POZORIŠNE NOVINE

Mons Klempfner: /ака Jovanovic /’ozorišnom kostimu, 1869. godine kn/ige „Fotografija "SrbipuXIXveku'1 Hlanke Iodic, Muzej Primenjene umetnosti, №. ’■ dobrotvor „Ludusa" Beograd, 1989)

Shakespeare: „Hamlet", peti čin, druga pojava i zdravog duha. Kako je rekao Mija Iz starog albuma: Nada Aleksić, otvarajući Festival, tužan je Greguriić, Zivorad Stojković onaj čovek ko se bar jednom dnevno (u vreme kada je snimljena ne nasmeje, a onaj ko se ne smeje fotografija bibliotekar uopšte, taj je mrtav covek. Jugoslovenskog dramskog Uostalom, nije slučajno da Dani ko­ pozorišta), Tomislav medije u Jagodini počinju s prvim da- Tahnofer i Nada Medina nom proleća, a završavaju se na Svet­ (sleva na desno), ski dan pozorišta. ■ Д I neidentifikovane godine

man, to nije fraza, već istina za koju u ovoj prilici nemajno prostora. A ro manesknu gradu mlade Jevrejke nje dunav nog pokolenja nije bilo lako preživet u našem veku. 0 sebi i svojoj prošlos papir^. ti pričala je retko, a i te retke ispo vedne odlomke valjalo je zaslužiti du gim prijateljstvom i uzajamnim pove renjem. Rodena je u Sarajevu, poslednje godi­ Posle odlaska u penziju pratila je sa makao za samo 0,07 poena. Oni koji ne „vikenda istorije" pred Prvi svetski radošću uspehe JDP ili tugovala zbog pomno osmatraju glasanje tvrdili su rat, u osiroteloj jevrejskoj porodici • povremenih promašaja. Drugovala je da bi Ukroćena goropad dobila tu poštenog zanatlije koji se prezivao sa onim koje je volela. Redovno je statuetu da su svoje karte — kupone Levi. Dobro je zapamtila svoju baku odlazila u Švajcarsku kod Sonje za glasanje upotrebili svi koji su sa Beli list papira i olovka, to je sve koja je umrla negde pred svoju stotu i Hlebšove gde su, uveren sam, njih beogradskom trupom došli na festi­ sto vam treba, ako znate adresu. koja je cestito znala gotovo samo svoj dve evocirale zajedničke uspomene val. Ali, to su sada naknadne speku- Pismo ćete, naravno, staviti u ko- maternji ladino, tako da se Nada s la- na „lepe dane aranhueske". A sve os- lacije. Gledaoci su rekli svoje. verat od belog papira. koćom snalazila i u spanskom. Nada tale dane posvetila je svojim najbli- Statuetu „Ćuran", diplomu i novčanu Varaju vas kada kažu da papir se između dva rata udaje za bogatog žim rođacima, porodici Koš, svojoj nagradu dodeljivao je stručni žiri: Lji- trpi sve. Papir, trpi, ali voli lepe trgovea u Beogradu i, kao gospoda sestri Mariji Koš, udatoj za književni- ljana Šljapić, Muharem Pervić i pred- reel Medina, živi život mlade supruge u ka Eriha, njihovoj deci i unucima. U stavnik domaćina, Miodrag Tešić. Lepe reči Ludusa čitate na lepom obilju, između ostalog isa^ onim • mojjm kratkim, prekratkim susreti- Konkurencija za nagrade je bila zais- ...... sa J1jom uvek je nag[a nagjn Ја jh papiru Dunav papira. prvim privatnim prestoničkim limu- ta velika. Članovi žirija su se ipak op- Ludus\e pismo koje vam šalje Du­ zinama. spomene i kaže neku toglu rec o nji- redelili da tu nagradu dodele Neveni nav papir. Sve to odnosi rat. ma. Novović za ulogu Feme u predstavi Za vreme rata krije se u Budimpešti Početkom marta sreo sam Eriha Ko- Pokondirena tikva Pozorišta „Sterija" Adresu znate: gde izgovara samo one tek naučene ša. On mi je rekao da je Nada stan- u Vršcu, Tihomiru Staniću za ulogu DP DUNAV PAPIR mađarske reči koje zna perfektno da dardno dobro. Medutim, desetog Alekse u predstavi Laža i paralaža 11010 Beograd izgovori. Ipak, pred kraj rata dopada marta posle podne, iznenada, bez Ateljea 212 i Sergeju Trifunoviću za Voždovački kružni put 6 logora. Posle rata suprug odlazi u Ar- ikakvog povoda, setio sam se Nade ulogu Petrucija u predstavi Ukroćena Tel/Faks 011/473-016 gentinu, a ona se vraća svojoj rodnoj Medine i pomislio kako će mi biti zao goropad Narodnog pozorišta u Beog­ zemlji i svom Beogradu. kada jednog dana čujem da je vise ne­ radu. Identičnu nagradu dobio je i Otada se Nadina biografija poistove- ma medu nama. Kada sam iste veče^ Velimir Mitrovič, za režiju predstave ćuje sa biografijom Jugoslovenskog stigao kući, zatekla me je vest da je „Ožalošćenaporodica"Nwodno% po- dramskog pozorišta. U neposrednom lepog, profesionalnog Nada Medina to popodne preminula. zorišta „Toša Jovanovic" u Zrenjani- kontaktu sa upravnicima kakvi su bi- Izgleda da ljudsko bice u svojim veli- nu. i uzuišenog u li, pre svega, Velibor Gligorić, Bojan kim trenucima, a rastanak od života * Na ovogodišnjim Danima komedije DUHOVNO Stupica i Miroslav Belović, ona bdije je jedan od takvih trenutaka, može bio je samo jedan savremeni tekst, Jugoslovenskom nad svakom predstavom i nad sva- da pošalje poslednju poruku sebi blis- komedija Dušana Kovačevića Mara- dramskom pozorištu kom probom, nad svakim glumcem i kim osobama.- Zifrona livraha! ■ tonci treepočasnikrug. Konkurencije nad svakim gledaocem. Iako obrazo- Jovan Ćirilov nije bilo, pa je tom tekstu dodeljena delo je i nedauno vana i načitana kao da ima univerzi- nagrada koju obezbeđuju Večernje OGNJIŠn preminule Nade tete, čak polaže pre rata propuštenu novosti. gimnaziju. Zajedno sa ansamblom I na ovom Festivalu dodeljena je na­ Medine koja je dala postavlja profesionalne norme jed­ grada za najbolju ulogu mladog nog evropskog pozorišta, i time mu glumca, koju dodeljuje Ošišani jež. lični pečat i autoritet daje ton i status. To su jednostavne Poneo ju je Nebojša Dugalić za ulogu jednom od istine svakog pozorišta u punom na- Grumija u predstavi „Ukroćenagoro­ pretku sa jednostavnim postulating, GIO pad". Stručni žiri ovoga puta zaista najosetljivijih mesta u ali koje nije nimalo lako odbraniti: nije imao lak posao. Dosta konkure' UME nema otkazivanja predstave; svaka nata je bilo za glumačke nagrade. Ali,- pozorišnom ugrožena predstava se mora spasti; organizmu, mestu najvažniji je zadatak u matičnom po- kao i u sportu, prva.trojka odnosi zorištu, a sve ostalo je sporedno; gle- medalje, iako je između prvog i pet- umetničkog sekretara dalac je svetinja. Braniti takve princi- naestog veoma mala razlika u rezul- pe, uprkos ljudske pa i glumačke pri- tatu. Tako je to kod takmičenja. Karakteristika ovogodišnjih Dana ko­ ZJUEDNItE rode često sklone egoizmima svake a našom dragom Nadom Me- medije u Jagodini je izuzetno dobia dinom otišla je jedna značajna vrste, a ostati voljen, to je jedna od Pod simbolom tajni Nade Medine. organizaeija koja podrazumeva i Ako je pozorište ličnost iz časne povesnice Ju­ optirnizma i zdravog obezbeđenje sredstava za nešto sto goslovenskog dramskog pozo- duha u Jagodini su nije do sada bivalo uobičajeno ni na mesto slobodne rišta. Nada Medina nije zaigra- i koji smo imali sreću da pozorišnirn festivalima, ni pfilikom la nijednom na sceni JDP, ali provedemo godine po­ održani 23. Dani običnih gostovanja teatra u drugim komunikaeije medu je tokom 24 dugih burnih i bo- red Nade Medine, a jos gatih sezona, od juna 1950. do mestima. Svi ansambli koji su pozva- slobodnim ljudima o smo u JDP, možemo da komedije, ni na festival imali su priliku da pre- jula 1974, imala značajnu ulo­ posvedočimo da je mno- gu za slavnih godina JDP. Ona organizovani odlično noće u hotelu, pre čega su, naravno, tajni sveta, onda je i go štošta od onog lepog, bili na bogatoj večeri gde su mogli da je mestu umetničkog sekretara dala profesionalnog i uzviše- u teškim uslovim putokaz ka sadržaj koji je odgovarao misiji ovog nog i dan-danas u JDP se druže i opuste. Organizatori su reprezentativnog pozorišta druge Ju- obezbedili prevoz ansamblima, pa su toleranciji, goslavije. — između ostalog delo i ovanča Micić" je otišao u Ša- čak učestvovalli i u troskovima njiho- Nade Medine. bac, a „Ćurani" u Vrsac, Beog­ medusobnom I ona sama je bila reprezentativna. Naravno, da njen život u JDP nije bi­ ve dalje turneje, jer su svi iskoristili Njenag negovana lepota koja vodi po- rad i Zrenjanin. Jagodinska priliku da svoje predstave prikažu i u la samo puka idila. Ona je u pojedi- poštovanju, reklo od sefardskih Jevreja sa Iberij- publika, glasajući za najbolju (u drugim mestima Srbije kada su već nim periodima, bez svoje krivice, najsmešniju) predstavu na 23. skog poluostrva bila je srećno slože- podelila sudbinu tadašnjih zaraćenih krenuli iz matičnih kuća. U uslovima poštovanju čuda na sa drugim vrlinama jednog drev-. Danima komedije u Jagodini, besparice, nedostatka goriva i uopšte literarnih frontova. Ali, to je druga i opredelila se za onu koju je u biustvovanja nog naroda. Imala je onaj tipični smi- duga priča. Ja se radije sećam onih teških mogućnosti za organizovanje sao za strane jezike svih naroda koji- Šapcu režirao Nikita Milivoje- ovakvog festivala Jagodinci su izveli nežnih anemona koje je Nadi Medini, vić, za predstavu Jesi Г to tif ■hrvi put u istoriji čovečanstva, na- ma je lutanje sudbina. Bila je bistra, kao znak poštovanja, donosio jedan gotovo nemoguć poduhvat. 1 uspeli [|j|sQm planetom rasprostire se gio- ćvrstih prinćipa i pravedna. Njena ot- Normane? Ron Klarka i Serna su zahvaljujući svojoj umešnosti i po- Ivo Andrić kada bi, kao predsednik Bobika. Tako su Šapčani još jednom Wbalna i jedinstvena civilizacija. menost i inteligencija bile su osobine SavetaJDP, dolazio na sednice. Te moći sponzora festivala koji je, kako kao stvorene da daju lični pečat i au­ poneliI Statuetu „Jovanča Micić" da je J Bilo koji dogadaj i na bilo kom rckoše, koštao izmedu 65 i 70 hiljada anemone, koje upravo sada cvetaju, stave u svoju vitrinu. A konkurencija I mestu imaće ili povoljne ili zlo- toritet jednom od najosetljivijih mes­ simbol su poštovanja za ličnost Nade dinara. Posle 23 godine postojanja ta u pozorišnom organizmu. u glasovima publike je bila veoma kobne posledice, svugde i za sve lju- j- Medine svih pJemenitih ljudi koje je festival je to zaslužio. Zato su svi od- de. Naravno, ovu civilizaciju cine ve- ' Kada ae kaže da je njen život bio ro- sretala. tesna. Clanovima Narodnog pozoris- rešili kese, koliko je ko mogao. Jer, ta iz Beograda „Jovanča Micič" je iz- liki broj naroda ili etničkih zajednica J Dani komedije su i simbol optirnizma različitih običaja i trađicija, mnoštvo i Povodom Svetskog dana pozorišta ?7 Ž ' ------'------glašavaju jedinstvenu prirodu ljud­ cima i rediteljima slobodarskog Beog­ Vaclav Havel, dramski pisac i predsednik Rpn^hTL™^-4 ve 8odine uPutio skog bića i omogućavaju dijalog. Po- rada i Jugoslavije naopako odužio _sa te večeri, uodipredstava, poruka dita u wimn^ lke.,Ceske- Obidajje da se svog predsedničkog mesta i to u ne- skim pozoristima Havel nije proditan ZaSo^fiUhn^3 п^' U beoSrad~ zorišni ljudi moraju biti pobednici u tom ratu. Jer, budućnost oni vide kao koliko navarata, omrazom, sataniza- Ateljea 212, smatra da je reč o političkoj a ne nižnri^- asklĆ' Upravnik' cist i smiren dijalog između pojedina- cijom Srba, svojim zahtevima za poli- lov, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišti°’ Pi°rUCL }ovan C,n~ ca i društava o tajni sveta i bića. neditanjeрогикеnijestavргетаporucfved огетаиТ^г-23 Ludus da tičkom i medunarodnom vojnom ag- kaže Cirilov - nije našaonijednu ™^ "Havel ~ Ti pozorišni ljudi služe miru i podse- resijom i na svim prostorima gde se, ćaju nas da pozorište ima smis- svoj na svome, za svoja vekovna og- ijude u Beogradu kojije jedini od istodnoevrooskib pS"' Pozonsnc la. ■ Vaclav Havel njišta i narodno samooopredeljenje ta.,* Шје ап Uo u bori srpski narod u gradanskom ratu Tehama: „Have lu poruci nedozvoljeno podražavasaZjednusttlnSu koji mu je nametnut. sukobu, stonepnlid umetmku."Prvise, povodom Haveloveporukeo.la Meduriarodna poruka gospodina Ha- Slo Branko Plesa kop je na podetku humanitarne vederi„Glu^ veia, predsednika Češke, verbalno ne glumcima ^5 mart a, procitao svoj odgovor Havelu. Plešin tekst je kao vređa jugoslovenske pozorišne ljude, poruka citan dva dana kasnije u nekim pozoristima. U Jugoslovlnskom ali ona celom svojom završnom treći- dramskom i u Bosku BuhP'citanje^ nom cinično podmeće medunarod­ dar Popovic. U Muzeju pozonsne umetnosti proditanaje poruka Aleksin nom pozorištu konotacije koje mi, ju- dra Milosavljevica. U Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu nije ditana nfrd- goslovenski pozorišni ljudi, nipošto na poruka^ Za potpunumformaciju, Ludus objavljuje u celini sve detiripo- ne možemo da prihvatimo. Predsed­ ruke, na 2 3.1 4. strani. Uzgred, evo šta je za Borbu izjavio Jovan Hristid nik Češke priziva pozorišne ljude sve­ Jer, istina je stara: ko pesniki dramski pisac: „Ne vidim u Haveiovom tekstu razloga zboe koji'h ta da budu u mislima sa svojim kole­ u čuda veruje, taj ovaj tekst nije mogao da bude proditan i u našim pozoristima. To je poruka gama iz Sarajeva. Gospodin Havel protiv rsts, protiv svih koji vrše etnicko čišćenjs 1 trebalo je S3 tom poru- previda da oni s kojima treba da bu­ čuda i stvara kom upoznati i naše gledaoce. demo bar u mislima zajedno nisu sa­ Gospodin Havel je mo glumci Sarajeva nego i glumci ^rijatelji moji, vi ved i sami znate zaboravio na slobodu, Mostara, i Banje Luke, i mladog po- f П Ida je na ovom mnogo lepom i po- velikih i malih kulturnih zajednica, brojne pojedinačne kulture, ugrožene zorišta u Kninu. Gospodin predsed­ P/nekad nezgodnom svetu sve do- mnoge religije, vise tipova politički međusobnim konfliktima, pozoriste Slobodan duh i ljubav nik Havel takode ne bi smeo da ne | nekle izistinski, a odnekle koba- razlicitih kultura. Istovremeno, kako — u to čvrsto verujem — gradi nadu, koju su mu, u vreme zna za do temelja razrušen Mostar, I jagi. se te brojne zajednice sve vise pribli- ono je lupa kroz koju se naslućuje bu- njegovo Narodno pozoriste i patnje Dakle, sve je do jednoga dana i casa žavaju, pod pritiskom sadašnje civili- dućnost. Ne zato što bi prikazivalo jadnih dana njegova glumaca mostarskog pozorišta. onako kako jeste, a od tog sudbonos- zacije, i kako su sve vise primorane svet bolji nego što je u stvarnosti, več Dramski pisac je perfidno pred sve- nog dana i trenutka može biti i ona­ da prihvate jedinstvene vrednosti i zato što pruža nadu u preporod čove- disidentstva, pružili tom sakrio Mostar sa srušenim sta- ko kako dotad nikad ranije nije bilo. ponašanje, izgleda da je sve očitija čanstva. Jer, ako je pozoriste mesto pozorišni ljudi Srbije i rim i čuvenim mostom, jer su i most i Blago nama, svet se menja. potreba da se učvrsti odbrana njiho- slobodne komunikacije medu slobod- Narodno pozoriste i Mostar do teme­ Setimo se toga ovog dana. Dana svet­ vog identiteta — nacionalnog, ras- nim ljudima o tajni sveta, onda je i Crne Gore, posebno lja uništili vojnici katolici i vojnici skog pozorišta. nog, kulturnog ili pak njihovih tradi- putokaz ka toleranciji, medusobnom pozorišta Beograda muslimanskog džihada, istrebljujući Jer, i svet se menja naspram onog što cionalnih vrednosti uopšte. Mnogi poštovanju čuda bivstvovanja. jedni druge, istrebljujući svoje naro- čovek unapred sanja i budan zamišlja sukobi koji prete današnjem svetu Pozivam vas, sve vas, pozorišne lju- 0 ®eć poodavno, svake godine, 27. de. da bi jednom moglo biti. mogu se objasniti baš ovom pojavom: de, da u ovom trenutku u mislima ■ ■marta, a povodom svetskog dana Zato će naša jugoslovenska poruka Mesto zgodno za te stvari gde se dad- što smo bliži jedni drugima, to vise budete sa svojim kolegama iz Saraje- Ifpozorišta, medunarodna organi- svetu pa i poruka predsedniku piscu ne sanjariti jeste cesto, vise puta, i na- uočavamo međusobne različitosti. A va. Oni čine baš to o čemu ovde govo- ■ zacija pozorišta upućuje pozoriš- bitiistinita. še pozoriste. Dosta dugo: dve hiljade u isto vreme doživljavamo rušenje rim; slobodom duha, negujući dija- ■ nim ljudima sveta medunarodnu Mi, pozorišni ljudi SR Jugoslavije, up­ pet stotina pozorišnih leta i sezona raznih veštačkih političkih sistema, log, stvarajući prostor za stvarnu ko- poruku koju su do sada pisali najuva- ravo i služimo miru, mi smo bili i bi­ teklo je u mantanju na daskama, što proizišlih iz kolonijalizma ili bipolar- munikaciju medu ljudima, oni se bo­ ženiji pozorišni stvaraoci, pisci, redi- demo dak i zatvoreni u medunarodni se kaže... nosti, svejedno. Svet je na putu da re protiv strašnog rata koji hara nji- telji, glumci. geto, koji nam svet modnih brani sve АГ ko jos pomalo sumnja da sa nama postane zaista multikulturalan i mul- hovom zemljom. Oni koji sprovode Ove 1994. godine ta cast pripala je ljudske komunikacije pa i one koje se u teatru i nestvarnost može biti stvar- tipolaran i traži novi red, pravedan i etnička čišćenja i čine nasilja vraćaju dramskom piscu Vaclavu Havalu, tidu zdravlja dece, staraca i celog na- na i stvarnija od stvarnosti najstvar- primeren svom dobu. svet u njegovu najcrnju prošlost. Po- predsedniku Republike Češke. roda, deo velike medunarodne zajed­ nije, neka dode. zorišni ljudi koji vode dijalog sa svo­ Gospodin Havel je i kao predsednik nice pozorišta odavno uverenih da Svako ko je željan čuda i čudesa Netačno je da televizija, film, magne- Republike, a sto je neprihvatljivije i Nek nas ne prode. toskopi i druga savremena dostignu- jim gledaocima o dramama ovog da- pozoriste ima svoj humanistidki smi- našnjeg sveta i o dramama ljudskih kao dramski pisac, zaboravio na slo­ sao. Ko je spreman da se od srca potresa ća dovode u pitanje značaje pozoriš- bodu, Slobodan duh i ljubav koju su Neka dode. ta. Ja bih rekao da je obrnuto, da baš duša ukazuju na budućnost. Paralel- U našoj zemlji, to zna i predsednik no s ratom koji nam otkiriva televizi­ mu, u vreme jadnih dana njegova di­ Havel, i za vreme politidkog jedno- Jer, istina je stara: pozoriste omogućava, vrlo uporno i ja, u Sarajevu se dešava i jedan drugi sidentstva, pružili pozorišni ljudi Sr­ umlja u beogradskim i drugim pozo­ Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara. bolje od svakog drugog umetničkog rat. Rat bez oružja izmedu onih koji bije i Crne Gore, posebno pozorišta ristima ponosili smo se slobodom du­ Istina je večna. izraza, razotkrivanje svega što je mrze i ubijaju druge samo zato sto su Beograda. ha. Ovde smo cesto, pre svih iz veli­ Ona nema zavičaja, ni vladara. mračno i opasno, ali i onog što unosi drugačiji, i pozorišnih ljudi koji na- Gospodin predsednik Havel se glum­ kih po istoriji zemalja, pre svih pozo- Neka nam u to ime ova godina u te­ svetlost i nadu. rišta velikih kultura, mi bili prvi koji atru bude srećna. ■ Jer danas, u obezljuđenoj civilizaciji smo prikazivali one koji su na dru­ Aleksandar Popovic tehnike, pozoriste je jedna od važnih gim prostorima bili disidenti, nepo- oaza ljudske autentičnosti. Ako se željni, zabranjeni. Naša je publika ovaj svet može spasti, onda upravo gledala dela Bulgakova, Erdmana, pozoriste treba da branimo i neguje- Babelja, Vitkacija, Moržeka, Sartra, mo. Napokon, ovom svetu megama- Kamia, Adamova, Milera, Šizgala,_ šina i megabirokratije preko je potre- Ozborna, Viljemsa, Joneska pa i Ha- banz povratak nezamenljive ljudske vela. subjektivnosti, stvarne ljudske ličnos- Mi smo imali i imamo Bitef, Bemus. ti, određene ljudske savesti. Samo se Mi imamo sjajne pisce drama i sjajne čovek, sa svojom obnovljenom odgo- komediografe. vornošću i svojom svešću o usklađe- Mi smo ponosni na svoju slobodu, a noj slojevitosti, može suočiti s opas- nju de ubrzo braniti svojom umetnoš- nostima koje prete svetu i nikakva du istinske humanisticke orijentacije mreža računara,.ma kako usavršen- pozorišni ljudi u srpskim i crnogor- čih i učenih, ne može ga zameniti. skim pozoristima, od Negotina do Nada čovečanstva počiva na rehabili- Knina, od Subotice do Podgorice. taciji ljudskog bića. Mi imamo našu publiku koju veoma Istina, pozoriste je samo jedan među poštujemo i volimo. mnogim oblicima izražavanja. Ali, Mi smo svojoj publici zahvalni vise ono jeste jedini izraz i mesto gde se no i jedno pozoriste sveta svojoj, jer čovek obraća drugom čoveku, svakog zajedno s njom delimo tragediju rata dana, sada i bez prestanka. Zahvalju- i sankcija u svetu dosad nevidenih jući tome, pozorište nije samo mesto kao genocid prema celom jednom na- gde se pričaju price. Ono je mesto rodu. gde se ljudi susreću, prostor autentic- Siromašna i izgladnela, unesredena, ne ljudske egzistencije koja prevazila- ranjena i osakacena, zabrinuta za bu- zi samu»sebe da bi svedočila o svetu, dudnost svoju i buducnost svoje dece, ■o sebi samoj; ono je mesto živog dija- a sa velikommadom u pobedu istine ioga, jedinstvenog i neponovljivog, o nama, naša publika je odavno za- koji govori o društvu i njegovim ra služila duboku zahvalnost svih pozo- gedijama, o čoveku, njegovoj ljubavi, rišnih ljudi Jugoslavije. o njegovodm bolu i njegovoj 27. mart je medunarodni dan pozo- Pozoriste je duhovno ognjiste lju rišta, i mi u interest! istine šaljemo zajednice, tačka kristalizacije njen g pozorištu sveta svoju, mirom i prija- duhovnog života, ono je prostor nj teljstvom medu narodima nadahnutu ne slobode i njenog pristanka. poruku. s Branko Plesa U opštoj civilizaciji tehnike, koj Pred obnovljenim Zetskim domom na Cetinju: Mira Stupica, Gojko Baletić, Đurđija Cvetić, Mišajanketić i Radmila Vojvodić (Snimio Matija Koković)

t

