti, kao što je stva gravitacionih sila privlačenja Meseca ili koin- deponovanje građevinskog šuta, ali i svih drugih cidencije dejstava gravitacija Meseca i Sunca, pa- vrsta otpada u korito vodotoka (slika 47. a)). Na taj dom vazdušnog pritiska u priobalnoj zoni usled ci- način smanjuje se protočnost samog korita, ali i klonske aktivnosti i jakih vetrova iz smera mora povećava mogućnost stvaranja „čepova” na suže- ka kopnu i usled cunamija. njima vodotoka, kao što su, na primer, mostovske U rečnim dolinama brojni su uzroci pojava poplava, konstrukcije ili drugi objekti u koritu vodotoka. Ta- a generalno mogu biti podeljene u tri osnovne grupe: kođe, na poplavu može imati uticaja i ispuštanje • one koje su posledica prirodnih pojava, otpadnih voda (slika 47. b)), čije se suspendovane • one izazvane antropogenim uticajem i materije talože na dnu vodotoka i izazivaju sma- • one koje su posledica kombinacije prirodnih njenje proticajnog profila, ali su od posebnog zna- i antropogenih uticaja. čaja otpadne vode zagađene organskim materija- Kišne padavine i otapanje snega u gornjim delo- ma, koje izazivaju bujanje vodene vegetacije, što vima sliva najčešći su uzročnici poplava kako na opet smanjuje protočnost korita vodotoka. Uticaj velikim rekama, tako i na bujičnim vodotocima i mogu imati i objekti u koritu, kao i plivajući objek- potocima. Osim padavina, na nastanak poplave u ti (splavovi, barže, šlepovi…), ali i smanjenje slo- bodnog prostora za protok vode kroz inundaciju. Nikako ne treba zaboraviti ni uticaj čoveka na klimatske promene koje rezultuju povećanjem učestalosti, ali i intenziteta ekstremnih padavina, što se direktno odražava i na oticaj sa sliva, a time i na poplave.

12 Direktiva o proceni i upravljanju poplavnim rizicima – Directive 2007/60/ EC of the European Parliament and of the Council on the assessment and management of flood risks. 13 Poplave izazvane podizanjem nivoa podzemnih voda, koje se manifestuju pojavom privremene akvatorije na površini, nisu obuhvaćene, odnosno nisu 14 Torlašenje leda je pojava zadržavanja, gomilanja i podvlačenja ledenih pomenute u DPR. Te poplave posledica su većih količina vodenog taloga, santi na mestima gde je formirana stabilna ledena kora na vodotoku, bilo topljenja snežnog pokrivača na površini, ili njihove kombinacije. Takođe, do uz obalu reke ili preko celog toka. Ledene sante koje tok reke donosi do podizanja nivoa podzemnih voda može doći i usled podizanja nivoa vode u mesta zaustavljanja „podvlače” se i lepe sa donje strane formirane ledene vodotocima. Jedan od poznatijih primera je slučaj podizanja nivoa vode u kore. Vremenom takvo „podvlačenje” i zaustavljanje može zatvoriti veliki Vračevgajskom jezeru usled podizanja nivoa vode reke Dunav na udaljenosti deo poprečnog profila i izazvati velike poplave uzvodno od tako formiranog od oko 10 kilometara. ledenog čepa.

42 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 46: Antropogeni uticaji: a) krčenje šuma b) izgradnja infrastrukture

Poplave nastale izlivanjem rečnih voda iz korita u čarskim rekama do poplava dolazi najčešće u pe- prvom redu se odnose na poplave reka u ravničar- riodu ranog proleća i proleća, u zavisnosti od tem- skim krajevima, a glavna osobina plavne vode je nje- peraturnih karakteristika u gornjim tokovima rena dubina, odnosno nivo do kog doseže poplavna vo- ka, odnosno od topljenja snežnog pokrivača u vi- da. Poplave planinskih vodotoka i potoka razlikuju se šim zonama sliva. Na vodotocima s manjim sliv- od prethodnih po dodatnoj osobini plavne vode, a to nim područjima do poplava dolazi u periodima du- je brzina vode u poplavljenom području. Te poplave gotrajnih i intenzivnih kiša, uglavnom u proleće i najčešće imaju značajno manju visinu poplavne vo- jesen, što opet zavisi od vremenskih prilika u sli- de, ali brzina poplavne vode izaziva najviše proble- vu. Nasuprot njima, na malim i bujičnim vodoto- ma, pogotovo u slučaju evakuacije stanovništva. cima do poplava dalazi najčešće tokom leta, jer je Za razliku od prethodne dve vrste poplava, bujič- tada najčešća pojava jakih pljuskovitih padavina, ne vode osim dubine vode (koja je često irelevan- mada kod vodotoka ovog tipa nisu retke ni kasno- tna) i brzine vode, imaju i dodatne osobine, a to zimske i ranoprolećne poplave usled naglog otapa- su vrsta bujične mase i količina nošenog materija- nja snežnog pokrivača. la. Prema statističkim podacima, periodi nastanka Posebna vrsta poplava jesu poplave izazvane le- poplava tokom godine u Srbiji razlikuju se uglav- dom, odnosno poplave izazvane torlašenjem lede- nom prema veličini i karakteru sliva, odnosno pre- nih blokova i stvaranjem „čepova” na vodotoku – ma glavnom uzročniku poplava. Na velikim ravni- ledenih barijera.

Slika 47: Antropogeni uticaji: a) bacanje otpada u korito vodotoka b) ispuštanje otpadnih voda

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 43 5.2. Bujične poplave ma distribucija žrtava po starosnim grupama manje-više približna je i distribuciji same populacije. To govori da u slučaju SAD nema izrazitije ugrože- Problematika bujičnih voda i bujičnih polava, na- nosti prema starosnoj dobi. suprot običnim, ravničarskim poplavama, dobija Ako se posmatra pol žrtava poplava (tabela 3), uo- novu dimenziju jer se bujična voda ne sastoji sa- čava se da je broj žrtava među ženama daleko ma- mo od vode, nego i od vučenog, rastvorenog, noše- nji nego među muškarcima, što je izrazitije u EU, nog i plivajućeg materijala. nego u SAD. Tako broj muškaraca žrtava poplava Osim materijalne štete, poplave prouzrokuju i ljud- u EU iznosi više od 3/4 ukupnog broja žrtava, dok ske žrtve, što i jeste nenadoknadiv gubitak i najve- je u SAD taj procenat manji. S obzirom na to da je ća šteta od poplava. Bujične poplave prednjače po u SAD broj žrtava sa neutvrđenim polom veći od broju žrtava u odnosu na druge vrste rečnih popla- 1/4, aproksimacijom se može zaključiti da je od- va15. U tabeli 2. data je distribucija ljudskih žrta- nos muških i ženskih žrtava u matematičkom odva od poplava prema uzrastu žrtava. Uočljivo je da nosu 2/3:1/3.16 grupa između 20 i 60 godina starosti predstavlja u Bujični vodotoci u periodu redovnog tečenja voda državama EU gotovo 50 % svih žrtava, ali ta gru- u vodotoku mogu se uočiti i iz vazduha, a njihove pa i jeste najbrojnija. Sledeću grupu, a to su stariji karakteristike su velike, neobrasle ili slabo obra- od 60 godina, čini više od 1/4 svih žrtava u EU, a s sle kamene i blatne naplavine na rečnim obala- obzirom na njihovu daleko manju brojnost u odno- ma, meandriranje korita vodotoka, značajno od- su na ostale grupe, može se zaključiti da to i jeste sustvo vegetacije, česte jaruge koje se prostiru ka najugroženija grupa. Razlog tome upravo su sta- glavnom toku vodotoka i drugi, lako uočljivi erozi- rost i smanjene fizičke mogućnosti. Podaci za SAD oni procesi (slika 48). umnogome se razlikuju od podataka za EU, u pr- Generalno, bujični sliv ima tri osnovne zone: zonu vom redu jer je broj žrtava poplava u grupi mlađih prikupljanja materijala („prikupište”), zonu tran- osoba do 20 godina više nego udvostručen, a sa-

Uzrast Ukupan broj Ukupno (%) EU broj EU (%) SAD broj SAD (%) 0–19 god. 33 13,4 8 8,4 25 16,4 20–60 god. 98 39,7 47 49,5 51 33,6 > 60 god. 41 16,6 24 25,3 17 11,2 Nije poznato 75 30,4 16 16,8 59 38,8 Ukupno 247 100 95 100 152 100

Tabela 2: Distribucija ljudskih žrtava u poplavama prema uzrastu žrtava

Izvor: Jonkman, S. N. and Kelman, I. (2005): An analysis of the causes and circumstances of flood disaster deaths, Disasters 2005, Vol. 29, No 1, Blackwell Publishing, p. 75-97.

Pol Ukupan broj Ukupno (%) EU broj EU (%) SAD broj SAD (%) Muškarci 145 58,7 72 75,8 73 48,0 Žene 62 25,1 22 23,2 40 26,3 Nije poznato 40 16,2 1 1,1 39 25,7 Ukupno 247 100 95 100 152 100

Tabela 3: Distribucija ljudskih žrtava u poplavama prema polu žrtava

Izvor: Jonkman, S. N. and Kelman, I. (2005): An analysis of the causes and circumstances of flood disaster deaths, Disasters 2005, Vol. 29, No 1, Blackwell Publishing, p. 75-97.

16 Za potrebe istraživanja, autori Jonkman i Kelman nisu uspeli da dođu do 15 Cunamiji izazvani zemljotresima u podmorju prouzrokuju najveći broj žrtava. preciznijih podataka o polu žrtava poplava.

44 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava zijom na području „prikupišta”, kao i i dubinskom erozijom korita pritoka i glavnog toka, a brzina bu- jičnih voda i transportovanog materijala raste ka zoni transporta materijala (slika 49). Zona transporta bujičnog materijala („grlo bujice”) jeste zona, odnosno samo korito bujičnog vodotoka kroz koje se transportuje materijal prikupljen u gornjem delu sliva, „prikupištu”. U ovoj zoni karakteri- stična je dubinska erozija u samom koritu bujičnog vodotoka. U ovoj zoni bujica dobija maksimalnu brzinu, a time i rušilačku energiju (slika 49). Zona odlaganja bujičnog materijala je mesto gde bujica gubi na brzini i rušilačkoj energiji, pa na taj način dolazi i do „odlaganja” materijala koji je bujica sa sobom donela. Ovu zonu karakterišu naplavine od materijala koji je donet bujičnim tokom, če- Slika 48: Karakterističan izgled bujičnog ste promene korita glavnog toka, kao i veliko me- vodotoka - reka Pčinja nizvodno od Trgovišta andriranje i formiranje više rukavaca bujičnog toka. Nije redak slučaj „skrivenog” potpovršinskog tečenja kroz naplavinu ako je bujični materijal uglavnom od kamenih gromada, drobine i šljunka. sporta materijala („grlo bujice”) i zonu odlaganja Bujični tok je, po pravilu, u potpunosti silovit, a sa- materijala („naplavište”) (slika 49). mo u retkim slučajevima, kada iza grla bujice sle- Zona prikupljanja bujičnog materijala, odnosno di velika ravna dolina, iza naplavišta može doći do „prikupište”, najviša je zona bujičnog sliva i to je prelaska bujice u miran režim. eroziona zona u kojoj se pluvijalnom i fluvijalnom Najveću energiju, kako joj samo ime govori, ima erozijom (erozionim procesima kiše i tečenja vode) „bujična pesnica”, odnosno početni strmi talas ko- odvaja bujični materijal i sakuplja u pritoke i glav- ji sa sobom nosi najveću količinu materijala, kameni vodotok. Ova zona se odlikuje površinskom ero- ne blokove, drobinu, stabla, kao i sve ono što je svo-

Slika 49: Šematski prikaz bujičnog vodotoka sa podužnim i poprečnim presecima

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 45 Slika 50: „Bujična pesnica” Slika 51: Tekija – deponovani vučeni i nošeni materijal posle prolaska bujične vode (Izvor: Foto: Ognjen Zorić, preuzeto sa: http://www.vesti-online.com

jom rušilačkom snagom porušio i sa sobom poneo njem dela težine čestice uronjene u vodu, zasnova- nizvodno. Na slici 50. prikazana je „bujična pesnica”. nim pre svega na Arhimedovom zakonu. Bujičnom poplavom, dakle, ne možemo smatra- Daljim kretanjem bujične vode, a s obzirom na priti poplave koje je izazvalo izlivanje van korita za rast pripadajuće slivne površine, raste i bujična velike vode manjih reka ukoliko sa sobom ne no- masa i njena energija. Tako osnažena bujica odva- se velike količine materijala. Granična vrednost izja, pomera i nosi i druge materijale, predmete i ve- među običnih poplavnih voda i bujičnih voda je će komade, kao i predmete koji joj se nađu na pu- vrednost zapreminske težine plavne vode. Ukoli- tu. Pri ulasku u grlo bujice ta snaga postaje kon- ko je ta vrednost ispod 1200 kg/m3, tada govori- centrisana i izuzetno moćna, pa „bujična pesnica” mo o klasičnim rečnim poplavama, a sve iznad te uništava sve što joj se nađe na putu, odnosno no- vrednosti predstavlja bujične vode i bujične popla- si sve pred sobom. Po izlasku iz bujičnog grla sama ve. Zapreminska težina bujičnih voda može dosti- bujična pesnica slabi i širi se, gubeći i brzinu i sna- zati i više od 1700 kg/m3, a zabeležene su poplave gu, tako da prvo dolazi do „odlaganja” najtežeg po- i sa većom zapreminskom težinom17. netog materijala, kao što su kameni blokovi i dro- Upravo činjenica da bujična voda sa sobom nosi i bina, a potom i drugog lakšeg materijala. veliku količinu raznog vučenog i plivajućeg mate- Plivajući materijal uglavnom se zaustavlja na rijala, od blata, šljunka i drobine, pa do kamenih mestima gde postoje prepreke, kao što su mo- blokova, stabala i svega onog što je na svom ruši- stovske konstrukcije, suženja ulica, stubovi da- lačkom putu porušila i sa sobom ponela, daje bu- lekovoda, šuma i druge prepreke koje se na bu- jičnoj vodi sve veću rušilačku snagu. Ta rušilačka jičnom putu nađu, a same su dovoljno otpor- snaga izaziva nova, veća razaranja i tako sve do zone na dinamički udar bujične vode i čvrstog ne odlaganja – naplavišta, gde bujična voda poči- nošenog materijala koji se bujičnom vodom tran- nje da gubi snagu i brzinu pa se nošeni materijal sportuje. To zaustavljanje plivajućeg materijala iza- deponuje (slika 51). ziva pojavu značajnog uspora18 uzvodno od mesta Pokretanje materijala u zoni prikupljanja počinje „zagušenja”, pa se time povećava i nivo poplavnih dejstvom kišnih kapi na tlo, odnosno mehaničkim voda. Takva „zagušenja” neretko izazovu i rušenje odvajanjem čestica tla od podloge, što je dejstvo mostovskih konstrukcija i drugih objekata u koritu pluvijalne erozije na tlo. Moć transporta te čestice na kojima je došlo do „zagušenja”, što dovodi i do se- vodenim putem zasnovana je na smanjenju trenja kundarnih rušilačkih efekata bujične poplave. između te čestice i tla, odnosno prividnim gublje- Osnovni parametri bujičnog toka su: • oblik bujičnog sliva,

17 Bujične vode u Gruziji, na vodotocima sa Kavkaza, često predstavljaju 18 Uspor je termin koji se koristi za pojavu dizanja nivoa vode u vodotoku mešavinu male količine same bujične vode koja pokreće bujicu velikih usled porasta vodostaja nizvodno. Pri usporu, kako mu i ime kaže, dolazi do kamenih blokova veličine iznad 1 m3. Takve bujice imaju ogromnu rušilačku usporavanja tečenja. Uspori se najčešće javljaju uzvodno od akumulacionih snagu i u takvim slučajevima primenjuju se posebni građevinski objekti - jezera ili uzvodno od ušća manjih vodotoka u veće, ali se javljaju i uzvodno rešetkaste pregrade, sposobne da zaustave masivne kamene blokove na od prepreka u koritu vodotoka (mostovski stubovi, ledene barijere, poprečni pregradi, a propuste vodu sa umanjenom brzinom i snagom. objekti za regulaciju plovidbe itd.).

46 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava • gustina mreže pritoka, cionog pokrivača povećava se i oticaj sa sliva, a ti- • reljef bujičnog sliva, me i bujičnost. • geološko-petrografski19 uslovi i pedološki20 Stanje erozionih procesa direktno utiče na bujič- uslovi, nost sliva, jer sliv sa većim erodiranim površina- • stanje i vrsta vegetacionog pokrivača, ma ima veću bujičnost. U određivanju ovog para- • stanje erozionih procesa u slivu, metra, osim površine pod erozionim procesima u • klimatske karakteristike sliva i slivu, učestvuju brojni elementi, među kojima tre- • antropogeni uticaj. ba izdvojiti: vrstu erozionih procesa, intenzitet i Oblik bujičnog sliva predstavlja odnos dužine zahvaćenost, pedološko-geološko stanje sliva i de- obima sliva (vododelnice) i dužine glavnog toka, a gradiranost šuma. ukazuje na oblik slivne površine. Prema tome, bu- Klimatske karakteristike sliva su osnovni ula- jičnost vodotoka povećava se sa povećanjem obi- zni parametar za proučavanje bujičnosti, jer se na ma i smanjenjem dužine glavnog toka. osnovu kišnih i snežnih padavina u najvećoj meri, Gustina mreže pritoka u slivu je parametar ko- a u nešto manjoj meri i vetra, temperature vazdu- ji ukazuje na povećavanje brzine koncentracije sa ha i zemljišta i vlažnosti vazduha određuje režim povećanjem gustine mreže pritoka, jer se vreme oticaja sa sliva. tečenja po padini, gde je brzina kretanja vode ma- Antropogeni uticaj je sveprisutan jer je i uticaj nja, skraćuje. Tako razlikujemo četiri osnovne gru- čoveka na sve segmente prirode prisutan u velikoj pe prema gustini mreže pritoka: meri. Povećanje poljoprivrednih površina, smanje- • Du < 0,5 [km/km2] - nje šumskih površina, ubrzana urbanizacija, saobra- slaba gustina rečne mreže, ćajna infrastruktura, ali i tehničke, biotehničke i hi- • Du = 0,5 do 1,0 [km/km2] – drotehničke aktivnosti direktno utiču na povećava- srednja gustina rečne mreže, nje ili smanjivanje svih parametara bujičnosti sliva. • Du = 1,0 do 2,0 [km/km2] - jaka gustina rečne mreže i • Du > 2,0 [km/km2] – 5.3. Objekti za zaštitu od vrlo jaka gustina rečne mreže. štetnog dejstva voda – Reljef bujičnog sliva jedan je od najvažnijih parametara, a u njemu učestvuju: srednja visina sli- odbranu od poplava va, srednji pad sliva, srednja visinska razlika sliva, potencijal slivanja tokom jakih kiša (većih od 30 Objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda – odbra- mm/dan), potencijalna brzina slivanja velikih vo- nu od poplava mogu se generalno podeliti u dve da tokom jakih kiša, koeficijent erozione energije grupe prema vrsti dejstva na poplavne vode. Mogu reljefa i geomorfološko-erozioni koeficijent sliva. U biti objekti za pasivnu odbranu od poplava i za ak- zavisnosti od svih ovih parametara povećava se ili tivnu odbranu od poplava. Objekti za pasivnu od- smanjuje bujičnost sliva. branu od poplava, kako im ime kaže, ne učestvu- Geološko-petrografski uslovi sliva iskazuju se ju u obaranju hidrograma proticaja, nego svojom koeficijentom vodonepropusnosti i u zavisnosti od masivnošću brane stanovništvo i njegovu imovi- stenskih masa koje su geološka podloga sliva, ranu od poplavnog talasa. Nasuprot njima, objekti za zlikuju se: izrazito vodopropusna podloga (šljunak, aktivnu odbranu od poplava za cilj imaju „obara- pesak itd.), srednje vodonepropusna podloga (fliš, nje proticaja” na nivo koji donjem toku neće priči- laporci, škriljci itd.) i izrazito vodonepropusna pod- niti štetu, ili će je značajno umanjiti, ali i obezbe- loga (gline, glinovito-uljni škriljci, eruptivne stene đivanje dodatnog vremena za reakciju na nadola- itd.). Vodonepropusnost direktno utiče na oticaj sa zeći poplavni talas. sliva, pa su vodonepropusne stenske mase upravo Na pomen termina odbrana od poplava najčešće te koje povećavaju bujičnost sliva. se pomisli na odbrambene nasipe, ali osim njih po- Vrsta vegetacionog pokrivača sliva iskazana je stoje i drugi objekti kojima se sprečava izlivanje trima osnovnim vrstama vegetacije u slivu: šum- poplavnih voda u branjeno područje. ska vegetacija, travnato-žbunasta vegetacija i te- Postoji više vrsta nasipa u zavisnosti od njiho- ren bez stalnog vegetacionog pokrivača (oranice, vog položaja i namene, pa tako razlikujemo: glav- veće betonirane površine). Sa povećanjem površi- ne, obodne, usporne, priključne, transverzalne, se- na pod šumskom vegetacijom opada bujičnost sli- kundarne i letnje nasipe (slika 53), ali svi ovi nasi- va, a sa povećanjem površina bez stalnog vegeta- pi imaju sličnu geometriju, pa razlikujemo: krunu nasipa, branjenu kosinu nasipa, nebranjenu kosinu nasipa, branjenu i nebranjenu nožicu nasipa, a u nekim slučajevima i: inspekcionu stazu, rampu, 19 Petrografija je deo naučne oblasti petrologije i bavi se klasifikacijom stenskih nasipsku oblogu, drenažni objekat (rov, filtar, tepih masa, njihovim opisivanjem i prostornim rasporedom. i cev) itd. Na slici 52. dat je šematski prikaz nasipa 20 Pedologija je nauka koja se bavi klasifikovanjem, opisivanjem, prostornim rasporedom i osobinama gornjeg sloja zemljišnog pokrivača, koji se nalazi iznad sa opisom njegovih geometrijskih delova. geološke podloge. To su obično plitki slojevi zemljišta debljine do tri metra.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 47 Slika 52: Nasip – geometrijski delovi nasipa

