Rez 01Naslov.Qxp

rez 01naslov.qxp28.5.200720:46Page1 SR\A POPOVI]: EDIN ÔLI]: MARÊLO: MAGAZIN INICIJATIVE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA / CENA 100 DIN / BiH 3 KM / CRNA GORA 1,5 EUR / HRVATSKA 12 HRK / KOSOVO 1,5 EUR / GODINA I / JUN 2007. / broj 001 JA IMOJBUNTSMODREAM-TEAM/ ETI^KIM PRINCIPIMAPROTIVNACIONALIZMA/ www.rezmagazin.com PUZE]I DR@AVNIUDAR/ SDP: GORAN @IVKOV:GORAN BORBA ZARAÂNOVOGNASLJEDNIKA/ OPSADA SARAJEVA: U LEGLUTAJKUNA/ POETIKA PRE@IVLJAVANJA/+ IDENTITET: GORAN JE[I]: GORAN KOSOVSKO ILIALBANSKO/ RHCP UIN\IJI/ REZ ANCI / rez 01naslov.qxp 28.5.2007 18:42 Page 2 rez 01naslov.qxp 28.5.2007 20:21 Page 3

001 /jun/2007./godine SADR@AJ

PUZE]I DR@AVNI UDAR, SR\A POPOVI]=8; + POKU[AJ UBISTVA NOVINARA - KA[IKARA IZ PRIZEMLJA, JASMINA ÔLAK=10, KOLUM- NA: LOGIKA SRBIJE, NADE@DA GA]E=12, TEMA IZ REGIONA: KO BRINE O MLADIMA=13; + INTERVJU: MARÊLO - JA I MOJ BUNT SMO DREAM-TIM, IVANA MATIJEVI]=21; DAN MLADOSTI - @IVOT U SENCI [TAFETE, DENIS KOLUND@IJA=24; IN\IJA PRED PEPERSE - [ETNJA KROZ LJUTE PAPRIÎCE SA GORANOM JE[I]EM, IGOR MIHALJEVI] =26;+ REZANCI =32; + EDIN ÔLI] - ETI^KIM PRINCIPIMA PROTIV NACIONALIZMA, DENIS D@IDI]=34; + TEMA: MAGI^NI REALIZAM PROTIV NEZAVISNOSTI, MILICA JOVANOVI]=36; + INTERVJU: ALEKSANDAR GATALICA, MI]A VUJIÎ]=40; + MEDIJI ZA DECU: PESAMA PUNI D@EPOVI, DRAGAN KOLAROV=42; + KNJIGE: VLADIMIR ARSENI], MUHAREM BAZDULJ I TATJANA GROMAÂ=44; + PRIÂ: U GAUDEAMUSU, LAMIJA BEGAGI]=45; + REZONANCA: ALEKSAN- DAR [OMO\I =46; + KOLUMNA: GELETRISTIKA, NENAD VELI^KOVI]=47; + NACIONALNI SIMBOLI: KOSOVSKO ILI ALBANSKO - PITA- NJE JE SAD!, KRENAR GA[I=48; + SARAJEVO: POETIKA PRE@IVLJAVANJA, BOJAN TONÎ]=49; + REM KOLHAS - PROJEKTOVANJE DRU[TVA, MARINA POPOVI]=52; + VENECIJANSKI BIJENALE: PAVILJON VOJVODINA, KRISTIJAN LUKI]=53; + NEIZVESNA BUDU]NOST INTERNET RADIJA, MIODRAG MRK[I] =54; + U LEGLU TAJKUNA, SNE@ANA ÔNGRADIN=55; + BORBA ZA RAÂNOVOG NASLJEDNI- KA, TANJA TAGIROV=56; + PORTRETI: PARAMETRI NACIONALNOG DOSTOJANSTVA, TAMARA KALITERNA=58; + VELJO I TO JE SRBI- JA, ALEKSANDAR ARSENIJEVI] =59; + NISU SVE DROGE ISTE, PE\A POPOVI]=62; + REZERVAT , TOMISLAV MARKOVI]=64 + STRIP: DRUM ZA HAOS, WOSTOK=56

BETA STANISLAV MILOJKOVI] BETA

/jun/2007./godine/ 001 3 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:50 Page 4