nija bila neobična? Zato što već godi- nu dana Cetinje ima opremljeno gle- dalište i tehnički dovršenu scenu, a nema teatar. Pozvani su prvaci, što se kaže, jugoslovenskog glumista — Mi-, ra Stupica, Mihajlo Janketić, Đurđija Cvetić, Milo Miranović, Varja Đukić. Cetinje je, najednom, postalo centar kulturnih zbivanja. Stanovnici ovog grada već kukaju kako oni, koji su pružali gostoprimstvo umetnicima, ne mogu do karata da dođu. Cena ulaznica je pritom ekonomska (deset dinara, program — pet). kog čina." Đurđija Cvetić je, opet, pri­ gorskoj istoriji i deluje emotivno na ozorišta su nam ponovo pu hvatila izazov sa velikim strahom: publiku (trebalo je videti sve one na. Naša publika se vraća te ićunović veruje da bi „Zamislite kako je meni bilo — em kršne Crnogorce kako im suza suzu atru. Ispred beogradskih po- Princeza Ksenija mogla (zorišnih blagajni ponovo se pppжл dolazim iz Beograda, em Šumadinka, pristiže dok gledaju predstavu), ekipa da bude dobar početak. a igram Crnogorcima kraljicu Mile- veruje da će predstava preći granice i formiraju redovi onih koji bi Predvida se otvaranje vi- nu!" Najveći problem joj je bio jezik, preživeti sud kritike. Ono čega su se da udu i gledaju predstave. soke pozorišne škole, sa taj dvoakcenatski, katonski cetinjski najviše plašili — da li će Crnogorci Izvestaji iz teatra sve češće odsekom za glumu. Zet- prihvatiti sliku porodice Petrović svedoče o tome da su pojedi- ski dom bi, po mišljenju dijalekat. Takvom narečju je trebalo PP. kakvu je osmislila Radmila Vojvodić i ne predstave rasprodate čim .. Mihajla Janketića, treba- dati težinu, opovrći sve uvrežene vi- ftЖ ceve, a da to ne bude „folklor ili ače- ekipa glumaca — uspešno su prebro- se otvori blagajna sa rnesec- t lo da bude crnogorsko nje i bečenje kao sto uglavnom vida- dili. s Maša Jeremie nom ponudom karata. Ispred nekih Ж nacionalno pozorište, da prestoničkih pozorišta nedavno su vi- opravda 4me koje nosi (Kraljevsko mo na televiziji ili u nekim dramama o Crnogorcima". đeni i tapkaroši, institueija za koju crnogorsko narodno pozorište). „Isto- smo posle konačnog sloma ovdašnje rija i sve što se sa porodicom Petrović bioskopskeP mreže pomislili da je za-- ilo bi mi lakše da ulogu go- zbivalo pruža mnoštvo tema — goto- navek ugašena. vo šekspirovske težine." Uslovi na vorim na francuskom", uz- Cetinju su izvanredni. Dovaljna je i viknula bi u momentima kri- Iskustvo nas, međutim, uči da je ob- ova anegdota. Kada su doputovali na ^$$ze Mira Stupica, radeći sa novljeno interesovanje za pozorište „Princeza Ksenija od jednu od repriza, glumci su, radozna- lektorom Veljkom Mićovi- pouzdan znak kako se nase^drustvo li po prirodi, poželeli odmah da saz- j^^ćem. Jezik njene Ksenije je našlo u fazi velikih previranja. Ne ta­ Crne Gore" okupila je naju kako su se dopali domaćinima. ЖР0бе^П0 tezak, jer predstav- ko davno čuveni poljski reditelj Jezi na Cetinju odličnu U postavljanju tog čuvenog pitanja ^.,^lja mešavinu francuskog i Jarocki, dobro poznat i beogradskoj preduhitrio ih je organizator. Cetinja- crnogorskog narecja. „Gos- publici, rekao je kako su u vreme naj- ekipu glumaca i ni su se zabrinuto raspitivali: kako •WW podin Veljko Mićović, uz sve komplimente meni kao glumica, ne- veće posleratne društvene krize u Po- im je na Cetinju, jesmo li im se dopa­ ljskoj njegovi sunarodnici pohrlili u saradnika, li? kakve milosti ili obzira nije imao. Go- nio me je kao vrag. Kad ga vidim, me­ erkvu i u — teatar. Uostalom, nije predvodenu Mirom Mira Stupica, Đurđija Cvetić i Mihaj­ • nam danas potrebno podsećanje na lo Janketić slažu se da je izvanredan ni presedne. Kad treba da imam čas, Stupicom. U sve presuši u meni. Ti .akcenti! Nada- reči velikog reditelja, pa ni izveštaji s osećaj imati takvu publiku koja tea­ pozorišnih blagajni da bismo zaklju tar prima kao svečanost. Mira Stupi­ la sam se da ču proći jeftino — ali dramskom prvencu ne... I hvala mu." Čak i Janketić, ro- čili kako živimo u doba društvenih ca je sa radošću prihvatila ulogu prin- lomova, da smo žrtve opasnih tenzija Radmile Vojvodić ceze Ksenije u poznim godinama, u deni Crnogorac, imao je respekt pre­ ma specifičnom narečju. Ali, upravo I u erkvu i и pozorište i stalnih strahovanja, da smo svedoci priča se njenim danima pred smrt. Fascinira- velikih preokreta u kojima se ruse na je kraljem Nikolom, pričom o nje- uloga kralja Nikole dala mu je priliku čovek se sklanja da bi o poslednjim govih devet kćeri za koje je prvo mis­ da konačno, posle 35 godina glume, postojeći i stvaraju novi sistemi vred- lio da su teret, a upravo one, svojim spremi nešto i za svoje zemljake sa pronasao isto — nosti. Otuda nije nimalo slučajno što danima kralja Nikole udajama, otvorile su familiji Petrović severa Crne Gore, Tomasevljane. Na- se erkva i pozorište pojavljuju u is- u egzilu, a predstava vrata svih svetskih dvorova. „Mnogo pravio je monodramu po Njegošu Ži- sklonište od tom kontekstu, jer u oba hrama co- sam stvari, ne poznavajući istoriju, tije Mrđena Nesretnikovića, specijal- vetrometine vek se sklanja da bi pronasao isto u publici izazioa saznala, i one su me inspirisale, otva- no za njih, i nada se, kako reče u šali, sklonište od vetrometine svakodnevi­ rale glumačku maštu. Odlazeći da vi­ da će se time iskupiti što je kao izdaj- svakodnevice, ali i ce, alii tragove koji će mu pomoći da duboke emocije. dim sve te dvorce i radeći u Zetskom nik junačke familije stare 500 godina stvori duhovna uporišta koja su za ži- domu, imala sam utisak da su oko otišao u glumce. tragove za duhovna vot potrebna u istoj meri kao i hleb. nda sam prihvatio ulogu di- mene duhovi velike porodice. Taj do- lako Princeza Ksenija govori o crno- uporišta No, upravo zbog vremena u kojem ži- rektora projekta, truclio sam dir je nešto izuzetno, na primer au- v™° j z^°8 sveta na koji smo osude- se da obezbedim takve uslo- tentičan nameštaj koji imamo na sce- ni, baš zbog redova pred pozorištima ve za rad, koje sam sam kao ni. Pa, gde to ima!" Mihajlo Janketić □ i zbog duhovnosti za kojom se u teat­ reditelj oduvek priželjkivao. se slaže, naziva čitav projekat ,,izu- Kec na desetku rima traga, baš zbog svega toga, po- Predstava je napravljena za zetnom avanturom pod izvanrednim id zorište danas podrazumeva i veliku 30 dana. Tako priča Branis­ okolnostima". Prvi put je radio toliko QJ Garantovan dobitak sa odgovornost. Odgovornost pred pub- lav Mićunović o projektu Pri­ kec dugo odvojen od kuće ,,u jednom pri- EKO-KECOM, u svim likom, ali i pred sobom, pred vreme- nceza Ksenija od Crne Gore, jatnom azilu, prepunom literature, nom kojem „daje oblik i otisak". Iako koji je u obnovljenoj pozoriš- kuća, jezika, gde je zapravo dostupno poslovima: kuporodaja je Svetskf dan pozorišta tek jedan u noj sali Zetskog doma na Cetinjudrugovanje sa atmosferom u kojoj je stanova, kuća i placeva nizu običnih pozorišnih dana kada okupio odličnu ekipu glumaca liki sa koji­ tumačim (kralj Nikola) ži- radnika, početkom godine. Povod za na teritoriji Beograda, glumci izlaze pred publiku da bi igra- veo". To su, govori glumčevo iskus- li svoje predstave, ipak je ovaj dan i okupljanje bio je tekst Radmile tvo,Voj- idealni uslovi za stvaranje uloge. raseljaoanje lokaeija za vodić (njen prvenac) o poslednjim da­ dobra prilika za preispitivanje te od- K „Uzbudljivo je svakodnevno prolaziti potrebe investitora.. govornosti. O svojoj odgovomosti nima kralja Nikole Petrovića u egzilu pored doma Petrovića, ispod terase pred vremenom i pozorištem treba u Francuskoj - od 1916. do 1921. go­ sa koje se svakog jutra kralj Nikola, EKO-KEC je član dine. „Nemam pretenzija da posta- da razmišljaju i oni koji pozorište javljao Crnogorcima, a uveče odlazio’ Konzorcijuma N, unije nem dramski pisac", kaže Radmila na počinak, pošto bi se raspitao da li prave, i oni koji ga gledaju, ali i oni Vojvodić, reditelj po profesiji. „Potak- posrednika za promet koji o njemu razmišljaju i pišu. Jer, su huligani pospali... Igrati u njego- • odgovornost pred sobom i svojim nuta sudbinom vladarske porodice, vom pozorištu u kome ni jedna pred­ nekretnina. cije su kosti razasute po celom svetu, Svetozara Markovića 50/llspr vremenom podrazumeva svest o mo- napisala sam nešto pre kao predlo- stava nije mogla da počne dok on ne ćima pozorišta u kojem je, uvek kada zaK za predstavu, nego dramu." bi dao znak... Imati u rukama njego- 11000 Beograd . vu sablju, na plećima njegov kaftan I „Ludus" dobija s se ono istinski dobro, sve postajalo Zbog cega bi onda ova priča o Zet- sedeti u njegovoj fqtelji - ja to zo- lei: 011/642 977; lax: 643 226 EKO-KECOM moguće. Pa i pronalaženje azila od skom domu i predstavi Princeza Kse- _ vem ostvarenom avanturom glurnac- zla vremena, ali i vise od toga — mo- gućnost za izricanje istine o tom vre- menu. ■ Aleksandar Milosavljević da su komunisti u Češkoj otišli, a nje- škrtosti/štednje svojevremeno je od- a bi se našao posao u bramši stao je 1947. godine. Počinje kao sta- govi prijatelji đošli na vlast. Na broj- lučeno da se stanovništvu jedne ne treba, znači, pored talenta, tista, da bi 1948. godine odigrao Josu ne pozive^da se konačno vrati i da sasvim pismene zemlje strani filmovi znati i jezik — režisera. Ako pondura u Sumnjivom lieu, pa Dena- kao prvak zaigra na scenama rodnog i serije prikazuju sa titlovima. Uvek on smatra da ste „košer" dija u Stanoju Glavašu... Godine grada — ljubazno se zahvalio. Ođ vi- je bilo lakše i jevtinije platiti samo (znaćete tekst do generalne 1949. upisuje Pozorišnu akademiju u soke penzije Burgteatra delilo ga je prevodioca, umesto dva tuceta glu- probe i, što je najvažnije, ne- Beogradu, završava pet semestara, nekohko godina i mnogo manje rada. maca i režisera pride, za posao koji je ćete kasniti), onda vas i an- vraća se u Niš, ali ga zbog navodnog Bas kao što se crkvenjak iz price So- često osnovni prihod vaših kolega u sambl kao takvog prihvata. rusofilstva napušta. Pet puta je odla­ merseta Moma obogatio jer je bio ne- inostranstvu, za nahsinhronizaciju. Za dramaturge su propozici- zio i dolazio u Niš, dva puta je radio pismen, tako je i češki glumac mogao Vi, takođe, umete da koristite ne jed- je malo teže. On mora ili da u Novom Sadu (Oktobarska nagrada aa zahvali na penziji bez mnogo tru- no već dva svetska pisma (što ne zna- odlično govori, ili da daje odlične su- Novog Sada), Kragujevcu, Zenici, Be­ da svom nepoznavanju nemačkog je­ či i angažman), po čemu mogu lakše gestije, ili da nekome od kolega (po ogradu. Igrao je u Zrenjaninu, Tuzli, zika. Koje je naravoučenije za naše da vas zapamte, poput nekog ko bi mogućstvu glumcu) nehajno pomene Leskovcu, Pirotu, Zajecaru... Bio je glumce i ostale pozorišne poslenike? mogao da provede četvrt sata pod vo- kako je u zavičaju pisao pozorišne glumac lutalica. Ovakve price se dešavaju nekom dru- dom a da se ne udavi ili zatraži po- kritike. Valja, u principu, ići sledećim Od 1987. je u penziji, ali nije miro-( gom. moć. Nije upotrebljivo za svaku prili- redosledom: dok jos samo natucate, vao. Igrao je ponovojosu pandura la­ Dobro, šta onda može da se desi ne­ ku, ali je simpatično i apartno. prestravite ih kritičarskom prošlošću, ne na sceni Narođnog pozorišta, pa kom našem pozofištniku koji odluči’ Trenutno znamo troje naših glumaca kasnije se trudite da plasirate dobra Arsu u Koštani povodom 35. godišnji- da se iz svoje matične kulture otisne (verujem da nisu jedini) koji nastupa- rešenja, a kada progovorite... sve os- ce rada njegovog kolege Sime Erčevi- Šta sve može da se u svet? Može, pre svega, kurs stranog ju u pozoristu na stranom jeziku: Mi­ talo je legenda. ća. Igrao je i bolovao. Ostao je neza- jezika, koji kasnije ne garantuje ni ra Furlan u SAD, Dragana Varagić u Najteža je pozicija reditelja. Ko je boravan Hadži Toma u Kostani, Da- desi nekom našem angažman, ni stan, ni vizu, ni dozvo- Kanadi i Zijah Sokolović u Austriji. U afirmisan u svojoj zemlji i ima prava nijel u Klopci za bespomoćnog čove- lu boravka, ni zdravstveno i socijalno Austriji sam imao prilike da upoz- poznanstva u tudoj, i k tome ume da ка, Raskoljnikov u Zločinu ikazni, pa pozorištniku koji osiguranje, ali je bez njega teško o bi­ nam sjajnog amatera iz Smedereva, se izrazi na stranom jeziku, može da Henrik IV u istoimenoj drami, Dimit- odluči da se iž io čemu gore pomenutom razmišljati. koji se izdržavao stolarskim i kelner- se nada angažmanu — kao gost. Ako rij Fjodorovič u Braći Karamazovima, No, sve vise ljudi to radi tako da ne bi skim poslom da bi uveče igrao sa jed- pak želi da se naseli, a nije poznat i Tomas Mor u Čoveku za sva vreme- matične kulture bilo zgoreg raščistiti neke nedoumice. nom grupom akademski školovanih ne zna jezik... Najmanje mu možemo na. Bioj’e Hadži Zamfir, Efendi Mita, Ne možete se samo spakovati i otići: profesionalaca. Na sceni ga nisam vi­ pomoći poznanstvom sa konkurenti- zatim Živo biće u Voćnom danu (na­ otisne u svet? ma. A strana država, koja u vidu sub- grada „Joakim" na susretima u Pirotu potrebni su vam viza, smeštaj i prija­ deo, ali sam docnije radio sa jednim 1982), Toza u Večitim studentima Potrebni su mu, telji u mestu u koje idete. Njima su, od glumaca iz grupe, koji mi je ispri- vencija daje slobodnim grupama tri­ opet, potrebni prijatelji u pozorišnim čao kako je has zemljak bio izuzetan, deset do sedamdeset hiljada maraka („Ćuran" u Svetozarevu), Živadin Fi- između ostalog, krugovima, da bi vas osovili na noge i ali ne daj Bože da neko promeni rep- po projektu, retko je rada da tu sumu lipović u Jugoslovenskoj antitezi, uera skinuli s vrata. Da biste olakšali život liku! Momak nije znao nemački do- poveri reziseru-emigrantu. Aristotel u Bukefalu, Miloš u Ruže- svojim domaćinima i odvojili se od voljno dobro, ali je znao tekst napa- Ipak, čuda se dešavaju. Predepome- nju naroda, Jabučilo u BelojkafL Na u sebe Hi poseban vid njih, potrebni su vam vera u sebe ili met. Onda bi neko iz ansambla pono- nuti Madar je živi primer. Ali on je, niškoj sceni odigrao je vise od 50 ulo- poseban vid poimanja objektivne re- vio repliku kako je napisana i time za razliku od svog zemljaka, znao da ga, a na scenama širom Jugoslavije poimanja objektivne alnosti, poznat nam iz filma o indij­ vadio kolegu iz stupora. govori. ■ Boško Milin trostruko vise. Jednu ulogu ponajviše stvarnosti, poznat skom glumcu na holivudskom prije­ Uspeh bez odličnog poznavanja stra­ je voleo — Timona Atinjanina. Tuma- mu. nog jezika moguć je samo tamo gde čio'ga je u Leskovcu po preporuci dr nam iz filma o ni vaš nadređeni ne zna jezik baš sjaj- Huga Klajna. Prvi u Jugoslaviji. indijskom no. Kako se to poslednji put zbivalo u alo se zna da je napisao Ж Ж °' а^° ste se već na$li u Holivudu pre pola veka, tako i tu, le- 16 deeijih komada. Mno- glumcu na $$ $$ inostranstvu, pokušajte da nju varijantu, valja zaboraviti, uzeti ge je i sam režirao. Osni- $$ fascinirate svoje kolege zna- knjigu u ruke i rasterati sve zemljake vač je Dečijeg pozorišta holivudskom prijemu. njima koja je ovde moguće koji vas svojim čavrljanjem udaljuju u Zenici. Bosna je bila lako steći. Pre svega, pred- od savršenstva. Nekoga, pak, jezik njegov drugi dom. Na edan značajni praški glumac, ОШШ stavama koje ste imali prili- manje ograničava. Može se reći da je susretima profesional- ?: ■ ke da vidite na Bitefu, mada scenografima i kompozitorima lakše nih pozorišta BIH u Jaj- disident iz grupe oko Havela cu osvojio je šest nagra­ (ime sam mu na žalost zabora- Ш ćete morati da se potrudite no drugima. Čak sam bio svedok pro- $$ $$ da razbijete njihovu neveri- jekta u kojem je scenografiju radio da. vio), morao je da emigrira kon- Igrao je Vasja u desetak domaćih fil­ cem sedamdesetih. Obreo se u $$ Ж cu da se sve to moglo videti madarski emigrant dovoljnog talenta u Beogradu, pogotovo zbog onog zna- ali nikakvog znanja nemačkog i en­ Umro je Vasja mova, mnogo vise u televizijskim Austriji i, zahvaljujući svojoj re- dramama i serijama, ali je pozorište putaciji, kolegijalnosti domaći- čenja koje Beograd danas ima za gleskog, tako da je realizacija scenog- Stanković. Išao je iz strance. Zatim, filmovima koje ste rafije na svojim ledima iznela i pred- njegova najveća ljubav, kao što su de­ na i geopolitičkoj situaciji, do- pozorišta u pozorište, ca njegovi najbolji kritičari. Voleo je bio je angažman u bečkom Bur- mogli da pozajmite iz video klubova, stavu spasla vanredna inteligencija odnosno vidite na televiziji, pri čemu scenskih radnika, listom studenata fi- da pomaže amaterima, posebno, ka­ gteatru, hramu najčistijeg ne- tesna mu je bila i ko mi je često govorio, drugarima u mačkog scenskog govora — uprkosvam sledi uzaludan trud da objasnite lozofije i istorije. Naravno, i to je mo- kako je moguće da ni pre sankcija ni- guće ako je reditelj i sam Madar, pa bivša Jugoslavia, pet Bijelom Polju. činjenici da je njegovo poznavanje tog još vaš drug sa studija. To je jedan od Otišao je glumac iz pozorisnog u sve- jezika biio više nego oskudno. Slede-je bilo brige o autorskim pravima. puta je odlazio iz Dalje, vaše znanje engleskog, kojim retkih slučajeva koji su mi poznati da mirski život, otišao je čovek za koga ćih deset godina nizale su se uloge sa je neko uspeo da se probije na tržištu rodnog Niša i opet je gluma bila prava praveata magla u dvosložnimI rečenicama ili sa izrazi- vas je častila televizija, ne sluteći da kojoj treba razgrnuti mnoge sloje- time poboljšava šanse naših eventual- gde vlada stravična kor.kurencija tri tim nemim radnjama, ne veće od so- pomenute profesije. mu se vraćao. ve. ■ Slobodan Krstić bara, stražara i trećeg građanina. On- nih iseljenika. Naime, iz razloga Nišii je 14. marta 1994, posle kratke i teške bolesti umro Vojislav Vasja Stanković, po- zorišni, filmski i televizijski glumac. Jedan je od najboljih glumaca u istoriji niškog po- zorišta, čovek koji je išao „ivicom noža" i u čijoj priro- di je bilo, prema sopstvenom kazivanju, nečeg mazohistič- kog. Posve kontroverzna ličnost. Roden je u Nišu 1930. Sa četrnaest godina je kurir u Jastrebackom parti- zanskom odredu. Na planini Kukavi- ci promrzao je na mrtvoj straži, i traj- no narušio zdravlje. Preminuo je u 64. godini. Član Narodnog pozorišta u Nišu po-

I Sve njegove scene: Vasja Stanković susreće se sa starim prijateljima - ka izuzetno razudena, o publici da i jebljeni citati. Da li je to postmoder- porodicom Dabižljević, koja se upra- ne govorimo. Kakvo li je to sjajno vri­ nizam na naš način: samoironija, vo sprema da ode. jeme bilo, zaključiće taj slučajni, ili fragmentarnost, eklekticizam, paro- Gavrilovi prvi dani povratka na Ko­ namjerni čitalac? Kakvo li je ovo vri­ diranje žanra kritike... dekonstrukci- sovo nimalo nisu ružičasti. U škoii ga jeme, da li ja to sanjam i šta se doga- ja? Destrukcija teatra svakako jeste. I dočekuju sa podozrenjem, njegovo da, pita se moja malenkost? sad vi mislite da je to kraj, da je reče- tumačenje Rakićeve Simonide i drugi Pa dobro,-zaista je fenomen, ovih no najgore, da je dotaknuto dno, bar srpski patriotski „ispadi" odvešće ga crnogorskih dana, velik broj pozoriš- kad je profesija u pitanju. E nije! Do na „informativne razgovore" kod Ma- tnih trupa i „grupa" koje funkcionisu sada je bilo riječi o stvarima kvalite- lića, školskog nadzornika, i Blaža i svakodnevno se formiraju. Do da­ ta, pitanjima estetike, a sada nešto o Ivanovića, sekretara’Komiteta. Pritis- nas, ili bar u skorije vrijeme, nezabi- pitanjima etike. U jedinom crnogor­ ku šiptarskih nacionalista i separatis- lježen broj pozorišnih predstava koje / skom nedeljniku pozorišnu kritiku ta oličenom u liku Ljuša Bejta, kupca su izvedene ili su u pripremi. Svi — piše osoba koja je najdirektniji učes- kuća i stanova, pridružuju se ivanovi- skoro da i nije metafora — pišu nik već onaj sa vrha cast-lista i pro- Sudbina dveju ći, malići i ini brankovići. Gavrilo dramske tekstove, dramatizuju, grama-kataloga predstava. U jedi­ kosovskih porodica „nesrećnim" slučajem skončava na adaptiraju, svi režiraju, svi hoće da nom crnogorskom dnevnom listu isti mrtvoj straži na Dvojanki, a na vet- glume. Ima, se utisak da važi princip: slučaj: opet učesnik u radu na pred- okosnica je drame ’ stavi piše recenziju. Sa naših prostora noj straži ostaju njegova supruga Ma- gdje god nađeš zgodno mjesto, neveli- rija i porodica Dabižljević. ki prodrum, kakvo skladište, malo potekla je ona izreka: ,,Ja tebi serda­ Radosava veću prostoriju, tu pozorišnu predsta- re, ti meni vojvodo, a znamo se..." Iz- Stojanovića vu posadi. Podseća me to na djetinj- gleda da smo otišli korak dalje, i sada $$roz priču o dve porodice Sto- stvo: gdje god bi se našao kakav praz- bi ta izreka valjalo da glasi:„Ja sebi koja se odnedavno Hfjanović gradi tragicnu fresku ni plac, skupila bi se grupa dječaka i serdare, ja sebi vojvodo...". Činjenica prikazuje a $$ stradanja jednog naroda. Sto- počela bi fudbalska utakmica. Dva je da na prostoru Crne Gore pozoriš- janovićeva drama ima u sebi mjesta u ekipi uvijek su bila rezervi- . na kritika faktički ne postoji. Godina- prištinskom dosta pripovedačkog, nedos- sana: jedno za vlasnika lopte, bez ob- ma je vođena pogrešna politika. Po- taje joj dramski naboj. Bojeći zira na fudbalske kvalitete, a drugo zorišta su zatvarana, a ljudi koji su se Narodnom pozorištu se valjda da ne podlegne mjesto, golmana, za fizički najslabi- pozorištem, na bilo koji način, bavili (ranije Pokrajinsko Шdnevno-političkojI situaciji i jeg. U ovom, crnogorskom pozoriš- destimulisani su i rezultat teško da je mogao biti bolji. U takvim okolnosti- :;varijacijama na tu temu, pi- nom mikrokosmosu, ta su mjesta re- narodno pozorište) v Шfoac je neke scene isuviše opi- sivao. I ma koliko. tvrdili da Mrtva straža nije dnevno-političko dramsko štivo, ona je, pre svega, slika i odraz stanja, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u Beogradu, Kraljevu, Srbiji. Dakle, politika je njen neizostavni pratilac. Reč je, o političkoj drami na- pisanoj umnim i prosvetiteljskim re- čima, bez fraza. To je bio izazov za poznatog fil- mskog, a sve vise i pozorišnog redite- lja, Miodraga Mikija Stamenkovića. I Stamenković je tragediju lišio nacio- nalnog patosa, srbovanja posebno, dozvoiivši glumcima da iskažu sva . svoja, ponajčešće bolna iskustva živ- ljenja na Kosmetu, ali i nerazumeva- nja šire srpske zajednice. Priča