Glavni nasipi su linijski objekti koji se pružaju ske komplekse, a njihov uticaj na promenu vodnog kroz dolinu reke i odvajaju veće branjeno područ- režima daleko je manji nego u slučaju glavnih na- je od nebranjenog, odnosno od inundacije. Grade sipa, jer ima samo lokalni uticaj, koji se javlja u ne- se za odbranu od velikih voda određene verovat- posrednoj blizini nasipa (slika 53). noće prevazilaženja poplave (merodavne vode), sa Usporni nasipi pružaju se duž pritoka koje se uli- kotom krune nasipa koja je za određenu sigurno- vaju u vodotok na kome su već podignuti glavni snu visinu viša od merodavne vode (kota zaštitnog nasipi za odbranu od poplava. Njihova funkcija je- nivoa). Osnovna svrha glavnih nasipa je zaštita od ste da spreče prodor uspornih voda iz glavnog vo- poplava naseljenih mesta i značajnijih ekonomski dotoka kroz korita pritoka u branjenu zonu. Oba- važnijih površina. Izgradnjom glavnih nasipa su- vezno su sličnih geometrijskih karakteristika kao i žava se proticajni profil u zoni nasipa, što dovodi glavni nasipi na koje naležu (slika 53). do značajne izmene prirodnog vodnog režima, a ti- Priključni nasipi najčešće su deo samih glavnih me i do povišenja nivoa poplavnih voda u zoni na- nasipa, a svrha im je da spoje glavne nasipe sa vi- sipa, ali i uzvodno zbog pojave uspora (slika 53). sokim, od poplava neugroženim terenom i na taj Obodni nasip imaju sličnu ulogu kao i glavni na- način u potpunosti zatvore branjeni prostor (bra- sipi, s tim što se grade u obliku prstena oko branje- njenu kasetu). Geometrijske karakteristike i osobi- nog područja. Ovaj oblik zaštite, kao daleko jeftini- ne su im slične kao i glavnim nasipima (slika 53). ji, koristi se za manja naseljena mesta ili industrij-

Slika 53: Nasip – vrste nasipa prema položaju i nameni

48 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 54: Osnovni elementi bujične pregrade

Transverzalni nasipi grade se sa ciljem „pode- stoji dovoljan prostor za izgradnju jeftinijih objeka- le” branjenog područja na više delova, odnosno kata - nasipa. Funkcija im je ista kao i nasipima, a to seta, kao dodatna zaštita kaseta za slučaj proboja je pasivna odbrana od poplavnih voda, ali i zaštita glavnih nasipa. Naime, probojem je ugrožena sa- od erozija obale, jer se izvode uglavnom na suženim mo ona kaseta gde je glavni nasip probijen. Uprav- delovima vodotoka. To su uglavnom betonski objek- ni su na glavne nasipe (slika 53). ti od monolitnog betona sa dilatacionim gumenim Sekundarni nasipi imaju sličnu ulogu kao i tran- spojnicama ili od betonskih blokova, mada nisu ret- sverzalni, a to je da dodatno pojačaju sistem od- ki ni kejski zidovi zidani kamenom, opekom, ili od brane od poplava u slučaju proboja glavnih nasipa. pobijenih, ankerisanih čeličnih talpi. Oni predstavljaju „drugu liniju” odbrane od popla- Regulacione građevine u koritu vodotoka, kao va i uglavnom se grade na višjim terenima unu- i van korita, u većini slučajeva spadaju u višena- tar branjenog područja i dodatno odvajaju najvaž- menske objekte, a jedna od namena im je i zaštiita nije delove branjenog područja od potencijalno po- od poplava. Osim ove namene, služe i za poboljša- plavnih voda. Oni su paralelni sa glavnim nasipi- vanje uslova za korišćenje i upotrebu voda, zašti- ma i naslanjaju se na transverzalne i usporne na- tu od erozija, ali imaju i netehničku namenu, a to sipe (slika 53). je estetski izgled naselja ili predela u kome se gra- Letnji nasipi grade se sa nebranjene strane glav- de. Na većim, plovnim vodotocima služe i za održa- nih nasipa, ali su merodavne vode za njih značaj- vanje plovidbene dubine, odnosno obezbeđivanje no niže, pa služe za odbranu od poplava kraćeg po- plovidbe. Tako i postoji podela regulacionih obje- vratnog perioda poljoprivrednih površina. U sluča- kata prema merodavnim proticajima na regulacio- ju poplavnih voda sa višjim nivoom od merodavne građevine za sledeće merodavne vode: nog za letnji nasip, odbrana tog područja se napu- • male vode - na velikim plovnim vodotoci- šta. Merodavne vode uglavnom su definisane veli- ma, iz razloga obezbeđenja plovidbe pri ni- kim vodama u vegetacionom periodu, a dimenzije skim vodostajima (veliki plovni vodotoci); nasipa su daleko skromnije od dimenzija glavnih • srednje vode - na onim vodotocima na koji- nasipa na koje naležu (slika 53). ma se želi uspostaviti stabilno stanje nano- Kejski zidovi i vertikalni zaštitni zidovi su objekti sa i zaštita od erozija (neplovni vodotoci) i koji se izvode u gušćim urbanim zonama, gde ne po-

Slika 55: Šematski prikaz postavljanja tipskih bujičnih pregrada u zavisnosti od pada korita vodotoka

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 49 Slika 56: Izgled bujične pregrade od gabiona a) i jednostrukog pletera b)

• velike vode - na onim vodotocima gde je od- njihovog međusobnog rastojanja, što je šematski brana od poplava i bujica od primarnog zna- prikazano na slici 55. čaja (mali vodotoci). Za izgradnju bujičnih pregrada koriste se različiti Regulacione građevine u pogledu odbrane od po- materijali, kao što su: beton i gotovi betonski ele- plava služe za osiguravanje proticaja merodav- menti, klesani i neobrađeni kamen, gabionski ele- nih, velikih voda osiguravanjem proticajnog profi- menti, opeka, čelične talpe, a za objekte manje vila, kao i uklanjanjem prepreka na putu poplavnog sine i drvo i zemljani materijal. Na slici 54. vidi se talasa. Regulacije mogu biti u: izgled klasične bujične pregrade koja može bti od • urbanoj zoni, u vidu obloženih rečnih korita betona, betonskih gotovih elemenata, kamena ili i za male i velike vode, ili samo male vode, opeke. Na slici 56.a) dat je izgled gabionske22 pre- kao i drugih objekata i grade i 56.b) drveno-kamene (zemljane) jednostru- • ruralnoj zoni, u vidu iskopanih profilisanih ke pregrade (pleter) za vododerine i manja bujična korita, gde se oblaganje vrši samo na jačim korita (jednostruki pleter). krivinama vodotoka gde postoji opasnost od Bujične rampe se grade u zonama gde je potreb- erozije spoljašnjih (konkavnih) obala. no savladati visinsku razliku, odnosno smanjiti Regulacioni objekti na bujičnim vodotocima ipak pad korita bujičnog vodotoka i omogućiti disipaci- se razlikuju od objekata na malim i srednjim vo- ju kinetičke energije vode. Rampa je geometrijski dotocima koji nemaju bujični karakter. Regulisana oblik strme ravni u kojoj se dešava siloviti tok bu- bujična korita bez poprečnih objekata nazivaju se jične vode, koji na samom kraju rampe ulazi u buč- bujičnim kanalima, dok se regulisana bujična ko- nicu, gde se hidrauličkim skokom menja režim te- rita koja imaju i poprečne objekte nazivaju bujič- čenja u miran tok. Sama strma ravan može biti ne- nim kinetama. ravna, odnosno od većih neravnih komada kame- Bujične pregrade su masivni, gravitacioni pona ili betonskih zuba, ili potpuno ravna, nalik brzo- prečni objekti koji služe za zaustavljanje krupnog tocima Osnovna karakteristika objekta je promena vučenog nanosa bujične vode, umanjenje pada ko- nagiba kosine na kraju rampe i na početku bučni- rita i disipaciju kinetičke energije vode21. Mogu ce. U bučnici se dešava hidraulički skok, odnosno imati različite oblike i biti izgrađeni od različitog disipacija kinetičke energije vode i prelazak iz silo- materijala, ali svi imaju iste osnovne elemente, a vitog u mirno tečenje. to su: masivno telo pregrade, krila pregrade, preliv- Kaskade (stepenice) su poprečni objekti u koritu ni profil i slapište. Takođe, jedan od osnovnih ele- vodotoka i služe za umanjenje pada dna korita vo- menata bujične pregrade su i barbokane, odnosno dotoka, odnosno savlađivanje visinske razlike. Za otvori u telu pregrade za propuštanje malih voda. razliku od rampi, gde se strma ravan koristi za for- Kod nemonolitnih vodopropusnih pregrada ulo- miranje brzotoka, a bučnica za disipaciju kinetič- gu barbokana ima celokupno telo bujične pregra- ke energije vode, kod stepenica se za denivelaciju de (slika 54). koristi slobodan pad vode, a disipacija energije vo- Pregrade na bujičnim vodotocima uglavnom su de je u slapištu. tipske, od identičnih materijala i sa istim geome- trijskim karakteristikama i dimenzijama, a visina pregrade zavisi od pada korita koji se želi postići i

22 Gabion (gabionski blok) je gotov građevinski element u obliku bloka (kvadar), 21 Disipacija kinetičke energije je proces umanjivanja, odnosno trošenja sa omotačem od žičane mreže i ispunom od lomljenog kamena. Ima veoma kinetičke energije bujice na procese trenja i turbulentnog tečenja u objektima širok dijapazon upotrebe i, između ostalog, koristi se i za izgradnju bujičnih koji imaju organe za disipaciju, kao što su, na primer, slapišta i bučnice. pregrada.

50 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 57: Bujična rampa

Slika 58: Kaskada (stepenica)

5.4. Aktivna odbrana • gravitacione, koje svojom masom i trenjem od poplava o podlogu formiraju statičku stabilnost tela brane na hidrostatički pritisak; • lučne, koje se oslanjaju na dno i stenovite „Aktivni” objekti utiču pre svega na hidrogram po- obalne stranice na koje naležu i na taj na- plavnih voda, i to tako što poplavnim vodama „oba- čin prenose hidrostatički pritisak na sten- raju” maksimalne proticaje povećavajući istovreme- sku masu doline u kojoj se grade; no dužinu trajanja prolaska poplavnih voda. Grubo, • kontraforne brane, koje svojom trougaonom možemo ih podeliti na akumulacije, retenzije i late- geometrijom i dubokim fundiranjem oslo- ralne rasteretne kanale (kanale za velike vode). naca ostvaruju stabilnost objekta brane na Akumulacije su veći objekti koji mogu služiti hidrostatički pritisak. za više namena, ali u slučaju nadolaska poplav- Materijal za izgradnju tela brana veoma je različit, nih voda imaju funkciju zadržavanja one količi- pa se za lučne i kontraforne brane koriste armira- ne poplavnih voda koje bi nizvodno mogle prou- ni i prednapregnuti betoni, ali i čelične konstrukci- zrokovati veće štete. Njihova osnovna karakteristi- je, dok se gravitacione brane mogu graditi od beto- ka je zapremina prostora za prijem poplavnog ta- na, kamena i zemljanih materijala, kao i kombino- lasa, a sam objekat može se podeliti na dva dela: vanjem ovih materijala. objekat brane akumulacije i akumulacioni prostor. Temeljni ispust je cevovod sa ulivnim i izlivnim U akumulacionom prostoru nema samih objekata, organima na kojima se nalaze zatvarači, a služi za ali postoje prethodni radovi na uklanjanju vege- kontrolisano ispuštanje vode iz akumulacije i nje- tacije i utvrđivanju obala akumulacionog prosto- no pražnjenje. Kontrolno okno najčešće se tumači i ra. Objekat brane akumulacije ima svrhu zadrža- kao deo temeljnog ispusta, mada predstavlja pose- vanja i kontrolisanog ispuštanja vode iz akumula- ban element brane koji je sa temeljnim ispustom cionog prostora, a njegovi osnovni elementi su: te- direktno povezan. Postoje i brane čiji su temeljni lo brane, temeljni ispust, prelivni (evakuacioni) or- ispusti razdvojeni od sistema za upravljanje reži- gan, zatvaračnica i kontrolno okno (slika 59). Pre- mom voda u akumulaciji, pa se kod njih temeljni ma konstrukciji brane generalno mogu biti: ispusti koriste samo u slučajevima potpunog pra- žnjenja akumulacije. Primer su brane hidrocentra-

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 51 Slika 59: Brana na akumulaciji – osnovni elementi brane

la, gde postoje posebni organi za korišćenje vodne ca služi samo za potpuno pražnjenje akumulacije snage za proizvodnju električne energije (HE Đer- (ukoliko je potpuno pražnjenje uopšte moguće). dap I i II), kao i brane sa prelivnim poljima (brana Retenzije su jednonamenski objekti kojima se rena Tisi - Novi Bečej), kod kojih ustava na preliv- guliše vodni režim i „obara” hidrogram proticaja nom polju istovremeno služi i za regulaciju režima nizvodno od retenzije. Dakle, retenzija prima vrš- rada i za evakuaciju poplavnih voda. ni deo poplavnog talasa u sopstveni akumulacioni Prelivni organ je element brane koji služi za preli- prostor i na taj način umanjuje proticaj, kao i nivoe vanje suvišne vode koju nije moguće ispustiti kroz poplavnih voda u nizvodnom delu. Visina objekata temeljni ispust, odnosno kad se prostor za prijem (brana i ustava) za formiranje retenzije najčešće je poplavnih voda u potpunosti ispuni. On je u funk- manja od visine brana kod akumulacija, pa je time ciji direktne zaštite tela brane od prelivanja, od- i zapremina retenzije najčešće manja od akumula- nosno njenog oštećivanja i rušenja usled preliva- cionog prostora kod akumulacija. nja preko krune brane. Prelivni organ se sasto- Retenzije koje se nalaze na glavnom toku nazi- ji od ulivnog šahta, ili prelivnog bazena, brzotoka, vaju se čeonim retenzijama, a poplavni talas zadr- ili cevovoda i izlivnog organa sa bučnicom, ili sla- žavaju izgrađenim objektom, branom ili ustavom. pištem, u zavisnosti od toga da li je prelivni organ Režim tečenja obezbeđuje se slobodnom evakuaci- šahtni ili bočni preliv. jom preko evakuacionog organa ili kontrolisanom Zatvaračnice služe za upravljanje režimom rada evakuacijom preko zatvaračnice i temeljnih ispu- akumulacije i spojene su sa zatvaračima na temelj- sta. Primer čeone retenzije Veliko Središte dat je nim ispustima ili sa zatvaračima za regulaciju. Uko- na slici 60. a). liko brana ima prelivna polja, tada se režimom ra- Bočne retenzije ograničene su nasipima i nalaze se da upravlja ustavama u tim poljima, a zatvaračni- u ravničarskim predelima, a u Srbiji najčešće nemaju organ za prijem poplavne vode, nego se prijem vr-

Slika 60: a) čeona retenzija Veliko Središte i b) bočna retenzija Ljutovo

52 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 61: Transformacija hidrograma poplavnog talasa u retenzijama u zavisnosti od veličine prostora za prijem poplavnih voda i rukovanja evakuacionim organima