REZ, broj 001, jun 2007. Povelja o ljudskim pravima izlazi mese~no

Izdava~: Inicijativa mladih za ljudska prava Kralja Milana 34, Beograd Za izdava~a: Andrej Nosov Glavni i odgovorni urednik: @eljko Bodro`i} Zamenica urednika: Tanja Mati} Uredni{tvo: Dragan Gmizi} (dru{tvo), Jovan Gvero (supkultura), Jelka Jovanovi} (politika), Stanislav Milojkovi} (fotografija) i Sr|an V. Te{in (kultura). Grafi~ka urednica: Miomirka Mila Melank Prelom: Miroslav Dragin Lektura i korektura: Marijana Kuki} Internet izdanje: www.rezmagazin.com Ivan Bun~i} Marketing: Nikola Milenkovi} Prodaja i pretplata: Mirjana Bogdanovi} Kontakti: Pri{tina Tel/fax: +381 38 248 509 Podgorica Tel/fax: +381 8166 55 53 , +381 81 66 55 52 Sarajevo Tel/fax: +387 33 207 257 Beograd Tel/fax: +381 11 361 36 49, +381 11 362 08 62 e-mail: rez#rezmagazin.com [tampa: Rotografika, Subotica ISSN 1452 - 1024

Podr{ka: Ambasada Finske u Beogradu Tehni~ka podr{ka: Kikindske, Dnevnik Vojvodina Press ILUSTRACIJA SLAVI[A STAR^EV SLAVI[A ILUSTRACIJA

4 001 /jun/2007./godine/ rez_01sub kultura.qxp 28.5.2007 20:27 Page 5

REZONI

Regionalni REZ Pred vama je prvi broj Reza, regionalnog magazina Inicijative mladih za ljudska prava. Prati}emo doga|aje u zemljama biv{e Jugoslavije. Za po~etak vam nudimo tekstove pisane na bosankom, hrvatskom i srpskom (bhs), a ambicija nam je da magazin izdajemo i na drugim ex-Yu jezicima. Jezik, kultura, pro{lost, integracije i mnogi drugi segmenti ìvota su zajedni~ki stanovni{tvu regije. Ima i mnogo razli~itosti, ali u svakom slu~aju, jedni od drugih moèmo puno nau~iti. Trudimo se da done- semo sveè pri~e i slike o svakodnevici, a upu}ujemo ih pre svega generacijama koje imaju {ansu da menjaju svoja dru{tva. @elimo da damo svoj doprinos upoznavanju i povezivanju ratnih i poratnih generacija ljudi iz biv{e Jugoslavije koje nisu dobile priliku da saznaju vi{e jedne o drugima i, naravno, da postignemo zavidan tira` na trì{tu. Izdavati slobodne novine nije samo posao, ve} i misija.