ima li- niju razvoja, na žalost nategnutu, is- prekidanu čestim i nepotrebnim di- zanjem i spuštanjem zavese između slika. Bilo je trenutaka kada je pauza izmedu slika bila duže od same rad- MN nje na sceni. Neke scene, kao ona u Čitalac jedinog crkvi ili ispred šiptarske, a dojučeraš- nje srpske kuće, napravljene su plas- crnogorskog dnevnog tično. Govor ргеко zvučnika, iako su na sceni glumci koji lepo i tečno pri- lista mogao bi, due čaju, jos vise je razvodnio dramu. U hiljade i neke godine, glumačkoj ekipi, kojoj se ne mogu staviti neke veće zamerke, Uglješa zaljučiti da je krajem Vujović (Gavrilo) davao je ritam i ton dvadesetog zervisana za onoga ko napiše tekst ili ma neki urednici u mas-medijima i predstavi. U njegovim postupcima ga „negdje" pronade, i za onoga ko neki ljudi iz pozorišnog svijeta, mož- Freska stradanja: Iz ima vise etičkog no emotivnog. Saša ueka Crna zna da nabavi neki dinar... Ima li ne- da s pravom, vjeruju da je bolje obja- predstave „Mrtva straža" u Pantić idealno je „skinuo" bezobraz- Gora bila pozorišni ko nešto protiv tolikog broja pozoriš- viti i bilo kakav tekst nego nikakav. Narodnom pozorištu u nog, podlog, ironičnog, ciničnog §ip- nih entuzijasta, zaljubljenika u pozo- Uvjerena sam da je od ništa jedino lo- Prištini tara Iljuša Bejta. Nikola Marković centar sveta. Što se rišnu umjetnost? Svakako ne. Ali, šije bilo šta ili svašta. (Ivan Dabižljević) i Slađana Vlajović kad odgledate većinu tih predstava^ pozorišne kritike tiče, (Anđela Vučević) pokazali su da u utvrdite da u estetskom pogledu ne Prištini, pored starijih, stasavaju i za nju bi važila izreka zadovoljavaju ni osnovne, najblaže kad smo tu gdje jesmo, para- mladi, daroviti glumci. U ostalim ulo- kriterije, da to nije čak ni solidna es­ digmatičan je primjer iz sus- gama nastupili su: Momir Radojko- ,Ja sebi serdare, ja trada. Stavljam pod sumnju i sopstve- jedne, bratske umjetničke ob- vić, Milcia Blagojević, Igor Damjano- . sebi uojvodo" m estetski kriterijum: ako mas-mediji lasti, iz književnosti: jedan vić, Olga Mandrapa, Vesna Andelko- o tim predstavama objavljaju izuzet­ yrlo afirmisan književni kriti- vić, Zlatko Povšić, Branko Babović, ko jedne zimske noći jedan no afirmativne tekstove, recenzije u čar napisao je, dobronamjer- kojima se govori o samim pozorišnim w agičnu kosovsku zbilju u dra- Radmila Stojković, Biljana Jokić, Ži- putnik..." Los početak, i put- .no, kritiku kritike objavljene vorad Miletić, Stevan Đorđević i Dra- nik namjernik bi, prisustvu- asovima, nijesam li ja u zabludi? BOU crnogorskoj književnoj re- i Mrtva straža oslikava Rado- jući većini predstava u po- Mozda su moji kriteriji prestrogi? Ili уф Parafrazirano, izgleda *av Stojanović, pisac i odnedav­ gana Kovačević. Svetlana Zojkić na- sljednje vrijeme proizvode- suštinu?1 d°br0? Ш Пе prepoznaiem •■•••« *Wako: „Dragi... znam da je, no upravnik Narodnog pozoriš- pravila je sugestrvnu scenografiju. nin na crnogorskom prosto- posebno u ovakvim vremenima, tes­ ta (bivše Pokrajinsko narodno jena su i kostimografska rešenja ko­ ru, brzo shvatio o čemu se tu ko uredivati časopis, ali ako već do- pozorište). Stojanović nacional- ja sa muzikom Miroljuba Arande/ovi- radi. No, ako bi čitalac na­ » edina argumentacija je kvalitet bnh tekstova nema, bolje je objaviti nu i političku tragiku Srba pra- ca Rasinskog čine onu lepšu stranu mjernik, dvije hiljade i neke recenzije, dubina analize, kate- llustraciju nego..." Ako je o pozorištu ti kroz sudbine dveju porodica. stra^e u Narodnom pozorištu .odine recimo, uzeo u ruke ^gonjalni aparat, objekcija um- rijec, glumci znaju da budu tako šar- Gavrilo i Marija Đurđević sa u Pnstini. £ Slobodan Krstić arhivski primjerak jedinog, ovovre- Ж ]etnick°g čina... A šta je sa kva- mantni, reditelji duhoviti, dramski dvema cerkama odlaze sa Ko­ pokušlnCdnOgOrsko8 dnevn°g Hsta i ^htetom tih tekstova, tih recen- pisci pametni... A da ne govorimo ko- sova da bi utocište našli u Kraljevu zbivi iim?vS3Zna nešt0 0 Pozor'šnim Ж Zlja' tlh kritickih analiza? Sve iiko sa predstava ima lijepih fotogra- uvereni da će bolje i mirnije živeti. I Priložnicima Jg najdirektnije, , najbukvalnije, !ja. ■ Veselin Radunović dok se njihova deca brzo prilagođa- impresije zašećerene epitetima vaju zivotu u Srbiji, udaju se i ostaju „Ludusa " pridruzilo Ш fipa: odllcno, sjajno, savršeno Gavrilo tesko podnosi odlazak od ku- se i Ministarstvo za w besprekorno, za pamćenje, do- P. S. ce, a naročito reči koje stalno čuje od gadaj sezone... Kategorijalan aparat kulturu Srbije. V/™0™ U^dniku’ Fellksu P^icu, novih komsija - da su „dođoši", Šip- maglovi i siromašan, terminološka i tan, novi Carnojevići. Vučen nostalgi- zanrovska zbirka, pogrešno upotri- jd°' ce T1 0VI redov> dati Citaoci iPetar Kralj, Miod­ zorištem. Umesto da prihvati relativ- u našem pozorišnom stvaralaštvu. skog komiteta SK, stajao na čelu haj- rag Radovanović, Slobodan Beštić i no mirnu službu sudije ili relativno Ono je u njemu, pogotovo u njego-’ kača, da se Petroviću omogući da re- Tihomir Stanić, a od predstava Tam- lukrativnu advokaturu, odvažio se za vom upravniku, videlo — i ne bez žira. Ne znajući za njenu intervenci- na je nod (Teatar Kult), Garobnjak iz neizvesnost: upisao se na pozorišnu razloga, uostalom — nosioca pravdo- ju, pisac ovih redova takode je skre- Oza („Boško Buha"), Laža iparalaža akademiju u Zagrebu. U Zagrebu je, ljubivog otpora protiv glajhšaltovane nuo pažnju Berisavljeviću da nije (Atelje 212) i Mđska (Narodno pozo- posle završenih studija, intenzivno politike. I biće da je tom rukovodstvu mudro uskratiti jednom reditelju pra­ rište). radio u teatru „Jazavac", ciji je bio je- laknulo kada je Petrović u jesen 1979. vo i mogućnost da režira. Berisavlje- Tradicionalna priznanja je, povodom dan od osnivača. U to vreme odliko- pozvan u Novi Sad, da u Srpskom na- vić je obe interveneije odbacio. svog dana, 3. aprila, dodelilo Jugoslo­ vao se i učestalim učestvovanjem na rodnom pozorištu priprema dramski U tom trenutku nadstrešnicu je Niko- vensko dramsko pozorište. Dejan Mi- zagrebačkoj televiziji. ansambl za rad u novoj zgradi. li Petroviću ponudio Fadil Hadžić u jač nagrađen je za režiju dveju pred­ U jednom trenutku njegova želja da zagrebačkom pozorištu „Jazavac". 0 stava, Lažnog cara Šćepana Malog i se vrati u Sombor srećno se usaglasi- $$ šgš Novom Sadu, jos pre no što dvadesetoj godišnjici osnivanja ,Ja- Garderobera Ronalda Harvuda. Za Deset godina je kako la sa potrebom somborskog teatra za 4 . je nova teatarska zgrada bila zavea" postavio je Peca predstavu glumačka ostvarenja godišnje nagra­ rukovodiocem s odgovarajućom škol- dovršena, ispoljile su se Pet- Prohujalo sa vihorom — satirienu re- de dobili su: Predrag Ejdus (Herd u je umro Nikola skom spremom. Ambiciozan kakav je rovićeve organizacione vrli- viju s jasnim suprotstavljanjem ideo- Majn kamfu Georga Taborija), Vojis­ bio, za kratko vreme uspeo je da od Ц ne. A istovremeno, pomalo loškom doktrinarstvu, političkoj de- lav Brajović (Šćepan Mali), Jasmina Petrović — Peca koji ansambla, češće predanog glumi no Ц Ц neočekivano za pokrajinsko magogiji, totalitarizmu. bjeposredno Ranković — Avramović (Romola de je bio vise od reditelja bezrezervno uspešnog, stvori teatar Ц Ц političko rukovodstvo koje po završenoj režiji dobio je infarkt Pulski), Ljuba Tadič (Ser u Gardero- od značaja. Umeo je da privoli veći je odobrilo njegov dolazak u srca i prenet je u bolnicu. Iz nje živ beru) i Petar Kralj [Iguman Teodosije - reditelj pozorišta. broj uglednih reditelja da rade u Novi Sad, ispoljene su vrlo nije izašao: ii noći izmedu 25. i 26. u Laznorn caru). .Cetvorica glumaca Somboru — i to je bio njegov prvi us- WR naglašeno i njegove sklonos- marta 1984. njegovo prenapregnuto dobila su nagradu za lepotu govora Uzdigao je somborski peh. Mata Milošević (koji iz Beogra- ti prcma satiri. Njih u novosadskoj srce definitivnoi i neotklonjivo je ot- „Branivoj Đorđević": Slobodan Ni- teatar, pravio uspešne da nije lako izlazio), Ljubomir Draš- sredini u prvi mah politička vrhuška kazalo. nković, Dragan Mićamović, Goran kić, Dejan Mijač, Želimir Orešković, javno nije osudivala, svakako nasto- I mrtav je — avaj! — bio grešan. U Daničić i Nebojša Glogovac, svi za humorističke i Stevo Zigon i drugi, dolazeći na gos- jeći da se ne prikaže kao naglašeni listu Dnevnik, koji Petrovića zbog uloge u predstavi Lažni car Šćepan tovanje, bili su ne samo reditelji poje- protivnik satire. Golubnjace nije štedeo, pisac ovih re­ Mali. satirične revije, od dinih predstava, nego istovremeno i dova objavio je nekrolog. Neki od Svoje godišnje nagrade dodelilo je i hajke na pedagozi cija je podsticajna uloga tra- Već opredeljenje za tekst Dolnja zem- uvek opreznih i podozrivih urednika pozorište „Boško Buha". Nagradu ko­ jala i pošto bi predstava koju su po- Ija, koji je po Jaši Ignjatoviću priredio pri reviziji lista dopisao je zaključak: ja nosi ime osnivača pozorista7 Gite „GolubnjaaT i njega stavljali bila skinuta s repertoara. Đorđe Lebović a na scenu postavio Nikola Petrović razišao se s linijom Predić-Nušić, dobio je Goran Sušljik Dejan Mijač, kojim je službeno otvo- lično pobegao u Naravno, i sam je često režirao u Saveza komunista. On se zaista s tom za ulogu Ivana carevića u predstavi somborskom'teatru. Kaže li se da je ren rad u novoj zgradi, izazvalo je ti- linijom razisao. Ali, jedno je danas to Vasilisa Prekrasna Miodraga Stani- Zagreb i rastao se sa bio uspešan reditelj, biće rečen jedan ho gunđanje. Sumnjičavi ideološki konstatovati, a drugo je bilo to reći u savljevića. □ konvencionalan zaključak. Pozorište žreci videli su u tom ostvarenju pre- one dane. Tada je to bila javna de- životom, ponižen kao terano srbovanje. Ipak, nisu se usudi- nuneijaeija, osuda pokojnika koji se za njega, kako je sam govorio, bilo je li da predstavu javno osude zbog sr- umetnik i rodoljub, pre dom negoli radno mesto. Bio je nije mogao braniti i koga niko u tom bovanja: bili su svesni da se takva za- času u Dnevniku nije mogao braniti.. mnogo vise nego reditelj u pozorištu: merka ne sme, bez opasnosti da budu posle predstave reditelj pozorišta, i voleo je da to ka- Nije bilo ni malo neophodnog dosto- ismejani, stavljati delu radenom po janstva da se jedan častan pozorisni že. Brinuo je, sto je prirodno, o pred- Ignjatoviću. Pokrajinsko političko ru­ „Prohujalo sa stavama, o ansamblu, o njegovim po- stvaralac posmrtno poštuje. ■ kovodstvo nije moglo shvatiti da se u Miodrag Kujundžić vihorom: trebama i prohtevima, uvek svestan Srpskom ’ narodnom pozorištu, pre da je glumac ličnost ranjive naravi, no u bilo kom drugom, mora ras- ecenija je od iznenadne osetljiva duha, uvredljive psihe. Koli- pravljati i o sudbini srpstva. I, kada je smrti Nikole Petrovića, u ko je brinuo o ansamblu, toliko je o toj sudbini kazana provokativna ali pozorisnom svetu znanog i brinuo da svaki posetilac bude lju- jasna reč u Golubnjači, počela je haj- zvanog imenom Peca. Umro bazno docekan, da publika u teatru ka na dramski ansambl Srpskog na- je ojađen, vređan, poniža- bude i gost i na svoj način domaćin. rodnog pozorišta, naročito na'Nikolu van. U javnosti, ne samo no- Voleo je da mu se kaže da dobro vodi Petrovića kao njegovog rukovodioca i vosadskoj, nastojalo se stvo- teatar: smatrao je da deo svakog ap- kao najviše eksponiranog branitelja riti uveren/e da je izraziti ne- lauza upućenog glumcima pripada i predstave. Brzo je skinuta s repertoa­ prijateij zemlje. Članovi SK njemu. Od malog ansambla uspeo je ra. u Novom Sadu bili su na da izgradi ugledno pozorište koje je Članovima SK u Novom Sadu nalaga- drastičan način navođeni da ga osu-dospelo i na Sterijino pozorje i na no je da javno osuduju predstavu ko­ điiju, ne znajući zapravo kakav mufestival je ,,Servantino"'u Guanahuatu u ju velika većina njih nije videla. Janu- greh. Njegov pogreb, 28. marta 1984.Meksiku. ara 1983. održano je u Novom Sadu u Novom Sadu, beše se pretvorio u ledeći repertoarske potrebe, tzv. „savetovanje sa komunistima koji Skupštini Beograda svečano čin Dotpora politici koja ga je onemo- režirao je i dela koja je voleo i 'deluju na području kulture i umet- su uručene nagrade koje za gućila kao stvaraoca, ponizila kao OR neka prema kojima je bio mal- nosti". Na tom savetovanju, čiji je or- najznačajnija ostvarenja u umetnika i rodoljuba i, najzad, tak- Ж ’ tene ravnodušan. Njegova ganizator bilo Predsedništvo Grad- oblasti kulturnog i umetnič- vim stresovima izlozila njegovo nace- IO prva ljubav bile su humoristič- skog komiteta SK u Novom Sadu, kog stvaralaštva dodeljuje to srce da ono nije izdržalo napore ke i satirične revije. Pravo iz- razgovarano je, kako je eufemisticki Sekretarijat za kultyru kojima je bilo izlozeno. nenadenje bile su maštovite i rečeno, o „aktuelnim idejnim i poli- Skupštine. Komisija za pozo- Roden 24. decembra 1932. u Smecie- • uzbudljive somborske predsta- tičkim pitanjima u kulturi". Sastanak rišnu delatnost (Ognjenka revu, s roditeljima našao se u posle- Hfve Onda lole izmisle parole je, ustvari, bio upriličen da se hajkač- Milićević — predsednik, Mi- ratnim danima u Somboru u kome se ‘ • (po stihovima i proznim od- ki osude i predstava i teatar u kome losav Mirković, Milan Miha- osećao kao domorodac. Zavrsio je U mac nosi u sebi i njome deluje, ova- ku, i redovan termin subotom u Ju- kav učinak već je sasvim dovoljan. tarnjem programu Televizije Beog­ Za gore rečeno ne navode se dokazi u rad. Televizija Politika uvela je po- vidu pojedinih emisija - jer ih ima sebnu emisiju o pozorištu pod nazi- više, u nizu od dosadašnjih 35 izdanja vom Kulise i lože, Trećii kanal za svo- (prvo emitovanje 26. maja 1992. godi je Slučajne partnere najčešće bira up- ne, po 15 priloga u 1992. i 1993. godi ravo dramske umetnike. Ličnosti iz ni,’i pet emisija u ovoj godini). Serija sveta pozorišta, raznim povodima i se'nastavlja. ■ Вгапка Otašević prigodama, vise su i u tzv. informa- tivnim delovima TV programa od onih iz sveta filma koji bi se televiziji mogao činiti medijski bližim i rođač- ki bliskijim. Jugoslovensko dramsko pozorište, Oni koji brišu granice izmedu pome- Narodno pozorište u Zemunu... Gotovo nutih umetničkih sfera jesu glumci i baš zarad njih i preko njih scena izbi- sva beogradska pozorišta svetle je u prvi plan malog ekrana. Noseći zahvaljujući „Suetlost teatru". Ništa draž po sebi svojim sarmom i komu- nikativnošću, iskustvom i popular- prirodnije: umešnost stručnjaka i nošću, „likom i delom", koje su uspeli majstora „Suetlost teatra" u svojoj vrsti da očuvaju, naši glumci su željeni sa- I govornici i rado viđeni gosti u sva- ravna je umetnosti. kom TV studiju. vadeset petog marta u hote- Ono sto je iz takvih susreta „izvukao" govoreći teorijski zakučasto o stvari- Tleksibilnosti, spremnosti da se u os- lu „Hajat" održano je huma- Ranko Munitić, u seriji Veče sa zvez­ ma koje njima izgledaju jednostavne, novi uvek podredi individualnosti nitarno veče pod naslovom dama (TV Novi sad, Filmska redakei- koje oni postižu intuitivno, prirodno, gosta i da najviše što može pusti da se „Glumci, vama i glumcima". ja) nešto je posebno i izuzetno. Pre- nadahnućem. odslikaju njegov temperament, način Savez dramskih umetnika vashodno filmski kritičar, Munitić je razmišljanja, stil, elokventnost... Srbije i Kiwanis Club Inter bio skloniji glumi kao fenomenu u no što čini da se Munitiću Držeći se glavnih koordinata za te- national organizovali su, za- sedmoj umetnosti, f primerima iz is- praštaju ta retka preteriva-- matski raspon price, i obrasca po ko- pravo, svečanu priredbu sa torije kinematografije. Ali, od.počet- nja, u kojima domaćin po- me se razgovor ilustruje filmskim, koje je prihod namenjen ka dobro zamišljene kao portreti lic- l^staje vidljiviji od gosta i po pozorisnim ili televizijskim odlomci- penzionisanim glumcima. nosti, ove emisije uspele šu da osvetle Ш B$8ovoru mu nadredeniji, jes- ma (moglo bi ih možda biti i vise), Odazvao se lep broj firmi, skupljena kompletnu umetnicku biografiju Ж ЖИе gotovo dirljivo, detinjasto Munitić je uspevao da svakom susre- su poprilična sredstva koja će biti odabranog glumca. $$ $$divljenje Ranka Munitića tu pronađe odgovarajući ambijent, ravnomerno podeljena svim penzio- prema svojim sagovornici- početak ili kraj, te da. u okvirima za- nerima glumcima u Srbiji, a ima ih Ш Ж Је tišao u rizik da ma' On apsolutno ne može date forme svaka emisija ipak bude oko četiri stotine. Za ovu priliku Dra­ 'Шј u jednom zamahu savla- 'W da sakrije odusevljenje pre­ osobena. gan Malešević — Tapi priložio je spe- $$$ da ceo životopis umetni- ma nekim glumačkim poduhvatima, Naravno, nisu svi gosti bili podjedna- cijalno rađenu sliku „Hej, vi dole!' $$$$ •$$$ ka, svestan da je privat- .minijaturama, transformacijama, iz- ko dobro raspoloženi, podjednako koja je na aukeiji prodata za 8.500 di­ na б^ега' °d detinjstva ražajnim sredstvima, glumačkim re- spremni za ćaskanje, promisljanje, nara (reprodukeija na slici). ШШВЖ Pre^° P1*7^ koraka u šenjima i ne štedi reči da iskaže svoje baš u tom trenutku, tema koju im je Veče je na sceni u „Hajatu" okupile Ж Ж Ж profesiji do ličnih i pro- uverenje o izuzetnosti tog, po njego- „zadavao" Ranko Munitic. Njemu je reprezentativnu ekipu umetnika. Na Ж Ж Ж fesionalnih veza, druže- vom mišljenju, veličanstvenog, Bož- kompliment što su svi bez izuzetka stupili su: Svetlana Bojković, Mija W W Ж nK uticaja, sastavni deo jeg dara. Skromnije medu gostima ti­ veoma držali do ovih susreta i što se Aleksić, Mira Banjac, Predrag Ejdus Ж Ж S: puta kojim se glumac me nekad dovodi i u nepriliku, ali je najveći broj njih trudio da korespon- Sanja Kerkez, Olivera Marković, Kse kreće ka svojim najvećim kreacijama. taj polet bez sumnje svima simpati- dira s voditeljem, da „saraduje" s nija Jovanović, Nebojša Ljubišić, Jas- I dok je o tim kljucnim rolama poje- čan. . njim. mina Ranković-Avramović, Магкс dinih umetnickih karijera razgovor Uz to što je u Veče sa zvezdama uvek Ali, ono sto je prava vrednost ciklusa Josifovski, Dragan Bjelogrlić, Dara zapodevao sam, delovi prateće, in- dovodio prave zvezde, Ranku Muni- — a to je valjda bio i jedan- od ciljeva Džokić, Goran Sultanović, Tanja Boš timne istorije, često neophodni za po- tiću valja odati priznanje sto su emisi­ autora — jeste što su u njemu glumci ■ ković, Ana Sofrenović, Petar Kralj i U emisijama serije imanje krajnjih umetnickih rezultata, je uspele da budu toliko različite koli­ najmanje glumili. Za pokušaj rasvet- Nikola Rackov. Program je vodioDe „Veče sa zvezdama" a uvek zanimljivi kao saznanje o jm ko su sagovornici medusobno druga- ljavanja umetnicke „tajne", kroz pri- jan Đurović. Televizija Beograd je 26 nacima javne scene, probijali su tek i ciji. To je bilo moguće zbog autorove san susret s čovekom koji je kao glu- marta prikazala snimak večeri. ■ Ranko Munitić je samo onoliko koliko su Munitićevi gosti to hteli. A oni su se, u najvećem ušao u rizik da u broju slučajeva opušteni i govorljivi, jednom zamahu spontano prepuštali toku Ovih’ razgo- vora i pripovedali o sebi otvoreno, ži- savlada ceo životopis vo i slikovito, stizdržano, anegdotski, filozofski — onako kako su sami od- umetnika, svestan da lučili. Baš zato što su se ljudska i je privatna sfera umetnička sudbina tako spleteno i ta- ko prirodno pojavljivale pred gledao- sastavni deo puta cima, serija Veče sa- zvezdama bila je kojim se glumac od samog početka vrlo gledana, pri- jemčiva i interesantna širokim krugu kreće ka svojim televizijske publike. U takvom bogatstvu domaćeg glumiš- najvećim kreacijama ta, koje bi služilo na čast i mnogo prostranijim i kulturno razvijenijim °gađa se, kažu, pozorišni sredinama od naše, nije bilo teško da Ж bum. A pošto televizija ,,pra- u dosadašnjih tridesetak izdanja au- p -«^pgađaje, nije onda čud- |■no što je pozorišna umet- tor ne izneveri naziv serije — Veče sa I 'Bnost najzastupljenija medu zvezdama. Ipak, Munitić je i tu poka- ■ Иошта u tekućem televizij- zao veštinu da izrnesa generaeije, da I ■ skom programu. Naravno, uz stare nacionalne bardove stavi i ukoliko se uzmu u obzir i sredovačne glumce u punoj zrelosti I Ш premijere i afere kojilrje, pa i one nešto mlade. opet, vise nego drugde, valj- Poverenje, neophodno za pitkost da stoga sto su teatarski ljudi, kako se ovakvih razgovora, Munitićevi sago- to voli reći, velika deca, te su zato i vornici stekli su najpre uverenjem da nestašna. S druge strane, pozorište je on o njima mnogo zna, ali da te pod- najviše vezano za stvarnost, i direk- atke upotrebljava diskretno, tek da bi tno 1 asocijativno, pa u ovo naše poli- ih podstakao na autentično kaziva- tizovano vreme, i lead nije politički u nje, na ispovest. Retko se rešavao da uzem žanrovskom ili sadržinskom »lstrči" s nekom pikanterijom. Slo- bodmji u trenucima kad je valjalo sa- smislu, teatar najvećma provocira opstiti kritički sud o nekoj ulo?i o publiku. Na koncerte i izložbe ide se i zato da se duša smiri — u pozorište gumackimsvojstvimaitalentugosta da se jos vise uzburka. I pročisti, po- Munitic se povremeno upuštao u tom, naravno. preduge i komplikovane formulate Pozorišne premijere osvojile su sta- i konstataeije koje ni kod sagovorm- lan prostor za kritički prikaz čak i u ka msu nailazile na odjek i ?a2Ume- neprikosnovenom drugom Dnevni- vanje (a m gledalištu ne prijaju baš mnogo). Ponekad je zbunjivao goste Iskušenja svakako nisu mala. Pokat- Već godinama bez svoje matične kuće podica Julija, Ledi Magbet, Dezdemo­ kad mu se pričini da je Institucija, ili i topline koju ona znači, Crnogorsko na, Mileva iz Krmećeg kasa... i ko zna da je od nje važniji. narodno pozorište i Pozorište za dje- šta još ne izvan scene, ućiniće da i cu i omladinu svoju stvaralačku ener- najmoderniji mladići zatrepere pred ozorište može da deluje spa- giju crpe iz entuzijazma i snage duha. lahorom „staromodnosti" koji našim Bw^,-OnOSno ~~ kao mamac za ne- Sve drugo što znači uslove za rad ov- seenama pokreće, ni hard, ni rok-ve- » ^faljevu savest, no ono dje je luksuz i privilegija. 