ši prelivanjem preko krune nasipa ili, u retkim slu- ći određene ugrožene lokacije. Rasteretni kanal mo- čajevima, ako situacija tako nalaže, i rušenjem dela že biti postavljen paralelno sa glavnim tokom (late- nasipa za brži prijem poplavne vode. U Mađarskoj, ralni kanal), tako da se voda iz njega ponovo uvodi na srednjem toku reke Tise, izgrađeno je više bočnih u isti rečni tok, ili poprečno, kada se voda prevodi u retenzija velikog kapaciteta za prijem poplavnih vo- drugi vodotok. Najčešće se grade na lokacijama gde da, a njihov sastavni deo su ustave za upuštanje i za je glavnom koritu onemogućeno povećanje proticaj- ispuštanje vode u retenziju i van nje. Primer bočne ne moći iz nekog razloga (na primer, nekontrolisana retenzije dat je na slici 53, a retenzija je ograničena gradnja u priobalju glavnog toka). glavnim i letnjim nasipom, a na slici 60 b) dat je pri- Privremeni objekti za odbranu od poplava mer bočne retenzije Ljutovo. postavljaju se na ugroženim deonicama u sluča- Različiti slučajevi transformacije poplavnog hidrogra- ju prevazilaženja kote zaštitne moći objekta, nasi- ma u retenzijama dati su na slici 61, a razlikuju se: pa ili kejskog zida. U ove objekte se ubrajaju „zečiji a) retenzija sa dovoljnom zapreminom za pri- nasipi”, nasipi od vreća sa peskom ili drugim ma- jem poplavnog talasa, bez pretpražnjenja; terijalom i montažne barijere. b) retenzija sa dovoljnom zapreminom za pri- „Zečiji nasip” gradi se do visine od 60 cm po kruni jem poplavnog talasa, sa pretpražnjenjem; zemljanog nasipa tako što se pobijaju dva ili tri pa- c) retenzija sa ograničenom zapreminom za ralelna pletera duž nasipa na rastojanju od jednog prijem poplavnog talasa, bez pretpražnjenja; metra, a prostor između njih puni se nabijenim ze- d) retenzija sa ograničenom zapreminom za mljanim materijalom. Funkcija mu je privremeno prijem poplavnog talasa, sa pretpražnjenjem. „nadvišenje” nasipa u slučaju poplavnog talasa ko- Rasteretni kanali su objekti kojima se deo poplav- ji do 50 cm prevazilazi kotu krune nasipa. Takav nog talasa velikih voda sprovodi kroz veštački iz- nasip nije duge trajnosti, ali se trajnost može pove- građen kanal u cilju postizanja veće protočne mo- ćati upotrebom PVC folije (slika 62 – način postav-

Slika 62: „Zečiji nasip” od pletera i nabijene zemlje

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 53 Slika 63: Nasip od vreća sa peskom

ljanja PVC folije označen je crvenom linijom), koja treba postavljati između podloge i nasipa od vre- se postavlja uz nebranjenu stranu pletera i spušta ća, jer je hrapavost tog kontakta veoma važna za niz nebranjenu kosinu nasipa, a „otežava” se vre- stabilnost nasipa. Kod jednoredih nasipa od vreća ćama sa peskom. Izgradnja zahteva veliko angažo- sa peskom, vezice na džakovima uvek treba da bu- vanje ljudstva i veliki fizički rad, a nakon uklanja- du okrenute ka branjenoj strani zbog eventualnog nja „zečijih nasipa” neophodna je sanacija krune odvezivanja vreća. Ukoliko se gradi dvoredni na- nasipa zbog oštećenja nasipa od pobijanja drvenih sip, vezice unutrašnjeg reda treba da budu okrenu- kočeva. Ovaj način veoma retko se primenjuje. te prema prvom redu, jer pri eventualnom odve- Nasipi od vreća sa peskom ili drugim materijalom, zivanju pesak nema gde da iscuri iz vreće. Na sli- kao ni prethodni, nisu trajnijeg karaktera i postav- ci 63. prikazan je nasip od vreća sa peskom na kej- ljaju se samo ako kota krune nasipa nije dovolj- skom zidu u Sremskoj Mitrovici. ne visine u odnosu na visinu poplavnog talasa. U Montažne barijere i privremene brane takođe su literaturi se uglavnom pominju kao jednoredni - privremeni objekti namenjeni isključivo određe- maksimalne visine do 50 cm i kao dvoredni - mak- nim lokacijama koje su već pripremljene za njiho- simalne visine do 80 cm, ali u praksi mogu da se vo postavljanje. Montažne barijere uglavnom se „zidaju” i viši, s tim što je neophodno „otežavanje” izvode u obliku tipskih stubova koji se postavlja- nasipa, odnosno postavljanje balasta s nebranje- ju u unapred pripremljena ležišta, a prostor izmene strane kako bi se osigurala stabilnost nasipa od đu njih se popunjava tipskim talpama, koje u pot- vreća sa peskom. Zaštita od procurivanja nasipa punosti zaptivaju prostor (slika 64). Najčešće su od od vreća sa peskom obezbeđuje se PVC folijom, ali legura aluminijuma (mada se koriste i drugi ma- uvek sa spoljašnje strane nasipa (prema vodi) da bi terijali) kako bi se obezbedila manja masa eleme- se vreće sa peskom što duže održale u suvom sta- nata, sprečio korozivni uticaj vode i osigurala no- nju i umanjilo procurivanje. Takođe, PVC foliju ne sivost takvih elemenata i celog zaštitnog sistema. Mogu biti vertikalni i kosi, sa ojačanjem od podu- pirača ili bez njega, što zavisi od lokacije postavljanja, konstruktivnih karakteristika elemenata i visine barijere. Montažne barijere mogu se postavljati i na zemljanim nasipima, uz obavezno duboko ankerisanje i postavljanje PVC folije da bi se spre- čilo procurivanje u kontaktnom sloju, ali i „produ- ženja puta” vode kroz telo nasipa.

5.5. Upravljanje poplavama – elastična strategija

Drugačije sagledavanje problematike poplava, pogotovo u sklopu evidentnih klimatskih promena, kada se prilagođavanje dejstvima ekstremnih do- gađaja i jačanje otpornosti na njih pokazalo kao Slika 64: Montažna barijera u funkciji jedina opcija, dobilo je sasvim novu dimenziju. U sklopu toga, može se grupisati šest najvažnijih segmenata nove strategije, a to su:

54 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 65: Šematski prikaz sliva i inundacija – a) prethodno stanje; b) potrebno stanje

• „dati rekama više prostora”, taj prostor ne sme se tražiti na onim površinama • izgradnja retenzija za zadržavanje poplave koje su potrebne velikim vodama vodotoka. Plani- u gornjem slivu, ranje i projektovanje u urbanim zonama mora u ob- • restauracija prirodnog toka, zir uzimati i potrebe vode, odnosno mora biti uskla- • restauracija starih retenzija i ekstenzivno đeno sa uslovima definisanim mapama plavnih zo- korišćenje zemljišta, na. Takođe, radi zaštite samih urbanih zona, koje su • priprema za rizik od poplave – „živeti s po- već zauzele veliki deo prostora za prolazak poplav- plavom” i nih voda, u ruralnim područjima moraju se obez- • tehnička odbrana od poplava nasipima i od- bediti dovoljno široki inundacioni prostori, odnosno brambenim barijerama. proširiti korito za velike vode (slika 65). „Dati rekama više prostora” treba da pruži od- Izgradnja retenzija za zadržavanje poplavnih govor na pitanje koji je najbolji odnos urbanog ra- voda i „obaranje” hidrograma u gornjem toku sva- zvoja u zoni vodotoka i otvorenog prostora. Pod poj- kako je jedna od najvažnijih tačaka nove strategije mom otvorenog prostora podrazumeva se ona slo- (slika 66), s tim da se mora povesti računa o tome bodna i nezauzeta površina koja je potrebna za pro- da se retenzioni prostori ne mogu formirati na bi- ticanje velikih voda bez štetnih posledica po urbani lo kojoj lokaciji. Iako su retenzije kao oblik odbra- razvoj zajednice. Povećan priliv stanovništva u ur- ne od poplava već dugo poznate i prisutne, za ve- bane celine zahteva dodatni prostor i izgradnju, ali ći broj bujičnih vodotoka ta opcija nije iskorišće-

Slika 66: Šematski prikaz sliva i čeonih retenzija - a) prethodno stanje; b) potrebno stanje

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 55 Slika 67: Šematski prikaz sliva i restauracije prirodnog toka vodotoka - a) prethodno stanje; b) potrebno stanje

na. Retenzioni prostori u brdsko-planinskim slivo- nje zemljišta uz vodotok za određene svrhe, kao što vima mogu se formirati na mestima gde postoje su intenzivna poljoprivredna proizvodnja, izgradnja proširenja doline i manji pad dna korita vodotoka, stambenih objekata ili industrijskih postrojenja. jer u suprotnom dovoljno velika zapremina za pri- Restauracija starih retenzija i ekstenzivno jem poplavnog talasa neće moći da se obezbedi bez korišćenje zemljišta je mera koja je dosta slič- izgradnje visokih brana. na izgradnji retenzija u gornjem toku, ali se odnosi Restauracija prirodnog toka (slika 67) je mera na restauraciju starih, napuštenih korita reke, od- kojom se omogućava meandriranje vodotoka i na nosno mrtvaja (starača) u srednjem i donjem to- taj način produžava vreme tečenja, odnosno vre- ku, za prijem talasa poplavnih voda. Često su mr- me koncentracije, a istovremeno i hidrogram menja tvaje isušivane i iskorišćavane za poljoprivrednu oblik ka blažem usponu, nižem i odloženijem piku proizvodnju, a ta površina bila je nasipima odvaja- i dužem periodu opadanja linije protoka. Ova mera na od korita reke. Te površine treba uslovno „vrati- podrazumeva obustavljanje građevinskih i drugih ti reci”, odnosno nasip između mrtvaja i vodotoka radova u koritu i na obalama i zabranu dalje grad- treba rekonstruisati za srednje vode ili vode nekog nje. Takođe, gde je to tehnički moguće, a ne pred- manjeg povratnog perioda. Administrativnim me- stavlja veći utrošak sredstava, treba ukloniti objek- rama poljoprivrednu delatnost u novim retenzija- te iz korita i sa obala. Ova mera podrazumeva i ad- ma treba ograničiti na ekstenzivnu, a buduće štet- ministrativne mere kojima se ograničava korišće- ne posledice od poplava nadoknađivati vlasnicima.

Slika 68: Šematski prikaz sliva i restauracije starih tokova i retenzija - a) prethodno stanje; b) potrebno stanje

56 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava „Živeti sa poplavom” kao aktivnost nove strate- govornost i mikro i makro nivo. Na slici 69. data je gije treba zasnovati na konceptu konstantne obu- šema potrebnih aktivnosti za uspostavljanje i oču- ke i informisanja stanovništva koje živi ili radi u vanje elastičnosti sistema zaštite od štetnih dej- potencijalno plavljenim zonama o poplavama, ha- stava poplave u zavisnosti od vrste odgovornosti i zardima i rizicima od poplava, efektima poplava, nivoa na kome se aktivnosti sprovode. evakuacionim pravcima, sredstvima pomoći u slu- Kako je prikazano na slici 69., izdvajaju se četiri čaju poplava, primeni novih građevinskih, hidroi- grupe aktivnosti. Prva grupa, korišćenje zemlji- zolacionih i drugih materijala i sredstava, sigurni- šta, pripada javnoj odgovornost na makro planu, jem vidu korišćenja kućnih i radnih površina, osi- pa su javne službe lokalne zajednice odgovorne za guravanju objekata od poplava itd. uspostavljanje dobre politike za celokupnu zajed- Poslednja tačka nove strategije odnosi se na teh- nicu. Same aktivnosti vezuju se za plansku i pro- nički aspekt odbrane od poplava - nasipe, montaž- storno-plansku dokumentaciju zajednice. Eksten- ne barijere, bujične pregrade, rasteretne kanale, zivno korišćenje zemljišta u potencijalno plavnim akumulacije, postojeće retenzije, ali i njihovo odr- i plavnim zonama posmatra se kao korišćenje tog žavanje u funkcionalnom stanju. zemljišta uz postojanje rizika od poplava. Da bi se ova grupa aktivnosti sprovodila u dobrom smeru, neophodne su administrativne odluke koje će po- 5.6. Elastičnost sistema državati samu grupu aktivnosti. U prvom redu, to odbrane od poplava je određivanje plavnih i potencijalno plavnih zona u sklopu opšteg planskog zoniranja zajednice. Na u lokalnoj zajednici osnovu zoniranja, a u skladu sa novim strategij- skim pravcem, sledi pomeranje građevinskih i re- Sistem zaštite od poplava elastičan je u onoj me- gulacionih linija u planskoj dokumentaciji, narav- ri u kojoj su odgovorne i javne službe, ali i fizička no tamo gde je to tehnički i ekonomski moguće. lica. Odgovornost za aktivnosti u stvaranju elas- Takođe, prostorno-planskom dokumentacijom po- tičnog sistema zaštite od štetnih dejstava poplave trebno je odrediti preporuke u korišćenju prizemlja odnosi se i na nivoe tih aktivnosti - od nivoa uku- i suterena, zabraniti izgradnju podruma i odredi- pne zajednice, do nivoa porodice, odnosno fizičkih ti materijale za izgradnju objekata u potencijalno lica. Tako možemo razlikovati privatnu i javnu od- plavnom području.

Nivo o kr Ma

Svest o poplavama Informacije: Mape inundacija i poplava Mape rizika Obrazovanje: Grupne obuke Brošure

Korišćenje zemljišta Finansijska spremnost Prostorno planiranje Odgovornost Obavezno osiguranje Korišćenje zemljišta uz rizik od poplava Privatna Privatno osiguranje za rizik od poplava Regulacione i građevinske linije Javna Građevinska Regulativa i zoniranje Spremnost na poplavu Građevine otporne na poplavu Vodootporni materijali Hidro-izolacija građevina Zaštita građevina Svest o riziku Prognoza i upozoravanje na poplave Hitne mere i aktivnosti o kr Mi

Slika 69: Šematski prikaz potrebnih aktivnosti u zavisnosti od odgovornosti i nivoa u zajednici (izvor: Pasche, E., Küpferle, C. and Manojlovic, N., 2007)

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 57 Druga grupa, nazvana spremnost na poplavu, poplava može se posmatrati kao posledica podiza- odnosi se na javnu i privatnu odgovornost na mi- nja svesti o riziku od poplava. kro planu, pa su kako javne službe lokalne zajedni- Sve prethodno nabrojane aktivnosti bile bi besmi- ce, tako i fizička lica odgovorni za uspostavljanje i slene bez podizanja svesti o poplavama, a u tu održavanje elastičnosti sistema. Spremnost na po- svrhu najčešće se koriste mediji, kao što su televi- plavu obuhvata niz aktivnosti usmerenih na pripre- zijski program, radioemisije, štampa, ali u posled- me za eventualnu pojavu poplave. Usko je poveza- nje vreme primat preuzima internet. Ova grupa na sa faktorima korišćenja zemljišta, jer delimično aktivnosti pripada javno-privatnoj odgovornosti predstavlja implementaciju administrativnih odlu- na makro planu, jer su u aktivnosti uključeni i lo- ka donetih na makro nivou. U ovu grupu aktivno- kalna zajednica i pojedinci, a podizanje svesti važ- sti spadaju i privatne aktivnosti na dodatnoj zaštiti no je na opštem nivou zajednice. Javne površine u objekata pravljenih pre „administrativnih odluka o plavnim zonama poželjne su lokacije za postavlja- definisanju materijala za izgradnju objekata”. U ovu nje mapa ugroženosti od poplava, a veliki uticaj na grupu aktivnosti spada i podizanje svesti o riziku od opštu svest građana imaju i pločice na zidovima poplava, koje se u grubim crtama sastoji od progno- javnih objekata sa obeleženim nivoima poplavnih za poplava i upozoravanja, kao i mera u oblasti ra- voda kroz istoriju. Svakako da najveći uticaj ove nih najava i upozoravanja. grupe aktivnosti mora biti usmeren na određenu Finansijska spremnost pripada privatnoj odgo- ciljnu grupu stanovnika, a to je upravo stanovniš- vornosti na makro i mikro planu, jer se odnosi na tvo koje imovinu poseduje u plavnim zonama ili u finansijsku spremnost fizičkih lica da smanje po- njima živi. Još jedna aktivnost iz ove grupe izdva- tencijal šteta sebi, ali i zajednici. Usko je povezana ja se kao veoma poželjna, a to su predavanja o po- sa dobrovoljnim osiguranjem objekata i imovine, plavama, štetnim posledicama poplava, evakuaci- što predstavlja određene finansijske napore. Do- onim koridorima, prvoj pomoći unesrećenima od datno dobrovoljno osiguranje imovine od štete od poplava i drugo.

58 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 6. Rizik od poplava

Stohastička priroda poplava ukazuje na moguć- prihvati, prihvatio kocku i pod uticajem je hazarda. nost njihove pojave na različitim teritorijama, u Hazard je dakle postojanje opravdane mogućnosti različitim godišnjim dobima i vremenskim perio- dešavanja neželjenog događaja, što je u ovom slu- dima, sa različitim intenzitetima i dužinom traja- čaju gubitak novca. nja, pa su i potencijalne štetne posledice poplava u Postavlja se pitanje postojanja i veličine rizika. Od- velikoj meri nepouzdane. Ne postoji određena, op- govor na to pitanje zavisi od broja igrača, međusob- šteprihvaćena i jedinstvena metodologija za usta- nog rasporeda karata, vrednosti karata koje igrač novljavanje rizika od poplava na ugroženim terito- drži u rukama, stanja i rasporeda preostalih karata rijama, a analiza rizika uglavnom se radi od sluča- među nepodeljenim kartama, odnosno u špilu, da- ja do slučaja, prema nekim iskustvenim normama kle velikog broja nepoznatih, što riziku daje najvaž- ili za određene potrebe. niju vrednost, a to je verovatnoća dešavanja nekog Termin rizik od poplava često se meša sa termi- neželjenog događaja. U ovom slučaju postoji vero- nom opasnost, odnosno hazard od poplava. Rizik vatnoća da će igrač izgubiti igru. nije isto što i opasnost, odnosno hazard, a nije isto Ako se, na primer, igra ajnc23 i igrač ima zbir kara- što i potencijal štete. Rizik je bezdimenzionalna ta 17, treba da odredi verovatnoću dobijanja „kra- veličina, odnosno kombinacija verovatnoće deša- lja”, „dame” ili „žandara”, za povećenje zbira na 21, vanja nekog hazardnog događaja i samog hazarda. 20 ili 19, ali i verovatnoću da će i taj zbir biti dovo- Dakle, rizik od poplava je kombinacija verovatnoće ljan za pobedu u igri. Određivanje ukupne verovat- pojave poplavnog događaja određenog povratnog noće pozitivnog ishoda predstavlja proizvod vero- perioda pojavljivanja i mogućih štetnih posledica vatnoća svih događaja koji utiču na pozitivan ishod tog poplavnog događaja po zdravlje ljudi, okolinu, kulturnu baštinu i privrednu aktivnost.