Dvadeseti Romi bez "Beton" dokumenata BEOGRAD - Iako novi propisi BEOGRAD - Poslednje nede- nalaù da svi gra|ani preko 16 lje maja iza{ao je 20. broj godina starosti sa boravi{tem u Kulturno-propagandnog Srbiji moraju imati novu li~nu magazina za kulturu "Be- kartu do kraja jula 2011. ton", delo autorsko-uredni- godine, postoji realna opasnost ~kog ~etverca - Sa{e ]iri}a, da veliki broj Roma u Srbiji Sa{e Ili}a, Tomislava Marko- ostane bez dokumenata, upo- vi}a i Milo{a @ivanovi}a, zorava beogradski Centar za koje izlazi dva puta mese~no prava manjina. Prema njihovim u okviru dnevnika "Danas". podacima oko 400 hiljada - Ve}ina starijih angaòvanih STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV Roma u Srbiji nije evidentirano intelektualaca posmatra jer nemaju stalno mesto borav- "Beton" kao generacijski Reporteri bez granica Austrije ka i ìve u privremenim projekat i uglavnom je dis- naseljima bez adrese. Upravo tancirana. Ostalih su kukav- nagradili autorke "Pe{~anika" zbog toga ovi gra|ani i ice i oportunisti koji se bave BE^ - Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}- je na radiju B92. Tokom intervjua gosti gra|anke upadaju u svojevrsno strukom, i koji se intimno Mesarovi}, autorke kultne emisije "Pe{~a- odgovaraju na pitanja koja su od su{tin- "vrzino kolo" s obzirom da bez slaù sa stavom "Betona", nik" na beogradskom Radiju B92, dobit- skog zna~aja za srpsko dru{tvo, ali na koja adrese ne mogu da se prijave ali ne èle da se eksponira- nice su nagrade Reportera bez granica zvani~nici ~esto ne gledaju blagonaklono. za li~nu kartu, a bez li~ne karte ju. Ve} prvim izdanjem juna Austrije za 2006, a nagrada im je uru~ena U takve teme ubrajaju se i suo~avanje sa dràvna administracija ne pro{le godine, "Beton" je na ceremoniji u be~kom parlamentu. pro{lo{}u, ratni zlo~ini, politi~ka odgov- moè da ih evidentira. uznemirio knjièvne kruòke - Tokom reìma Slobodana Milo{evi}a, ornost, sna`no izraèna sklonost politi~kog smelo{}u da ponovi ili po Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}- vo|stva ka ignorisanju realnosti, stanje u prvi put javno izgovori Mesarovi} doìvljavale su ozbiljne nepri- srpskom pravosu|u, ljudska prava, i razvoj Bira~ko pravo mra~ne tajne srpske kulture, jatnosti zbog izve{tavanja o operacijama demokratije - kaè se u obrazloènju tinejdèrima? ~ime se suprotstavio ve}em JNA u Vukovaru 1991, o opsadi Sarajeva ìrija nagrade. delu scene, bez obzira da li 1992, i o izbegli~koj drami nakon operaci- - Meni i Svetlani je bilo te{ko da ne ZAGREB - Vlada Hrvatske su u pitanju "na{i" ili "nji- je Oluja u Krajini 1995. godine. U to ispadnemo nezahvalne. Kad primate najavila je mogu}nost da se i hovi". "Beton" ne pra{ta vreme radile su za Radio Beograd, koji ih nagradu za slobodu medija, onda vam mla|ima od 18 godina nacionalisti~ku ideologiju, je vi{e puta suspendovao, a potom i dominantno ose}anje ne moè biti neka omogu}i da glasaju na izbori- koruptivne kriti~arsko-ured- otpustio. Na Radio B92 pre{le su 1994. li~na satisfakcija i zadovoljstvo ve}, ako ma. Svi stariji od 16 godina ni~ke veze, slepilo 'pri- godine. Priznanje dvema Svetlanama ho}ete, tuga zato {to ovakva nagrada mogli bi glasati, ali ne bi mogli jateljskih' interpretacija dodeljeno je pre svega za radio-emisiju sedam godina posle 5. oktobra ponovo ide biti i birani na funkcije. umetnosti ni aroganciju pre- "Pe{~anik". Ona se ve} {est godina emitu- u Srbiju - izjavila je Svetlana Luki}. Primena te mere, koju je pred- stonice u odnosu na regione loìla Mreà mladih Hrvatske, Srbije, a posebno je osetljiv planirana je za po~etak 2008. na progon novinara i intelek- Protest zbog fa{isti~kih simbola u Blajburgu godine. Sniàvanje starosne tualaca - izjavio je Sa{a JERUSALIM - Centar "Simon Vizental" protestovao je zato {to Austrija nije spre~ila granice za lokalne izbore na 16 ]iri}. pojavu usta{kih simbola na komemorativnom skupu ubijenim 1945. godine u Blajburgu. godina podràvaju gotovo sve Specijalna izdanja "Betona" - Fa{isti~ki demonstranti u Blajburgu narugali su se zabrani austrijskih vlasti o upotrebi politi~ke stranke u Hrvatskoj. U krajem pro{le godine po~eo nacisti~kih simbola i zakonu o holokaustu tako {to su se pojavili u usta{kim uniformama svetu takvu odredbu za sada je da objavljuje i splitski i pokazivali fotografije usta{kog lidera Ante Paveli}a, osobe najodgovornije za genocid u imaju Brazil, Nikaragva i Kuba, "Feral tribune". NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata - rekao je direktor a u Velikoj Britaniji ve} se go- centra Efraim Zurof. dinama o tome raspravlja.