0 Akademi- deta, Ivana Žigon. Polagano, tiho, go­ Ж Жто^е u zamku da zavede i sa- ji dramskih umjetnosti, kao svagda tovo detinjim govorom i ljupkošću mog glumca uverenog da je aktuelnoj inicijativi i apelu Udruže- ona zapravo krajnje ozbiljno i siste­ lovac. A tada, kao surovo ot- nja dramskih limjetnika, u zvaničnim matski slaže glumačku biografiju. Sf režnjenje, deluje drugi Kova- krugovima još uvijek se samo misli i Ako je u njenoj karijeri i bilo slučaj- ® cevićev tekst iz iste knjige - opet sve nanovo vraća na početak. A nosti, onda je to onaj „upad" Želimira Put od sveca do ®. „Sudbina francuških i ruskih šta Akademija znači za pozorište, to Žilnika među početnice glume na w umetnika 1812. godine", gde smo dramski umjetnici znaju, trpe i Akademiji, 1988. godine. Postala je iskorišćenog, on ~ * ,s.am §lumac koji je značajan osječaju. No, uprkos svemu, entuzija- kelnerica Ivana u televizijskoj dramu deo karijere glumio na jezicima koji zam/snaga duha i kretanja umjetnika Bruklin-Gusinje i do danas je zahval- zloupotrebljenog pa mu nisu bili maternji — rekonstruiše — glumca po prirodi su neiscrpni,. na partizanštini genija Žilnika koji je odbačenog proroka živote i smrti grupe Francuza, gluma- kao vulkan. imao hrabrosti da, bez retka scenari- ca koji su u Rusiju stigli u srećna vre- Uz Svjetski dan pozorišta dodijeljene ja, krene u zabit i snimanje sa neis- vodi glumca uvek mena pre Bonapartinih pohoda, do- U Crnoj Gori Svetski su tradicionalne nagrade Udruzenja. kusnim devojkama. Kasnije, prilično živeli najveće počasti u eri pomodne Za najuspelija glumacka ostvarenja kasnije, raskošna sceničnost Ivane Ži- preko pozornice. Na ruske ljubavi prema francuskom po- dan pozorišta nagradeni su: Dragan Garic, glumac gon proradiće u Ženskom orkestru njoj je on sue, bez nje zorištu, slavljeni i voljeni u doba veli- Crnogorskog narodnog pozorišta, za na sceni Dorna kulture Studentski ke francusko-ruske ljubavi Aleksan- obeležen ulogu Pozivara u Ludoj kuči Đoka grad i ona će, zahvaljujuči nenadanoj - ništa. ' drovog i Napoleonovog pobratim- je. skromno, Mijanović (režija Goran Bulajića) i svetskoj slavi te predstave, postati stva, da bi na pozornicama Moskve i Ilije Čvorovića u predstavi Balkanski amblematični lik u reportažama div- jednom od istoriografskih Peterburga, po logici nacionalne pri- kako i priliči situaciji špijun Dušana Kovačevića (režija Bo- ljenja teatarskoj YU—sceni, posebno tekstova u knjizi Pozorište i padnosti, tj. kao Francuzi, zaigrali u kojoj je Crnogorsko židara Durovića), i Krsto Kažić, glu­ YU—devojkama. Pa ni te nekontroli- glumci („Prometej", Novi pred francuskim okupatorima. Na mac Pozorišta za djecu i omladinu, sane zajapurenosti zapadnjaka neće Sad, 1994), u eseju -„Sveta- kraju ih je čekalo dramatično i suro­ narodno pozorište već za ulogu Akvisimusa u predstavi Ka­ je pokolebati ni požuriti u sticanju la­ Marija Tifliska" iz 1926. go- vo povlačenje sa poraženom Napole- men ljubavisa dna mora, Aleksandre ke slave i popularnosti. dine, Mihailo Kovačević (Be­ onovom vojskom, prezir i konačno godinama bez matične Glovacki (režija Jagoša Markovb ograd, 1891 — Pariz 1961), — smrt. Nekada obožavani, omiljeni ća). ■ Slavka Cicmil Ш fe fonu svih njenih uloga su sa- neobična i neuobičajena lič- kuće Ц Ш ti čitanja, pre svega ruske li- nost našeg, ali i ne samo na- $$ $$ terature, druženja sa muzič- šeg, pozorišnog života, opi- kom klasikom, učenje jezika suje šlučaj koji se dogodio slavnoj Ц pa, zašto da ne, ponekad i ruskoj glumici Marifi Savinoj.U doba „društvene" igrice sa ocem svoje najveće slave našla na Kavkazu Stevom, uzorom u glumi i gde ju je, zadivljen njenom glumom, drugim, umetniku važnim na gostovanje pozvao neki od tamoš- stvarima. Taj najpopularniji njih kneževa. Verovatno bi to gosto­ Nemac iz porodice (jer je u vanje prošlo kao i svako drugo da Sa­ ratnim filmovima uglavnom takve vina nije u Tiflisu zaigrala božanski i glumio) bio je prvi, surovi kritičar da se Kavkascima u njihovom kršu svoje čerke. Pitala je da li da upiše nije učinilo da je glumica zapravo glumu. Ne, rekao je Žigon. Kasnije se svetica. Te noći, bez odobrenja Sino- sve odvijalo srećno i bez njega, ali uz da i mimo kanona i protokola, živa i očinsko, diskretno obožavanje. Pore- zdrava Savina bi svečano promovisa- diti danas Pigmaliona Steve Žigona i na u sveticu. Radmile Andrić (1968) sa ovim što na Tu negde, izmedu vrhova slave i dna sceni Narodnog pozorišta glume Pe- na koje čovek sticajem okolnosti mo- tar Ban'ičević i Ivana Žigon, može biti že sebe da osudi, u procepu između i bolne rabota. Vremena se troše i sna i jave, a po prirodi posla kojim se Polako, tiho, gotovo smenjuju, nema vise ni ribice u akva- bavi sklon takvim meduprostorima, rijumu, koju je Steva Higins u srdžbi detinjim govorom i pred nevaljalom štićenicom Lizom glumac može i da zaluta, da se, poput gadao dok ne bi zaradio aplauz. To je junaka Mefista Klausa Mana ili Šnaj- ljupkošću ona najslađe čega se, iz istorije porodične derovog Dušana Žanka nađe tamo zapravo krajnje • vezanosti za tu predstavu, seća da- gde mu nije mesto. Neko medu sveci- našnja Eliza. Uzevši predstavu Pig­ ma, kao Savina, ali češće uz vlast ili ozbiljno i sistematski malion u svoje ruke ona leprša od na -vlast. Pa ipak, blagodareći zakoni- slaže svoju glumačku uličarke do hoh-dame zabavljajući ma vlastodržačkog umeća, uvek na publiku umornu od srpskog pita- kraju izmanipulisan, iskorišćen i na- biografiju. Ivana nja. a Branka Krilović pokon - odbačen. Dakle, izigran. U tom kolopletu realnog i irealnog, Žigon. racionalnog i iracionalnog, u slatkom snu koji se sanja na javi, a kojem sko- krenuti pre svega dramskim ro po pravilu ne odolevaju ni intelek- valerima glume u predstavi tualci, ponekad se dogodi da se ,,po- Pigmalion Narodnog pozo- brkaju lončići" pa glumac isklizne iz rišta, kritičari su spontano svog.života kao iz role, desi mu se da prećutali jednu od najlepsih tide u neki drugi život i,na čas pomis- slika večeri: scenu kad već li da je odista Andeo, da je pravi Sve- otmena i iškolovana Eliza tac ili čak i Bog. A možda i Mefisto. Dulitl, u tumačenju Ivana druženje dramskih umjetni- Žigon, svira na klaviru kao Gospođica Julijs, Ledi ka Crne Gore je Svjetski dan da nikad nije bila neznalica Magbet, Dezdemona, Mileva, pozorišta, 27. mart, obilježi- i prostakuša. Dekoltovana rafinira- Eliza Dulitl...: Ivana Žigon lo skromno, u kontekstu nom otmenošću i estetizmom nepog- vremena i prilika u kojima rešive Božane Jovanovic, ženstveno vitezi francuskog jezika i kulture u živimo, simboličnim uruči- ostavljajući gledište iza leda, Ivana ruskim prestoničkim salomma, lsko- vanjem tradicionalnih' na- ŽigonO je muzicirala diskretno doba- rišćeni u Moskvi kao heroji nacional­ grada za najuspjelija glu- cujući car umetnosti onima koji su to ne kulture koja je još tinjala nakon mačka ostvarenja pozonšne umeli da čuju i vide, dajući time do velikog požara, doživeli su sudbinu 1993/94. godine. znanja da njena glumačka ličnost nije prognanika nikom potrebnih, pre- samo poza i lepota, već znanje i vešti- puštenih na milost i nemilost ledenoj U vremenu sveopšte krize, kulturnih i drugih sankcija prema našoj zemlji, ne raznih umetničkih prostora. ruskoj zimi.. obilježavanje ovog značajnog pozoriš- Da lepo peva, to je već potvrdeno. A Marija Savina? Ona je ostala Glu­ nog datuma u Crnoj Gori drugacije, Njena Koštana, bez muzičke podrške, mica Iste noći kada je -proglasena to Ujest svečanije i spektakularnije, ni­ samo glasom i uzdasima, osvaja i za- sveticom, tiho se iskrala

kao što je Zivot je san u ovom trenut­ ku u Skoplju ne postoji publika. Glavni grad zemlje, sa sedamsto hilja- da, neki kažu i milion stanovnika, sa šest-sedam ambasada, sa četrdeset le- tova dnevno u svim pravcima sveta, nema publiku za vise od petnaestak predstava. Deseta je ili jedanaesta predstava Kalderona, a već se guši zbog nedostatka publike. Ne postoji u ovom trenutku četristo ljudi za Zi­ vot je san. To je za mene šokantno, to me ubija. U tom smislu je moje razo- čarenje pozorištem. Ali, komedije — koliko vidim — u Skoplju idu... Očigledno da to publiku zanima... Volim pozorište, volim razne vrste pozorišta. Ovo što se radi na nivou poluestrade — polupozorišta mene kao učesnika ne zanima. Kao gleda- lac bih to, možda, rado gledao, ali učestvovao ne bih. Bavio bill se ne­ kim drugim poslom, za život bih za- radivao na drugom mestu. $$$ ko kažeš da su bio, ili jesi, jjjjjjjjj u izvesnom stanju depre- jjjjjjjjj, sije, zanimljivo bi bilo da jjpjjjjij ispričaš šta je prethodilo јјјјјјШјј tome. Ma slušaj... Nikad nisam lost, neko drugi kreira i u koju ja mo- jedino od politike... Govorim kao je­ vam ispadne lupa iz ruke, kad shvati- dve-tri varijante. Jedna je — zabiti smatrao da je jezik u po- ram da se uključim iz krajnje egoistič- dan ogorčen čovek. Politika je ta koja te da je život negde drugde, odnosno glavu u pesak, kao noj, skupiti oko zorištu prepreka za ko- nih razloga: treba preživeti’ I počeo nam odreduje sudbine, za razliku od kada vam to sugerišu, što naravno ni- sebe neke ljude i baviti se pozorištem munikaciju. Smatrao sam sam da radim. Kad sam već izašao iz drugih država gde je taj mrav toliko je moje mišljenje, onda se pokrene kao jedinom stvari na svetu. Druga da je važna energija. I te depresije, iz te introvertnosti, nad- veliki kao i slon. Kad se stvari deša- ceo jedan sistem načina razmišljanja. varijanta je — omogućiti drugim lju- dima, koji nisu ovako ogorčeni kao ^^^^Strudio sam se da svoju am se da ću uskoro uspeti da uspos- vaju na način kako se dešavaju u U tom smislu Život je san je jedna od- energiju upotrebim na tavim nasilno raskidane kontakte, zemlji u kojoj smo živeli do pre tri-če- lićna provokacija. Ako Sekspir po- ja, neki pesak u koji bi mogli da nabi- $$$jnajširem mogućem pla- rasturene nemilosrdno, da u Skoplje tiri godine, isostavlja se da je moj an- stavlja san kao izbzak iz života, kao ju svoje glave. U ovom trenutku, po- Шј. Wsftnu. Meni je mala bila Ev- dovedem neke ljude koje poznajem, gažman oko mrava bio beskrajno nešto što je definitivno... U monologu što iskreno razgovaramo, vise me za- ropa, mali mi je bio svet. Desilo se sa­ ne samo iz bivše Jugoslavije nego i iz beznačajan i smešan. Postoji taj slon, Biti ili ne biti... „biti" je ono u čemu nima ova druga varijanta. Meni su sada četrdeset dve godine, i mislim da da je i Jugoslavia postala preveli- naše šire okoline. Da možemo da pi- i njega ne smemo ignorisati. Naivni se mučiš, to je život, a ,,ne biti" je ono ka. Svi smo se skupili u nacionalne jemo kafu ponovo kao nekad... I da smo i glupi ako mislimo da slona tre­ u šta iskoračiš, spasiš sebe muka, to da sam spremniji da druge zaštitim od onoga od čega ja nisam bio zašti- male atare, i u tom smislu osećam se odem u te sredine, da sa nekim ljudi- ba da prepustimo drugima, a mi da je san. Kalderon, kao jedan malo veći kao u telefonskoj kabini. Pre rata ra­ ma koji su mi dragi, s kojima sam sa- zabijemo glave u analizu mrava. cinik od Šekspira, ne dozvoljava ni tu ćen, da im omogućim neki prostor u dio sam neke predstave u Zagrebu, rađivao ponovo popijem kafu, raz- mogućnost, nego kaže: Onog trenut- kome će na pravi način moći da rade Dubrovniku, Splitu, i očekivao sam ka kada pomisliš da je spas u smrti, svoj posao. U tom smislu verujem da menim mišljenje. Da se uspostavi je­ ću provesti sledećih desetak, petna- da ću raditi u Parizu, Njujorku, Lon- dan normalan, civilizacijski odnos :jakav је sad tvoj odnos tek si se tada zajebao, dragi moj prija- donu... Medutim, krenulo je ludilo i telju. A šta ako se probudiš u tom ta- est, dvadeset godina, ako poživim, u koji je krajnje neprirodno narušen. : prema slonu? nastojanju da nekim drugim momci- sad predstave mogu da radim u Sa svim ovim što se desilo tebi i oko Nikakav. Tek ga otkri- kozvanom snu koji je početak nekog Skoplju, eventualno u Prilepu, Bito- vam. Ovo su moja prva is- drugog života? Nema, znači, izlaska ma omogućim ono što je meni one- tebe, je li na neki način promenjen mogućeno. Pokušaću. lju... Iz toga proizilazi ovo moje razo- kustva sa slonom, sa živo- iz ovog zatvorenog kruga života.. Kal­ čarenje. tvoj odnos prema pozorištu? Imaš li već neki konkretan plan? Moram da priznam jedno: ova zbiva- tom u stvari, i dosta bol- deron je to napisao pre toliko godina. U kakvoj si atmosferi odrastao, u na. Sa analizom mrava I razmišljao sam': da li je ovo što sada Imam. Najozbiljniji je da sa Unkov- kakvoj sredini? nja u poslednje tri-četiri godine nate- skim napravimo jedno pozorište koje rala su me da razmislim o sopstvenoj imao sam veliko iskustvo, živim nekakvo blagostanje ili najgori Ja sam roden u Skoplju. Skoplje je bi­ ali sa slonom nisam baš deo života? Možda ja sada ziyim svoj bi krenulo od nule, od potpuno neza- lo jedna urbana sredina, a moj je na- poziciji u društvu. I smislio sam jed- visne pozicije u društvu — da od jed- nu metaforu koju moram da pono- vest... Svi smo mi, ili ba- san? I može se desiti, ako politika ta­ por bio da postanem deo jedne sire rem veliki deo umetnika ko odluči, da ja za tri godine živim u nog magacina napravimo teatar. Da zajednice. Za to sam se borio. vim: da se osećam kao čovek koji je podrumu i da ovo što sad s tobom skupimo tu pozorišnu energiju koja proveo četrdeset godina, kao klinac, je imao taj izazov da baci Šta su ti bili .roditelji? tu lupu i da se konačno razgovaram bude beskrajna privilegi- kulja po Skoplju, da tim drugim Moja majka je bila učiteljica, a moj kao malo dete zagledan kroz lupu u ja.. Sta je san, a šta je stvarnost/Da li momcima stvorimo uslove da rade jednog mrava koji, tako uvećan, iz- okrene životu, odnosno otac je nekad bio bogataš, pre onog slonu. Koliko je meni poznato, najve- je ovo što se sad dešava u Beogradu samo svoj posao... Lično vise ne veru­ rata, pa je posle bio trgovac, komerci- gleda beskrajno interesantan; da bih objektivno život ili je nečiji san? Da li jem u svoju profesiju. To verovatno mogao da provedem barem deset ži- ći deo umetnika se ne snalazi najbo- jalista. U nacionalnom smislu, mi lje u tom pravom životu. Mislim da je ovo što živimo najbolja varijanta, ide sa godinama. Ne mogu da veru­ smo pomešani. Majka mi je Srpkinja vota analizirajući različite pozicije to­ ili je najgora? To što se sada dešava u jem u profesiju u koju niko ne veruje. iz Bosne, koja je od 1942. živela u ga mrava, da je neiscrpan taj moj ove slonove treba naterati da shvate da postoji jedan drugi svet koji za. Skoplju, da li je to moj zivot ili je san? Ne znam kakva je situacija u Beogra- Skoplju. Moj otac je bio Makedonac. 4 predmet analize... Međutim, s ovim Ako si me razumeo.. Kažem ti, isko- du, ali u Makedoniji je, čini mi se, dogadajima kao da mi je ta lupa ispa- svoj interes ima te mrave... I, kad je već tako kako jeste, ti ulaziš čio sam malo iz ove moje depresije, vrlo malo ljudi zainteresovano za po- la iz ruke. Podignem glavu i — ugle- u predstavu u kojojje život san, a san shvatio sam da je svet drugačiji nego zorište. Mislim na ljude odgovorne za dam slona. I shvatim da ogroman što sam ga zamišljao, da neke stvari pozorište, ljude iz politike, i — što je život, u svakom slučaju u predstavu mnogo bitnije — na publiku. U pozo- deo života provodim u analizi nečega koja u pozorištu objedinjuje zivot i ne zavise od mene i, u okviru onoga što je ipak presitno, premalo..; Ova što je meni pruženo kao mogućnost, rište veruje jedan mali krug ljudi, san. skoro porodični krug koji se može iz- događanja u našoj zemlji su nažalost Ta predstava, Kalderonov Zivot je pokus'avam da napravim nešto što , . pokazala pravo mesto pozorišta. Is- san, sjajna je iz vise razloga... Kad najbolje mogu Postoje dva-tri izlaza, brojati na prste. Evo, za predstavu postavilo se da sudbine ljudi zavise

X

» u pozorištu je ogroman napor Treba nas da bi čovek mogao da razmišlja o rišna bratija izdržala sva ova iskuše- silovati sebe, napinjati se. A za to je četrdeset druge su pobegli ovamo... nja? Nije slučajna moja priča. Nisam ja tekstu kao o nekoj paralelnoj stvar- potrebna podrška. Neko treba da sta- van svega toga što se dešava. Ja sam nosti... Kalderon? Kalderon jednos­ Koliko sam ja informisan, mislim da ne iza tebe, neko ko će te milovati, šezdeset treće godinu dana živeo u tavno ignorira stvarnost. Svaka po- je časno izdržala ovaj izazov vreme- neko ko će te podrzayati. Verovatno Sarajevu. To je, osim Kragujevca gde misao na izlazak iz stvarnosti je prak- na. Za časnost smatram ne pristati na postoje godine u kojima možeš iz- sam bio u vojsci, jedini grad u Rome tično ulazak u nešto što je nepoznato, ovo ludilo, ne uključiti se u političke držati sve one koji su protiv pozoriš- sam proveo godinu dana. Doživlja- a nema nikakve garancije da je to bo- igre, nego ganjati svoj posao. Mislim ta Ali, kad dođeš u moje godine, jed­ vam Sarajevo Rao svoj grad, isto kao i lje. Stvarnost koju živimo je toliko ag- da je najveći broj mojih kolega polo- nostavno kažešr- ma nosite se! Ne- Skoplje. Vrlo intenzivno sam ga doži- resivna da je svako ignoriranje te žio taj ispit, naravno uz izuzetke. mam, jednostavno, snage koju sam stvarnosti besmisleno, čak i u pozo- veo, vrlo emotivno. Sarajevo doživlja- Neki su promenili sredinu. Gledao imao pre deset godina. Ako se svaki vam kao propast jednog multikultur- rištu... sam u Kalderonu Miralema Zupčevi- dan kockam s đavolom, očekujem nog, sjajnog grada... Jednostavno sam ća koji sada glumi na tudem jeziku... bar podršku. zatečen. Glupo je to, neopisivo glu- Govorio si oprovincijalizacije. Koliko ona već ugrožava pozorište? Ma slušaj... Mene je Vrdoljak jedan- Nećeš vise da se igraš? . po... Ja sebe pitam: kako je to mogu- Mislim da sam u toj poziciji sada. će? Besmisleno... Pokpšavam, trudim Ja mislim da uskoro, pod hitno, mo- put na Splitskom ljetu pitao: odakle se da pozorište postane nešto važno, raju da se uspostave neke komunika- sam? Bilo je to kad sam igrao u Elek- Osećam se tako. Neću vise da se ig- da taj mrav o kome govorim postane cije, u duhovnom smislu. Moraju se tri. Rekao sam: ja sam Makedonac. ram, stvarno neću vise da se igram! celoživotni angažman. Ne, nije meni ponovo stvoriti neka mesta na koji- Kaže on meni: Vi ste sjajno savladali Neću da vam igram! Mislio sam da će ispalo iz ruke pozorište, meni su. po- ma će se skupljati kritična masa neke hrvatski jezik. Ja sam njemu rekao ta- Život je san biti zadnje, a izgleda da zorište izbili iz ruke. Ncmoguće je ba- kreativne energije, gde će ljudi moći da: To i nije tako teško... Uvek sam će zadnje biti Kiklop sa Madelijem, viti se pozorištem 'kad su oko tebe da se informišu ili predstave, bolje re­ razmišljao kao profesionalac. I na Ohridskom letu. Ja sam na kraju slonovi. Kakav tutanj slonova! Treba ci i informišu i predstave. Ako se to tvrdim da za dva meseca mogu da sa glumom. Neću vise da se igram... biti prava budala pa zadržati tu lupu ne desi uskoro, ova odvratna penet- naučim i južnojapanski. Jezik je samo Govorim ti kako se osećam sada. A koja gleda samo mrava. racija politike i bezizlaza u naše živo- jedan element odnosa pozorišta pre­ šta će biti, ne znam. Jednostavno, teš- Kad uđeš u predstavu „Život je san", ‘te će toliko narušiti nekakav prirodni ma svetu, pozorišne kreativnosti. Ni­ ko mi je da se dajem vise na način na ulazišli u život ili u san? tok našeg kreativnog života da ćemo kad nisam mislio da je najbitniji ele­ koji sam se davao do sada... A ono što U san, u san... Uvek se u predstavu posle godinama biti opustošeni. Ono ment.. Miralem Zupčević je odličan si me pitao: da li ću nekad igrati na ulazi u san, koliko god da je ružan... što se za dve godine naruši u pozoriš-' glumac koji funkcioniše po nekoj onim scenama? Ne verujem. Možda Ali, nikad nisam identifikovao ono tu ne rnoze da se oporavi godinama drugoj energiji, a ne samo po energiji neko drugi. Nadam se da će neka Oboje su umrli. Ja sam po’ nacional- noj pripadnosti Makedonac. Kakvo je bilo tvoje detinjstvo? Postoji u mojoj familiji jedna žestoka senka. Moj brat je poginuo sa dvade- set šest godina. Ja sam tad imao šes- naest. I to je umnogome odlučilo o atmosferi življenja u našoj kući. Moja majka je mislila da se u tom trenutku zaustavio svet. Ja mislim da je od ta.- da ova planeta za nju prestala da se okreće... To je bila jedna od težih tra­ uma moga života... Moja majka je ov- de došla četrdeset druge godine. Ona je govorila s’rpski. Mi smo svi završili makedonske škole i maternji jezik nam je makedonski, inada bi trebalo da nam maternji jezik bude srpski. Kad sam se s mojom majkom svadao, da bi ona bolje nešto shvatila, ja sam. njoj govorio srpski. Ona je govorila srpski, a mi smo govorili makedon­ ski. Majci smo strogo zabranjivali da govori makedonski, jer ono što je ona govorila to nije ličilo ni na šta. Tako da je nismo ohrabrivali, nego napro- tiv. Razumevala je sve makedonske dijalekte, ali je govorila srpski. I to iz- ričito po naredbi familije, jer joj ni­ smo dozvoljavali da govori makedon­ ski. Do smrti je govorila svoj jezik. /1 otac, kako se u toj situaciji pona- šao? Vrlo jednostavno. On je bio ležeran. Sada su se aktuelizovali ti problemi... Barem u mojoj familiji to je bilo le- žerno, smireno. Niti je neko razmiš- ljao da li je neko iz Srbije... Sve smo to dosta prirodno preživeli.