Da bi se jednostavnije prikazala razlika između ha- 23 Kartaška igra ajnc igra se kartama vrednosti od 7 do 10 i kartama od „ajnca”, zarda (opasnosti), rizika, potencijala šteta i samih odnosno 11, koja je i najveća karta po broju, preko „žandara”, „dame” i „kralja”. Karte „žandar”, „dama” i „kralj” imaju vrednosti 2, 3 i 4. Dobitni zbir karata u šteta dat je sledeći primer: ajncu je 21. Igračima se redom dele karte, po jedna u svakom krugu, sve Igranje kartaških igara ne predstavlja hazard, jer dok se igrač izjašnjava da želi dodatnu kartu. Kada je zadovoljan zbirom koji ima u rukama, stavlja do znanja da ne želi dodatne karte, a ako zbir ne postoji nikakva opasnost po igrače. Međutim, njegovih karata pređe 21 (osim u slučaju „suvog ajnca”), igrač izlazi iz igre i predlog da se igra u novac predstavlja uvod u ha- spušta karte bez pokazivanja ostalim igračima. Pobednik u igri je onaj igrač koji ima najveći zbir karata. Posle svakog kruga deljenja karata igrači imaju zard, odnosno uvod u kocku. Igrač koji to odbije sva- mogućnost podizanja uloga, a igrači koji žele da nastave igru moraju da ga kako nije pod uticajem hazarda, dok je igrač koji „prate”, odnosno da ulože onoliko za koliko je ulog podignut.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 59 po igrača. U tom trenutku igrač mora da pomisli na nja troškova prouzrokovanih nemogućnošću kori- veliki broj nepoznatih koje zavise od verovatnoće: šćenja kraćeg, poplavljenog puta. • da je njegov trenutni zbir najveći; Poseban parametar je maksimalno moguća šte- • da će u sledećem deljenju dobiti „kralja”, „data od poplave, a to je ona šteta koju bi izazvala mu” ili „žandara”; poplava najvećeg ikad izmerenog nivoa po najgo- • da se željene karte uopšte nalaze među ne- rem scenariju. Pri tom scenariju i pri toj dubini po- podeljenim kartama; plavnih voda svi receptori trpeli bi najveću mogu- • da će povećanje zbira njegovih karata biti ću štetu. Ovaj parametar, iako samo računski, služi uspešno u odnosu na druge itd. za upoređivanje nastalih realnih šteta od poplave Dakle, ukupna verovatnoća pozitivnog ishoda do- koja se desila. Upravo one realne štete koje se pri- bija se množenjem svih potrebnih verovatnoća da bližavaju njihovoj maksimalno mogućoj visini tre- će do pozitivnog ishoda doći. S obzirom na to da ba da budu predmet budućeg delovanja na pove- se verovatnoća izražava kao odnos željenog isho- ćavanju otpornosti i sigurnosti, kao i na smanjenju da i svih mogućih ishoda (1/n), zaključak je da se izloženosti i osetljivosti. množenjem svih tih verovatnoća, koje su značajno manje od 1, dobija ukupna verovatnoća pozitivnog ishoda koja je veoma mala. S obzirom na to da je 6.2. Poplavni hazard verovatnoća negativnog ishoda upravo recipročna vrednost ukupne verovatnoće pozitivnog događaja, može se reći da se i rizik uvećava proporcionalno sa Poplavni hazard je bezdimenzionalna kvalitativ- smanjenjem verovatnoće pozitivnog ishoda. na činjenica jer se njom određuje samo postoja- Ako se na stolu nalaze ulozi, tada rizik dobija sasvim nje opasnosti, ali bez kvantitativnih pokazatelja te novu dimenziju. Ako igrač odluči da „prati” uloge, ri- opasnosti. Drugim rečima, kada je reč o opasnosti zik prerasta u potencijal štete, a on je proizvod ulo- od poplava i dokle god se ta činjenica izražava sa žene vrednosti na stolu i rizika da igrač ne pobedi „postoji”, ili „ne postoji”, govorimo o hazardu. Ter- u igri. Potencijal štete se uvećava povećanjem uloga min hazard već je ušao u domaću terminologiju na stolu i povećanjem rizika od nepovoljnog ishoda. upravljanja rizicima iako je reč o opasnom doga- Realna šteta nastaje tek kad se igra odigra, odnosno đaju koji se može, ali ne mora dogoditi. kad neki drugi igrač uzme sve uloge sa stola. Hazardi se generalno mogu podeliti na: • geološke - zemljotresi, cunamiji, vulkanske erupcije, klizišta itd.; 6.1. Štete od poplava • klimatske - cikloni, tornada, uragani, poplave, suše, oluje, snežne oluje itd.; • biološke - epidemije, zagađenje životne sredi- Poplave izazivaju različite štetne posledice, odno- ne, devastacija šuma, najezde štetočina itd.; sno prouzrokuju štetu, a najveće štete svakako su • hemijsko-nuklearne - hemijski akcidenti, nu- izgubljeni ljudski životi. Ostale štete mogu se po- klearne katastrofe, industrijske katastrofe itd.; deliti na materijalne ili nematerijalne i direktne ili • antropogene - saobraćajne nesreće, rušenja indirektne štete. zgrada, požari, strujni udar, itd. Materijalna šteta je iskaziva u kvantitativnom Istorijski podaci u velikoj meri doprinose boljoj pro- obliku, odnosno u egzaktnim brojevima, koji mo- ceni hazarda jer prošlost ukazuje na događaje koji gu značiti, na primer, broj porušenih objekata i bi se mogli desiti u budućnosti. Svakako, hazard ne broj uginulih grla stoke, ali može biti iskazana i u znači stvaran događaj nego samo pretnju dešavanja. novčanom obliku, odnosno koliko košta izgubljena imovina po trenutnim cenama na tržištu. Nematerijalne štete su one koje se ne mogu iska- 6.3. Receptori i emiteri zati u kvantitativnom obliku, bilo po broju ili nov- čanom izrazu. To su one štete od poplava koje su pretrpeli entiteti koji zbog poplava nisu imali pot- Receptori su svi oni entiteti (sve što može imati punu funkcionalnost, kao što su, na primer, izgu- štetu od hazarda, kao što je: stanovništvo, objekti, bljeni časovi učenika u školama ili neobavljeni nematerijalne i nematerijalne vrednosti, usluge, sta- finansijski poslovi zbog nemogućnosti korišćenja nja i procesi) u zoni hazarda koji u slučaju deša- određenih javnih servisa. vanja događaja trpe materijalnu ili nematerijalnu, Direktne štete su one koje je prouzrokovala sama direktnu ili indirektnu štetu. Receptor koji usled poplavna voda ili bujična stihija i koje se mogu pri- događaja trpi štetu, ali na osnovu promene svog pisati direktno poplavi, dok su indirektne štete one stanja emituje štetne posledice po druge recepto- koje su nastale posrednim putem, zbog nemoguć- re naziva se emiterom (u daljem tekstu koristiće se nosti privređivanja, obavljanja drugih poslova van termin receptor bez obzira na to da li je samo re- poplavljenog područja ili, na primer, zbog poveća- ceptor ili je i emiter).

60 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 6.4. Rizik Dubinska osetljivost posebno je važan parametar za stanovništvo prema starosnim granicama, pa se tako za mirne poplavne vode izdvajaju dubin- Rizik predstavlja verovatnoću pojave višestruko ske zone od: neizvesnog događaja u vremenu, prostoru, kvan- • 0,0-0,5 m - omogućavaju kretanje stanov- titetu i kvalitetu, odnosno rizik je vektor u višedi- ništva i nošenje male dece kroz vodu; menzionalnom vektorskom prostoru u kome je an- • 0,5-1,5 m - omogućavaju stajanje u vodi i tropogeni uticaj moguć samo na određenom, ma- delimično držanje male dece u rukama; njem broju dimenzija. • 1,5-4,0 m - omogućavaju pristup čamcima Ovaj vektorski prostor ima veći broj dimenzija, a do krovova kuća i pomoć unesrećenima; najvažnije su: verovatnoća događaja, posledice do- • > 4,0 m - onemogućavaju sve aktivnosti gađaja, višestruke vremenske odrednice, veličina osim u visokim višespratnim objektima. hazarda, ranjivost na događaj, izloženost događa- Izloženost receptora je posebna karakteristika, ju, sigurnost receptora, mogućnost upravljanja re- osobena za svaku pojedinačnu vrstu receptora. ceptorom itd. Ovaj parametar rizika ima i položajnu osobinu, po- UNDP je definisao rizik na sledeči način: verovat- gotovo u bujičnim vodama, gde brzina vode igra noća nastanka štetnih posledica ili očekivanog gu- veliku ulogu. Što se stanovništva tiče, izloženost je bitka zivota, povređenih ljudi, imovine, poremeća- u funkciji brojnosti stanovništva u poplavnom poja ekonomskih aktivnosti (ili oštećenje životne sre- dručju, pa sa povećanjem broja stanovnika u po- dine) kao rezultat interakcije prirodnih hazarda ili plavnoj zoni raste i izloženost. hazarda izazvanih ljudskim aktivnostima i uslova Sigurnost receptora Si je parametar koji ukazuje ranjivosti. Rizik se konvencionalno izražava slede- na položaj receptora u potencijalno plavljenom po- ćom jednačinom rizik = hazard x ranjivost. dručju. Naime, ako se receptor nalazi u zoni ko- Prihvatljivi rizik je ona vrednost rizika pri kojoj ja je branjena nasipima dimenzionisanim prema donosioci odluka prihvataju štetne posledice, a na vodama povratnog perioda jednakog ili većeg od osnovu te vrednosti rizika dimenzioniše se i mero- povratnog perioda merodavnog rizika, tada se ri- davni povratni period prevazilaženja događaja. Po- zik receptora mora umanjiti za sigurnost koju na- datak o merodavnom povratnom periodu, odnosno sip pruža. Kako je sigurnost bezdimenzionalni pa- merodavnoj verovatnoći događaja predstavlja je- rametar istog tipa kao i verovatnoća rizika, onase dan od najvažnijih parametara rizika uopšte, jer ni direktno implementira u verovatnoću rizika, pa se odluke koje sami donosioci odluka donose neće bi- dalja verovatnoća računa kao redukovana verovat- ti nimalo slične za različite povratne periode. noća događanja poplave. Nijedan nasip ne sme se Rizik od poplava funkcija je velikog broja parame- smatrati apsolutno sigurnim, već se sigurnost po- tara i određuje se zasebno za svaki receptor pona- smatra u funkciji stanja samog nasipa. Ako je naosob. Rizik od poplave receptora „i” izražava se kao: sip dobro održavan i u svakom smislu reči funkci- onalan, tada se njegova sigurnost računa sa 99 %

Ri = f (Pm, Zi, Ei, Ti, ti, tgi…) do 99,9 %; ako je njegovo održavanje dobro, ali postoje određeni sanirani problemi, sigurnost je 95 gde su Pm - merodavna verovatnoća događaja, Zi %, a ako je loše održavan, ali zadovoljava osnovnu - dubinska osetljivost receptora „i”, Ei - izloženost funkcionalnost, sigurnost je 90 %. receptora „i”, Si - sigurnost receptora „i”, Ti - vre- Redukovana verovatnoća računa se prema obrascu: me trajanja poplave nad receptorom „i”, ti - dnev- na vremenska odrednica dešavanja poplave, tgi - Pr = Pn (1 - Si) godišnja vremenska odrednica dešavanja poplave.

Dubinska osetljivost receptora rizika na popla- gde je Pn - merodavna verovatnoća rizika, a Pr - vu Zi jeste u funkciji dubine poplavne vode h i vr- redukovana verovatnoća rizika. Ukoliko postoji i ste i osobina receptora i koji je poplavnoj vodi izlo- druga odbrambena linija, tada se u redukciju me- žen. Izražava se u procentualno iskazanim štet- rodavne verovatnoće uključuje i dodatna sigurnost nim uticajima na receptor, a njegova zavisnost od druge odbrambene linije po istom principu. dubine poplavne vode predstavlja nemonetarnu Vreme kao pojam je trostruki parametar u određi- funkciju štete za receptor i. Primer različitih du- vanju rizika. Vreme trajanja ukazuje na vremen- binskih osetljivosti može se dati u oblasti stano- ski rok u kome poplava dejstvuje na receptor što, vanja, jer nisu isto osetljivi objekti građeni od rana primer, kod biljaka ima veliki značaj. Takođe, zličitih građevinskih materijala, pa se tako kuća sa stanovišta ljudskih života nije svejedno da li se od zemljanog materijala (ćerpič, blato) računa sa poplava dešava u toku dana ili u toku noći, jer su 100 % osetljivosti jer je potpuno neotporna na po- noćne poplave značajno opasnije po stanovništvo. plave, dok osetljivost kuća od opeke zidane u pro- Godišnja vremenska odrednica je važna zbog peri- dužnom malteru raste linearno sa dubinom vode, oda godine u kome se dešava poplava. Na primer, ali ne prelazi 30 %. ako se poplava dešava u zimskom, vanvegetacio- nom periodu, direktna šteta po jare kulture ne po-

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 61 stoji, dok je indirektna šteta iskazana u povećanju je talvega (linija najnižih tačaka korita reke), oba- troškova ponovne obrade zemljišta. Nasuprot to- le, nasipa i slično. me, ako je ista kultura izložena poplavi u toku leta, Hidrološko-hidraulički podaci proizlaze, odnosno pred žetvu, direktna šteta na jaroj kulturi je zna- ekstrahuju se iz međusobnih relacija topografskih, čajno veća i bliža potpunoj šteti24. Takođe, ako se meteoroloških i hidrogeoloških podataka, kao i po- poplava stambenog objekta dešava u toku zime, dataka o vrsti i stanju korita vodotoka. Na osnovu daleko je veća indirektna šteta zbog nemogućnosti serija meteorološko-klimatskih podataka o pada- dugotrajnog korišćenja objekta za stanovanje nego vinama, vlažnosti vazduha i zemljišta, jačinama, da se poplava desila u toku proleća ili leta, kada se učestalosti i pravcima vetrova, evapotranspiraciji vlažni zidovi brže suše. itd., statističkom obradom, za određenu verovat- noću prevazilaženja pojave, određuje se merodavna visina padavina, intenzitet i vreme trajanja. 6.4.1. Ulazni podaci za određivanje U daljoj obradi, uz pomoć topografskih karakte- rizika od poplava ristika, kao i seta podataka o površini (vegetacija, pedološka podloga, geološka podloga, izgrađenost, erozioni procesi itd.), određuje se specifični oticaj Ulazni podaci za izradu karti ugroženosti, rizika i sa sliva. Ova obrada podrazumeva korišćenje ma- potencijala šteta mogu se podeliti na topografske, tematičkog modela padavine-oticaj, pomoću kojeg hidrološko-hidrauličke, katastarske, planskoteh- se merodavne padavine transformišu u oticaj. ničke, društvene i ekonomske. U daljem postupku, od oticaja na slivu, pomoću Analiza rizika od poplava kompleksan je, obiman i hidrauličkih modela, na modelu terena određuje zahtevan proces, koji zahteva veliki broj različitih se merodavna voda koja, u zavisnosti od tipa hi- vrsta podataka, a odlikuje se potprocesima koji su drauličkog modela koji se koristi za proračun, mo- uzajamno višestruko povezani. Po obimnosti ula- že imati: urez vodne linije u teren, dubinu poplav- znih podataka ističe se postupak određivanja tro- nih voda, brzinu poplavnih voda, vremensku ras- dimenzionalnog modela terena sliva. podelu plavljenja, kao i simulaciju propagacije po- Analiza topografskih podataka treba da rezultira plavnog talasa. trodimenzionalnim modelom terena (3D model) slivnog područja. Posebna pažnja posvećuje se li- nijama koncentracije voda, odnosno povremenim i 6.4.2. SWOT/PESTLE analiza stalnim vodenim tokovima u slivu, jer su ti podaci u identifikaciji receptora od najvećeg značaja za kvalitetan hidraulički model vodotoka. Izrada 3D modela terena moguća je na dva osnovna načina. Prvi način je pomoću me- Kriterijumi za određivanje rizika od poplava iska- tode profila, kada se na osnovu linijskog niza tača- zani su kao posledice štetnog dejstva poplavnih ka formiraju karakteristični profili zemljišta sa vi- voda na ljudski život i zdravlje, kao i na određe- sinskom predstavom, a teren između dva profila se no materijalno ili drugo dobro izloženo tom štet- određuje nekom od metoda aproksimacije. Drugi nom dejstvu. Kako je već pomenuto, u zavisnosti način je izrada TIN modela terena (Triangular Irre- od smera njihovog dejstva, kriterijumi mogu bi- gular Network) na osnovu velikog broja visinskih ti receptori ili emitori rizika od poplava. Grubo se tačaka, pri čemu se teren između tri susedne tačke mogu podeliti na receptore stanovništva, imovine određuje u obliku nepravilnih trouglova, koji pred- i životne sredine. Generalno, najkompleksniji postavljaju ravni terena ograničene sa po tri sused- sao određivanja rizika jeste određivanje receptora ne tačke. Mreža takvih nepravilnih trouglova pred- i emitera. Taj proces je kompleksan zbog velikog stavlja model terena, a preciznost modela zavisi od broja podataka, njihove raznovrsnosti i značajno gustine tačaka i dodatne pokrivenosti tačkama to- različitih efekata poplave na njih. Zbog toga ovaj pografskih pojava, kao što su nasipi, putevi, kanali, proces zahteva multidisciplinarni pristup i učešće zaravni, useci i drugi oblici fizičkog modela terena, velikog broja struka. gde se oblik terena naglo menja. Model koji kori- Sam proces zasnovan je na SWOT/PESTLE analizi, sti profile nije pogodan za izradu 3D modela terena koja se sastoji od dva filtera kroz koje se propušta- sliva, nego isključivo za 3D modele korita i zaravni ju informacije i činjenice (slika70) obala do uzvišenja. Naime, aproksimiranje terena Prvi, ulazni filter je PESTLE analiza, koja traži pot- na većim udaljenostima primenljivo je za dugačke punu multidisciplinarnost u procesu. Sam naziv po- linijske topografske oblike, gde su jasno izražene tiče od prvih slova reči iz engleskog jezika: Political - sličnosti između profilskih osobina kao što su lini- politički, Economic - ekonomski, Social - društveni, Technical -- tehnički, Legal - pravni i Environmen- tal - životna sredina, što i objašnjava neophodnu multidisciplinarnost. Na taj način određena proble- 24 Potpuna šteta u poljoprivredi, na oranicama, ne postoji, jer ako je rod uništen 100 % pred samu žetvu, tada se šteta računa kao ukupna vrednost matika se i posmatra upravo sa svih ovih aspekata. proizvodnje umanjena za troškove žetve. PESTLE filter predstavlja razlaganje uticaja poplava

62 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava ne biotope, a u smislu kulturne sredine, poplavljenim objektima pod zaštitom; • kriterijumi stanovništva, izraženi ukupnim štetnim dejstvom na direktne potrebe i uslove života stanovništva na poplavljenom području, i • društvene kriterijume, koji predstavljaju štetu prouzrokovanu nemogućnošću kori- šćenja javnog servisa i drugih javnih službi, kao što su škole, zdravstvene ustanove, pozo- rišta, bioskopi, javne gradske službe i slično. U Velikoj Britaniji, za procenu ugroženosti, rizika od poplava i potencijala šteta na nacionalnom nivou koristi se samo scenario za povratni period od 100 godina i na taj način ustanovljava generalna ugroženost od poplava iz vodotoka i poplava iza- Slika 70: Šematski prikaz procesa SWOT/PESTLE zvanih plimnim talasima. analize u postupku određivanja receptora (Izvor: U Nemačkoj se koristi više različitih metodologi- Višekriterijumska analiza varijanti rekonstrukcije ja. Tako se u Bavarskoj koristi metod zasnovan na vodozahvatnog sistema, R. Bajčetić, magistarski rad) korišćenju zemljišta, a u Baden Virtembergu metodologija zasnovana na prostornim planskim do- kumentima i obimnim istorijskim podacima o poplavama i štetama u prošlosti. Metodologija razvi- i izdvajanje svih faktora na koje poplava ima uticaj. jena na Tehničkom univerzitetu u Hamburgu kar- U daljem postupku svi faktori se kroz SWOT ana- te ugroženosti, rizika i potencijala šteta tumači sa- lizu razlažu na one na koje poplava ima pozitivan mo kao deo složenog sistema za podršku u odlu- uticaj i one na koje poplava ima negativan uticaj. čivanju o sprečavanju ili umanjenju posledica od Faktori se razlažu i na osnovu toga da li je taj uti- štetnog dejstva voda26. caj direktan, odnosno da li potiče od same poplave, Evropska komisija je tokom 2008. godine ustano- ili je indirektan. Pozitivni uticaji iz sistema i okru- vila potrebu za pokretanje projekta koji treba da ženja su prednosti i mogućnosti, dok su negativni reši problematiku prirodnih hazardnih pojava, kao slabosti i pretnje (Strenghts, Weaknesses, Opportu- i hazarda izazvanih ljudskim aktivnostima. U tom nities, Threats). Ukoliko izdvojeni faktori mogu pre- smislu, 1. januara 2009. godine zvanično je zapo- trpeti direktnu ili indirektnu štetu od hazarda, tada čet projekat SAFER (Services and Aplications For nedvosmisleno predstavljaju receptore. Emergency Response), kao poseban deo inicijative GMES (Global Monitoring for Environment and Se- curity)27. Osim poplava, SAFER projekat obuhvata 6.4.3. Određivanje rizika od poplava zemljotrese, klizišta, oluje, požare, tehnološke katastrofe i vulkane. Metodologija koju je razvila Infoterra, kao koordi- Jedinstvena metodologija za određivanje rizika od nator više privatnih kompanija za potrebe SAFER poplava ne postoji, ali jedan od najkomplesnijih i projekta, ima predlog uniformne strukture proce- najsveobuhvatnijih modela razvilo je Ministarstvo sa. Prema potrebnoj preciznosti i značaju pojedi- životne sredine Republike Češke. Po tom modelu, nih potencijalno plavnih zona, izdvojenaa su tri procena rizika i potencijala šteta od poplava vrši se osnovna nivoa modela procene. za tri scenarija, za povratne periode 5, 20 i 100 go- Osnovni nivo je BEAM (Basic European Asset dina, a receptori se grupišu u četiri osnovne grupe25: Map), koji kao rezultat daje monetarno prostornu • ekonomski kriterijumi, koji se izražava- kartu rasporeda šteta na poplavljenim područjima ju ukupnom materijalnom direktnom i in- većeg opsega, više prezentacionog karaktera. Ula- direktnom štetom; zni podaci su manje precizne podloge veće razme- • kriterijumi zaštite životne i kulturne re sa grubim podacima o vrsti korišćenja zemljišta. sredine, koji se u smislu životne sredine Monetarni iskazi šteta daju se u nekoliko dijapazo- izražavaju procesima erozije i akumulira- na, za sve receptore zajedno28. nja materijala, razlivanjem štetnih zagađu- jućih materijala pod dejstvom poplave, kao i dejstvom samih poplavnih voda na zaštiće-

26 Pasche, E., Lawson, N., Ashley, R., Schertzer, D., (2008). 27 http://www.emergencyresponse.eu. 25 Ministerstvo životního prostředí (2011). 28 Muller, M., Assmann, A., Kraft-Holzhauer, V. (2010).