/jun/2007./godine/ 001 5 rez_01sub kultura.qxp 28.5.2007 20:10 Page 6

REZONI Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune Stop za Tompsona I radikal moè da izgubi u Sarajevu ...makar i prvostepeni sudski spor SARAJEVO - Odloèni koncert kontro- verznog hrvatskog peva~a Marka Bojan TONÎ] pesimisti. Ona je tra~ak nade da su i ljudi koji su u~ili Perkovi}a Tompsona izazvao burne reak- uz bombe, gde god one padale, zapremili malo nor- cije u Bosni i Hercegovini. Iako je njegov LESKOVAC - Zveket zar|ale ka{ike jo{ jednom je malnosti iz nekog pro{log ìvota, nasledili je, ili nastup najavljen na humanitarnom kon- odjeknuo u odajama u kojima se u ovoj dràvi deli negde dobili na poklon. Nije kraj, 'sigurica', rekli bi certu 10. maja, u sklopu obeleàvanja pravda; ovog puta mesto radnje je Leskovac, sudnica kladioni~ari, presuda }e biti oborena na drugoste- desete godi{njice posete pape Jovana broj sedam Op{tinskog suda, tuìteljka penoj instanci, a Stamenkovi} }e vrlo Pavla Drugog, protest protiv Tompsonovog Ivana Duli}-Markovi} protiv Gorana brzo postati ugledan siroma{ni nastupa ujedinio je brojne organizacije - Cvetanovi}a. U anale srpskog sudstva i advokat. Tako izgleda realna prog- udruènja boraca iz poslednjeg i Drugog su|enja ulazi mladi sudija Dejan Sta- noza, kamo sre}e da nije. Ivana svetskog rata, razne forume mladih, a menkovi}. On odva`no izri~e dosad Duli}-Markovi} tvrdi da presuda usprotivile su se i jevrejska i islamska nevi|enu kaznu od 80 hiljada dinara dokazuje da i u Srbiji sudovi mogu da zajednica. U o{troj vi{enedeljnoj kam- Cvetanovi}u, predsedniku op{tine Les- budu efikasni. I gre{i, naravno, pre- panji predstavnici tih organizacija kovac i potpredsedniku Srpske radikalne suda je izre~ena na {estom ro~i{tu. poru~ili su da u Sarajevu nema mesta za stranke. Cvetanovi} je nepravosna`no Na prethodnih pet Cvetanovi} se nije peva~a koji u svojim pesmama veli~a kriv {to je na sednici Skup{tine op{tine pojavio, a dan posle neodrànog fa{izam. Leskovac 27. jula pro{le godine izrekao petog njen otac je umro ne do~ekav{i slede}u gadariju: "Njen ro|eni brat je zadovoljenje pravde. Razo~arenje SAD bio usta{a, otac je bio usta{a, klali su Srbe. I mi se I sada budimo sre}ni {to zamenik predsednika SRS protiv takvih borimo, a ne protiv Hrvata". Doveden u "po{tuje Skup{tinu", tugujmo i na malo patetike u politi~are BiH poziciju da se brani kao i svaki gra|anin koji vre|a êdomira Jovanovi}a koji namah zaboravi Hrtkovce, SARAJEVO - Sjedinjene ameri~ke dràve druge, Cvetanovi} kaè da je izrekao samo svoj poli- progon, bombu ba~enu na staricu, divljanje su "potpuno razo~arane" razgovorima ti~ki stav i ispu{ta iz sebe jo{ jedno krivi~no delo: "Po- radikalskih pojavnih oblika ìvota zbog kojih su se klju~nih politi~kih lidera iz BiH, koji su, u zivam Ivanu Duli}-Markovi} da se odrekne usta{tva!". ljudi odavde iseljavali. Za{to bismo svi pristali da sklopu nove ameri~ke diplomatske inici- Navikli smo na druga~ije pozive, u rat, na klanicu. ìvimo ovde na slobodi? Ostade li ovde neko nor- jative za oìvljavanje reformskih procesa, Presuda je izuzetak koji potvr|uje pravilo, rekli bi malan? Malo ko. bili tokom maja u poseti Va{ingtonu. Pregovori ~lanova Predsjedni{tva Bosne i Hercegovine, Harisa Silajdì}a i premi- Napadi na istraìva~e jera Republike Srpske Milorada Dodika, o ustavnim promenama i reformi policije ljudskih prava u Crnoj Gori samo su potcrtali duboke konceptualne PODGORICA - U mesecu kada je Crna Gora proslavljala godinu dana razlike o budu}em ustrojstvu zemlje. samostalnosti, ~lanovi nevladinih organizacija pritiskali su vlast da se Zato se veruje da bi budu}i visoki pred- hitno prona|u i uhapse oni koji su u vi{e navrata pretili smr}u istraìva~u stavnik Miroslav Laj~ak ve} na po~etku ljudskih prava Aleksandru Zekovi}u. Nakon insistiranja nevladinog sekto- mandata mogao dobiti punu podr{ku ra i obra}anja najvi{im dràvnim funkcionerima, predsednik Filip NS Crna ku}a SAD za mnogo radikalnije mere od svog Vujanovi} i premijer Crne Gore, @eljko [turanovi}, tokom maja sastali su NOVI SAD - Kako bi se re{io o~igle- prethodnika Kristijana [varc-[ilinga. se sa Zekovi}em. dan nedostatak alternativnih, van- U pismu koje je podgori~ka kancelarija Inicijative mladih za ljudska prava {kolskih edukativnih i medijskih Plitvice traè uputila predsedniku dràve apeluje se da i dràvni funkcioneri, pored centara u Novom Sadu, tri nezav- medija, obrate pa`nju na sve u~estalije pretnje ljudima koji se bave isne organizacije: Kruòk, AKO - turisti~ke vozove istraìvanjem kr{enja ljudskih prava u Crnoj Gori i upozorava da nereago- Alternativna kulturna organizacija i GOSPI] - Nacionalni park Plitivi~ka jezera vanje dràvnih ~elnika moè samo ohrabriti one koji prijetnje upu}uju. Centar za nove medije_kuda.org zatraìo je od Srbije da mu vrati dva Poslednje pretnje Zekovi}u stigle su povodom njegovog istraìvanja otvorili su "Omladinski centar panoramska turisti~ka vozi}a, vredna oko odnosa policije prema grupi Albanaca uhap{enih u septembru pro{le CK13", popularno nazvan Crna ku}a. 400.000 evra. Vozovi su odvezeni uo~i godine, pod optu`bom da su Oni isti~U da je "CK alternativni i Oluje, pa jedan od turisti~kih vozi}a s spremali teroristi~ke akcije u edukativni prostor namenjen pod- Plitvica danas vozi turiste po Crnoj Gori. Zekovi} je, pored sticaju i razvoju dru{tvenog Nacionalnom parku Fru{ka gora, dok ispitivanja odnosa policije anga`mana i politi~kog aktivizma sudbina drugog jo{ nije poznata. prema tim osobama prilikom mladih. Ovaj projekat predstavlja Nekada{nji radnik Plitvica âslav Pej~i} hap{enja, insistirao i da se nastavak zajedni~ke borbe tri orga- priznaje da je odvezao jedan vozi}, ali rasvetli deportacija nizacije protiv desnog ekstremizma, tvrdi da je to u~inio po naredbi i pod Muslimana/Bo{njaka iz Crne nacionalizma i ksenofobije a reali- pretnjom, i da je do Beograda uspeo Gore u Republiku Srpsku, u zovan je uz podr{ku fondacije dovesti samo jedan deo kompozicije. prole}e 1992. godine. BETA "Schueler Helfen Leben" iz Berlina.