Ж si stigao u pozorište? Mvoava pnvdiuu О1ПГП posle. Jedna samo zaustavljena gene­ BA Ncmam pojma. Njihova što radim na sceni. Meni pozorište jezika. U svakom slučaju je bolji od racija, to je već rupa koja se ne može loših glumaca koji odlično govore druga generacija da obnovi te komu- želja, želja mojih roditelja jeste život, jer od njega živim. Ali, preskočiti... Ja se nadam da će ovo lu­ nikacije, ali ja.. Ncmam vise tu ener- Xyy bila je da budem advokat. ono je tek profesija. Ja sam pokusa- makedonski. Kao da je problem nau- dilo uskoro da se završi. Evo, platili citi makedonski! giju. Uradiće to neki drugi ljudi, i Upisao sam se na pravni vao da barem jedan procenat, barem smo ceh... Nadam se da ću moći us­ mlađt i energičniji, i pametniji od fakultet, završio sam ne- jedan maji deo sebe zadržim u odno- nas.. Zao mi je što ne mogu da vidam шВВ ke dve godine i onda sam su na to što radim. To mi je, izgleda koro da pijem kafu s tobom u Jugos- Ti si igrao 1 na srpskom i na hrvat- spasilo glavu. ' lovenskom dramskom, i sa mojim skom... svoje beogradske prijatelje.. Tužno je ■ ■ ■ otišao na glumu, uprkos to- Jebiga! roditeljima. Ne mislim da dragim prijateljima, i da ćete vi doći -i na srpskom, i na hrvatskom igrao Sreo sam te и Beogradu prošle godi- ovamo da popijemo kafu i sedimo i sam i na engleskom u Torontu Mis­ B|B\ t0 roditelji treba da pod- razgovaramo kao nekada. Ako se jednog dana probudiš, i shva- JXX y ržavaju, Roditelji treba da Da, bio sam privatno. Došao sam da im da bih mogao da igram na sva­ tis da )e sve ovo bio san? ШХ podržavaju onu drugu va- kom jeziku, ako zapnem. Onima koji vidim rodake koji su pobegli iz Sara- maš li kontakte sa starim pn Zavisi gde ću se probuditi, u nečem rijantu, da insistiraju na jeva. Ja imam rodake i prijatelje po rne gledaju, ako me prepoznaju kao boljem^ ili u nečem gorem. Da li je ■ ■ mašinskom, elektron- jateljima? glumca, neće biti najvažnije da li sam celoj zemlji... Došao sam da vidim ka­ Ma nikakve. Kad sam se povu ovo ruzan san ili najbolja moguća va- skom, matematičkom fakultetu... ko su. nešto lzgovorio sa pravim aktentom njanta sna? Ako se probudimo u ne- Moji roditelji su tražili da.studiram kao, bilo mi je besmisleno zva ili pravom dužinom. Meni ne smeta nesto praktično. I mislim da su bili u Kako ti je izgledao Beograd? ti telefonom neke prijatelje un^e™ u Sarajevu ili u nekom pravu. ako Miralem ima meko ,,L„ ili pr0- bunkeru u Skoplju, ovo će biti jedan Tužno, vrlo tužno. Pobegao sam. Ja Kad sam ranije okretao te bro masi neki akcenat. Ja prepoznajem se secam jednog drugačijeg Beograda. jeve, ja sam razgovarao o ne predivan san koji smo preživeli. Ili Kažeš da ti je majka iz Bosne. Odakle glumca, 1 to mi je važno. obrnuto: ako se probudimo u nekom je? Od svih tekstova koje si govorio na kirn projektima, o pozorištu.. 0 čemu danas da razgovara carobnom predelu, na nekoj drugoj Ona je sa Romanije, sa Sokoca. Moj sceni, postoji li neki koji te teši7 Pretpostavljaš li da će doći dan kada geografskoj širini... s™j neki koji mi daje neko ohrab- mo? Posle dva minuta naš raz ces opet igrati na scenama na kojima dedaje tamo imao pilanu, moj otac je' govor je završen. Jesi živ? Do radio u njegovoj firmi. Moja majka je renje. Bio je jedan period u kome Si nekada igrao? J Možda u raju? sam verovao da takav tekst postoji. bro. Je li ti žena živa? Jesu 1 Nr! verujem. Tako je to žestoko naru- B ver4em ja u te rajeve. Ne veru-li bila uciteljica. Tamo su se upoznali. I deca dobro'’ Hvala Bogu. Ne verujem tom Božjeml An, nema ga. Pregrubo je sve ovo oko Znas sta, praviti pozorišnu misliš, kako je tvoja pozo- predstavu je veliki napor, davati sebe knteriiumu, ne verujem da Bog vodili nase sudbine. ■ ' |j J^uTom^ć? 8rad’ ka° da ta je s revolucionarima u njenica da on hoće da se dopadne umetnosti? „Revolucionari? svojoj publici, zato je u njemu sve ne- nSZi?na teraSJ Excelsi™. zatim u Pa, bili su u Francuskoj Rasin i ofanzivno, sve je razonoda." lonStT ]em baru' Skoro će P°dne. ' Kornej, ali oni nisu revolucio- Za koga pise Jonesko? „Oh, pa ja pi- Hko FaZmaku od jedva nek°- nari. Molijer je pomalo revolu- šem pre svega za sebe. Pišem zatim za beXrSai8°V°1n0 za zaSrebačku i ^^cionar, ali s podrskom Luja jer verujem da moje ideje shvata veći- razenS dsk-U televiziiu- Pristaje na W XIV. Svi su oni pravili dvorski na ljudi. Ja mislim pišući, a ne mediti - oS S 5esto umornim- ljubaznim teatar, teatar za dvor. Ah da, rajući s glavom medu rukama. A ka­ Pr^thnd"1’Zena 1 kćerka--će se strpiti. govorilo se u tom teatru i o ko sam odreden epohom, kako iz*me- Fretnodne veceri videli smo ea na smrti... ne o smrti, već o ubis- ne govore drugi, ono sto ja radim i predstavi zagrebačkih studenata koji tvima... ubijali su ljude pa onda... Go­ druge interesuje. Ja i ne postavljam improvizovali njegove Pozdrave. vorilo se o ljubavi. I u Rasinovom i u taj problem: pišem za sebe, pišem za uosao je, kazu, pola sata ranije. Ne Molijerovom teatru govori se o ljuba­ druge... sve se to na kraju vraća na is- viije da je iznenaden, impresioniran. vi... U devetnaestom, pre toga u to. I nemam želju da se dopadnem "u toj predstavi ja vidim radanje jed- osamnaestom, potom u dvadesetom gledaocima, ali nemam želju ni da im nog novog teatra, teatra koji je na- veku nastavljena je ta struja rasinov- sc ne dopadnem." pustio pozoriste konverzacije i koji je skog teatra, ali u sve dekadentnijem ono što pozoriste treba da bude." Ne, obliku. Šta je bulevarski teatar ako Jonesko ne misli da iz teatra treba ne rasinovski teatar nakon tri-cetiri vršeno je s realizmom!" Ne se- prognati reč; u teatru treba naći rav- stoleća?" A teatar Joneskov? „Taj tea­ cam se šta je prethodilo tom nopravno mesto i tišini, i pantomimi, tar, između pedesetih i šezdesetih go­ uskliku, jer je ponovljen u dva i muzici, i igri glumaca. To je video si- dina, teatar koji sam ja stvorio, i onaj ' ili tri maha. U svakom slučaju, noc i neizmerno je zadovoljan. „Sve- Adamova i Beketa, pokopava, veru- prethodio je pitanju o neorea- ga je tu bilo, i akrobacije i pantomi­ jem, rasinovsko pozorište, i bulevar- ^^|lizmu na sceni, o Krecu cije me, straha i samoironije, svega, a to sko dakle. Ubijajući ih, dopirući do ti- . $$$ime Joneska ostavlja potpuno Umro je Eugene će reći da je predstava bila sastavlje- šine, on ostavlja Slobodan put drugi- ravnodušnim, o novom realiz- Lični teatar u pesnikovoj na i od reči i do pokreta, i od muzike ma koji su i vrlo novi i sveži i koji u mu. Seća se da je u Nemačkoj, režiji: Čarls Bukovski u bašti Ionesco (1912-1994). i od akfobatike..." Predstava možda u Diseldorfu, video neki Vede- svoje supruge Linde isti mah otkrivaju stari izbor koji je kindov komad. Zaboravio je koji, ali Ovo je dubrooački obnavlja tradiciju commedie dell' ar­ takođe svež, jer svi izvori su sveži." te, u svakom slučaju srednjevekovnog Teatar devetnaestog i dvadesetog ve- pamti scenu: kuhinja koja je istovre- zapis o susretu u teatra. To Jonesku samo dokazuje da .ka je jos, i pre svega, dvorski teatar. meno trpezarija nekog siromasnog se novo uvek pronalazi u starom, da Da ne bi bilo zabune, Jonesko odmah para, u kuhinji izmedu ostalog drveni avgustu 1974. ga treba pronaći u stvarima ili mani- dodaje: „Ndhia, istina, aristokrata, ali panj i sekira u njemu, peć i u peći Jonesko festacijama koje su napuštene ili za- tu je buržoazija. To je teatar za bur- prava vatra, na prozorima saksije s boravljene. „Ne postoji novo za umet- žoaziju, ali i za narod, jer narod voli pravim cvećem, na stolu prava hra- govori o nost", kategorički izjavljuje pisac. „I buržoasko pozorište. Narod nikada na. „I znate šta se desilo? Sve je to de- za teatar je najvažnija napuštena tra- neće doći da vidi neki Brehtov ko- lovalo krajnje irealno, baš zato sto je- revolucionarima u dicija, ono što je zanemareno u korist mad. Brehtovi komadi su u Parizu bilo toliko realno, toliko istinito. Me-: Siiazim zadnjim holom, umetnosti, o teksta. Da, postoji naučni progres, imali uspeha zahvaljujući bogatim in- dutim, nije bilo jednog zida. Bila je to; pored muzike postoji tehnički progres, ali u teatru, telektualcima, gošistima, iz šesnaes- soba sa tri zida, ali bez četvrtog. Gde. pored devojaka koje igraju, doorskom u umetnosti progresa nema. Otkrića tog arondismana. Narod voli druge je četvrti zid?" Jonesko počinje da go­ siiazim zadnjim holom teatru se u umetnosti ne dešavaju, umetnost stvari. Taj rasinovski, iznevereni rasi­ vori sve brže, ne čekajuči pitanja i ne krajposlednje Nove godine se obnavlja u starim otkrićima." novski teatar karakteriše upravo či- mareći za njih. „Realizam nije real- poslednjeg „ura!" dvadesetog veka, o nost. Realizam je pozorišni stil, stil poslednji put gledam senice teatra koji je isto tako konvenciona- u ietu, krahu realizma, o lan kao klasično, kao romantično po- primam poslednji poljubac, zorište. Realizam je škola. Boalo je u poslednji put lebdim nakon istini nouog sedamnaestom veku govorio da isti- fiksanja, teatra, o nu izražavaju klasični autori njegova, poslednji put gledam novi sat, vremena. U devetnaestom veku vero-; spavam poslednju noć tome za koga pise. valo se da istinu, realnost čini mesa-1 vina komičnog i tragičnog. Ali bili su Poslednju pomorandžu, i simbolisti koji su govorili: ma ne, is­ poslednji rat, Dubrovniku, gde leto izjed- tina je i u našim snovima. Vidite, sva-j poslednje zadnje načuje umetnike i turiste, ka škola želi stvoriti svoju istinu. U- poslednju rec. gde se pod zvezdanim ne- stvari, sve je istina, i ništa nije istina/ bom prohladnih noći Ham­ Drugim rečima, mi smo nesposobni, i Carls Bukovski letova kletva gubi u buci avi- u realističkom teatru — u njemu joši (Preveo Čeda Jovanovič) ona što se kao svetleća ko- možda ponajpre — da. prikazemo is­ meta survava negde nad tinu, da stvorimo istinski dokument. Umro je Carls Bukovski Lovrijencom, i gde aretejon- Pokušavali su to da učine svi pisci to-- (1920-1994), pesnik koji je od svog ski topovi s vrha Bokara sta- kom stoleća, ali njihova dela bila su; života stvorio neponovljivi teatar. I paju li svoj udar Aretejev dokumenti iz njihovog videnja stvari. ' ova pesma je deo njegovog uzbudlji- glas koji se javlja sa razdaljine od hi- Istinito ne postoji, istina je interpre- vog, autentičnog monologa. IIIjade godina, u Dubrovniku koji u ne- tacija istine, baš kao sto je realizam poznato otiskuje Kolumbovu i Krleži- interpretacija realnosti. Sve su istine nu Santa Mariju, a na Držićevoj po- u umetnosti vezane za neku filozof iju ljaniU priprema rimske kulise za Ma- istine, kartezijansku u sedamnaestom rojevo putovanje, i gde s prozora svo- veku, za marksističku ili frojdovsku je privremene sobe gledate kako na kasnije..." mestu domalopređašnje bučne kafa- U čemu bi bila istina novog teatra? „Ja sam to napisao, ja sam to rekao u ne nice pozornica Seviljskog berben- swim komadima, bolje nego sto bih na, gde se u topli kamen utiskuju sto­ to sada mogao da uradim. Ali, ako pe namernika i nevoljnika istorije i baš hoćete, za mene je istina novog bezglavih, od sunca ošamućenih put- teatra propast svih religija, svih filo- nika, u tom istom Dubrovniku koji zofija. Psihoanaliza, uveren sam, ni- nimalo ljubomorno otkriva umetnos­ koga ne može izlečiti, jer je njena isti­ ti sve svoje prostore, ni jedan susret na sasvim nepotpuna. I druge istine nije neočekivan i nijedno lice, cmj su nepotpune. Mislim da je vreme da vam se, nije nepoznato. Jan Kot je bas se zbrišu sve istine, sve ideologije ko­ juče za šankom male kafane na Stra- je su, uz pomoć prošlosti, pokušavale dunu ispijao drugu casu okruzen da daju neka rešenja. Naša istina da- g/umcima i onima koji podjednako nas je stanje propasti, praznina, sves- ne veruju ni u život ni u glumu, a u no ili nesvesno traganje za necirn isti- vetrovitu noć, evo, stepenicama ке- nitim. Ali, ničeg istinitog nema..." velina uspinje se Ežen Jonesko. L o- Supruga već drugi put požuruje Jo­ vitlacu dogadaja i ljudi koji se sme- neska. Direktor Igara ih čeka na ru- njuju, dolaze i prolaze, pod kap° čak. „Do viđenja", kaže Jonesko. Do- dubrovačkom svet postaje neoceKiv godine? „Ah ne, do septembra, na Bi- no malen. tefu." Nad Dubrovnikom sunce kao Ja sam srećan u Dubrovniku , po užareno plutajuće ostrvo. ■ navlja Jonesko, i, kao da preduhiJ J Feliks Pašić pitanje, nastavlja svojim Pr°zu J ' odmerenim glasom: ,,U Dubrov imate osećaj da ste na nekom 0 Pišem pre svega za sebe: okruženom vojskama koje vas o J Ežen Jonesko Bju, sred sveopšte katastrofe, uoci <. p pokazati bogatstvo'Savinog života - čena u masu sa pozornice. Ak- sa, energiju i njenu klonulost upijao u kroz znak krsta mnogih ljudi. tivnost glumčeve misli niece u istom dahu. .. masu kao kuršum. Saznanje mu je postalo delotvornije a ДОШШ m ш e znate vi kako je lepo tkati! K. S. Stanislavski duh zreliji. Scena mu se pričinjavala u svim pozorištima u SR- Г: Kad priđem osnovi, osećam roveravao je čauru reči. Utis- kao obala koja briše međe sveukup- Jugoslaviji, a u Beogradu u Ш W da niti poseduju izvesnu MWWikivao sačmu u njene najdub- nog prostora. Kao istina koja miri sve što je nepomirljivo u prirodi. knjižarama: „Plato" iW'i'' Ж:'- snagu misli i mogućnosti ^Olje slojeve. Stvarao novo je- (Akademski plato 1), „Orbis koje, kad ih dodirnem, u $$ $j$dinnjenje. Svako zrno stajalo Njegovo iskušenje nije izaziValo neve- prepletaju emituju. A ja pri- ricu. Zamor nije budio sumnju u kraj- Bata" (Jugoslovensko dramsto na odredenom mestu. Sva- ЖШЖ hvatam što želim ili odba- |w»ka misao koristiTa je svoju nji ishod iskušenja. Otkrio je da u pozorište), „Tačka" stalnoj promeni leži tajna njegovog Ш cujem što neću. Sve što u $$$*' mogućnost. Ojačavao je pro- (Makedonska 22), Matica tom trenutku najdublje i || bojnost. Rušio predrasude i izbavljenja. Ako ga ne izda istrajnost, ako mu se ne zamore čula, prigrliće srpska (Studentski trg 5Knez sB ® najlepše, pa i najtužnije i ve- raskrinkavao laži. Upozora- selo, imam sa nitim da razmenim — Ж vao na sve što je nužno u čo- obalu i odoleti povratnom udaru ta- Mihajlova 40), BIGZ lasa. ■ GojkoŠantić (KosoDska 37), Bilet servis (Trg ispoljavam tkanjem. I, nadam se, u veku. ,, nekom prostoru postojanja. Zato su Njegov duh i njegov razum ispunili su Republike 5), Kultura BIGZ za mene niti glasne žice. Niti ne svi- leglo reči. U njoj je topIota njegove (Terazije 45), Srpska knjizevna raju, a ipak su muzika. Poistovećuju krvi i meso njegovog mesa. U njoj je zadruga (Srpskih vladara 19), nektar najredeg rastinja. Zatvorioje ih se nitima harfe. Ali, dok muzika čauru i uverio se u snagu reči. Saču- „Kod Koša" (Trg Nikole Pašića na harfi nastaje diranjem struna van je i najmanji deo pamćenja. Slo- 7), „Nolit" (Srpskih Dladara vrškovima prstiju, zvuk tkanja nasta­ boda reči je u njenoj spremnosti. Sa­ 23), Bel tabak" (Francuska 35), je tek kad pokret prestane. ma će odlučiti o svom putu. „Školigrica" (Gospodar Ne znam na poćetku tkanja kakva će Oslušnula je udar glasnica i odbacila Jevremova 33). U Novom biti Savina halja, ali znam da želim čauru. Hitnula se u gustu i nevidljivu da se na tapiseriji pojavi njegov život. putanju. Kretanje je pretvarala u usi- Sadu: Srpsko narodno Kao što uživam u višeznačnosti pre- janje. Oslobađala se svega što je su- pozorište i knjizara „Milos pletaja tapiserije, tako isto nalazim višno i zasipala gledalište kao Sunčev Crnjanski" (Sutjeska 2). čitanje i u značnosti pozorišnog kosti- vetar. Oživela je u kolapsu gravitaci- ma. ■ Zagorka Stojanović ¥ je. U novom, nezamislivom blesku. Svaki čovek ima svoj Njene najudarnije čestice probile su krst, a drugačije, i da li je bilo drugačije? Ta- potiljak gledališta. Duh reči sagoreo ko se osećam i sada, kada počinjem je ravnodušnost. Misao reči ubrizgala Savina halja da tkam halju Svetog Save. je živu i jasnu sliku pamćenja. koju tkam objediniće Da li da je tkam kao svedenu monaš- ... Pozorište je — kako se izra- ku odoru, ili de to biti raskoš njegove zio Ncron — more ljudskih тподе živote kroz ličnosti, kraljevske prošlosti, žesto- snaga. 1 ova misao, bez obzira krstove kog života? Zamišljam tu halju kao na hiljade godina koje nas raz- veliku ' polukružnu tapiseriju. Obli- Crtica iz knjige o dvajaju, tačna je i u današnje kom će podsećati na plašt, ali jednos- vreme. vaki put kad se nadem pred tavnost forme treba da reducira aso- Ljubiši Jovanoviću K. S. Stanislavski nekom starinom, trenutak cijaciju plašta. Ornat kao znamenje? :WWa8rcnut Је osećao pulsiranje shvatanja večnosti izazove bu- To de biti odora sa mnogo krstova, on koju za stampu Iz rukopisaknjige sjjjftO'svog živog organizma, svoje jicu razmišljanja... I tad su lju- je najčešće tako i prikazivan. Ali, na priprema Milena Gojka Šantića skrivene, nadmoćne igre. Gu- di živeli, mislila sam penjući se mojoj tapis’eriji svaki će krst biti dru- šio se u neprekidnom širenju u nebo piramidama Acteka. gačiji: tamniji, jači, izrazitiji bice u Nikolić, sestra velikog objavljujemo još tri Ц? i skupljanju svog uzburkanog Ostaci grandiozne Dioklecija- kontrastu sa belim, svetlijim, jedva mora. Propinjao se poput ta- nove palate samo su deo sjaja, vidljivim krstovima. Svaki čovek ima glumca lirsko-glumačka lasa. Pretvarao se u penu pu- blistave prošlosti na ovom tlu. svoj krst, a Savina halja će objediniti razgovora sa nu kristala. Otkrivao tajnu Uvek pokušavam da se preba- mnoge živote kroz krstove. Živeo. je re petnaestak godina iz Kra- nepoznate prirode. U kruž- cim u to vreme, da mi poimanje kroztog ljude i za ljude. I kad počnem da ljeva nam je u posetu došao Stanislavskim ЖЖ nom, povratnom životu tala- nekog trenutka kaže: koliko je to bilotkam, prepustiću se toj misli: kako ikica — Ljubišin i moj unuk ... Osnovno učenje glumca je d sestričine. Planirajući ka­ — posmatrati svoje sopstveno o da ga zabavim u Beogra­ srce i prirodu svojih strasti. J du, odlučih da u to doba tro- Pažljivo posmatrajući svoj ži- godišnjeg dečkića povedem i votf glumac počinje da otkriva u Zoološki vrt. sve pukotine. Svestan je da je Krenusmo tako on i ja prema knjiga stvaralaštva — ceo čo- Kalemegdanu Knez Mihailo- vek. vom ulicom. Dečak, inače radoznalo K. S. Stanislavski i slatko dete, išao je mirno pored me­ p što je video prevazilazilo je ne, poslušno me držeći za ruku, Izne- pve iz njegovih snova. Iznad sa­ nada, kada smo došli otprilike do me scene, u visini očiju, lebdela Srpske akademije nauka i umetnosti, je prosvetljena lopta nabijena Mikica izvuče svoju ruku iz moje. Ni- nekom nepojamnom energi- sam se uplašila jer se dečko nije na- jom. Okretala se kao planeta u glo otrgao, niti je potrčao, već se po- maglenom omotaču. U nekom lako uputio prema obližnjoj zgradi. višem stupnju scenskog života. Tek tada primetih da je na fasadi, Obujmio je njenu oblinu dlano- prema kojoj je Mikica sav važan i vima i zaustavio kruženje. Do- strašno ozbiljan koračao, zalepljen takao je njenom površinom svoje gru- velid plakat sa kojeg se smešilo šim- Nutrina tela postala je providna paticnp lice šarmantnog "-glumca Sklupčao se i zagledao u svoj goli ži Branka Milićevića, ne samo medu.de- vot, Svaki detalj je uočljiv. Svaka po com popularnog „Kockice". Portret je S bio veći od prirodne veličine i okačen jedinost sačuvana. Čulni svetovi glu me otvarali su seTu svoj svojoj suštini tačno u visini Mikicine glave. Video je svoje uznemireno srce i svo Primetih da je pojava malenog dečki- bučni krvotok. Gubio se u milijarda ca, W\pOpreko prelazi Knez Mihai- ma nervnih ćelija sposobnih da ga za lovu i svečano prilazi plakatu sa guše svojim pipcima. Munjevito se glumcevim likom, privukla pažniu probijao mlečnim putevima tog ma- nekohcine prolaznika i shvatih da ni- log čudesnog kosmosa. Poželeo je da sam jedino ja zainteresovana za ovu udahne u nekom postojanom ishodiš- ne'mu scenu ciji je Nikica bio akter A u. Video je na tom putovanju svu moj mali unuk je mirno prišao plaka­ svoju prošlost. Sve ljude isve dogada- je kop su prethodili tom prosvetlje- tu 1 poljubio sliku Branka „Kockice". nju. Pre samog izbavljenja otvorio je Zatim, isto tako svečan, Mikica se ok- nebesnu kapiju bez oslonca i zagle­ renuo, vratio do mene, uzeo me za dao se kroz nju u budućnost. U neiz- ruku 1 mi; ne progovorivši ni jednu jedinu reč, nastavismo svoj put ka vesnost koja je prevazilazila samu se- Zoo vrtu. Tada svhatih da sam prisustvovala ■■■ Grčka reč„acto" - dejstvu- izuzetnoj sceni. Bilo je to iskazivanje jem — i sama govori o tome ljubavi bez reči, dokaz da su glumci kakva je snaga reći - misli ba- carobnjaci koji nas još od našeg de- tinjstva opcinjavaju. s Milena Nikolic Novi lik za novu etapu, ru kojoj je dovoljan i jedan gledalac... trečičin — premijera će biti izvedena redukcija na suštinu: Roberto Šta je to što razlikuje ovu predstavu u Karlsrueu, u okviru Evropskih da- Culi, nekad i sad od ranijih? Rekli bismo najkrače: svo- na kulture na temu Otpor - istrazu- đenje na suštinu. Očigledno da se po­ je upravo tu temu. Nairne, Čuli smat- sle dvadeset godina rada u teatru i ra da su svi motivi^Šekspirovog teksta dekade vrhunskih uspeha ne poseže učvoreni u trećem činu Hamleta. ,,U zanima Čulija Goldoni moralista ni za ukrasima niti stilskim fioriturama. žiži tog čina je otpor protiv koruptne prepisivač jezuitskih pregovora, nego Filosofu Čuliju je teatar ukazao preči- moći koji Hamlet organizuje uz po- onaj kome se Volter duboko divio. cu do suštine problema ljudskog živo- moć pozorišne trupe. Već Šekspir pri- Zanima ga suština teatra i njegova ta i vremena. Siromasna u spoljnjim kazuje državu koja opstaje samo pre­ sudbina u teškim vremenima. On ko- elementima, ova predstava, kao uos-> ko totalne prismotre, a to je životni risti taj komad da bi opomenuo na talom i Vera Cruz, postavlja pitanja realitet s kojim smo se u našem stole- mogućnu budućnost teatra. Predsta­ na koja nije uputno davati brze, dak­ ću često sretali. Posle brodoloma ko- va počinje mrakom — kad gledaoci le olake odgovore. Ima se utisak da je lektivnih pokreta u XX veku danas udu, velika scena Štathalea je prazna, i publika toga svesna. Odavno nisam valja ukazati na snagu pojedinca koji golih zidova, bez zavesa, ogoljene doživela ozbiljniji, zamišljeniji aplauz sredstvima teatra, kao u Hamletu, scenske mašinerije, bez reflektora, i razgovor kao posle ove predstave. može da razgoliti unutarnje stanje samo radno svetlo, a gledalište svede- društva, bezuspešne igre unutar poli- rez i započne nova etapa — jedin- no na trećinu pregradom. ta hladna druga predstava — Vera Cruz, tičkih i medijskih mehanizama. Ovaj stvena je kad je u pitanju pozorište pustoš traje dok ne porodi pitanje — koja se po motivima Euripidovih tekst, čini se, otkriva kojim će putem tako velikih i tako dugotrajnih uspe­ šta to treba da znači? Dugo. Uskoro