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 63 Precizniji nivo, sa više detalja, jeste HiRAM (High 6.5. Primer određivanja Resolution Asset Map). Odlikuje ga izdvajanje po- rizika od poplava jedinačnih, sa stanovišta poplave značajnih objekata, analiza naseljenih mesta po kvartovima i ko- rišćenje zemljišta sa daleko većom preciznošću, pa Na primeru naselja Petrovaradin prikazan je poje od velike pomoći za izradu lokalnih razvojnih stupak određivanja rizika. Merodavna kota velikih planova, ali i određivanje prioriteta i pravaca po- voda uzeta je kao poplavna voda povratnog perio- tencijalne evakuacije stanovništva. da prevazilaženja od 1 000 godina. Na osnovu mo- Najdetaljniji nivo koji pokriva najmanju površinu je dela terena (slika 71), određene su linija ureza vo- AM+ (Asset Map PLUS). Detaljnost u urbanim zona- de i dubine poplavnih voda (slika 72) i karta ugro- ma je do nivoa pojedinačnog objekta, a na poljopri- ženosti od poplava prema dubinskim zonama po- vrednim i šumskim zemljištima do nivoa parcele, plavne vode (slika 73). odnosno kulture. AM+ koristi podatke katastra ne- SWOT/PESTLE analizom podataka o korišćenju ze- pokretnosti za svaki objekat, odnosno parcelu po- mljišta (slika 74), infrastrukturnih objekata, stano- naosob, a opravdanost ima u slučaju kartiranja rizi- vanja, zaštićenih dobara i drugo, analizirano je po- ka i potencijala šteta na ugroženim kulturno-istorij- dručje i potencijalne štete. Definisan je veći broj skim celinama od neprocenjivog značaja. receptora, raspoređenih u osam receptorskih gru- U Srbiji su do sad rađena dva projekta u vezi sa pa prema sličnosti šteta, uticaja i načina za sma- određivanjem rizika od poplava. Prvi projekat deo njenje rizika od poplava za te receptore. je većeg projekta Danube Floodrisk, čiji je cilj odre- Prva grupa su stambeni objekti, koji obuhvataju đivanje ugroženosti i rizika i njihovo mapiranje za pojedinačne privatne kuće, kolektivno višespratno osnovno korito reke Dunav, bez širenja na pritoke. stanovanje i vikend-objekte. Druga grupa je privre- Određivani su rizici od poplava u verovatnoćama da, koja obuhvata industrijske objekte, pokrivena velikih voda i ekstremnih poplava, odnosno doga- skladišta, stovarišta, pomoćne objekte, prodavni- đaja koji prevazilaze verovatnoću pojave od 100 i 1 ce itd. Treća grupa su javne službe i objekti javnih 000 godina. Zoniranje plavnih zona vršeno je pre- službi, kao što su: bolnice, domovi zdravlja, škole, ma dubinama vode u tim zonama, za utvrđene ve- dečiji vrtići, domovi za stara lica, objekti policije, rovatnoće. Drugi projekat je SoFPAS (Study of Flo- objekti lokalne samouprave, crkveni objekti, spe- od Prone Area in Serbia), odnosno Studija plavnih cijalni objekti itd. Četvrta grupa su objekti infra- površina u Srbiji, a pokriva teritorije Velike, Zapad- strukture, gde su grupisani objekti drumskog i že- ne i Južne Morave sa 17 pritoka. Podaci o stanov- lezničkog saobraćaja, dalekovodi, trafostanice, vo- ništvu, korišćenju zemljišta i infrastrukturi dobijeni dovodna mreža, gasovodi itd. Petu grupu čine po- su delom od organa lokalnih samouprava, a delom ljoprivredna i šumska zemljišta, gde su kao poseb- od drugih institucija, kao što su Republički geodet- ni receptori izdvojene oranice, voćnjaci, vinogradi, ski zavod (RGZ) i Zavod za statistiku Republike Sr- pašnjaci i livade, listopadne i četinarske šume, šu- bije (RZS). Van naseljenih mesta, korišćene su Ma- me EA topole, rasadnici itd. Šesta grupa su objek- pe korišćenja zemljišta (Corine Land Cover maps)29. ti vodoprivredne infrastrukture, kao što su: nasi- Zajednička karakteristika oba projekta je 1D model pi, crpne stanice, ustave, vodno zemljište itd. Sed- poplava, čija je jedina dimenzija dubina vode, dok mu grupu, nazvanu životna sredina, čine: zaštiće- brzina vode u plavnim zonama nije određivana. U pojedinim nacionalnim metodologijama u Evropskoj uniji potencijal šteta je izjednačen sa ri- zikom tako što je nemonetarna i bezdimenzionalna vrednost rizika pomnožena sa tržišnom vred- nošću receptora i na taj način je postignuta mone- tarizacija rizika. Veliko je pitanje kako kvalitativ- no izražene štete ili nematerijalne štete mogu biti monetarizovane ili kako se monetarizuje vrednost izgubljenog ljudskog života.

Slika 71: Model terena

29 Federal Environment Agency (2006).

64 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 72: Karta dubina poplavnih voda Slika 73: Karta ugroženosti – hazarda

Slika 74: Korišćenje površina

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 65 Slika 75: Prostorni raspored i gustina stanovništva po kvartovima

na prirodna dobra, zaštićena kulturno-istorijska Prostorna analiza rizika pojedinačnih receptora dobra, zone sanitarne zaštite, evidentirane divlje i grupisanje u rizike receptorskih grupa izvršeni deponije, benzinske pumpe, skladišta hemijskih su GIS alatima za rastersku tačku dimenzija 1 x sredstava itd. Poslednju, osmu grupu čini najvaž- 1 metar, što omogućava identifikovanje svih poje- niji recipijent, a to je stanovništvo (slika 75), ali su dinačnih receptora iz receptorske liste, kao i kvali- osim njega u ovoj grupi i receptori indirektnih šte- tetan i precizan prikaz pojedinačnih i ukupnih rita zbog nemogućnosti obavljanja javnih funkcija zika (slika 76) od poplava. Izabran je model sa de- prema stanovništvu. vet nivoa rizika. Prema prethodno opisanoj metodologiji, a na Hi- RAM nivou preciznosti, određeni su receptori i receptorske grupe, kao i njihovi parametri dubinske osetljivosti i izloženosti receptora za poplave povratnog perioda od 1 000 godina.

Slika 76: Pojedinačni rizici receptorskih grupa i ukupan rizik

66 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 7. Obaveze i mogućnosti lokalne samouprave

7.1. Podela nadležnosti va, koja mora da obezbedi koordinaciju svih obla- i obaveza učešća u sti ljudske aktivnosti koje nisu pretežno u sekto- ru voda. To je od velike važnosti, jer se efekti proti- protiverozionim verozionih radova i mera mogu ugroziti pojedinim radovima i merama aktivnostima. Naime, svi koji na bilo koji način koriste zemljište moraju imati obavezu učestvovanja Srbija ima mnogo problema sa bezbrojnim bujič- u realizaciji sistema protiverozione zaštite. nim jarugama i potocima koji su posledica bujič- Radovi na uređenju bujica i zaštiti od erozije obu- nih kiša velikog intenziteta i kratkog trajanja, zbog hvataju svojim efektima celokupnu slivnu površi- čega ostvaruju jak i razoran efekat, što je ujedno nu. Zadatak i osnovni cilj te vrste radova je smanji- i osnovni razlog zašto je problem zaštite od buji- vanje intenziteta erozije i pronosa (transporta) naca u Srbiji bio prioritetni zadatak i u uslovima kri- nosa. Osim smanjivanja intenziteta zasipanja vo- ze i nemaštine. dotoka, akumulacija, zaštite saobraćajnica i drugih Ostvareni efekti su bili dobri, pa je danas malo objekata državne i lokalne infrastrukture, značaj- onih koji se sećaju svojih predela pre više od pede- ni efekti se ostvaruju povećanjem proizvodne spo- set godina i misle da je tako bilo oduvek. Sa dru- sobnosti zemljišta. ge strane, priroda surovo kažnjava svaki zaborav U periodu od 1930. do 1965. godine, finansiranje bilo običnog čoveka ili državnog službenika koji u čitavog kompleksa radova na uređenju bujica i opisu posla ima i brigu o problemu erozije i bujica. zaštiti od erozije sprovođeno je na osnovu Zako- Naime, prema zakonskim odredbama, svaki zna- na o uređenju bujica i zaštite od erozije, bez obzi- čajan objekat mora da od studije do projekta ima ra na primarnu zaštitnu namenu izvedenih rado- jasno definisanu ugroženost bujicama i erozijom, va i sprovedene mere. Realizacija započetih i pla- kao i potrebna rešenja i analizu udela u troškovi- niranih radova nastavljena je, ali su problemi na- ma, koji se dele na više subjekata. stali u vezi sa nejasno definisanim obavezama ko- Zaštita od erozije i bujica je preduslov za stabilno je su odredbama Zakona o vodama prenete na ko- i održivo korišćenje zemljišta i bezbednost od če- risnike efekata zaštitnih radova. stih razornih bujičnih poplava. Zato ona mora biti Ta vrsta efekata se posebno odnosi na kompleks ugrađena u strateške planove od nivoa države do bioloških i biotehničkih radova koji se izvode na nivoa lokalne samouprave i pojedinca. Na prvom zemljištu koje ima vlasnika ili korisnika koji ubira mestu mora biti uređena zakonodavna regulati- prihode i ima sve ostale poreske i druge obaveze.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 67 Zbog toga je i prethodnim zakonima, što je preuze- stema zaštite. Procena je urađena na osnovu dosa- to i Zakonom o vodama, definisana obaveza kori- dašnje prakse i očekivanih promena koje su uslov- snika i vlasnika eroziji podložnog zemljišta da svo- ljene odredbama Zakona o vodama. Procena uče- jim radom učestvuju u ovoj vrsti radova. šća subjekata obveznika realizacije protiverozione Lokalna samouprava, i prema prethodnom i prema zaštite prikazana je u tabeli 4. važećem Zakonu o vodama, ima eksplicitnu obave- Udeo pojedinih subjekata u protiverozionoj zaštiti zu da proglasi „eroziona područja” na svojoj teritoriji je procenjen na osnovu sumiranja podataka o izve- i da na njima propiše i sprovede mere protiverozio- denim radovima (tabela 4) i procene ko su korisni- nog gazdovanja, koje pripada grupi neinvesticionih ci tih radova danas. Novi korisnici zaštite od bujica mera koje sprovode vlasnici i korisnici zemljišta. i erozije su Zakonom o vodama u obavezi da uče- S obzirom na to da zaštitni efekti protiverozionih stvuju u troškovima i prethodno navedeni odnosi radova direktno ili posredno štite razne objekte, će se promeniti. naselja, sobraćajnice i drugo, definisana je obave- Navedene obaveze koje su dodeljene lokalnoj sa- za svih subjekata da učestvuju u planiranju, finan- moupravi sadrže i obavezu izrade operativnih pla- siranju, izvođenju i održavanju ove vrste radova. nova za odbranu od voda II reda, koje su po pravilu Zakon o vodama je obaveze izvođenja radova i bujičnog karaktera. Metodologija za izradu tih pla- sprovođenja mera u oblasti uređenja bujica i zašti- nova sadrži sve podloge i podatke koji su obaveza te od erozije podelio na sledeći način: javnih vodoprivrednih preduzeća, kojima je obave- • Direkcija za vode gazduje vodama i izrađu- za izrade tih podloga i podataka odložena za 2017. je strategiju uređenja oblasti voda, u kojoj je godinu. Lokalna samouprava je po tom pitanju su- deo posvećen zaštiti od štetnog dejstva voda očena sa brojnim problemima. Naime, metodologi- usmeren ka zaštiti od bujica i erozije; ja za ovu vrstu planova je uvrstila kategoriju neo- • sva javna preduzeća izrađuju i održavaju dbranjivo i nepredvidivo, kojom se najčešće defini- protiverozione sisteme koji ugrožavaju nji- še nemogućnost odbrane od bujica. Postoji i obave- hove objekte (puteve, železničke pruge, na- za saradnje sa odgovornim licima koja su republič- selja, akumulacije, vodovode, dalekovode, kim operativnim planom određena za vode I reda gasovode, šume i drugo), kao i objekte koji koje su na teritoriji opštine. su im predati na održavanje; Komandanti štabova za vanredne situacije koji po- • lokalna samouprava proglašava „eroziona krivaju odbranu od svih mogućih pojava najčešće područja” i sprovodi primenu protiverozio- nemaju dovoljno stručnih ljudi koji bi na pravi na- nih mera na svojoj teritoriji; čin reagovali na najavu mogućih bujičnih poplava. • lokalna samouprava planira, finansira, ure- Republički operativni plan je izrađen za vode I re- đuje i održava objekte na bujicama koje su da i nije primeren malim bujičnim vodotocima. Od pretežno vode II reda. poplava na Dunavu, Savi i drugim velikim rekama Kako se potreba za učešćem pojedinih subjekata odbrana je moguća, jer postoji „vremenska rezer- u izradi i održavanju protiverozionog sistema za- va” između 3 i 30 dana zbog sporosti dolaska po- štite razlikuje od slučaja do slučaja, može se sa- plavnog talasa, kvalitetnih prognostičkih metoda i mo izvršiti procena potrebnog učešća i raspodela međudržavne saradnje u oblasti poplava i razme- obaveza u izradi i održavanju protiverozionog sine informacija o poplavnim talasima.

Redni Subjekti koji sprovode Tehnički Biološki i biotehnički Protiverozione mere broj protiverozionu zaštitu objekti radovi Direkcija za vode i javna 1. 30 % 30 % Propisuje i kontroliše vodoprivredna preduzeća Sprovode prema naloženim 2. Javna preduzeća za saobraćaj 15 % 10 % obavezama Javna preduzeća za Sprovode prema naloženim 3. 20 % 10 % elektroprivredu (EPS) obavezama Sprovode prema naloženim 4. Javna preduzeća za šumarstvo 5 % 40 % obavezama

5. Lokalna samouprava 30 % 10 % 100 %

Tabela 4: Učešće subjekata u sprovođenju protiverozionih radova i mera

68 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 7.2. Obaveze lokalne njenja korita u periodu maksimalnih proticaja za samouprave u određivanju veliku reku i bujični tok. Šrafurom je označen prostor korita kroz koji proti- plavnih zona i zona rizika če skoro celokupan proticaj velike vode. Inundaci- oni prostor velikih vodotoka se pretežno koristi za Zakon o vodama (ZoV) definisao je da plavne zone šumsku proizvodnju i brzina toka tim delovima ko- određuje država preko svojih javnih vodoprivred- rita je mala. U inundaciji velikih vodotoka zabranje- nih preduzeća, ali je taj posao tek u začetku i pi- no je građenje objekata koji ometaju protok vode. tanje je kada će biti završen. Na drugoj strani, lo- Sa bujičnim tokovima je sasvim drugačije. U vre- kalna samouprava ima obavezu da prilikom izrade me malih i srednjih voda, to su male reke i poto- urbanističkih (generalnog i regulacionog) prostor- ci u kojima je dubina vode nekoliko desetina centi- nih planova u njih ugradi plavne zone čije je ko- metara, a širina korita male i srednje vode je sraz- rišćenje ograničeno, posebno zato što su prostori merno mala. Kada naiđe bujična poplava, ona se duž vodotoka najatraktivniji za izgradnju objeka- izlije u inundaciju, kojom tada protiče skoro celo- ta i saobraćajnica. kupan proticaj. Ta obaveza je odlagana za kasnije sa obrazlože- U slučaju neuređenih bujičnih vodotoka plavna zo- njem da su troškovi određivanja plavnih zona veli- na je sama inundacija. Praksa je odredila kriteriju- ki i da prevazilaze raspoloživi budžet za izradu ur- me ugroženosti od poplava prema povratnom pe- banističkog plana. riodu velikih voda. To su uglavnom 10 % (jednom Zbog toga je prisutna činjenica da se tokom izra- u deset godina), 2 % (jednom u pedeset godina), 1 de urbanistikih planova minimizira potencijal- % (jednom u stotinu godina) i u ređem povratnom no plavno područje, posebno u slučaju neuređenih periodu. Navedeni različiti kriterijumi su uslovlje- bujičnih tokova. ni potencijalnom štetom od poplava. Na toj osnovi Zato su širom Srbije izgrađeni brojni objekti nepo- se planira namena površina uz vodotoke, kao i posredno uz osnovno korito vodotoka, pa se tek na- trebni zaštitni objekti ukoliko je prostor potreban kon poplave ili bujice utvrdi da se nalaze u plavnoj za značajnije objekte. zoni ili zoni bujičnog razaranja. Kada je reč o velikim regulisanim vodotocima, po- Bujične poplave koje su pogodile evropske zemlje tencijalno plavne površine su one na branjenoj stra- tokom poslednje decenije ukazale su na niz zablu- ni. Ta realnost se shvati tek kada je odbrambeni si- da o istovetnosti principa određivanja plavnih zo- stem probijen. Sasvim osnovano se postavlja pita- na za velike vodotoke i bujične tokove. nje šta je u moći lokalne samouprave u ovoj oblasti, Veliki vodotoci su vekovima uređivani prvenstve- koja zahteva pripremu i izradu prethodno opisanih no za potrebe plovnog transporta, a tek potom za geodetskih podloga, kao i pratećih hidroloških i hi- odbranu od poplava. Izgradnjom nasipa na prirod- drauličkih podloga. Zakon o vanrednim situacijama no plavnom zemljištu sužavano je korito vodoto- je propisao obavezu izrade mape rizika, koja obuka. Na taj način je ostvareno oslobađanje velikih hvata i rizik od poplava. Tu mapu je nemoguće izra- prostora za druge namene, a stvoreni su uslovi za diti bez prethodno određene plavne zone. bezbednu plovidbu i tokom velikih voda koje su se Lokalna samouprava može da uradi značajan deo izlivale u inundacioni prostor. posla u ovoj oblasti, a njeni rezultati će ublažiti gru- S druge strane, bujični vodotoci su uređivani siste- be greške koje su do sada nanele velike štete. Ne mima čvrstih objekata (pregrade, regulacije i slič- postoji lokalna samouprava koja tokom svake godi- no) ili uopšte nisu uređivani, jer ih zaista ima bez- ne nije nekoliko puta ugrožena poplavama i šteta- broj. Na slici 77. prikazana je uporedna šema pu- ma od malih bujičnih tokova. Svaka od tih poplava ima jasno prepoznatljiv domet i zahvat plavne zo-