Bahantkinja igra prekoputa, u Čulijev teatar u novu etapu. U tom ha kakav je bio Teatar an der Rur. Da jedan po jedan dolaze glumci po na- novoosvojenom prostoru dvorca smelom, neizvesnom zaokretu koji je li je toj smelosti kumovao upravo za­ vici u traganju za sećanjima. Teatar je Brojh — počinje u mraku! Kad Čuli izveo u Teatru an der Rur, u vre- mor od uspeha ili pak neki neodoljivi već deset godina zatvoren, Turčin pa- svetlo otkrije laboratoriju Insti- menu punom zamki besparice, neza- horizont novih ideja, verovatno ne zikuća izdaje ga povremeno za venča- tuta za arheometriju, scena je po interesovanosti i povlačenja u kuće zna ni sam Čuli... U jreriodu smene nja a glumcima koji svraćaju svako dijagonali podeljena rešetkom. pred televizore — te najopasnije pro- glumaca u ansamblu Culi je napravio veče naplaćuje ulaznicu. šest gluma­ Ispred nje, za svojim radnim sto- izvođače nasilja i manipulacija — do- tri predstave: Cara Edipa, Na dnu ca: Greta, devojka s mora, žena bez Ш lorn dr Spenser, neurolog, za lazi gest podrške. Grad Milhajm je Gorkoga u kombinaciji sa Brehtovim pamćenja, ćelavi pevač Viktor, glu- svoj.društveni ugovor sa TadR produ- Iznimkom i pravilom i Magbeta. Od mac sa zamišljenim psom po imenu zio do 2005/6. godine! Odluka grad- 16 živih uspešnih predstava na reper- Rilke, brbljivi klovn Forelo, gluvone- ske uprave donesena je skoro jednog- toaru su ostale samo ove tri i Beketo- mi pisac koji glumcima deli svoj ru- lasno i tako je Čulijev teatar stekao Roberto Čuli je smelo vi Srećni dani! Šta bi mogao biti ko- kopis... Oni dolaze svake večeri u po- sigurnost planiranja svoje nove etape, okrenuo novi list rak dalje posle serije velikih predsta­ trazi za neulovljivom intonacijom, do prve poludekade XXI veka. Up- va — San letnje noći, Elektra, Hrvat- pravim zvukom — kao u Felinijevoj rkos nategnute budžetske situacije, istorije svog teatra u ski Faust, Dantonova smrt, Kazimir i Probi orkestra. Ceka se čudo... Sad grad je pokazao jasan znak da hoće Karolina, Kaspar, Čekajući Godoa, Čuli i Šefer uključuju motiv iz druge za svoju kulturu da preuzme i odgo- Milhajmu. Prva dva Leons i Lena, Kethen od Hajlbrona, Goldonijeve komedije, Impresafijaiz vornost. Primeran predujam povere- projekta — „Teatro Bahantkinje, Lulu — tih raskošnih Smirne. Pojavljuje se bogati Turčin nja! Veliko priznanje jedinstvenom slika, smelih metafora, majstorske koji je otkupio teatar i namerava da modelu teatra koji je Čuli ustanovio, comico" (po palete ovih scenskih sredstava, rafini- ga kamen po kamen prenese u Smir- Svinjarije na dvoru: „Hamlet, a pokrajina Severna Rajna-Vestfalija prihvatila na samom početku, 1981. Goldoniju) i „Vera rano birane muzike, maštovito dizaj- nu i otvori... verovatno kavanu. Ali tu trec'i čin" (fotografija iz niranog svetla, kompozicije prostora, su glumci. Šta je to glumac? Poziva ih programa predstave) godine. Zašto nakon poslednjeg bo- Cruz" (prema masovke, kostim...? U stvari, u tri po- ravka u Milhajmu razmisljam o Gro- slednje predstave pripadaju istoj es- tovskom, o Burku, o predmetu i gra- Euripidu) potvrduju tetskoj grupi. Sve su — osim Lulu, nicama istraživanja u teatru? A okolo da je filozofu Culiju poslednje predstave Gordane Kosa- mrak. Mrak u nama, nagoni, instin- nović — snimljene, i ta videoteka Ču- kti, zlo-cin coveka, vremena, pokulja- teatar ukazao prečicu la lava iracionalnog, nemoč ili ne- lijevog teatra iz prve dekade hrani ra- spremnost da se na vreme prepozna^ do suštine problema doznafost onih koji su zakasnili da ih ju opaki fenomeni, nemoč otpora vide na sceni ali i nostalgiju onih koji grupe i pojedinca vis a vis etabliranih ljudskog života i su u tome uspeli. mehanizama moći, svevidećeg oka i oremena uha. Kuda srljamo? Beg u sebe, auti- metnik u teatru zna da je sa zam, depresija... Ulazimo li to u tu- osle radne proslova desetogo- svakom predstavom opet na nel!? Koji je doseg mudrosti? Šta če- ^Bdišnjice teatra, 1991. (slavlje Ш početku. Ako nije — ima mo u zaglušnoj tišini osame, kako mKsu priredili svojoj public. čas- razloga da se zabrine. Culi- smemo iščekivati čudo?... Sami, bes- I Mteći je sa dve izvrsne ruske ЈЦ jev novi početak padaji vre- pomoćni... gde je tu teatar? Kud se ^^■predstave, dve Pandurove me vrtoglavo ubrzanih poli- zaputio Čuli? Njegova publika veruje Wmariborske i nizotn koncera- tičkih promena, previranja, da on to zna i sklona je, ona najoset- usred integrativnih namera ljivija, da ga prati, deo kritike tako- ta izvanrednog džez ansam- Evrope nadire haos dezin- de... Zasad samo Culi zna šta to znači ■ bla iz Čikaga) Roberto Cub tegracije; virus retrogradne i kako je istraživati mrak. ■ ; (Cinlli) i Helmut Šefer (Scha- nacionalističke pomame poprima di- Ognjenka Milićević ■ fer), direktor-reditelj i dra- menzije pandemije; ideje vizionara maturg Teatra an der Rur u Milhaj­ ljudskog bratstva vuku se po blatu, si- mu zaključili su da trupu poćinje da da se oproste od svog teatra i tu, pred drugim njegova asistentkinja a ujed- romaštvo što ga proizvodi nezaposle- no i prevodilac na engleski i spanski najeda „mentalitet državnog teatra , nost u najbližem susedstvu izoblija, jednim gledaocem, započinje njihova bolje rečeno rutina, što je pouzdan igra nadmetanja, pa i surevnjivosti. za vreme saslušanja zagonetnog čove- notmula tutnjava recesije - sve su to ka koji se poput zveri u kavezu ne- znak da je uspon tog „laboratonja fenomeni koje osetljiv svedok vreme- Ozari ih nada da bi Turčin, kome su scenske i socijalne mašte" doveden u se očigledno dopali, mogao i njih po- rvozno šeta iza resetaka. Medu na kakav je Culi oseća kao pitanje po- mnoštvom preparata — ljudske kosti, pitanje. stavljeno teatru. Odgovor valja traziti vesti da igraju. kad Greta zapreti da Kako se to moglo desiti primernom će izvršiti samoubistvo ako je ne po- gipsani modeli čovekovih ekstremite- u tri poslednje predstave, ali on nece vede u Smirnu, Turčin veli: „Pa mi ta. Medu iskopinama, anatomskim kolektivu umetnika koji su stvarah nastaviti tim putem. taj teatar? Deset godina zajedny — već putujemo!" Sve bliže i glasnije ču- instrumentima — dr Šenflis, uhapšen Čini se da nije vreme za estetska is- ju se brodski motori, mehanizam pod optužbom da je u Meksiko ušao oseti se zamor materijala, išćili čaro- traživanja, izazov je na planu ideja. lija, uzajamnog otkrivanja, ugasne podizanja orkestra do nivoa rampe bez isprava i izvršio ritualno ubistvo Recesija, znamo, pogada prvo kultu- označava pristajanje broda uz dok. dveju prostitutki. Saslušava ga dr ono erotsko uzbudenje upoznavanja, ru prazni pozorišne dvorane i zatva- nema vise iznenadenja — dakle, vre­ Glumci-putnici gledaju raširenih oci- Spenser, uz pomoć asistentkinje, a on ra’vrata čak i tako čuvenih kuca ka­ ju preko publike: „Kako se bele kupo- tvrdi da je iz Evrope doneo urnu svo- me je za promenu! , kav je berlinski Šiler teatar. Nema vi­ le Smirne! Nisam znala da u Smirni je majke ciji pepeo nije tamo vise Velika turneja po Meksiku — poslea- se uživanja u velikim spektaklima, je pada sneg!" Putovanje je mogućno, imao mira. Ta trilerski napregnuta nje zajedničko putovanje — pred tru­ vremena nisu za to. Postal, smo igra ima smisla, za teatar ima node, u priča poprima irealne tokove. Nauc- pu je postavila dilemu: oni koji ny svesni da nam se nebesa svaki cas njemu su i čuda mogućna ali zabrinu- nik-islednik zahteva činjenice, Šenflis voljni ni spremni da nastave lstrazi- mogu sručiti na glavu, na sto nas je tost prevladava. Publika u nedoumici se povlači u sebe tvrdeći da je bog i tu vački put u neizvesnost — ntkaa s opominjao Arto. Cime zapravo u ovo aplaudira, Izgleda im da to glumci je već stvorena kopča za ključnu sce­ ne zna kuda vodi put — mogu po is nevreme započeti novu etapu? govore o sebi: Ostaćemo bez teatra?! nu iz Bahantkinja. Asistentkinja po- teku ugovora, u roku od godme da . Prva dva projekta radena su na po- X sezone paralelno: Zdušan aplauz pomesan sa zebnjom. staje Agava, dr Spenser — 'Pentej... posle sezone 92/93. da napuste trupu. Možda sledeći put glumci neće ni iza- Sukob racionalnog i mitosa, dijalog CO PO motivima Goldonija 1 Vera Ostali su oni koje je Ćuli hteo da i ći na scenu... borhesovski asocijativnih lukova, u teatru, oni koji su želeli s нЈ1"1 Cruz prema motivima Eunpida. Nije sSo odabran Teatro comico W Prvi deo sastoji se od lirskog redanja tekst Helmuta Šefera, izvanredna ig­ Ije. Zadržao je pet od petnaest g u kamenčića u mozaik sećanja, opsesiv- ra Veronike Bajer, Frica Šedivija ’i ca, u međuvremenu je došao Fri s U nrnatcki tekst reformatora Gol- nih delova nekih monologa, atmosfe- Folkera Rosa — sve to čini ovu pred­ divi (znamo ga iz Alkestide), C J re osame, izgubljenosti, tišine posle stavu prijemčivijom za publiku ali stari saradnik — odigrao je Cara koje kao da svaki zvuk čujemo prvi možda manje podsticajnom za raz- pa i Magbeta, te je pozvan da se p put. Drugi deo začinje igru, pravu ig- mišljanje i strepnju. Projekat Hamlet, ključi umetnićkom vodstvu tea • S.*s»s-s Smelost da se napravi tako radi na predstavu je nazvao „mamfestom Na Sartrovom tragu: Iz haosa u stilu mjuzikhola". Radnja se može smatrati nemačkim piscem po- predstave „La Soiree" dešava u zatvorenom prostoru u ko- što piše na engleskom. Klunker, posle Lenka Udovički i Vanesa Redgrejv, a me živi mladi svet sa svojim strasti- podrobne analize, ustanovljava da je ma i nadama, siban vetrovima sa Is- najpre bio veći reditelj, a da je danas uloge uz Vanesu, tumače Rade Ser- jednako dobar reditelj i pisac, i to ne- bedžija i Ekehard Sal (Ekkehard toka i Zapada mački dramski pisac, iako piše атеп- Schall), legendarni glumac Brehtovog kanisch. U Milhajmu, na nemačkom pozorišta, Berliner ansambla. Muzi- FinonUIB- Sterijinom pozorju, dobio je nagradu ku za predstavu specijalno je kompo- za najbolji tekst na nemačkom. novao džez-muzičar Lino Patruno. Na kraju Klunkeru predlažem da ka- ШЈ1И že nešto o sadašnjem trenutku ne- Les Cahiers Comedie Francaise u mačkog pozorišta. Priča o finansij- broju 9 jedan tematski blok posvecu- skoj krizi, o zatvaranju'pozorišta, ali i je pozorištu na prostorima bivše Ju­ o umetničkim uspesima. Što se tiče utisaka iz Beograda, izriče kratku goslavije. U časopisu su štampani od- formulaciju: ,,U Beogradu su prepuni lomci iz Šnajderovog Hrvatskog Fa- Nagrada „Goradana Kosanovic ove usta i Sarajevo Gorana Stefanovskog. samo tramvaji i pozorršta." godine dodeljena je ruskom glumcu Odlazim po pljusku do Studentskog Posebno su prikazani „slučaj" Mire Aleksandru Mezencevu, kažu retkom Furlan koja je posle mučnih kritika trga. Uzimam prtljag iz „Plavog jaha- talentu koga su iz sibirskog Čeljabin- ča". Ivica Dolenc mi daje najnoviju koje je doživela u svojoj zagrebačkoj ska doveli u Moskvu. Nemačke novi­ sredini otišla u SAD, zatim teškoće knjigu — prevod drame Tamna je ne objavljuju imena svih ranijih do- noć Aleksandra Popovića na engles- Jožef". Predstava se zove La Soiree. koje je imao Irfan Mensur u Beogra­ Polazna ispiracija je komad Iza za- bitnika ove značajne nagrade, što no- ki, pripremljenu za predstojeću tur- si ime naše rano preminule glumice du, kao i odlazak iz Beograda Radeta neju po SAD. Abu Omar el Rub, redi­ tvorenih vrata Zan-Pol Sartra. Boži- Šerbedžije. U časopisu se opisuje po- kova je kao koreograf našla adekvat koja je pet godina bila stub teatra u telj i umetnički sekretar Bitefa, na Milhajmu. To su Ulrih Vildgruber, zorišni život u Sarajevu, a štampan je za činjenicu da je pisac prikazao bo­ i tekst Dževada Karahasana. Temat- autobus Montenegro-turista, po obi- Miki Manojlović i Veronike Drolce, čaju, stiže u poslednjem trenutku, ali ravak od infinitum u paklu malogra- ski blok je uredila i tekstove prevela ¥ uvek miran i bez užurbanosti. Poki- đana. Pokreti su filistarski, neuroze Kirsten Dene. Nagrada u iznosu od Mirej Roben, prevodilac na francuski su froojdovske, sukobi supstrat več- 15.000 nemačkih maraka biće Mezen- sao sam do gole kože. Vlažne noge. covu uručena u Moskvi, u septem- romana Slobodana Selenića i Dubra- Ali, prijatno je u udobnom autobusu, nog gloženja oko malih stvari u ma- vake Ugrešić na neki način sličnom avionu. Čak lom svetu, ali sve to sublimisano ig- bru, kad Tadr na svojoj ruskoj turneji -stjuardese nude i bombone i sokove. rom. Jovan Ćirilov bude u Moskvi igrao Magbeta. Preko granice prolazimo bez proble- ШилжЛ ma. Mill К1И ■» U okviru prolećnog festivala u Bu- Nemački dramski pisac Hajner Miler dimpešti ovih dana gostuje Hebei te­ (1929, Heiner Muller) kod poznate ster iz Berlina sa predstavom Boba U hotelu Hungaria nema mog imena Vilsona Doktor Faust svetli svetlo po medu gostima. Abu telefonira u vise izdavačke kuće Kipenheuer & Witsch izdao je svoje memoare Rat bez bit- drami Gertrude Stejn, Amfiteatron iz mahova direkciji IETM na čiji sasta- Atine sa žestokom predstavom Elek- nak smo zapravo stigli. Posle vise te- ke, život u dve diktature. Miler piše o Snimak pozorišne predstave Hamle- godinama svoga detinjstva u doba frereditelja S. G. Evangelatosa i Tea­ lefoniranja Abu kaže da je jedan ne- ta, u kojoj je Ricard Barton igrao na- tar 0 Bando iz Portugala. rvozan glas rekao da joj se vise ne ob- Hitlera, o učešću u ratu, o zaroblje- slovnu ulogu, pronađen je u glumče- ništvu i o godinama provedenim u Među slavnim muzičarima pojaviće raćamo na tu temu. Nekim zaobilaz- voj vili u Švajcarskoj. Agencije koje to se japanski dirigent Ken Iširo Kabaja- nim putem saznaje da sam premeš- javljaju podsećaju da je ulogu dan- DDR-u. Pise o prvim kontaktima sa ten u hotel Volga. Nisam se prevario Berliner ansamblom, o prijateljstvu ši i Jehudi Menjuhin, ovoga puta ne skog kraljevića Barton igrao sa veli- kao violinist, već kao dirigent. Na re- Još jedan u slutnju da će realsocijalističko ime kim uspehom na Brodveju, u režiji sa Bobom Vilsonom i raspravlja o op- hotela značiti, i sličan smeštaj. Foaje tužbi da je bio u kontaktu sa zloglas- pertoaru su kompozicije dvojice sav- slavnog Džona Gilguda (John Giel­ remenih madarskih kompozitora budimpeštanski pun nestašnih Italijančića u najgore gud). Predstava je snimljena profesio- nom Stasi, tajnom policijom DDR. doba puberteta u kolektivnoj poseti Knjiga je propraćena faksimilima taj- Zoltana Jenejija i Dorati, kao i Bram- dnevnik (I) nalno, na 35-milimetarskoj traci, a sova Druga simfonija. Budimpešti. Ružni su i ne znam zašto pronadeni materijal je montiran tako nih dokumenata. stalno vrište. da, pre distribucije, ostaje samo da se IhorllWl Odlazim da se registrujem u Palati digitalno obradi. Jedna holivudska Dunav u ulici Zrinskoj broj 5. Na vra- distributerska kuća otkupila je od Д№Ш1" I UNI П1К1IINIM U šest sati popodne imam dijalog sa tima vidim da je to i sedište madar- Hajncom Klunkerom u Nemačkom Bartonove udovice pravo na prikazi- Uporni promotor multikulturne sa- skog Rotari kluba. Veliko zdanje sa vanje u bioskopima. Intendant Hrvatskog narodnog kaza- kulturnom centru, a u deset uveče velikim i malim dvoranama pogodno lišta Georgij Paro postavio je Gospo- radnje Roberto Ćuli, direktor Teatra polazak autobusom sa Studentskog je za sastanak evropske festivalske du GJembajeve u svom pozorištu. an der Rur, ove je godine ugostio na trga za Budimpeštu. Pre predavanja, mafije. IETM! Nikada neću tačno STEFANOVSKi I „ЈНН1 Premijerom slavne Krležene drame 9. tri meseca ansambl mladih turskih svoj prtljag nosim u knjižaru „Plavi shvatiti šta je to zapravo. Skraćenica marta otvorena je obnovljena najsta- glumaca sa njihovom rediteljkom Mi- jahač" kod Ivice Dolenca, s tim da znači Informal European Theatre IIMDU" rija hrvatska teatarska kuća koja je ,ge Girman (koje je upoznao na više- pred put dođem po kofer. Meetings, neformalni evropski pozo- prekinula rad posle poplave koja se nedeljnom seminaru što ga je držao u Plašim se da neće biti sveta u Centru. rišni susreti. Jedino sam im beskrajno Prema noveli Roberta Šoa (Shaw) na- desila početkom jula prošle godine IstanbuluJ^Sa Mige Girman postavio Međutim, skupilo se dosta slušalaca i zahvalan što su nam prve godine em- pisao je Aleks Ferguson Zastavu ko- kada je u podrumu pukla vodovodna je Lorkin Dom Bernarde Albe. Sve počinjem dijalog sa Klunkerom, sta- barga poslali telefaks njihovog Iz- jom je početkom marta otvoreno no­ cev i nanela veliku materijalnu štetu uloge igraju muškarci, mesto radnje rim gostom Bitefa, nemačkim kritiča- vršnog odbora da su protiv svakog vo londonsko pozorište, Moving The­ vitalnim delovima zgrade. Najpotreb- je preneto u severoafričku pustinju, rem koji je svojevremeno predložio kulturnog embarga i solidarni sa na- atre. Qsnivaci su Vanesa Redgrejv nija sanacija da bi se mogao nastaviti šator francuskih legionara u arap- Čulija Bitefu. Danas se Čuli na njega ma. (Redgrave) i njen brat, takode glu­ rad stajala je oko milion nemačkih skom okruženju. Pepe el Romano je ljuti što je kritičan prema njegovoj sa- Po svojim dugogodišnjim poznanici- dašnjoj fazi. Došao je pre neki dan da mac, Korin. Posle Zastave sledi pre- maraka. Ulogu Leona tumači Rene mladi Arapin. Predstava bi zahtevala ma vidim da su tu, između 400 dru- mijera Brehta u Holivudu, teksta Go- Medvešek, starog Glembaja Vanja poseban osvrt. Premijera je prošla ve- vidi nešto predstava u Beogradu i gih, mladih, i stari festivalski „vuko- zbog ovog video-cikusa o Georgu Ta- rana Stefanovskog koji će na reperto- Drah, Barunicu Kasteli Ena Begović, oma uspešno. Turci će u Nemačkoj vi j Ricart ten Kate iz Amsterdama, aru trupe biti do kraja aprila. Prva se- a Beatrice Alma Prica. U ostalim ulo- odigrati 20 predstava, a onda se vra- boriju. večiti Ginc iz Pariza, promotor pred­ Sa nekoliko reči uvodim prisutne u zona, kako je najavljeno u propagan- gama pojavljuju se Siniša Petrovič caju u Ankaru da u Nacionalnom te- stava, koji nas juri sa svojim video- dnom prospektu, okupiće glumce i kao Silberbrant, Žarko Potočnjak kao svet Taborija, pisca Mein Kompfa, -kasetama i vitalni Kris, producent atru izvedu domaću premijeru. Kako drame koja se daje u „Bojanu Stupi- pisce iz Britanije> Nemačke, Italije i Puba Fabirici, a njegovog oca tumači će tamo proći predstava koja načinje predstave Sarajevo u Antverpenu. Jugoslavije. Verovatno omaškom, nije Spiro Guberma. Scenograf je Dinka ci". Akcentujem najzanimljivije ele- Srećem se sa Darkorn Lukićem iz Sa- tabue, ostaje da se vidi. mente iz biografije ovog pcštanskog precizirano da je jedan pisac (Stefa- Jencević, a kostimograf Zlatko Bou- rajeva i padamo jedno drugom u za- novski) iz Makedonije. rek. Jevrejina: dopisnik iz Bugarske i Tur- grljaj. Iz Sarajeva otišao kao najmladi ske poznih 3O-tih godina, emigriranje Glavnu ulogu u Zastavi igra Korin SARAJEBKO POZOWn № u SAD, filmski scenariji za Hičkoka, umetnički direktor tamošnjeg Narod­ Redgrejv koji sa Džilijenom Hamble- Eskvita, Litvaka. Poznanstvo sa Breh- nog pozorišta, zatim kraće vreme bio tonom i režira komad. Priča'je zasno- ЖР0Ж1Ш tom, Manom i Adornom. Na crnoi ministar vera u Izetbegovićevoj vladi vana na istinitoj ispovesti časnog NBmjuKmmir hsti Makartija. Prelazak u Evropu a sada je slobodni književnik u Zagre- Konrada Noela, sveštenika koji je is- Sarajevski ratni teatar (SARTRJ pri- Uspeh njegove dramc Ljudožderi u takao crvenu zastavu na parohijalnoj ■ J m prema se na veliku turneju po Evropi Nemačkoj. Boravak na 8. Bitefu sa Po prostranim stolovima, beskrajne kolicme programa, luksuznih i šapi- crkvi u Takstedu u Eseksu, 1926, u Nesumnjivo najzanimljiviji ruski re- i SAD. Rukovodilac pozorišta i redi­ predstavom Mihael Kolhas iz Bona. yreme generalnog štrajka kada je Ve­ telj Haris Pašović tim povodom je ne- Godine 1983. novi uspeh sa Jubele- rografiramh phjea festivala, kojih je diteij Lev Dodin sa novom predsta­ u Evropi na stotine, fanzina, pozoriš- lika Britanija bila na ivici revolucije. vom\ Klaustrofobija izaziva odusevlje- davno boravio u Njujorku, sa propus- jom 1 veliki svetski uspeh sa koma- Breht u Holivudu je priča o Bertoldu nicom UNPROFOR-a. Na turneju po- dom Mein Kompfw Burgteatru, koji mh novina, letaka, da se čoveku za nje Evrope. Početkom marta u Žene- S^EUP^arnojroSo^ Brehtu i Heleni Vajgel. Stefanovski yi, zatim u Parizu, Klaustrofobija azi predstava Beketovog Godoa u re- sam režira. Godine 1992. velika Bih- opisuje njihov let iz Hitlerove Ne- ziji Suzane Sontag, Pašićeva predsta­ FTM ni. 8°vore funkcionerka Malog teatra iz Sankt Peterburga vi- t nerova nagrada. Režira svoju dramu lETM-a 1 predstavnici lokalnih vlasti m^čke i dolazak u Los Andeles, 1941. va c- zemlji poslednjih stvari po Polu Goldberg varijacije u Beču, a Ber­ senedeljnu turneju završava u Velikoi zamemk ministra kulture i potpred- Kontrast izmedu kalifornijskog bo- Britaniji. Dodin sve svoje predstave Ustinu, romanu koji je 1987. naslutio gman u Kungliga dramatiska u- Stok- gatstva i bede Evrope zahvaćene ra- sarajevsku katastrofu, kao i predsta­ holmu. sedruk grada. Sve se te konvencional- stvara sa mladim dobrim istrenira nosti simultano prevode. * tom, između Brehotve ideje teatra i mm i svestrano osposobljenim an va koja je u pripremi, Šeberezada e Pitam Klunkera da li je Tabori veći Uveče, na predstavi Ivete Božik njegovog rada za holivudsku industri- O)a ce osim klasičnih priča, kao ele- li dramski pisac ili reditgelj, i da li se ju snova čini fon ovog komada ou samblom, bivšim ili sadašnjim učeni (Yvette Bozsik) u Pozorištu „Katana S*t0 *šće P°s‘e dugih impro ment predstave redovno imati i po- H umetnicima u egzilu. Brehta režiraju zacija. Knticar pariskog Liberatio slednji novinski izveštaj iz Saraje- I na uhcu 1 objaviti narodu da stavljaju dečjeg pozorišta „Mira lektira", izjav- doživeli bismo kao dva čina jednog ne igra u novoj zgradi (još u vreme ”a Čorevskl mi ljuje u reviji Puls da se oseća srećnom jedinstvenog života /sna/ pozorišta gradnje prozvanoj „Planica"), već na prevodt sta je u ljutnji rekao službeni- što je sadašnje ministarstvo za kultu- Slobodana Unkovskog. Ovako, i Kal- staroj sceni. Pominje se, u slučaju ci ministarstva. Rekao je: ,,U pozoriš- ru, sa Ismailom Đunerom na čelu, deronu je sudeno da završi kao lepa MNT, kriza rukovodenja, ali i neke u mozemo da improvizujemo, ali se imalo sluha da podrži našeto teatar- pozorišna uspomena na video-snim- druge krize. U Dramskom teatru, re- moramo dogovoriti kako. Inače će je- če, i to ne samo materijalno. Kirja- ku, iako bi zaslužio da bude deo živih koh najviše se gledaju komedije. Bu- an da vuče na jednu stranu, drugi kovska, koja je pisac tekstova, reditelj sećanja ne samo gledalaca u Makedo­ ba u uhu, koja se prikazuje neprekid- na arugu. I improvizacija je stvar do- niji. Završiće tako i kostimi Angeline no dvadeset godina, izvedena je 333 i glumac, podseća da -je „Mira lektira" puta, a u poslednja dva—tri meseca д’ U principu, pozorišta su u prvo vaninstitucionalno pozorište za Atlagić koji kao da su „sišli" sa Velas- Makedoniji na državnoj kasi. Država, kezovih slika (svaki je, kažu, stajao pauzira zbog povrede glumca Ace Jo- decu u Makedoniji, a za dvanaest go- vanovskog. Dugovečna je takode do- UN, HI II po pravilu, daje manje nego sto pozo- dina, koliko postoji, nije dobilo ,,ni od tri do pet hiljada maraka). Atlagi- nsta potrebuju. Dramski teatar do- ćeva je, sa Miodragom Tabačkim koji maća komedija Solunski patrdiitA\\e- dinar od nadležnih". Pre ministra ta Popovskog, a Kovačevićev Sabirni stavlja ministarstvu za kulturu godiš- Dunera. je scenograf predstave, već tako reći nji predračun troškova (za nove pro- makedonska kostimografkinja. U centar ušao je u šestu sezonu. .Čak jekte, za održavanje..). Nije se desilo Kad je o novcu reč, čitaoce Ludusa skladnom tandemu rade ne samo u šest predstava s aktuelnog repertoara da se dobije koliko se traži. Osim to­ svakako zanima kolike su plate u ma- Dramskom teatru. - Dramskog teatra režirao je Kole An- ga, država obično kasni s uplatama, keđonskim pozorištima. Blagoj Čo- gelovski koji je u poslednje vreme ve- «11 pa pozorišnim upravama ostaje da se revski, uz napomenu da Dramski tea­ oma agilan i kao konzul u Makedoni­ tar u tom pogledu nije pri vrhu, saop- ko bih preneo jedno opšte ji Dečje ambasade iz Međaša. dovijaju kako znaju i umeju. Razra- ЦЦ osećanje makedonskih pozo- Šta se dogada i o đen je, gde manje gde vise, sistem štava podatke: njegova, direktorska, plata (a Čorevski je i glumac, i igra) rištnika, koje sam sreo ovoga Ж Ж unutrašnjosti pozorišta bri- čemu se priča u sponzorstva, u raznim varijantama. $$($5 marta, to bi bilo osećanje iz- Blagoj Čorevski navodi primer pred­ negde je oko 14.000 denara ili 500 ne- Ш Ш nu neke druge brige. Kada mačkih maraka (jedna marka, po $$$$ vesne klasutrofobičnosti. Po- sam jednog upravnika pitao pozorišnoj stave Život je san svakako najskup- zorište, uopšte, traži prostor ljeg makedonskog pozorišnog projek- kursu koji se ne menja poslednja dva- koliko u ansamblu ima glu- Makedoniji? Država, -tri meseca, vredi 27 ili 28 denara), širi od onog koji su mu odre- jffi 5$ mica, odgovorio je: jednu i ta u prošloj godini. Verovatno i po- dile politika i državne mede. najboljeg. Troškovi predstave su oko dok glumci prve grupe primaju oko po. Kao u svakoj šali, i u to jest ministar, daju 420 maraka. Raspon primanja je mi- (IFWIl u Makedoniji, kao uosta- ovoj je bilo istine. Stipski an- 150.000 nemačkih maraka. Od minis- Ж Ш1от u drugim delovima ne- manje nego što tarstva je dobijeno 30.000. Kako je nimalan: 1:2. Primenjuje se još zakon sambl, recimo, ima samo tri- bivše SFRJ, u kome je ono SFRJ samo kadašnje Jugoslavije, sužena je arena ШЖ naestoro glumaca. „Zamisli- namiren ostatak? „Snašli smo se", ka- zamenjeno sa Makedonija. Izlazi da za takmičenje, pa su samim tim us- pozorišta traže, že direktor. Kalderonov tekst trebalo te samo, Gradsko pozorište je svejedno, s obzirom na finansijski postavljeni, ili se uspostavljaju, drugi male varoši Štipa, koji se nalazi dale- nagraduje se po je premijerno da bude izveden na efekat zalaganja, da li neki glumac u kriterijumi za odmeravanje umetnič- Ohridskom letu. Ministarstvo je, me- ko dole na jugu Makedonije, svečano zakonu bivše jednom mesecu igra dvadeset puta ili kih (pozorišnih) snaga. je otvoreno predstavom Hamleta." dutim, uskratilo trazenu finansijsku nijednom. Ne stimulišu se ni kvalitet, Otuda i izvesna skeptična gledanja pomoć, pa je tim povodom nastao To piše naš svetski glumac Mihailo Jugoslavije, publici u ni kvantitet. U pozorištima, naravno, na transformaciju Teatarskih igara Kovačević 1943. u članku „Šekspir u javni spor koji je prerastao u malu direktori nađu načina da bar donekle „Vojdan Černodrinski" koje su lane aferu. Reditelj Slobodan Unkovski Srbiji". Iako potvrdu tog podataka ne susret ide se sue vise s „obeštete" najvrednije i najbolje, ali od festivala makedonskih teatara nalazimo u knjizi Teatar u Makedo­ kAnedijama. objavio je da neće režirati dok je na to se čini zaobilazno i od prilike do pretvorene u festival mekadonske niji Riste Stefanovskog, istina je da su čeiu ministarstva za kulturu Ismail prilike. Plate se povećavaju u skladu- drame. Da li će dramska produkcija u Štipu dvadesetih godina ovoga ve- Uzbudljiv susret s Duner. Ministar je odgovorio da bi sa porastom troškova života. Važi i tu ipak male sređine moći da ispuni ka igrani i Laza Kostič, i Šekspir, i Unkovski trebalo najpre da zaradi vi- zvanična statistika koja, po pravilu, program tako specijalizovanog festi­ Molijer, i Gogolj, i Branislav Nušić. Kalderonom i soku platu koju ima kao profesor Po- sa realnim podacima nije u najboljoj vala? Blagoja Stefanovski, direktor Sadašnji direktor teatra, pozorištu Unkovskim u zorišne akademije. Pitao sam Unkov- saglasnosti. Prihodi od ulaznica po- Igara, smatra da strahovanja nisu os- vrlo odani Dordu Ustapetrov (beog- skog da li je u meduvremenu prome- krivaju neznatan deo troškova pozo- novana i za početak juna, kada će se radski dak, sa organizacije na Pozo- Dramskom teatru. nio odluku. „Ne, i nemam nameru", rišta. Iako karta za predstave Dram- (umesto kao do sada u maju) održati rišnoj akademiji, po profesiji hemi­ kaže uz karakterističan blag osmeh. skog teatra, na primer, staje oko dve festival, najavljuje zanimljivu i kvali- car), trudi se da, u oskudnim uslovi- Paolo Mađeli i tetnu selekciju, Stefanovski je, istov- dnosi ministarstva, to jest marke, gledaoci se žale da je skupa. ma, obnovi poprilično zamrli teatar­ remeno, i selektor za dramski pro­ ski život grada. Sa ozbiljnijim koma­ Ljubiša Ristić na ministra lično, sa raznim Publici u susret ide se sve vise s ko- gram Ohridskog leta, pa je prilika da segmentima kulture, ne sa­ medijama, uopšte s komadima lakšeg dima ide teže, ali kabaretska scena, Ohridskom letu. čitaoce Ludusa obavestimo šta se za jedna od redih u Makedoniji, odškri- mo sa pozorištem, nisu baš žanra. Vidi se to ne samo po reperto- Leto sprema. Sprema se, ukratko, najsrdačniji. Duner je, blago arima manjih pozorišta, onih u unut- njuje polako i ta vrata. Gledao sam u ok se Blagoj Čorevski, direk- „Klasika na otvorenom". Sigurno je kabareu program pod naslovom Fal- tor Dramskog teatra u Skop- rečeno, imao nesporazume rašnjosti, već i po programima skop- da će, u tom okviru, biti prikazani Zi- sa filmadzijama, sa izdava- skih teatara. Nije izuzetak ni Dram­ cot na zmijata. Pisac je Trajče Kaca- lju, trudio da mi objasni ka- vot je san, Dvanaesta nod (Bogojav- rov, mlad, darovit čovek. Igra se na ko nastaje predstava u nje- čima, sa piscima. Ali, to je ski teatar u kome, ipak, ravnotežu ljenska noć) iz bitoljskog teatra, Gel- drže, između ostalih, Šekspir, Moli- štipskom dijalektu (koji je za pisca govom pozorištu, bolje reći već duza i druga priča. Mi- derodov komad Sunce zalazi Alban- ovih redova čisti šekspirovski jezik u nistru se, na primer, zamera jer, Breht, Kami, Dušan Kovačević, ske drame Teatra narodnosti iz Skop- kako se pribavljaju novi za Mrožek i, pre svih, Kalderon u već odnosu na dijalekat strumički), glum­ predstavu, u razgovor o temi zbog neselektivne politike prema po- lja, jedna predstava iz Sofije (najvero- ci i gledaoci sjajno se razumeju. Usta­ zorištima. Navodno ih, finansijski, pomenutoj predstavi Život je san. vatnije Tri sestre Teatar „Vazov") i uplela se, telefonskim pozi- Ako ste gledali Pozorišne iluzije, uči- petrov bi voleo da na sceni teatra u vom, visoka službenica mi- sva meri istim arsinom. Tako misle u predstava Teatra Komisarževskaj iz Stipu još ove sezone vidi Grobljansku velikim kućama. U onim manjim, u niće vam se da sa Kalderonom samo ' Sankt Peterburga. Paolo Madeli bi __ nistarstva za kulturu. Razab- produžavate istu, uzbudljivu pozoriš- Nebojše RomčevićaJ Taličnog Toma rao sam da direktor traži da iz minis- unutrašnjosti, smatraju da se preveli- trebalo da za Ohridsko leto, sa an- Stevana Koprivice. Želi da oba teksta ka sredstva odlivaju u centralna po- nu avanturu u kojoj je sve podredeno samblom Dramskog teatra, pripremi tarstvaP konačno saopšte sa koliko de­ jednostavnoj formuli: život + san režira neki beogradski reditelj. a zorišta, i u tom smislu potežu upravo Euripidovog Kiklopa, a Ljubiša Ristić nara može da računa. Ukoliko se = pozorište. Da su srećnija vreme- Feliks Pašić opet ostane na obećanjima, oni, u primer predstave Život je san. Nisu, sa glumcima bitoljskog pozorišta je- naravno, svi nezadovoljni. Afrodita na, te dve predstave — beogradsku i dan klasični komad, još nije precizi- Dramskom teatru, nemaju izbora: ili Kirjakovska, osnivač alternativnog skopsku — u jednoj ili u dve večeri pp ctnnirati cvp nrniektft.- ili Ć6 iZSĆi rano koji. Računa se sa još dve ili tri predstave, ne obavezno iz Makedoni- je. Kao što su prvi put u istoriji Oh­ ridskog leta uvedeni selektori za dramski i muzički program (Dimitri- je Božanovski), prvi put će, najvero- vatnije, biti ustanovljen medunarod- ni žiri koji bi, u programu „Klasika na otvorenom", ocenjivao i nagradio 3—5 glumačkih ostvarenja. Drugih nagrada ne bi bilo. Ohridsko leto po- činje 12. jula, a završava se 20. avgus- ta. U Skoplju, Dramski teatar ima na . repertoaru šesnaest predstava, sto.je Teuporedivo vise nego što ih ima na- cionalni, Makedonski narodni teatar koji, osim toga, dramske predstave

Poslednji put na Sterijinom pozorju: Iz predstave „Kula vavilonska" Gorana / Stefanovskog s kojom je Dramski teatar pobedio na 35. Jugoslovenskim pozorišnim igrama u Novom Sadu, 1990. da odlučili smo da putujemo za svoj Da se mom premeštaju da račun, da ne idemo ni u jednu trupu jedan ozbiljniji karakter: u angažman. Odlučili smo se za Voj- vodinu. Krenuli smo vozom sa Du- Strahinja Petrović u ulozi Kir . • • Janje, 1942. nav stanice, ali nismo odlučili gde ce- mo da gostujemo. Dobili smo, ne znam kako, besplatne vozne karte do Subotice i nazad. Dakle - putujemo! zov, jer je Zlatković bio osvedočeni U razgovoru sa jednim putnikom saz- ljubimac beogradske publike, ali se najemo da bi nam najbolje bilo u Per- rizik isplatio. U biografiji Strahinje Petrovića, ko- lezu, jer tamo već dugo nije gostovalo jom ga redakcija Srpske scene počet- ni Jedno pozorište. Skreću nam paž- kom 1942. godine predstavlja beog- nju da su tamo dve kafane u kojima ■<: radskim ljubiteljima pozorisne umet- bismo mogli da igramo. Jednu drži nosti, a povodom premijere Tartifa, u Srbin, drugu Madar. Savetuje nam da kome igra naslovnu ulogu,-pise: „Za- nikako ne idemo kod Mađara. Sišli grebačka kritika i publika vole ga kao smo na stanici Perlez. Zima je, sneg. malo koga izmedu svojih umetnika. Milan Tošić i ja odlazimo u grad da Največii najpopularnijiglumac u Za- ugovorimo gostovanje, a žene i stvari grebu, naslov je jednog dopisa sarad- ostaju na stanici dok se mi vratimo. nika Vremena prilikom g. Petroviće- Dolazimo kod toga Srbina (mislim da vog-odlaska iz Zagreba. A zagrebačke se zvao Živa), sednemo, porucimo po Novosti od 26. novembra 1939. zabri- rakiju i zamolimo gazdu da dode do nuto se pitaju: Zašto Strahinja Petro­ nas. Došao je, miran, hladan, čak lenj vic napušta zagrebačko kazalište? A pomalo. Seo je za naš sto i mi smo Marko Fotez, mladi i daroviti pozo- odmah izišli sa predlogom da igramo rišni čovek, pise prilikom dvadeset- u njegovom lokalu. Naravno da smo i

>: petogodišnjice umetničkog rada g. Milan i ja bili puni hvale za naš re- Petrovića 1936. godine ove tople i pertoar, iako, iskreno rečeno, nismo proživljene reči, koje su isto toliko ni mi sami znali šta ćemo igrati. Mi :<-v svedočanstvo o obimu talenta g. Pet- , :-•<» ■ smo pričali i pričali, a Živa je na kra- rovića, koliko- i o mestu koje g. Petro­ ju, bez reči, samo odmahnuo glavom. vic zauzima u kulturnom životu Za­ Ja sam bio uvređen takvim ponaša- greba: „Njegov vanredni talenat afir- njem, gurnuo sam nogom Milana i mirao se svakom prilikom novim fi- rekao „Hajdemo!". nesama... Petrović se brzo uzdigao i izgradio u umjetnika velikog formata i dubokih iskrenih emanacija. Petro­ Ж smo besn* Prema že- vic je glumac koji uvijek djeluje neo- ^yleznickoj stanici. Prolazimo doljivo neposredno, istinski i ljudski, jifi: pored jedne druge kafane. i u svom golemom repertoaru najin- Što se, međutim, plate tide ugovorili kina (30. maja 1940, režija Vere Greč i Gazda, omalen, punačak, sto- teresantnijih glumačkih kreacija od smo 5.000. — koja de mi tedi od 1. I Polikarpa Pavlova) i komediji Neobi- ji na vratima. Predložim da seriozne klasike do modernih kome- 19940. dan covek zagrebačkog dramatičara svratimo na kafu. Gazda nas diografskih atrakcija." Molim Vas da mi odmah odgovorite Gene Senečića (12. novembra 1940, dočekuje vise nego ljubazno. ako ste s ovim svim sporazumni. režija Emila Nadvornika). To je bio Madar — Ferika. Pre nego što je, 1939, edu najuspelija Petrovi- Poštuje Vas Strahinja Petrovic U prvim okupacijskim godinama Pet­ sBjLokal lep, čist, zagrejan. U ćeva ostvarenja na za- rovid je na sceni Narodnog pozorišta Ж W^drugom delu vrši se neka rešio da se vrati u grebačkoj sceni iz klasič- ozorisne, a i druge, okolnosti ostvario i dve nezaboravne kreacije: adaptacija. Ferika sa nama razgovara Beograd, Strahinja nog repertoara ubrajaju ^išle su na ruku Strahinji Pet- Molijerovog Tartifa (10. februara i, kada ču ko smo i zašto smo došli, se: Malvolio (Bogojav- ^'■■^jrovic,1- te• ce mu se, ispuniti: obe' 1942, u režiji Velimira Živojinovića on se oduševi. Evo, sada se baš adap- Petrović je pisao da je ljenska nod), Korbačo $$zelje:želje: i1 gostovace,gostovaće, i režiraće.rezirace. Masuke) i Sterijinog Kir Janju (20. ju- tira nekakva pozornica, ali će sve do (Volpone), Zevakin (Že- igO^Reditelj{^Reditelj dr Branko Gavela na 1942) u vlastitoj režiji, kome će sutra biti gotovo, a sutra je dan kada odluka „vrlo f| 1 nidba), Luka (Na početkom oktobra 1939. godi- obezbediti uspešan i dug scenski ži- se kod njega sastaje mesna inteligen- dnu),ms\mm uloga u •s" ne proslavljanrnslavlia 25.2S godisnjicupndičniirn cija. On bi se jako radovao da gostu­ energicna" « vot. «Dundu Maroju, Puba svog umetničkog rada reži- Posle Drugog svetskog rata Strahinja jemo kod njega. Ima sobe za sve, za- (Gospoda Glembajevi), Kir Janja, ko­ jom Šekspirove komedije Na Petrović je vanrednim kreacijama na grejaće, spremiće večeru i poslaće ko­ oči početka II svetskog rata, ga će preneti i u Beograd, kao što de tri kraija ili Kako vam drago la po stvari na stanicu. Prihvatili formiranjem Banovine sceni Jugoslovenskog dramskog po- svoju nezaboravnu kreaciju Luke oži- na sceni Hrvatskog narodnog kazališ- zorišta potvrdio mišljenje kritičara da smo, jos malo popricali sa Ferikom, i Hrvatske mnogi srpski inte- veti na scceni Jugoslovenskog dram­ ta, u kojoj Petrović zapaženo igra već su ostali članovi i stvari bili tu. lektualci i umetnici (i ne sa­ je njegova gluma odista „evropskog skog pozorišta. Malvolija. Samo tri meseca kasnije ranga", a da njegovo celokupno Posli smo u sobe. Peći su purnjale, a mo oni), osecaju oko sebe Krajem 1939. godine Strahinja Petro­ Gavela gostuje u Beogradu i na sceni veoma nepovoljnu politicku umetničko stvaranje svedoči o ne- divne perine belile su se kao sneg. vic, posle tri decenije provedene u Narodnog pozorišta postavlja isto sumnjivom doprinosu srpskoj pozo- Večera je bila bogata, kao da je toga i društvenu klimu koju su pozorištima u Osijeku, Skoplju i Za- Sekspirovo delo s istom ekipom. Mal­ stvarali nacionalistidki vet- rišnoj umetnosti i potvrduje da zaslu- dana klao svinje. Lepo smo odspava- grebu, definitivno se vraca u Beog­ volija interpretira Fran Novaković, a ženo zauzima u njoj časno i visoko li, ugrejali se. Sutradan smo sve vre­ rovi, te neki od njih donose rad. S tom namerom obrada se iz Za­ na jednoj od repriza zameniće ga bu- odluku da se vrate svojoj mesto. □ Z. T Jovanovic me upotrebili na pripremanje nekak- greba pismom direktoru Drame Na­ dući kolega Strahinja Petrovic s veli- vog programa. Milan i Slavka Tošić matici. Medu njima de se nadi i dva rodnog pozorišta u Beogradu, svom kim uspehom. izuzetna umetnika, istaknuti glumci imali su u tome velikog iskustva, jer II vršnjaku, dr Dušanu Milačiću (1892 I drugi predlog Strahinje Petrovića Hrvatskog narodnog kazališta — Lju- su već putovali sami i davali jedno- - 1979): biće uskoro realizovan: predstaviće biša Jovanovic i Strahinja Petrovic. Zagreb, 10. XI1939. činke. Spremili smo nekako Dva na- Ovog puta bide govora o ovom dru- se kao reditelj komedije Sergeja Pu- slova, Posilnog i gospodicu i Sefovi- gom. ljeze Junak, kako se zvala u Zagrebu, cu. Sve je to za mene bilo novo, jer Dragi gosp. Miiačiću. ili Junak protiv svoje volje, kako je Glumac (i reditelj) Strahinja Petrovic, Oprostite što Vam sad tek pišem, ali sam do tada radio samo u pozorišti- pre nego što je doneo neodloživu od­ glasio naslov u Beogradu, u istom pe- ma koja su igrala veće komade. Feri­ sam vodio duge razgovore, kojisu tek riodu zagrebačkog glumca Dubravka luku o povratku u rodni Beograd, dan as završeni. Na moju vrlo ener- ka je učinio sve da nam bude prijat- proveo je u Zagrebu pune dve deceni­ Dujšina. Komediju je u Zagrebu po- no: od bogatog ručka, pica, svake je (1920—1940). Došao je u Zagreb s gičnu odluku da se preselim u Beog­ stavio Alfons Verle, a Strahinja Petro­ rad, nisu mogli ništa, ali su me zamo- vic neće bit samo reditelj beogradske ugodnosti. Uveče je sala bila puna nepunih trideset godina, u punoj sna- lili da to ne bude odmah, da ne bi iz- gostiju. Šta smo mi to igrali, nikada zi, a otišao iz njega u cetrdeset i os- predstave već će interpretirati i glav- mi nije bilo jasno. Pogotovo kako moj godini, još uvek željan novih gledalo da smo se razišli zbog nekak- nu ulogu Vitorija Abata, koju je već vog nesporazuma, što bi za Upravu ! zimum 1939. godine bio sam u smo igrali. Ja sam mislio da je to vrlo umetnidkih iskušenja. Za to vreme imao nastudiranu iz Zagreba. Mora- pozorištu Dušana Životića. potpuno se afirmisao kao glumac, bdo vrlo nezgodno. mo da pomenemo zagrebačku podelu lose. No, predstava se zavrsila, mi Odredili smo 1. januar i moju molbu Gostovali smo_ u Jagodini. smo se skupili iza ku7/sa i čekali da se postao ljubimac zagrebadkog gleda- Junaka stoga što će se četvorica kole­ Jednoga dana Životić je bio lista. Povremeno, u meduratnom raz- Mimstarstvu već sutra de teatar spro- ga iz ove predstave Strahinja Petro­ publika raziđe. Mene je bilo sramota vesti u Beograd. nešto nervozan pa je došlo da prodajem kroz salu, a drugog iz/a- doblju, gostovao je u rodnom gradu, vic, Ljubomir Ljubiša Jovanović, Ma- do odredenog nesporazuma gde je 1911. dobio prvi profesionalni Ja bib mogao ved krajem decembra rijan Lovrić i Josip Joža Rutić naći, za nije bilo. Onda ,je došao Ferika, gostovatiu Jri kralja" tako da bi bar između njega i jednog broja sav srećan zbog uspele ve£eri i po angažman u Narodnom pozorištu po­ posle dosta godina, opet zajedno u glumaca. Odlučili smo da sle završene gimnazije. Zabeleženo je donekle bill pokriveni putni troskovi ansamblu Jugoslovenskog dramskog zvao nas u salu. Nairne, zove nas oko preseljenja, a odmah zatim mo- napustimo trupu. Te, posled- predsednik Sreskog suda da budemo njegovo uspelo gostovanje podetkom pozorišta. nje večeri, gostovao je Mili- 1928, godine (9. i 16. februara) pred bih podeti da radim Junaka" Hi Izvrsnom glumcu i vanrednom par­ njegovi gosti. Proveli smo u vrlo pri- beogradskom publikom u komediji „ Veliku stvar", koje bih mogao i po- voje Zivanović u komadu Na ledima jatnom društvu do ujutru, stalno pri- staviti, akopristajete, tako da se pub- tner kakav je bio Petrovič nije bilo IIotišlo je iz trupe tu noć, posle Luja Verneja Rodaka iz Varsave, kao teško da se veoma brzo uklopi na us- majući zahvalnost što smo uneli ma­ hci predstavim u tri sasvim razne ro- predstave, nas sedmoro: Milan i Slav­ lo veselosti u njihov život. Još tri da­ Ardibald Brel. Beogradska premijera pešan način u ansambl Drame Na­ ka Tosić Dragan i Nada Bednarski, je bila krajem decembra 1927, a samo ie.da se mom premeštaju da jedan rodnog pozorišta i da u njemu zauz- na smo gostovali, gostili se, a četvrtos mesec i po dana kasnije dolazi Petro­ ozbiljan karakter, a to je, ja mislim Mirko 1 Mira Simić i Radojka (?), suf- dana kada smo hteli da isplatimo ra- potrebno s obzriom na moju reputa- me časno mesto, što je pokazao već ^r. Ona je bila sestra Slavke Tošić. vic da u dve reprize zameni Aleksan­ ciju 1 na položaj koji treba i tamo da svojim prvim ulogama na beograd- Krenuli smo bez odredenog plana cune Ferika nam je velikodusno re­ dra Zlatkovica. To je bio veliki iza- skoj sceni do početka II svetskog ra­ Kao da nismo ništa duzni. Sav prihod i zauzmem. Imalii smo nešto novaca, tako da ni- L ta: u Noćnoj straži Vsevoloda Škvar- ostao je nama. Bilf smo gosti dragog smo bill zabrinuti. U vozu do Beogra- Fenke. ■ Marko Simid Kako se vidi iz Nušićeve prepiske s „čehoslovačka birokratija nije daleko ca, Pokojnik, Žena bez srca, Knjiga la Nušiću spisateljsku slavu u Češkoj. Kvapilovima (njegova pisma se čuva- od svoje balkanske koleginice iz pro­ druga, kao i niz manjih komada (Ad- Posebno imam u vidu njegovu humo- ju u Književnom arhivu češkog Na­ slog stoleča". vokat, Šopenhauer, Analfabeta..). rističku prozu, i memoaru prozu o rodnog muzeja*), Nušić je nameravao Gospodom ministarkom Nušić je u Neki od njih emitovani su i na radiju prvom svetskom ratu Devetsto pet- da pnsustvuje u Pragu premijeri svo- Češkoj postigao pravi trijumf. Postav- u vise emisija i stampani su u poseb- naesta, koja je do 1930. doživela čak P-i komada Tako je moralo biti i Pu- ljena na scenu Narodnog pozorista u nim knjigama i u periodici. Dok je tri izdanja na češkom jeziku (doduše, cina, ali to nije ostvareno, kao što ni­ Pragu u prevodu Jaroslava Urbana i Ožaloščena porodica (1935) naišla u nevelikim tiražima). Već 1925. ob- je ostvareno ni planirano gostovanje u režiji Jugoslovena Zvonimira Rogo- kod kritike na nezasluženo nerazu- javljen je i prevod Ramazanskih veče- Hane Kvapilove u Narodnom pozo- za, dugogodišnjeg člana drame praš- mevanje, s obzirom na njcnu umet- ri, a često su u češkoj periodici objav- nstu u Beogradu. Medutim, svoju kog Narodnog pozorista (premijera je ničku i društvenu vrednost, (kasnije je ljivane Nušićeve humoreske i feljtoni prvu posetu Pragu Nušić je učinio u bila 7.1 1993), Gospođa ministarka\e izvođena u modernoj režiji s vise us- iz Ben Akibe. Vrlo afirmativan pri­ svojstvu novinara, a ne dramskog pis- za relativno kratko vreme dostigla peha), komedija Dr u objavljenom jem kod kritike i kod čitalaca imala je ca: u češku metropolu došao je 1911. 