Slika 77: Šema punjenja korita u periodu maksimalnih proticaja za veliku reku i bujični tok

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 69 Slika 78: Plavljenje poljoprivrednog zemljišta Slika 79: Plavljenje saobraćajnica је lako evidentirati i fotografisati

ne. Svedoci tih poplava su stanovnici poplavljenog plavina i mesta razaranja od bujica. Tu su dobro- područja i ljudi iz lokalne samouprave čija je duž- došle fotografije jer isključuju subjektivne greške. nost odbrana od poplava ili procena štete. Danas je Nekoliko primera na sledećim fotografijama lakše sve više prisutna i raznovrsna foto-dokumentacija. će objasniti mogućnosti preliminarnog orijentaci- Na osnovu poznavanja sopstvenog područja, nema onog određivanja plavnih zona (slika 78). razloga da se u karte i planove ne unesu podaci o Poplave koje ulaze u naselja posebno su opasne, zabeleženim plavljenjima. Te zabeležene poplave jer prethodno poplave saobraćajnice koje su najče- je moguće klasifikovati u nekoliko klasa: šće jedini put za evakuaciju i dostavljanje pomo- I klasu plavnih površina čine površine koje se ći (slika 79). plave redovno tokom svake godine; Bujične naplavine su posebno opasne jer sav bujič- II klasu čine površine koje se plave u razmaku ni nanos ostane istaložen u koritu koje tako izgubi od pet do deset godina; svaku sposobnost oticanja voda, a bujične naplavi- III klasu čine površine koje se plave jednom u ne potrebno je evidentirati na mestima na kojima pedeset do stotinu godina. se redovno javljaju (slika 80). Prve dve klase je lako identifikovati i označiti na karti, dok je za domet treće klase potrebno stručno znanje. Međutim, činjenica je da se ta zona nalazi neposredno uz drugu klasu, pa je i nju moguće pri- bližno identifikovati. Identifikovanim plavnim površinama treba dodati i karakter poplave koji se jednostavno može podeliti na: • plavljenje, • rušenje, • razaranje. To je osnovna klasifikacija vrste rizika od poplava koja je sasvim dostupna resursima svake lokalne samouprave. Kada je reč o velikim rekama, lokalna samouprava je direktno upućena na saradnju sa javnim vodoprivrednim preduzećem nadležnim za sektor za- štitnih objekata koji štite tu lokalnu samoupravu. Kako je najčešći slučaj da su značajne poljoprivredne površine i delovi naselja ispod nivoa velike vode i opasnost od proboja nasipa je uvek prisutna, lokalna samouprava mora da izvrši procenu rizika od poplava za delove svoje teritorije i značajne objekte. Slika 80: Bujična plavna zona – naplavište bujice Potrebno je da poverenici obeleže liniju do koje se izlivaju velike vode, kao i položaje nanosnih na-

70 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava 7.3. RHMZ kao podrška građanima. To je jednostavna informacija (sunča- pravovremenoj reakciji no, kiša, vetar i slično). Od posebne važnosti su dva linka – meteo i hidro na bujice – mogućnosti alarm. Hidroalarm ima veliku važnost u oblasti i ograničenja poplava velikih reka, ali nije uprotrebljiv za bujice. Meteoalarm jeste važan, jer upozorava na prisustvo Izvor podataka za planiranje odbrane je osmatrač- ili dolazak neke od meteoroloških pojava (visoke ili ki sistem Republičkog hidrometeorološkog zavoda niske temperature, pljuskovite kiše, jak ili olujni ve- (RHMZ). Taj sistem je podeljen na dva dela, mete- tar i drugo), po regionima. To je korisna informaci- orološki i hidrološki. Obaveze RHMZ-a su precizi- ja za opštine u regionu, jer omogućava planiranje rane zakonima i u potpunosti obuhvataju potrebe određenih i mogućih aktivnosti za sprečavanje ha- prognoze vremenskih prilika i hidrološke progno- zarda, kao što su bujice nakon jakih kiša. ze, Svi podaci i prognoze su javno dostupni na saj- Za lokalne samouprave su posebno važne stranice tu RHMZ-a: http://www.hidmet.gov.rs/ (slika 81). sajta sa numeričkom prognozom. Savet za stručnja- Tu se nalaze linkovi za izveštaje o vodostanju za ke ili dobre poznavaoce meteorologije je da odaberu sve hidrološke stanice u Srbiji, sistematizovane po stranicu meteograma, sa dve vrste prognoza, koje slivovima. Klikom na oznaku stanice na karti do- su određene prognostičkim modelima ETA i WRF– bijaju se detaljni podaci o stanici. Važno je znati NMM. Oba modela svetski su priznata i rezultat su da li se podaci šalju automatski ili se na drugi na- razvoja numeričke prognoze koju, po mestu nastan- čin beleže. Danas su retke stanice koje imaju samo ka, u svetu nazivaju „beogradska škola”. vodomernu letvu koja se očitava jednom dnevno. ETA model daje petodnevnu prognozu za 29 grado- Osnovni problem mreže hidrometrijskih stanica je va u Srbiji i 46 evropskih gradova. Korak ETA mode- to što osmatraju podatke samo na velikim tokovi- la je 6 sati i prognoza ima više od 85 % pouzdanosti. ma i rekama. Manje od deset hidrometrijskih pro- WRF–NMM model daje prognozu za tri dana sa kora- fila je na tokovima manje površine od 100 km², a kom od jedan sat. Za razliku od ETA modela, ovaj mo- ta vrsta tokova je osnova za bilo kakvo planiranje del različitim bojama označava vrstu padavina (kiša, odbrane od bujica. sneg, led idr.). Pouzdanost ovog modela je blizu 95 %. Meteorološko osmatranje je takođe osmišljeno na Kao primer poslužiće dva meteograma za područ- trideset stanica na kojima se vrši meteorološko ja pogođena majskim poplavama, za Sjenicu (slika osmatranje i merenje intenziteta kiša. Tu je i veliki 82) i za Loznicu (slika 83). broj običnih kišomera koji su dovoljni da se dobiju Na oba prikazana meteograma se vidi da je ono što tačniji podaci o ukupno paloj kiši. je prognozirano i ostvareno. Ti meteogrami ne za- Sajt RHMZ-a ima i obične prognostičke linkove ko- htevaju mnogo znanja i vremena za proveru stani- ji ne sadrže puno podataka i namenjeni su običnim ca sa kojih najčešće dolaze nepogode.

Slika 81: Izgled stranice numeričke prognoze RHMZ na: http://www.hidmet.gov.rs/

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 71 Slika 82: ETA model za Sjenicu od 12. do 16. maja.2014. godine

Na sajtu RHMZ-a postoji stranica sa slikama ra- je da dodatno koriste i hrvatske radare, jer oni za- darskog osmatranja koje u Srbiji postoji odavno, hvataju prostor od Ljubljane do Beograda. ali je bilo namensko za odbranu od grada. Ceo si- RHMZ za sada ima samo dva meteorološka radara stem protivgradnih radara je preuzet od Sektora za namenjena za osmatranje padavina i prognozu po- vanredne situacije, ali se i te radarske slike nalaze plava. Prognostički korak je tri sata. na sajtu. Na toj stranici su i linkovi za radarske sli- Radarske slike samo su slike i ne mogu da posluže ke susednih zemalja. Za zapadne opštine najbolje za bilo kakvu analizu, ali je od značaja mogućnost praćenja kretanja oblačnih ćelija sa korakom od 15

Slika 83: WRF-NMM prognoza za Loznicu od 13. do 15. maja 2014. godine

72 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 84: Radarska slika radara „Košutnjak” Slika 85: Kompozitni radarski snimak od 14. maja 2014. godine od 14. maja 2014. godine

minuta. Raznim bojama na snimku su označene ra- stala oko 17:00 i da je za ta četiri sata, na površini zličite refleksije oblaka, izražene u Db. Najveća re- od oko 300 km², palo u proseku 150 mm kiše. fleksivnost otkriva i najopasnije ćelije, a na slikama Na toj osnovi je razvijena i metoda za pravovre- 84. i 85. jasno je vidljivo da su te oblačne ćelije male menu najavu pljuskovitih kiša uz upotrebu radar- površine u odnosu na ukupnu oblačnu masu. skog osmatranja. Nažalost, ta metoda još nije zaži- Razlike postoje i među samim vrstama radara, vela u Srbiji, uglavnom zbog nejasnog objašnjenja mada im je rad zasnovan na istim principima. Dve da je reč o „beznačajnim” i malim bujičnim popla- radarske slike pokazuju da su svi kišni oblaci ko- vama i da je nepotrebno radarske osmatračke cen- ji su na zemlju izručili katastrofalne padavine sni- tre popunjavati novim ljudima jer taj zadatak zah- mljeni i arhivirani. Slike 84. i 85. su iz perioda ve- teva drugačiju obradu podataka u odnosu na pro- likih padavina od 14. maja 2014. godine, a vidljive tivgradno osmatranje, što direktno znači nove lju- su i lokacije jakih oblačnih ćelija. de i opremu za taj zadatak. Navedena mogućnost nije ništa novo. Nakon kata- U državama koje su prihvatile takav koncept otiš- strofalne bujične poplave na reci Vlasini od 26. juna lo se u potpuno drugu krajnost. Numeričke metode 1988. godine samo su dve kišomerne stanice preži- prilagođene su velikim rekama i dogodilo se ono vele katastrofu, a sve ostale su zbrisane zajedno sa što je bilo izvesno. Naime, kada se fokusiraju ma- kućama. Pokušaji da se analiziraju podaci o kišama le oblačne ćelije, javlja se veliki broj podataka koji na osnovu okolnih stanica nisu dali nikakav rezultat stižu svake sekunde i kompjuter daje preciznu pro- jer su dobijeni rezultati bili smešno niskih vrednosti. gnozu sat-dva posle bujične poplave i nastale šte- Tada je prihvaćen predlog da se kiša rekonstruiše te. Naše je iskustvo da je precizan proračun u pu- pomoću zabeleženih radarskih slika. Srećna okol- nom značenju te reči gubljenje vremena i da je bo- nost je da je grupa radarskih meteorologa radila za- lje dobiti odmah manje preciznu vrednost, ali do- jedno sa stručnjacima za bujice i da su razvili me- voljne tačnosti za pravovremenu reakciju. tode koje su pomogle tom složenom poslu. Na slici Nismo jedina zemlja u svetu i u okruženju koja je 85. prikazana je rekonstruisana slika zone koju su suočena sa svojevrsnom opstrukcijom najave bu- pokrili pljuskoviti oblaci, sa naznačenim vremenom jičnih poplava uz obrazloženje da su „nepredvid- nastanka, trasom kretanja i vremenom nestanka ljive”, uz to se brzo dogode i nema vremena za od- svakog oblačnog sistema. Rekonstruisane izohije- branu, pa je jedino izgrađeni sistem zaštitnih obje- te30 kiša složile su se sa stanjem zabeleženim na te- kata prava zaštita. To se i dalje priča u vezi sa maj- renu. Utvrđeno je da je kiša počela oko 13:00 i pre- skim poplavama 2014. godine iako su zaštitni sistemi razoreni kao da ih nije ni bilo. Razmere katastrofe su bile veće od odbrambene moći izgrađe- nog sistema. Da je postojao bilo kakav sistem rane 30 Izohijete su linije na karti koje prikazuju iste visine padavina. najave i upozorenja osim lakonske rečenice „mo-

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 73 Sistem za ranu najavu bujičnih poplava na Topči- derskoj reci (slika 87 i slika 88) emitovao je tri rana alarma u skladu sa visinama kišnih padavina i vodostajima na vodomernim mestima. Takva rana najava alarmnim sistemom nadležnim služba- ma je omogućila dovoljno vremena za reakciju, pa je usledila evakuacija, čime su sprečene ljudske žr- tve u poplavi. Crvena linija na slici 88. predstavlja vodostaj na vodomernom mestu Ripanj-rampa. Sistem za ranu najavu realizovan je skromnim sredstvima, a prema oceni saveta projekta „Moni- tor 2” rangiran je na treće mesto, od devet učesni- ka na projektu. Ispred ovog projekta po rangu bile su slične projektne postavke, ali sa neuporedivo većim budžetima za realizaciju. Filozofija rane najave bujičnih poplava u realnom vremenu omogućava zainteresovanima da izgrade sopstveni sistem pravovremene najave bujica koje im prave štetu. Primera radi, sistem instaliran u Italiji, u okolini Bolcana, štiti gradić Alic i velike plantaže jabuka Slika 86: Meteorološka situacija na reci sa najskupljim zalivnim i zaštitnim sistemima. Vlasini 26. juna 1988. godine Postojeći pasivni sistem zaštite od bujice nije izdr- žao nekoliko puta i štete u gradiću i jabučaru si bile prevelike. Svaka lokalna samouprava ili ugrože- ni privredni subjekt može da odluči da instalira si- guća su mestimična izlivanja bujičnih tokova”, ve- stem pravovremene najave bujica. like štete i ljudske žrtve bi bile drastično smanje- Nepredvidljivost bujica je samo opravdanje za ne- ne. Odbrana od bujica nije samo borba na odbram- urađeno. Sasvim je jasno da u Srbiji odavno nema benoj liniji, već je to spasavanje ugroženih ljudi, dovoljno sredstava za izgradnju sistema za uređe- stoke i pokretnih dobara. Svakako da za tako ne- nje bujica i zaštitu od erozije. Rana najava bujica što sve mora biti planirano unapred, jer pravovre- se osporava pod izgovorom da je to nepredvidljivo. mena najava bujice daje dva do četiri sata vreme- Možda je to tako za nekog ko je zatvoren u četiri zi- na za reagovanje. da bez prozora. Neka svako pogleda narednu sliku 89. i zaključi da li će divlje i domaće životinje pravovremeno potražiti sklonište. 7.4. Najava bujičnih poplava u realnom vremenu

Nismo jedini koji su suočeni sa nerazumevanjem razlika o potrebnim podacima za pravovremenu najavu bujičnih poplava. I mi smo krenuli istim putem kao i oni u bogatijim ekonomijama, samo su nam na raspolaganju stajala neuporedivo manja sredstva. U okviru evropskog projekta „Monitor 2” realizova- li smo prvi sistem za ranu najavu bujica na Topči- derskoj reci. Odabir te reke je bio uslovljen činjeni- cama da je taj sliv bio dugo osmatran i da redovno plavi industrijsku zonu i železničku prugu. U slivu su instalirana dva automatska kišome- ra, a na reci dva automatska vodomera (slika 87). Svi uređaji redovno šalju svoje podatke u central- ni kompjuter i u slučaju da se dogodi neka od opa- snih i prepoznatljivih situacija, sistem će aktivirati alarm. Sistem je u funkciji od 2011. godine i stalno se unapređuje. Svi podaci su dostupni preko in- Slika 87: Položaji mernih mesta za kišu i vodostaje terneta, na svim stabilnim i mobilnim uređajima. iz sistema najave bujica u realnom vremenu

74 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Slika 88: Zabeležen bujični talas na Topčiderskoj reci

Slika 89: Beograd 30. juna 2009. godine - Svako ko je verovao u nepredvidljivost bujica, u najboljem slučaju, samo je pokisao

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 75 8. Uloga organizacija civilnog društva u poplavama

8.1. Dostupnost informacija Javnost mora biti informisana o svim relevantnim projektima i mora joj se pružiti prilika za učešće u procesu donošenja odluka. Donosioci odluka su Potpuna, tačna i blagovremena informacija osnov- slobodni da koriste znanja i stručnost javnosti. ni je preduslov za učešće javnosti u procesima od- Učešće javnosti je dobra prilika da se pobolјša kva- lučivanja u oblasti voda i životne sredine, a samo litet odlučivanja u oblasti životne sredine, promo- slobodan pristup informacijama to omogućava. To višu dobri rezultati u ovoj oblasti i da se garantuje pravo ostvarivo je na aktivan ili na pasivan način. proceduralni legitimitet. Pasivan način davanja informacija obaveza je Pravo na pravnu zaštitu: organa vlasti, koji na zahtev za traženje informaci- Javnost ima pravo na sudski ili upravni proces i je od javnog značaja mora da odgovori. pravdu protiv bilo koje stranke u slučaju kršenja Aktivan način davanja informacija takođe je ili nepridržavanja Zakona o životnoj sredini i prin- obaveza organa vlasti, ali se on ostvaruje i bez po- cipa konvencije. sebnog zahteva. U Priručniku za predstavnike javne vlasti o pristu- Konvencija o pristupu informacijama, učešću jav- pu informacijama od javnog značaja u oblasti voda nosti i pravu na pravnu zaštitu u materiji životne i životne sredine (Ignjatović, J., Đorđević, S., 2006) sredine (Arhuska konvencija, u daljem tekstu: kon- piše (citat): vencija), potpisana je 25. juna 1998. u gradu Arhu- Konvencijom je ustanovljena lista minimalnih zah- su (Danska). Zasnovana je na tri postulata: slobo- teva koji se prema organima vlasti ističu u pogledu dan pristup informacijama, učešće javnosti u do- izdavanja informacija „na zahtev” i obaveze aktiv- nošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu. nog informisanja javnosti. Navedenim minimalnim Slobodan pristup informacijama: standardima, organi javne vlasti se obavezuju da: Svaki građanin ima pravo na potpun i lak pristup • rešavaju po zahtevu za izdavanje informaci- informacijama o životnoj sredini. Vlasti imaju oba- je i izdaju informaciju „što pre”, a najkasni- vezu da prikuplјaju informacije i distribuiraju ih je u roku od mesec dana od dana podnošenja na blagovremen i transparentan način, a izuzetak zahteva. U izuzetnim slučajevima, rok za iz- može biti samo u posebnim slučajevima, kao što davanje informacije može se produžiti najvi- su pitanja odbrane, državna ili poslovna tajna, što še za još jedan mesec, uz obavezu obrazlože- je precizirano domaćim zakonodavstvima. nja za produženje roka; Učešće javnosti u donošenju odluka:

76 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava • pomognu tražiocu da uredi zahtev, ukoliko je zakonu je krivično delo, za šta je zaprećena kazna previše uopšten; do 1 godine zatvora.33 • izdaju zahtevanu informaciju u zahtevanoj formi, osim ako je ova već dostupna javnosti u nekom drugom formatu ili ako je priklad- 8.2. OCD u srpskim nije izdati je u nekom drugom formatu; i međunarodnim • u praktičnom smislu olakšaju pristup informacijama (npr. da odrede službenika za in- zakonodavnim okvirima formacije, obezbede tehničke uslove traži- ocima informacija, sačine i održavaju liste Civilno društvo je oblik organizovanja, ograničen dostupnih informacija, sa linkovima gde se na neprofitni, nevladin sektor, zasnovan na princi- određene informacije mogu naći); pu dobrovoljnosti, sa punom autonomijom i neza- • informišu javnost o pravu na pristup infor- visnim instucionalnim ustrojstvom koje ima pri- macijama; vatno-javne interese u javnoj sferi društva. • u slučaju potpunog ili delimičnog odbijanja Organizovanje i udruživanje, zasnovano na Povelji zahteva za izdavanje informacija, u pisa- Ujedinjenih nacija (UN), spada u osnovna ljudska noj ili elektronskoj formi odgovore tražiocu, prava i slobode, što se potvrđuje i Ustavom Republi- obrazlože razloge za odbijanje i daju pouku ke Srbije kao pravo na udruživanje i organizovanje. o pravnom leku; Ustav RS, član 55, stav 2: • ukoliko izdavanje informacije podleže plaća- „Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, nju naknade, obračunaju troškove koji ulaze u uz upis u registar koji vodi državni organ, u skla- ukupnu cenu i daju osnov za naplatu naknade; du sa zakonom.” • sistematizuju informacije koje poseduju ka- Oblast organizacija civilnog društva (u daljem tek- ko bi ih učinili što dostupnijim javnosti, pre- stu: OCD) zakonodavstvom Srbije obuhvaćena je u vashodno putem kompjuterske odn. elek- više zakona, ali se tri zakona mogu istaći, jer su tronske tehnologije, ukoliko je to moguće; svojim nazivima u vezi upravo sa OCD: Zakon o • ažuriraju, čine dostupnim i šire informacije o udruženjima (Sl. glasnik RS, br. 51/09), Zakon o vo- životnoj sredini i vodama: tekstove zakona, po- lontiranju (Sl. glasnik RS, br. 36/10), Zakon o za- litike žaštite životne sredine, izveštaje o sta- dužbinama, fondovima i fondacijama (Sl. glasnik nju životne sredine, registre dozvola, podatke o RS, br. 88/10). Takođe, Zakonom o udruženjima ko- proceni uticaja na životnu sredinu, studije ri- risnika voda u poljoprivredi regulisaće se formira- zika i sl. („aktivno informisanje javnosti”); nje i rad korisnika voda u poljoprivredi. • obezbede, što je više moguće, široku dostu- Zakon o udruženjima uređuje pitanje osnivanja i pnost, uporedivost, i potpunost informacija; pravnog statusa udruženja, finansiranje, kao i dru- • kada se zahtev odnosi na izdavanje informaci- ga pitanja od značaja za funkcionisanje udruženja. je u vezi sa emisijama otpadnih voda u život- Takođe, važno je napomenuti i formiranje Kance- nu sredinu, ako je neophodno i moguće, obave- larije Vlade RS za saradnju sa civilnim društvom ste o metodama pomoću kojih su dobijene in- (2011. godine), čije je osnivanje, kao i mandat, de- formacije, uključujući i metode uzorkovanja, finisano uredbom. ili da upute zahtevaoca na korišćenje standar- dne procedure za izdavanje informacija.31 Šta je informacija od javnog značaja? 8.3. Prioriteti Vlade RS Informacija od javnog značaja jeste ona kojom ras- polaže organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, koja je sadr- SWOT analizom OCD u Srbiji određeni su svi fakto- žana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ri prednosti, mogućnosti, slabosti i pretnji na osno- ono što javnost ima opravdan interes da zna. vu kojih je definisan generalni cilj Vlade RS u obla- „Opravdani interes javnosti” postoji i kada se sti OCD. radi o informacijama kojima raspolaže organ vla- Prema dokumentu „Nacionalni prioriteti za među- sti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu narodnu pomoć (NAD) za period 2014-2017. godine zdravlja stanovništva i životne sredine.32 sa projekcijama do 2020. godine”, koji je u Narodnoj Uskraćivanje podataka od javnog značaja, davanje skupštini Srbije prezentovan uz javno slušanje, iz- neistinitih podataka, odnosno delovanje suprotno dvojen je jedinstven cilj Srbije u oblasti OCD:

33 Krivični zakonik RS, član 268: „Ko protivno propisima uskrati podatke ili 31 Ignjatović, J., Đorđević, S., (2006), str. 7-8. da neistinite podatke o stanju životne sredine i pojavama neophodnim za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i 32 Đorđević, S., (2006). zdravlja ljudi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.”

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 77 Prednosti Slabosti • Postojanje Kancelarije za saradnju sa OCD • Nesistematizovanost odnosa Vlade RS i OCD • Postojanje lokalnih fondacija • Javne službe ne poseduju svest o značaju OCD • OCD su fleksibilne za brzo reagovanje • Saradnja sa jedinicama LS na niskom nivou • OCD identifikuju važna pitanja • Mreža OCD u Srbiji nedovoljno razvijena • Mala transparentnost i odgovornost OCD

Mogućnosti Pretnje

• Unapređen okvir za delovanje udruženja • Državna podrška je neizvesna i fondacija • Nedostatak iskustva i kapaciteta OCD • Raspoloživa finansijska sredstava • Nema poreskih olakšica za ulaganja EU i donatora u javna dobra • Novi mediji olakšavaju povezivanje • Mehanizmi donacija nerazvijeni i mrežu OCD

Održivo, dinamično, pluralističko i kompe- održivog i inkluzivnog rasta, koja zahteva koordi- tentno civilno društvo kao sastavni element niran napor svih zainteresovanih strana, uklјuču- participativne demokratije. jući socijalne partnere i civilno društvo. Time je U obrazloženju cilja navedeno je integrisanje kul- civilno društvo i prepoznato kao posebno važna ture konsultacija, dijaloga i partnerskih odnosa u strana, bez čijeg učešća ne može biti postignut cilj. javnom životu, što bi pomoglo promovisanju vred- Jedna od ključnih strategija u okviru generalne nosti građanskog društva i demokratskih vredno- strategije „Evropa 2020” jeste strategija „Mladi u sti. Takođe, konstatovano je da bez potpunog uče- pokretu”, čiji je cilj smanjenje siromaštva i socijal- šća svih zainteresovanih strana u kreiranju javnih ne isklјučenosti. Osim ove strategije, sastavni deo politika, pa tako i u politici voda i zaštite životne generalne strategije su i druga brojna dokumen- sredine, ne može doći do ostvarenja cilja. Pri tome ta, u kojima su navedeni zajednički potciljevi, od- je fokus među zainteresovanim stranama uperen nosno mere: upravo ka OCD. Iz tog razloga definisani su priori- 1. jačanje napora u promovisanju podsticajnog tet i mere za dostizanje cilja okruženja za OCD u partnerskim zemlјama; Prioritet je osigurati aktivno i ravnopravno 2. promovisanje relevantnog i strukturiranog učešće OCD u procesima kreiranja, sprovođe- učešća OCD u domaćim javnim politikama nja i praćenja primene javnih politika na na- u partnerskim zemlјama, u ciklusu progra- cionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. miranja i međunarodnim procesima; i Važni preduslovi da bi OCD bile sposobne za uče- 3. povećanje kapaciteta lokalnih OCD za delotvor- šće u različitim oblastima javnog života u prvom nije vršenje uloge nezavisnih razvojnih aktera. redu jesu podsticajno okruženje za održivi razvoj Dokument Saveta Evrope „Kodeks dobre prakse za civilnog društva i obezbeđivanje njihovog aktiv- učešće građana u procesu odlučivanja” samo podr- nog i ravnopravnog učešća u procesima kreiranja, žava i produbljuje strategiju „Evropa 2020”, pogo- sprovođenja i praćenja primene javnih politika. tovo jer definiše mehanizme učešća OCD u procesi- Važan preduslov je i da se na nivou javnih službi i ma odlučivanja i učešća civilnog društva u javnim državnih službenika podigne kapacitet za saradnju politikama, kao i okvir i načine za povećanje uče- sa OCD, što je do sada bila velika mana. Mere koje šća građana u tim procesima. su predviđene za ostvarivanje prioriteta i cilja su: a) stvaranje podsticajnog okruženja za održivi razvoj civilnog društva i par- 8.4. Okvirna direktiva o vodama tnerstva sa Vladom; - uticaji na poplave i OCD b) dalјe osnaživanje kapaciteta OCD za učešće u procesima odlučivanja, za pra- ćenje i ocenu sprovođenja javnih politi- Cilj Okvirne direktive o vodama (ODV) jeste dа pro- ka, strategija i propisa. moviše održivo korišćenje vodа zаsnovаno nа du- Uporište državne politike i zakonodavstva u obla- goročnoj zаštiti dostupnih vodnih resursа i prilа- sti OCD je u politici Evropske unije u oblasti OCD, gođаvаnju vode prirodnom stаnju zа okruženje i odnosno uključivanja OCD u sve sfere donošenja zаdovoljаvаnje sаdаšnjih generаcijа ne dovodeći u odluka o javnim politikama na nacionalnom, re- pitаnje potrebe budućih generаcijа. Prema Okvir- gionalnom i lokalnom planu. Generalna strategi- noj direktivi o vodama, upravljanje vodama sasto- ja „Evropa 2020” predstavlja strategiju pametnog, ji se iz tri osnovna segmenta, a to su:

78 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava • vodoprivredne usluge, koje obuhvataju sve nje menadžmenta za rešavanje konflikata i jаvne i privаtne usluge zаhvаtаnjа, izvlаče- neizvesnosti; njа, prihvаtаnjа, zаdržаvаnjа, аkumulirа- • uspostavljanju sistema društvene odgovor- njа, sklаdištenjа, prečišćаvаnjа i distribu- nosti i poverenja, što predstavlja i javni i cije površinske ili podzemne vode zаjedno privredni interes, a promovisanje učešća za- sа prikupljаnjem otpаdnih vodа i postroje- interesovanih strana u kreiranju javnih po- njimа zа prečišćаvаnje i uslugаmа osmаtrа- litika ne samo da je potreba nego je i zakon- njа, identifikаcije, sprečаvаnjа i sprovođenjа ska obaveza; poplаvnih tаlаsа, suvišnih i bujičnih vodа; • dređivanju osnova i procesa delovanja vo- • korišćenje i upotreba vodа predstаvljаju doprivrede uspostavljanjem saglasnosti u vodoprivredne usluge sа pojаvаmа i dogа- politici, strategiji i ciljevima upravljanja vo- đаjimа koji imаju znаčаjаn uticаj nа stаnje dama, kao javnoj politici; i stаtus vode premа аnаlizi pritisаkа i uti- • prognoziranju i pripremi za neočekivane po- cаjа. Korišćenje i upotreba vodа rаzvrstаne jave iz kriznih situacija, kao što su hemij- su po domаćinstvimа, industriji i poljopri- ski akcidenti ili odbrana od poplava, pa su vredi premа nаdoknаdi troškovа vodopri- u tom slučaju saradnja i partnerstvo poželj- vrednih uslugа i oblаstimа zаštite od vodа, ni od procesa utvrđivanja i zoniranja priti- zаštite vodа i upotrebi i korišćenju vodа; saka i uticaja na vode, definisanja hazarda i • ostаle аktivnosti nemаju znаčаjnog uticаjа njihovog mapiranja, preko mapa rizika i po- nа stаtus voda i nisu vodoprivredne uslu- tencijala šteta, modeliranja različitih scena- ge, kao ni rаspolаgаnje i korišćenje voda, аli rija zaštite od poplava, pa do funkcionalno- mogu dа utiču nа uprаvljаnje vodаmа. sti vodoprivrednih sistema; Kako se iz same organizacije segmenata upravlja- • jačanju svesti kod OCD o ulozi vodnog sekto- nja vodama može videti, aktivnosti u sprečavanju ra i vodoprivrede u društvu i privredi, koje se poplava i sprovođenju poplavnih talasa sastavni su ogleda u planiranju, projektovanju i izvođe- deo osnovnog segmenta, vodoprivrednih usluga, ali nju tehnološko-tehničkih rešenja i efikasno- i ostalih segmenata aktivnosti zaštite od voda. sti angažovanja vodnih i ekonomskih resursa. OCD se mogu pronaći u sva tri segmenta, jer u svima mogu biti zainteresovana strana. Segment ostalih aktivnosti upravo se može vezati za OCD, 8.6. Dobar primer: saradnja jer predstavlja oblast pokretanja građanskih inici- OCD i javnog sektora u jativa i projekata. oblasti voda u Japanu

8.5. CRM – Korisnički Dobar primer učešća OCD u planiranju i donošenju orijentisano upravljanje odluka o pitanjima iz oblasti voda i vodoprivredne delatnosti dat je za sliv reke Šingaši, koji je veoma sistemima - analogija bogat izvorima. Ovaj sliv praktično je samo pred- građe Tokija, a u davna vremena, u vreme japan- Iako je nastao iz sasvim poslovnih odnosa na rela- skih dinastija Edo i Meiđi, bio je jedan od najrazvi- cijama sa kupcima - korisnicima usluga, CRM (Cu- jenijih centara ekonomije starog Japana. Tu moć stomer Relationship Management) model ima za- teritorija sliva imala je upravo zbog velikih moguć- jedničke crte sa odnosima državnih organa i orga- nosti vodnog transporta, što je doprinelo intenzivna lokalne samouprave sa OCD. To se može uočiti nom razvoju trgovine i zanatstva. u sledećoj analogiji: Ekonomski značaj doživljava nagli pad zbog uvo- • OCD je „korisnik” informacija, odnosno za- đenja železnice 1910. godine, što traje do ulaska u interesovana strana; period industrijalizacije i nagle urbanizacije 70-ih • OCD je „davalac zahteva - predlagač”, odno- godina dvadesetog veka, kada veći deo slivnog po- sno tržište na koje „davalac usluga” ima po- dručja postaje predgrađe Tokija. trebu (osim potrebe, ima i zakonsku obave- Nagla urbanizacija područja dovela je do smanji- zu) da odgovori na zahtev ili predlog. vanja „otvorenog prostora” i preterane izgrađeno- Može se uspostaviti i analogija odnosa davalac sti područja, što je proizvelo povećanje oticaja, ali i uluga - kupac sa odnosom OCD- vodoprivreda, skraćivanje vremena koncentracije, pa su poplave gde se ovaj odnos može tumačiti i kao partnerstvo reke Šingaši bile sve češća pojava. Takođe, uz urba- OCD-vodoprivreda, jer predstavlja njihove zajed- nizaciju, koja je proizvela velike količine sanitar- ničke aktivnosti. Te aktivnosti mogu se uočiti u: nih voda, 70-tih godina dvadesetog veka veliki in- • lakšem prilagođavanju vodoprivrede pro- dustrijski bum proizvodi novu, negativnu posledi- menama društveno-ekonomskog sistema cu, a to je zagađivanje voda. pomoću aktivnosti kao što su uspostavlja- Nakon brojnih pritužbi stanovništva sliva na no- vonastale probleme, Kancelarija Ministarstva ze-

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 79 mljišta, infrastrukture, transporta i turizma Japa- • formiranju mreže vodomernih stanica; na (u daljem tekstu: MLITT) 1980. godine formi- • izradi operativnih planova odbrane od poplava; ra upravu za očuvanje reke Šingaši, „Kavadukuri • telima (štabovima) za odbranu od poplava. Kondankai”, sa 5 podslivova. Nekoliko godina nakon formiranja SRBF, ministar Iako je Kancelarija doprinela delimičnom rešava- MLITT izjavio je: nju problema, napredak nije bio u očekivanim raz- „Impresivno je koliko je promenjena svest merama, pa je MLITT težio poboljšanju sistema građana i koliko se javnost usaglasila posle upravljanja. Prva interesna organizovana građan- većeg broja naših međusobnih sastanaka.” ska grupacija, odnosno OCD koja se zalagala za po- boljšanje kvaliteta upravljanja slivom formirana je 1990. i od osnivanja je pokušavala da utiče na 8.7. Preporuke za OCD u oblasti Kancelariju da se unapredi sistem upravljanja sli- poplava i umanjenja vom. MLITT je organizovao veći broj sastanaka na kojima su se polako približavali stavovi o ciljevima poplavnih rizika upravljanja, metodama i načinu upravljanja, kao i o potrebnim aktivnostima i finansijskim sredstvi- Preporuka 1 ma neophodnim za upravljanje. U toku pregovora Sve OCD koje su učestvovale u pripremi planova uključivale su se i druge zainteresovane strane, pa upravljanja vodama treba da se uključe u širenje je u poslednjoj fazi upravljanja došlo do uključiva- svesti o poplavama i rizicima od poplava, a to po- nja više OCD. drazumeva: Konačan dogovor o zajedničkom upravljanju sli- • javne prezentacije donetih planova, na kojima vom reke Šingaši postignut je 1997. godine, a na će se predstaviti površine potencijalno plavnih inicijativu MLITT, Kancelarija i zainteresovane zona sa stepenima ugroženosti od poplava; OCD formirale su zajedničko privremeno telo za • prezentaciju tehničkih mera za smanjenje rizi- upravljanje slivom Shingashi River Basin Kawa- ka, pri čemu će se promovisati napredne teh- dukuri Network (u daljem tekstu SRKN). Ovaj or- nike i rešenja za smanjenje rizika od popla- gan u početku je imao zadatak da evidentira pro- va, nove tehničke mere i prikazati i obrazloži- bleme u svih 5 podslivova. Osnovne aktivnosti u ti granice potencijalne evakuacije, kao i njiho- početku svodile su se na evidentiranje problema u vi koridori i pravci sa prioritetima evakuacije; slivu, organizaciju studijskih putovanja radi upo- • postavljanje oznaka na objektima na pro- znavanja sa celokupnom problematikom u slivu i metnim mestima, što podrazumeva postav- organizaciju predavanja i tribina. ljanje jasno vidljivih pločica sa kotama isto- Ubrzo nakon formiranja SRKN, ukazala se potre- rijskih ekstremnih vodostaja, što je dokaza- ba za formiranjem stalnog organa za upravljanje no dobar korak u razvijanju svesti o popla- slivom, koji će preuzeti nadležnosti SRKN uz do- vama i rizicima od poplava. bijanje seta dodatnih nadležnosti i funkcija, pre- Preporuka 2 formulacijom organa upravljanja koji je do tada Profesionalne građevinske i urbanističke OCD u imao privremeni karakter u organ stalnog karak- svoje redovne aktivnosti treba da uvrste i skedeće: tera. Naziv tog organa je Shingashi River Basin Fo- • informisanje stanovništva o merama za rum (u daljem tekstu: SRBF). smanjenje rizika od poplava po imovinu, Nove aktivnosti SRBF samim osnivanjem posta- kao i o tehnikama izgradnje objekata koji le su informativne prirode, pa je pokrenut lokal- smanjuju rizik od poplava; ni informativni list SRBF, a finansiranje lista bilo • predavanja i brošure o korišćenju građevin- je obaveza MLITT (slika 92). Osim ovog lista štam- skih materijala pri izgradnji ili adaptaciji pane su i brošure sa detaljnim objašnjenjem po- objekata u poplavnim zonama, reorganiza- stupaka u slučaju poplava. Takođe, OCD u saradnji ciji prostora i organizaciji po imovinu masa SRBF dobile su zadatak promovisanja održivog nje rizičnog stanovanja, ulozi drenaže i hi- upravljanja slivom, zaštite životne sredine, kao i droizolacije u zaštiti od poplava i otklanja- obučavanje učenika o postupcima pre i tokom tra- nju posledica od poplava; janja poplave. • uzimanje aktivnog učešća u kreiranju ur- U međuvremenu, SRBF je dobio i druge nadležno- banističkih planova, gde će zastupati teze sti, pa sad učestvuje u: i planove koje umanjuju rizike od poplava, • izradi planova upravljanja rekom i rečnim kao što su „dati rekama više prostora”, proti- slivom; veroziono i protivbujično uređenje viših de- • izradi pravilnika o vodnim dozvolama; lova sliva, izgradnja retenzija za prihvat po- • izdavanju vodnih dozvola; plavnih talasa itd.; • formiranju liste prioritetnih aktivnosti na • učešće u izradi planova upravljanja vodama sa slivu; naučno-tehničke strane dodatnim istraživa- • formiranju mreže mernih stanica za kontro- njem pojave jakih kiša, oticaja, protoka i dru- lu kvaliteta voda; gih elemenata koji umanjuju rizik od poplava.