170 repriza! Nakon premijere Urban prevodu Antonina Balatke naslovlje- i popularna autobiografija, kao i hu- Još 1902. izvedena je kao predsednik Društva srpskih žur- je Nušiću dostavio pozorišnu listu na na Doktor filozofije, dok je.na sceni morstički roman Opštinsko dete. Ob- u Pragu Nušićeva nalista, na savetovanje povodom od- osnovu koje je Nušić zaključio da su igrana pod naslovom Za novae sve javljivanje tih dela pratili su brojni ržavanja kongresa slovenskih novina­ neke scene iz Gospode ministarke doživela je uspeh i na sceni, kod pub­ afirmativni kritički napisi o Nušiću. drama „Tako je ra u Beogradu. izostavljene. Stoga se interesuje od like, i kod stručne kritike, poput Gos­ Tako je povodom drugog izdanja Au- moralo biti", ali je tek а^о već priodavno u našoj svesti Urbana da li je on, kao prevodilac, ili pode ministarke. Izvodena je vise pu­ tobiografije 1934, A,M, Brousil, kas­ ig; Nušić pre svega živi kao komedi- reditelj izostavio iz Gospođe minis­ ta i u modernoj režijskoj postavci. Po­ nije rektor Akademije muzickih tridesetih godina, sa Ж ograf, vide se da je on u češkoj tarke „celu scenu dolaska familije". sebno je bila uspela postavka pozna- umetnosti u Pragu, pisao: „Bice do­ sredini najpre predstavljen i afir- „Ne razumem zašto'. Nušić istice da tog pozorišnog i filmskog komičara' bro ako Nušić kod nas postane popu- „Sumnjivim licem" i Ш misan kao pisac društvenih dra- je neobično zadovoljan i kritikom i Vlaste Burijana iz 1939. u njegovom laran pre svega zbog svoje autobiog- uspehom kod publike i zahvaljuje Ur- pozorištu u Pragu. Komedija je s us­ rafije. Pisac ironičar i satiričar izbija „Gospođom ma;.T° št° se pravi, autentični pehom igrana i u vreme drugog svet- $$ Nušić, Nušić komediograf, teško banu na doprinosu za taj uspeh. Na iz nje kao duh neobično oštrouman, ministarkom", naš premijeri dela Pani ministrowa apla- skog rata (u Moravskoj Ostravi) i na­ kao čovek snažan i mudar. Osećate Ж probijao na češke scene, može kon njega, a emitovana je u vise na- da se pripiše i neodgovarajućem udirano je 25 puta na otvorenoj sce- kako je Nušićeva ironija i satira is- pisac otkriven kao ni, zabeležila je starnpa... vrata i na radio-talasima., kupljena njegovom mudrošću i lju- Ж izboru prevedenih i prikazanih U Nušićevim pismima češkim prijate- komediograf. To komada. Nairne, prva Nušićeva ko- Na poziv Stavovskog i Narodnog po­ bavlju. Ne slika samo svoj život i ži- zorista u Pragu, 25. reprizi Gospođe ljima imamo potvrdu da je tridesetih vot u svojoj okolini u vezi sa sredi- medija prikazana na češkojsceni bila godina i on sam sugerisao prevodio- otkrivanje ne prestaje je Svet, izvedena u pozorištu Reduta ministarke aprila 1933. prisustvovao nom, ne koristi slučaj, dogadaje i si- je i sam Nušić koji je tom prilikom cima i reziserima koja bi njegova dela tuaeije iz svog života da bi kritički za- u Češkoj do današnjih u Brnu 1920. godine. U pozorišnoj valjalo prevesti ili staviti na reperto­ kritici pomenuta je piščeva sposob- doživeo mnoge počasti i priznanja. U hvatio čoveka i ljudski poredak na to vreme on je bio i predsednik Udru- ar. Nakon uspeha Sumljivog lica Nu- ovoj zemlji. Pun je humora na koji se- dana. nost da slika i karikira tipične likove šić piše J. Urbanu: „Mislim da bi sad i pojave, uz zamerke na „providnost ženja jugoslovenskih dramskih auto- be ne prisiljava, jer je humor prosto u ra. (U J D A), a sekretar Vladimir Vel- mogli prevesti moj najnoviji komad njemu. Istovremeno se smeje i pise. ze između Nušića i čeških teksta". A izrečene pohvale predstavi Mister Dolar koji je ovde imao vrlo No njegova nota humora ne zvuči sa­ odnose se na glumacko-rediteljske in- mar-Janković koji je takođe s Nuši- pozorišta i pozorišnih stvara- ćem boravio u Pragu. Udruženje je veliki uspeh. A mislim da bi tamo do­ mo veselo. Sposoban je ne samo da laca uspostavljene su na sa- terpretacije: „Veče je postalo pravo bro prošla i „Gospoda ministarka". divno gladi, no i da napada i bičuje... uživanje, ne toliko zbog komada koli- imalo tesnu saradnju s češkim pozo- mom početku našeg veka. rištima i pozorišnim poslenicima. I (Oba dela Urban je ubrzo preveo na Podsmeva se ljudskim slabostima ko­ Već 1902. godine izvedena je ko zbog načina kako je odigran." češki. On je bio i najbolji prevodilac je prihvata kao svoje."Autobiografija Taj utisak o Nušiću kao komediogra- ovog puta pozorišna kritika je, uz po- u Švandovom pozorištu u jedinačne primedbe, obilato istakla Nušićevih tekstova.) I u narednim je objavljena i 1974. u Pragu u adapti- Pragu Nušićeva drama Тако fu nije mogla da izmeni ni naredna vrline i aktuelnost Nušićeve komedi- pismima Nušić se interesuje kako te- ranom vidu pod naslovom Trinaest je moralo biti (iste godine je i prevedena i prikazana njegova kome- je i za češke prilike. Uz naglašavanje če priprema za izvodenje ovih koma­ ljubavi, četrnaesta smrt, kao što je i štampana u Pragu). To je dija Običan čovek (1925), „šala u tri oštrine i inventivnosi kritike skoroje- da. Napominje da bi možda došao i Put oko sveta takođe adaptiran i lo- ujedno i prvi srpski dramski čina", s obzirom na to da u Nušiće- na premijeru Gospođe ministarke, kalizovan na češku sredinu... vom opusu oba ta dela predstavljaju vićevstva u Gospodi ministarki, istak- komad prikazan na češkim scenama. nuto je da taj komad „dolazi kao po- pogotovo ako bude izvedena u Na­ Dodajmo, na kraju, da je povodom U Praškom narodnom pozorištu drugorazredna ostvarenja. Do preok- ručen, jer skorojevićevstvo i protekci- rodnom pozorištu. Za Mister dolara, Nušićeve sedamdesetogodišnjice 1904. igrana je Pučina. Ista drama je reta u prijemu Nušićevih komedija onaštvo zaslužuju da budu energično koji nije tada plasiran u Češkoj, Nušič 1934. u Pragu objavljena posebna čak dva putaobjavljena u Češkoj: na češkim scenama dolazi početkom ućutkani i u našoj demokratskoj uzgred kaže: „Ја ne znam da li je Mis­ publikacija u njegovu cast, u izanju 1905. i 1921. godine, u prevodu po- tridesetih godina s izvodenjem Sum- državi na Vltavi". Kritika je posebno ter Dolar pogodan za teatar Vlaste odbora sastavljenog od izdavača, znate glumice i književnice Hane Ijivoglica (premijera je bila 18. istakla uspelu interpretaciju Zdenke Burijana. To ćete Vi najbolje videti knjižara i Saveza čehoslovačkg dosto- Kvapilove. Ona je sa svojim mužem X 1932. u Svandovom pozorištu) i na- Baldove u naslovnoj ulozi, naglašuju- kad budete preveli i postupite onako janstva. I to je podatak o Nušićevoj Jaroslavom Kvapilom, dramatičarem, ročito Gospođe ministarke (1933), ći da upravo ta uloga znači presudan kako Vi nadete za shodno. Ja sudbinu slavi u Čehoslovačkoj. Valja dodati rediteljem i upravnikom Narodnog kada su ga i publika i pozorišna kriti- preokret u njenom umetničkom raz- svojih dela stavljam u Vase ruke." da se u Narodnoj biblioteci u Pragu pozorišta u Pragu, i takode prevodio- ka otkrili kao izvanrednog komediog- voju. (pismo od 14. XI 1932). Nakom godi- nalaze najrazličitija izdanja Nušiće- cem, zalažući se za prisustvo sloven- rafa. Sumnjivo lice kritika je okarak- nu dana Nušić nije vise onako galan- vih dela na našem jeziku, a osim češ- skog repertoara na češkim scenama terisala kao „naročit doprinos češ- tan prema prevodiocu i režiseru Ur­ kih prevoda i prevodi Nušića na rus- kom pozorištu". Istice se da je to ko­ Ж Ж sPeh ova dva komada širom banu. „Ne znam od kud izabraste Že- ki, nemacki i bugarski jezik. Neki (naročito Čehova), veoma zaslužna i mad „ubojite oštrine koja ima hrab- je otvorio put na češke scene za Nušićevu prisutnost u Češkoj. U 'јјјјј i drugim Nušićevim komedi- nu bez srca. Ja i sam smatram taj ko­ prevodi čuvaju se i na mikrofilmovi- rost da ošine i oštroumnosti da se mad za slabiji. Ne verujem da ćete sa ma. s njenom prevodu Pučina je ubrzo do- podsmehne". Drugi kritičar naglaša- Цјата, kako onim iz ranijeg spela i na repertoar drugih, stalnih i vremena tako i tada napisa- njim uspeti. Ako ste hteli dramu, bo- *)Nušićeva pisma objavila je M. Kir- va da je Nušić ,,dao primer kako mo- lje da ste preveli Knjigu Drugu, ona bi šnerova u Zborniku Branislav Nušić putujućih pozorišnih družina izvan že da se uzvisi društvena stvar u po- $$$nim. Do kraja decenije su Praga. Po izbijanju Balkanskog rata prevedeni (a neki i igrani na imala većeg uspeha." To piše Nušić 1864-1964,M\iz.e] pozorišne umetnos­ zorišnom delu tako da komad može Urbanu 29.XII 1933. Ujedno mu za­ ti, Beograd, 1965. Vaso Milinčević ponovo je bila prikazana 1912. u živeti i mimo lokalne društvene ba- češkim scenama) sledeći ko- hvaljuje na prevodu njegove prve ko- praškom pozorištu Uranija, u reziji ze". Naglašavajući aktuelnost i oštri- madi: Mister dolar, Put oko medije Narodniposlanik: „Mislim da prvakinje Narodnog pozorista Marije nu Nušićeve kritike birokratije u au- sveta, Protekcija, Beograd će on proći kao Ministarka." Medu­ Laudove-Horžicove. Kako je zabele- torovoj domovini, konstatuje se da ni nekad i sad, D-r, Ožalošćena porodi- tim, Pan poslanec, kako je delo na- ženo u onovremenoj starnpi, „prihod slovljeno na češkom, prvi put je izve- sa svih predstava bio je namenjen den tek 1946. u Urbanovom prevodu udovicama i siročadi palih slovenskih u oblasnom pozorištu u Češkim Bu- boraca na Balkanu". Glumica Horži- đojevicama. U istom pismu Nušić pi­ cova bila je poznata i srpskoj publici ta Urbana da li je Beograd nekad i sa svojih gostovanja u našim pozoris- sad ,,već na repertoaru Švandovog tima (Beogradu i Novom Sadu). Za- pozorišta", a interesuje se i za to ko nimijivo je da se na jedno njeno gos- lokalizuje Put oko sveta, i da li je Pro­ tovanje u Beogradu osvrnuo i Jovan tekcija primljena. Komedija Beograd Cvijič u pismu slavisti Jiržiju Poliv i nekad i^ad (izvedena pod naslovom: 1901. godine: „Gospoda Laudova Veseli bankrot ili Juce i danasjm^h -Horžica, s kojom sam se i licno po- je premijeru, zajedno s jednočinkom znao, nas je očarala. Ja sam video ao- Uadvokata, tek 9.III 1935. u Svando­ sta, gotovo sve evropske bine, i mogu vom pozorištu. Pokojnik je izveden vamcesbfati na takvoj umetnici. ( • 1938, povodom Nušićeve smrti, oce- Laodova-Horžica je 1901. na gostov njen od kritike kao najjača satira Nu- nju u Beogradu interpretirala cetin šićeva... uloge: Margaretu (Pripovetke kralpce Ako uzmemo u obzir i veoma dobar bavarske Skriba i prijem u Češkoj Nušićevih pronih de­ ru( u istoimenom komadu V^ sar la, po prisutnosti i popularnosti u Če- dua), Magdu Sudermana) hoslovačkoj u meduratnom periodu, i Madam San-Žen (u istoimenom ko on je imao, tako reći, status domaćeg madu V. Sardua). D.ada^apskog pk5/Zanimljivo je i to da su upravo 1912, takođe u Povodu J8 prozna dela; pre komedije, obezbedi- rata, izvedena u Pragu 1 NaslS" , □ A torijska scena" Knez Iv0°d nroveja- 1Л/& Prema štampt kroz de 0 P. ih I Nušićeva scena: Tropreg pred zgradom Narodnog va žarka patriotska ljubav i -j0 divadla u Pragu I j slovenskim približuje, delo j ® • na publiku dubok utisak . POZ

pravi narodni poskmik Skupštine Sr­ ji i autorskom poslu za uvažavanjem. bije i tumačio nalovnu rolu. Mladi U ovom broju objavljujemo tekst glumci imali su i zapažene uloge u Branke Otaševič o emisijama Ranka ii predstavama Beogradskog dramskpg, Munitića. „Ludus" vise voli da isprav- Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ja nehotične propuste, nego greške. Dečje pozorište „Kurir Jovica" iz Su- Hvala na lepim rečima. МШМИМ botice, Akademskog pozorišta Pre 430 godina Pre 115 godina U prethodne tri godine, kada se me- „Krsmanac", u spektaklu Sava centra du dramskim i drugim umetnicima Kosa i na televiziji. Dvadeset trećeg"aprila 1564. godine Trećeg aprila Pera Dobrinović prvi često postavljalo pitanje da li uopšte Program škole imao je mnogo zajed- U HOI ШП rodio se u Stratfordu/Avon Viljem put odigrao Kir Janju u Novom Sadu. delati u umetnosti (šta raditi? cim'e se ničkog sa programom Grupe za glu- Kada sam u Ludusu videla da ste od- Šekspir (William Shakespeare), gde baviti? na koji način to činiti?), došao mu Fakulteta dramskih umetnosti. je i umro istog datuma 1616. Pre 80 godina sam, srećom, u priliku da se bavim govorili na moje pisanje o Garderobe- Te četiri godine školovanja obuhvata- ru, to sam pročitala sa pažnjom, jer glumačkom pedagogijom. I bavio le su, otprilike, prve dve godine stu- Četvrtog aprila 1914. rodena je u In- sam se s puno zadovoljstva. Bilo je to sam i počela da pišem na neki moj Pre 295 godina. dija glume, s tom razlikom da je bilo način o kostimu iz bunta što retko ko dokini francuska romansijerka Mar­ u srednjoj glumačkoj školi, ustvari u mnogo vise javnih nastupa i profesio- garet Diras (Margurite Duras). Pisala jednom razredu XII beogradske gim- daje značaj kostimu u predstavi. Ali, Dvadeset prvog aprila umro je u Pari - nalnih uloga. Namera nam je da oz- ali... Toliko jeda nisam očekivala! Eto zu u 60. godini najveći francuski pi- dijalog za film Alena Renea Hiroši- nazije takvog usmerenja. Ova škola vajnčimo'naš zajednički rad na da- ma, Ljubavi moja. Napisala, između nestala je sa prestankom usmerenog vraga! Vidite kako nagrade u velikim sac tragedija u aleksandrincu Žan Ra- ljem usavršavanju i pripremanju no­ količinama škode mladom čoveku, sin (Jean Racine). Njegovu prvu dra- ostalih drame : L'Amante Anglaise obrazovanja, ali nije prestala moja sa- vih projekata, kroz grupu koju smo (prikazana u Ateljeu 212 pod naslo- radnja sa učenicima. ako nije zrela ličnost?! . mu Tebaida ili braća-neprijatelji po- nazvali „Agon". Ja sam njen umetnič- Ja bih, naravno, mogla da pomislim stavio je veliki Molijer. Ostale trage- vom Park, 1967), L’Eden, Cinema Prikaz naše ispitne predstave Sterija. ki rukovodilac, a želju da nam se pri- Aleksandar Milosavljević naslovio je kako bih reagovala da sam u takvoj dije: Aleksandar Veliki, Andromaha, (1977), Savannah Bay (1982), La Mu- druži izrazilo je i nekoliko značajnih situaciji... Prvo bih se zamislila. Onda Britanik, Berenisa, Bajazit, Mitridat, sica Deuxieme. sa Uspešan rezultat neuspete refor­ starijih kolega. Za početak, uz pro­ me. Ne znam da li je bilo još dobrih bi mi malo i godilo da ima u gradu Ifigenija, Fedra (ugledni prevod pes- gram koji sadrži naša umetnička op- petnaest predstava, a da je neko pi­ nika Milana Dedinca, Marija Crnobo- strana i pozitivnih efekata usmere­ redeljenja, princip organizovanja i Pre 70 godina nog obrazovanja, ali verujem da je moralni kodeks, tu je i čitav mali re- sao o mom radu. Pa bih, verovatno, ri u naslovnoj ulozi u JDP 1952), Es- imalo smisla postojanje jedne ovakve pertoar. Čine ga Ženeov Strogi nad- sačekala da se sretnemo, pa da o to­ tera, Atalija i dr. Dvadeset prvog aprila, na dan smrti stručne škole. Imalo bi i sada, i ubu- zor, Bilo ga, pa nije (narodna gluma), me razgovaramo. Ovako, na moje za- Rasina, umrla u 65. godini (u Pitsbur- duće. Ne samo da nema vise ni jedne Imperator Vlade Bunjca, Tvoj dale i prepašćenje, vi ste izlili toliko nega- Pre 170 godina gu SAD) života italijanska tragetkinja takve škole, ni jednog ovakvog razre- moja keva bili bi super par Zorana tivne energije, skoro do uvredljivosti. Eleonora Duze (Duse). Briljirala u da, nema čak ni jednog predmeta u Božovića i Dr Faust Kristofera Mar- Draga Bojana, da ne bi ovo delovalo Devetnaestog aprila 1824. godine um­ Sarduovim ulogama, kao što su Tos­ vezi sa dramskom umetnošću. A daci loa. Nadamo se uspehu. kao replike u Skupštini (od kojih se ro u 36. godini engleski romantični ka, Fedora i Teodora. Sa velikim Kre- ove škole postigli su zbilja izuzetne Savo Radović ~ ježim), predlažem vam da okrenete pesnik Džordž Bajron. Pisao danas gom igrala u Rozmershomu Ibsena. rezultate. broj mog telefona (344-390). Stalno zaboravljene drame, medu kojima se Prva igrala D'Anuncija (D'Annun­ Naše bavljenje glumom vezali smo sam u ateljeu, tkam i razmišljam, pa na fakultetu studiraju najčešće još zio). Diskretnija i toplija rivalka Sare najvise za Beogradsko dramsko pozo- kako mislim da je komunikacija ne- Manfred (1817) i Kain (1821). Bernar (Sarah Bernhardt) rište. Tako smo u njegovoj zgradi, uz što najvrednije medu ljudima — mož- dva dana nedeljno u školi, skoro sva- da smo lose počele — šta znate, mož- kodnevno imali vežbe i probe. Uslovi Poštovana gospođo i umetnice Bojko- da postanemo prijateljice! Pre 150 godina Pre 75 godina su bili vrlo dobri. Dobili smo pomoć i vić, x Zagorka Stojan ović usluge umetničkog ansambla, scen- Sa zadovoljstvom pratim Vaš list kao Šesnaestog aprila 1844. roden je u Pa- Sedamnaestog aprila 1919. umro u ske tehnike i propagande ovog teatra. redak i vredan primer kulturnog no- rizu Anatol Frans (Anatole France). 44. godini u svom rodnom Mostaru Umro je 1924. godine. Pre svega po- Jedan đački reditelj postao nam je vinarstva u našoj sredini. Čudi me, Kako izlazi „Ludus"? srpski književnik Svetozar Ćorović. sponzor. I ja sam se potpuno posve- međutim, jedno: već vise od godinu znat kao pripovedač, napisao je u Napisao vise jednočinki i celovečer tio tome. Upeli smo da gotovo sve dana na našoj televizji ide sjajna seri- Ni jednostavnijeg mladosti dramu Korintski svatovi nje drame medu kojima su najpozna- značajniije školske glumačke zadatke ja g. Ranka Munitića posvećena vo- pitanja, ni težeg (Les Noce corinthiiennes) i libreto za tije Ajša (1907) i Zulumćar (1912}. prikažemo javno na nekoj od scena u dećim pozorišnim i filmskim glumci- Masneovu operu Ta#(1874). Nobelo- gradu, a dve ispitne predstave, Steri- ma i glumicama. Niko nešto slično, odgouora. Izlazi uprkos vu nagradu dobio je 1921. godine. jada i Kod narodnog poslanika, ušle koliko znam, nije ovde nikad ni po- (lošim okolnostima), Pre 70 godina su u redovni repertoar Beogradskog kušao, niti uradio. Pa zar nije red da a s ohrabrujućim dramskog pozorišta. Sterijada je sas- Vaš list na neki način pozdravi ili bar Pre 145. godina Prvog aprila 1924. godine rodio se u tavljena od šest malih komada, Steri- registruje takav, složićete se, napor, prkosom svojih Trećeg aprila 1848. godine umro u 40. Kruševcu jedan od naših najpopular- jinih jednočinki ili odlomaka iz nje­ dragocen ne samo za nas gledaoce prijatelja i priložnika. nijih komičara svih vremena Miod­ govih komedija. Predstavu Kod na­ godini života poljski romantički pes­ rag Petrović-Čkalja. Dugogodišnji nego i za sve vas, pozorišne i filmske U temelje svakog broja nik Julius Slowacki. Napisao tragedi- rodnog poslanika načinili smo od au- . umetnike. je koje su i danas na repertoaru po- član Humorističkog pozorišta. Brilji- tentičnih ispovessti skupljanih na S poštovanjem, Vaš čitalac pozorišnih novina, pa i ljskih pozorišta: Marija Stjuart rao kao Pepi u Zajedničkom stanu razliičite načine. Na sceni se, kao u Miodrag Koljević, profesor u penziji Dragutina Dobričanina. Izmedu osta- svojoj kancelariji za prijem, nalazio oooga; ugraden je (1830), Kordijan i Baladina (1834) Beograd Mazepa (1839) i Lila Veneda (1840) ' log igrao naslovnu ulogu u Molijero- kamen dobre uolje i vom Uobraženom bolesniku. Glavni Vaš prigovor razumemo kao dobro- pomoći NIP „TV adut mnogih televizijskih serija iz pe- namernu sugestiju, slažuči se s Varna Pre 130 godina ra Lole Đukića i Novaka Novaka da je reč o značajnoj televizijskoj seri- novosti" D.D. (Muzej voštanih figura, Crni sneg., Tridesetog aprila 1864. na proslavi Servisna stanica), kao i drugih autora YU ISSN 0354-3137 ЗОО-godišnjice Sekspirovog rodenja u (Kamiondžije, Ljuba v na seoski na- Pozorišne novine izlaze jednom Sa stranica „Ludusa" smeši se i „Smieško". Sa „Smješkom" mesečno (osim u julu i avgustu) Novom Sadu prikazana prva i druga čin) Jovanče Micić u filmu Put oko Izdaje ulazi u pozorišne novine nešto od sjaja njegovih zlatnih scena Ričarda Trečegn prevodu Laze sveta. Igrao i u mnogim drugim fii Savez dramskih umetnika Srbije, zlatarskih poslova. Kostića i Jovana Andrejeviča. movima. Beograd, Terazije 26/1 Nije zlato sve što sija, ako nije zlato „Smieška". To najboije Telefoni: 686-879 i 683-848 Telefaks 011/688-294 (za Ludus) znaju umetnici koji dela svoje mašte i svojih ueština Pre 12$ godina Pre 40 godina Ziro-račun: 60806-678-8-10628 stvaraju и saradnji sa „Gold interkomercom". Zlatara Prvog aprila 1864. godine rodila se u za nove dinare:40806-678-2-10628 „Smieško" ima „Gold interkomerc", a „Gold interkomerc" Petnaestog, a zatim šesnaestog aprila Glavni i odgovorni urednik Novom Sadu u porodici glumačkog ima Studio za dizajn. Iz Studija stotine unikatnih modela prikazane ravnopravne premijere Feliks Pašić para Ljubice i Dimitrija Kolarovića Sekspirovog Romea i Đulijete u Ju- Uredništvo odlaze u susret kupcima na razne strane naše zemlje. Zora Todosić, jedna od najsvestrani- Svetlana Bojković, Dragana Boš- goslovenskom dramskom pozorištu. ković, Ncbojša Bradić, Jovan Ćiri- Budući zlatari idu u susret „Gold interkomercu", u пједоии jih srpskih glumica. Igrala Sterijine Prve veceri uloge veronskih ijubavni lov, Dejan Durović (zamenikglav- privatnu školu iz koje izlaze sa diplomom kualiteta. Od komicne uloge (Sultana, Fema) Mo- ka igrali Branko Plesa i Olga Spirido- hjerove subrete (Toaneta, Dorina),’ nog i odgovornog urednika), Ma- „Golda" je, zlatno je. nović, a sutradan Stojan Dečermić i sa Jeremić, Aleksandar Milosav- pevala kao Koštana, Mamzel Nituš Irena Kolesar. ljević i Branislava Ilić (tehnički Riđokosa, pa čak i kao Lola u operi urednik) Kavalerija rustikani Maskanjija. Igra­ Art direktor la, s prekidima, na sceni Narodnog Pre 30 godina Đorđe Ristić pozorišta u Beogradu od 1878-1913, Stampa DP Štamparija Borba mo8 d° Sedrno§ aPrila 1964 ?°- Beograd, Trg Nikole Pašića 7 kada se povukla zbog bolesti. Umrla d ne jdp na sc?ni Teatra u Beogradu 28. januara 1936. godine. Na osnovu mišljenja Ministarstva Ho6u Cag Dvadeset osmog aprila rodio se u Gi- drUTtU,e Sa Cosićevim otkrićemu kulture Republike Srbije (413 — cinu (danas Jičin u Češkoj) austrijski л3?1' Miroslava Belovića i 1218/93) pozorišne novine „Lu­ Jebpejcwa 10 Тсл. 52-955 književnik Karl Kraus, pisac kratkih S - d 2va' a u ге2Ф Mate Milo- dus oslobođene su poreza na aforizma i najduže drame 900 NiKirp1 Pre<^"a§a Bajčetića, kao i sa promet (oko Rešenjem Ministarstva za infor- ЗЛ 81РЕРАДУ ЗЛАТА stranica) u istoriji evropske književ- urežiiiM^^—de/?O77? Porodicom macije Republike Srbije „Ludus" nosh PosIednji danj Včove3j^a u reziji M. Milosevica. Pohvalne kriti- je upisan u Registar sredstava jav- (1918), u pripremi u JDP u adaptaciji nog informisanja pod brojem V,Q> A C* ^ifdnPr<^f,aVre?1Y?p.uticaini ča- ‘ nrSmn1 Sndm°g aprila 1961 §odine 1459 sopis Die Packet od 1899. do 936 v u U Beo§radu na sceni Ateljea nrotiv J,llstarsk°g’pogledaI . na Tvet rP5iiikV k predstava Kraija Ibija u SmJU70nUra Draškića' sa le§en- №6 ’ЈгаГО " Wu darnun Zoranom Radmilovićem u naslovnoj ulozi. ■ SastavioJ.Ć.