80 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Preporuka 3 plava. Dobra i brza reakcija štabova za odbranu od Profesionalne OCD zdravstvenih radnika, ali i poje- poplava predstavlja tek polovinu ukupne uspešno- dinci zdravstveni radnici treba da učestvuju u pre- sti odbrane. Drugi deo predstavlja organizovanost ventivnim aktivnostima na plavnom području, ali i kooperativnost stanovništva, čime se u najvećoj i u aktivnostima tokom samog događaja. Preven- mogućoj meri smanjuje rizik od gubljenja ljudskih tivne aktivnosti sastoje se u obuci stanovništva za života u poplavama. Jedan od oblika ovakvog delo- postupanje sa unesrećenima, pružanje prve pomo- vanja jesu i interaktivne grupe za obučavanje - ILR ći davljenicima, postupanje u slučaju hipotermije, (Interactive Learning Groups), koje su ciljano usme- sprečavanje pojave i širenja zaraznih bolesti i hi- rene na stanovništvo u potencijalno plavnim zona- gijenske i sanitarne potrebe na poplavom pogođe- ma, a širenje informacija i znanja obavlja se na tri- nom području. Takođe, jedan od vidova uključiva- binama, predavanjima, okruglim stolovima i kori- nja ovih OCD je i obuka za postupke u slučaju ha- šćenjem medija i društvenih mreža. varija i hemijsko-bioloških akcidenata izazvanih Preporuka 7 poplavama, što podrazumeva i postupke sa une- Međusobna saradnja OCD je od velikog značaja, srećenima usled trovanja, opekotina hemijskim što inicira povezivanje u mrežu OCD. Vlada RS na- sredstvima ili drugih štetnih posledica akcidenata. činila je jedan važan korak u tom smeru, a to je Preporuka 4 formiranje Kancelarije Vlade RS za saradnju sa ci- Svakako najčešće organizacije civilnog društva su vilnim društvom, sa ciljem olakšavanja uključiva- iz oblasti stanovanja i zaštite životne sredine, a nji- nja OCD u procese donošenja odluka na lokalnom, hovo učešće je prvenstveno u preventivnim aktiv- regionalnom i državnom nivou. Takođe, AARHUS nostima, pogotovo u oblasti planskih dokumena- centri koji postoje u Srbiji i pokrivaju celokupnu ta lokalne samouprave i pri donošenju urbanistič- teritoriju Republike Srbije od velikog su značaja, kih planova. Njihovim delovanjem treba obezbe- jer predstavljaju direktnu vezu stanovništva i vla- diti dovoljno prostora za proticaj poplavnih voda, sti. Sledeći korak u pravcu uspostavljanja kvalitet- predlozima i apelima za sprečavanje širenja stam- ne mreže OCD treba da bude njihovo intenzivnije benih zona na plavnim površinama. To je najlakše udruživanje sa ciljem zajedničkog nastupanja, što ako se za takve lokacije predlažu parkovske povr- je u slučaju poplava od najvećeg značaja. šine ili površine za rekreativno bavljenje sportom. Posebno važna oblast delovanja ovih OCD je spre- čavanje širenja industrijskih objekata u poplavne zone, što će u budućnosti sprečiti i mogućnost do- gađanja hemijskih akcidenata na poplavljenim po- dručjima. Važna oblast je i obezbeđivanje koridora za evakuaciju divljih životinja iz poplavljenih zona na neugroženo područje, što takođe treba da bude sastavni deo planske dokumentacije lokalnih samouprava. Preporuka 5 Oglašavanje u medijima takođe je važna oblast delovanja OCD, koje tim putem mogu širiti informacije od značaja za potencijalno plavna područja o poplavnim hazardima i rizicima, racionalnom po- stupanju u slučaju poplava, sprečavanju paničnih reakcija poplavama pogođenog stanovništva i slič- no. Sve tribine i predavanja o poplavama koje or- ganizuju OCD treba kvalitetno i medijski isprati- ti, jer na taj način nova saznanja dolaze i do onih koji tim predavanjima nisu prisustvovali. Korišće- nje društvenih mreža takođe spada u oblik širenja informacija, a informacije o poplavama i racional- nim postupcima u vreme njihovog dešavanja od velikog su značaja. Preporuka 6 OCD treba da učestvuju u formiranju posebnih ne- formalnih asocijacija koje sačinjava stanovništvo potencijalno poplavljenih područja. Takve asocijaci- je kao osnovni cilj, osim blagovremenog širenja informacija i znanja o poplavama, imaju i dejstvo na samoorganizovanje stanovništva za postupanje u skladu sa operativnim planovima za odbranu od po-

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 81

9. Literatura

Aftias, M., Kollarits, S., Plunger, K., Preseren, T., Brajković M., Gavrilović Z., (1989): Uzroci i posledi- Schwingshandl, A., Schnetzer, I., Stefani, M., Stefa- ce nekih zabeleženih „naglih” bujičnih poplava, Ju- novic, M., Constandache, C., Bilea, I. C., Vica, P., Bi- goslovensko savetovanje o naglim poplavama, Ko- lanici, A., (2012): Monitor II, Evaluation & recom- paonik, str. 433-440. mendation, www.monitor2.org Browing G.M., (1947): A Method for Estimating So- Babić Mladenović, M., (2013): Regulacija rijeka, il Management Requirements. Iowa, 1947. Skripta, Arhitektonsko-građevinski fakultet Uni- verziteta u Banjoj Luci, Banja Luka. Brzak, S., Kuspilić, N., Kapitan, I., (2010): Opći teh- nički uvjeti za radove u vodnom gospodarstvu - Bajčetić, M., (2008): Ekonomija vodoprivrede, Pro- Knjiga 1: Gradnja i održavanje regulacijskih i za- metej, Novi Sad. štitnih vodnih građevina i vodnih građevina za melioracije - Prilog A -- Regulacijske i zaštitne gra- Bajčetić, M., (2010): Strategija strukturnog razvoja si- đevine, Građevinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu stema vrednosti u vodoprivredi, Prometej, Novi Sad. i Institut IGH, Zagreb, elektronska verzija.

Bajčetić M. i Bajčetić R., (2010): Ključni parametri Vojinovic, Z., (2014): Flood Risk: The Holistic Per- raspolaganja i korištenja voda, vodnih usluga i osta- spective, From Integrated to Interactive Planning lih aktivnosti, Časopis za vodno gospodarstvo Hr- for Flood Resilience, IWA Publishing, London. vatske vode, Godina 18(2010), broj 72, str. 151-158. Gavrilović S., (1957): Classification of Torrents Bajčetić R. (2010): Višekriterijumska analiza varijan- in Grdelica Canyon and Quantitative Regime of ti rekonstrukcije vodozahvatnog sistema, R. Bajčetić, Torrent-Borne Sediments, Beograd, 1957. Poljoprivredni fakultet Novi Sad – magistarski rad. Gavrilović S., (1966): Methodology for Classification Bajčetić R., (2010): Impakti srpskog zakonodavstva of Erosion Processes and Mapping of Eroded Are- na vodnu delatnost, Zbornik radova, V Stručni se- as. Stage 1., Beograd, Institut „Jaroslav Černi”, 1966. minar radnika vodoprivrede, Vrnjačka Banja, oktobar 2010. godine, JVP „Beogradvode„ Beograd, GRAFO-COMM, Beograd, str. 77-86.

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 83 Gavrilović S., (1968): Proposed Classification of Gavrilović Z., Stefanović M., Milojević M., (2002): Torrents for the Water Management Plan of Yu- Protection Against Torrents And Sediment Depo- goslavia, Beograd, Institut „Jaroslav Černi”, 1968. sition Of The System Of Reservoirs Of The Djerdap Hydro Power Plants, XIII International Scientific Gavrilović S., (1970): Contribution to the Methodo- Conference „Danube-River of Cooperation”, 18-20. logy for Research in Erosion Plots, In: Internatio- oktobar 2002, Kladovo, str. 36. nal Seminar: Erosion, Torrents, and Alluvial Depo- sits, Beograd 1970. Gavrilović Z., Stefanović M., Brajković M., (2003.): „New Torrent Flood Forecasting Method For Un- Gavrilović S., (1972): Engineering of Torrents and protected Areas”, Natural and socio-economic Erosion, Izgradnja, special issue, Beograd 1972. effects of erosion control in mountainous regions, 2003, str. 247, Beograd. Gavrilović Z., (1988): The Use of an Empirical Met- hod (Erosion Potential Method For Calculating Se- Đorđević, S., (2006): Kako utoliti žeđ za informaci- diment Pproduction and Transportation in Unsu- jama o vodama i životnoj sredini, Brošura za pred- died or Torrential Streams, International Confe- stavnike nevladinih organizacija, Regional Envi- rence on RIVER REGIME, 1988: Wallingford, En- ronmental Centar, Regionalni centar za životnu gland, p. 411-422. sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu - Kancelari- ja u Srbiji, Beograd. Gavrilović Z., Brajković M., (1988): Problemi merenja i proračuna bujičnih velikih voda, Zbornik ra- Đorđević, S., Stojanović, S., Vesić Antić, A., (2009): dova sa savetovanja o hidrološkim informacionim Pokrenimo zajednice!, Priručnik za javno zastupa- sistemima, Ohrid, str. 95-104. nje u procesu decentralizacije, Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Beograd. Gavrilović Z., (1989): Reviw of Disastrous Torrent Flood on The Vlasina River of June 26th 1988, Inc- Đorđević, S., (2011): Priručnik za uključivanje gra- luding Analisys of Flood and The Obtained Re- đana i civilnog društva u procese odlučivanja: pri- sults, International Conference of Riwer Hydrauli- mena kodeksa dobre prakse, Građanske inicijati- cs in Mountain regions, Trento – Italy, 1989. ve, Novi Sad.

Gavrilović Z., (1989): Primena metoda „Potencija- European Commision (2007): Directive 2007/60/ la erozije” za utvrđivanje stepena bujičnosti toko- EC of the European Parliament and of the Coun- va, kao osnove za definisanje njihove opasnosti i cil on the assessment and management of flood ri- obima radova i mera za zaštitu od bujičnih popla- sks, Official Journal of the European Union, L 288, va – Jugoslovensko savetovanje o naglim poplava- 6 November 2007, pp. 27-34, Bruxeless. ma, Kopaonik, str. 395-407. Ignjatović, J., Đorđević, S., (2006): Priručnik za pred- Gavrilović Z., Brajković M., (1989): Prirodni i antro- stavnike javne vlasti o pristupu informacijama od pogeni faktori važni za formiranje „Nagle” popla- javnog značaja u oblasti voda i životne sredine, ve, Jugoslovensko savetovanje o naglim poplava- Deo Dunavskog regionalnog projekta, komponen- ma, Kopaonik, str. 46-53. te 3.4 „Povećanje pristupa informacijama i učešća javnosti u procesu donošenja odluka u oblasti ži- Gavrilović Z., Brajković M., (1989): Problem rekon- votne sredine”, UNDP-GEF, Vizartis, Beograd. strukcije bujičnog poplavnog talasa, na osnovu tragova, Jugoslovensko savetovanje o naglim po- Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” AD (2002): plavama, Kopaonik, str. 128-135. Vodoprivredna osnova Republike Srbije, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” AD, Beograd. Gavrilović Z., (1991): Reviw of Disastrous Torrent Flood on The Vlasina River of June 26th 1988, Inc- Manojlovic N., Pasche E., Antanaskovic D., Kemloh luding Analisys of Flood and The Obtained Re- U., (2009): A Road to Flood Resilient Cities by DM sults, Springer-Verlag edition, Lecture Notes in for Resilient Built Environment and Capacity Bui- Earth Sciences, Vol.37, Fluvial Hydraulics of Mo- lding of Stakeholders, 33rd IAHR Conf., Vancouver untain Regions, p. 235-250. BC, Canada.

Gavrilović Z., Stefanović M., (1998): Methodology Manojlovic N., Hellmers S., Behzadnia N., Barba- for identification and proclamation erosion zones, rins D. and Pasche E., (2012): Supporting Multi Sta- Institute for development of Water Resources „Ja- keholder Involvement for Flood Risk Management roslav Černi”, Belgrade. Planning. 9th International Conference (UDM 2012), Belgrade, Serbia.

84 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava Milojević M., Gavrilović Z., (2005-2009): Rezultati Sakulski, D., Ćosić, Đ., Popov, S., Laban, M., Pavlo- hidroloških, psamoloških i meteoroloških merenja i vić, A., Popović, Lj., Novaković, T. i Simić, J., (2012): osmatranja u slivu potoka Ripe od 2005-2009. god. Uvod u analizu rizika, skripta (radna verzija), Uni- – Godišnji izveštaji – Institut za vodoprivredu „Jaro- verzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, slav Černi„ AD, Zavod za uređenje slivova, Beograd. Interdisciplinarni istraživački centar za upravljanje rizicima od događaja sa katastrofalnim posle- Ministerstvo životního prostředí (2011): Předbĕžné dicama, Novi Sad. vyhodocení povodňových rizik v České Republice - Implementace smĕrnice Evropského Parlamentu a Schimmel A., Hübl J., (2013): Development of a De- rady 2007/60/ES o vyhodnocování a zvládání po- bris Flow Warning System Based on a Combina- vodňových rizik, Ministerstvo životního prostředí tion of Infrasound and Seismic Signals, Interna- & Ministerstvo zemědělstvy, Praha. tional workshop of acoustic and seismic monitoring of bedload and mass movements, Birmens- Muller, M., Assmann, A., Kraft-Holzhauer, V., (2010): dorf, 4-7. sept. 2013. Flood risk management service in support of the implementation of the EU Flood Directive – First Srdjevic, Z., Bajcetic, R. and Srdjevic, B., (2012): results for test sites in Romania and Bulgaria, Book Identifying the Criteria Set for Multicriteria De- of Abstracts, 38th IAD Conference, Large River Ba- cision Making Based on SWOT/PESTLE Analysis: sins – Danube meets Elbe: Challenges – Strategies – A Case Study of Reconstructing A Water Intake Solutions June 2010, Dresden, Germany, p. 33. Structure, Water Resource Management, Springer, September 2012, Vol. 26, Issue 12, pp. 3379-3393. Narodna skupština Republike Srbije (2013): Naci- onalni prioriteti za međunarodnu pomoć (NAD) za Stefanović M., Kostadinov S., (2003): Generalni period 2014-2017. godine sa projekcijama do 2020. projekat uređenja erozionih i bujičnih područja u godine, Četvrto javno slušanje, Beograd, 4. novem- Srbiji I faza, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Čer- bar 2013. godine, Narodna skupština Republike Sr- ni”, Šumarski fakultet, Beograd. bije, Odbor za zaštitu životne sredine, Beograd. Stefanović M., Kostadinov S., (2005): Plan za pro- Pasche, E., Küpferle, C. and Manojlovic, N., (2007): glašenje erozionog područija za uže područje grada Capacity Building of Spatial Planners for Flood Beograda – Institut za vodoprivredu „Jaroslav Čer- Risk Management in Urban Environment throu- ni„ AD, Zavod za uređenje slivova, Šumarski fakul- gh Decision Support Systems and Interactive Le- tet, Beograd. arning, International Symphosium on New Dire- ctions in Urban Water Management, Headquarter Stefanović M., Kostadinov S., (2005): Plan za odbra- UNESCO, Paris, UNESCO. nu od poplava za uže područje grada Beograda – In- stitut za vodoprivredu „Jaroslav Černi„ AD, Zavod za Pasche, E., Lawson N., Ashley, R., Schertzer, D., (2008): uređenje slivova, Šumarski fakultet, Beograd. Risk Assessment and Risk Management in SUCAs, Final report, printed: on ERA NET CRUE (2008). University Corporation for Atmospheric Research (2010): Flash Flood Early Warning System Refe- Petrović, J., (2001): Uvod u hidrologiju, skripta, rence Guide, ISBN 978-0-615-37421-5. Građevinski fakultet u Beogradu, Beograd. Federal Environment Agency (2006): CORINE Prohaska, S., (2003): Hidrologija: Hidrometeoro- Land Cover (CLC2000, DLR-DFD 2004). logija, hidrometrija i vodni režim. Deo 1, Rudar- sko-geološki fakultet, Beograd. Elektronski izvori:

Prohaska, S., (2006): Hidrologija – II deo, Institut http://www.civilnodrustvo.gov.rs za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, Rudarsko-geološ- ki fakultet Beograd, Republički hidrometeorološki http://www.aarhussu.rs/index.html zavod Beograd, Beograd. https://www.facebook.com/ArhusCentar/info Rashed, T., Weeks J., (2003): Assessing vulnerabi- lity to earthquake hazards through spatial, multi- http://www.aarhuscentarjis.rs criteria analysis of urban areas, International Jo- urnal of Geographical Information Science, Vol. 17, http://aarhusns.rs/arhus-centar-novi-sad Issue 6, Taylor & Francis Group, p. 547-576. http://www.emergencyresponse.eu

www.hidmet.gov.rs

Milutin Stefanović | Zoran Gavrilović | mr Ratko Bajčetić 85 10. Prilog

86 Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

627.4/.5:352.078(497.11)(035)

СТЕФАНОВИЋ, Милутин, 1967- Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava : [priručnik za lokalnu zajednicu i organizacije civilnog društva] / Milutin Stefanović, Zoran Gavrilović, Ratko Bajčetić. - Beograd : Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji, 2014 (Beograd : Fiducia 011 print). - 86 str. : ilustr. ; 30 cm

Тираж 1.000. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 83-85.

ISBN 978-86-6383-011-0

1. Гавриловић, Зоран, 1947- [аутор] 2. Бајчетић, Ратко, 1965- [аутор] a) Заштита од поплаве - Локална самоуправа - Србија - Приручници COBISS.SR-ID 212597516