6 001 /jun/2007./godine/ rez_01sub kultura.qxp 28.5.2007 20:23 Page 7 STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV Presuda za ubistvo \in|i}a: I ~etrdeset godina je malo BEOGRAD - Trojno sudsko ve}e Specijalnog suda u Sutkinja Nata Mesarevi} je rekla u obrazloènju da Ispred zgrade Specijalnog suda okupljeni su bili Beogradu, kojim je predsedavala sutkinja Nata je najteè saznanje da je predsednika Vlade aktivisti podmladaka politi~kih partija, nekoliko Mesarevi}, presudilo je optuènima za ubistvo mogla da ubije organizovana, kriminalna, nepri- nevladinih organizacija i studentskih organizacija. premijera Zorana \in|i}a. Biv{i komandant Jedi- jateljska organizacija. Demokratska omladina organizovala je, za vreme nice za specijalne operacije Dràvne bezbednosti - Ubistvo \in|i}a je politi~ko ubistvo upereno pro- izricanja presude, akciju "I 40 godina je malo", ("Crvene beretke") Milorad Ulemek Legija osu|en tiv dràve, u kome je u~estvovao kriminalizovani kojoj su se pridruìli i omladinci G17 plus, dok su je na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva deo JSO-a i banda Du{ana Spasojevi}a - navela mladi Liberalno-demokratske partije, koji su bili u premijera, a kao neposredni izvr{ilac ubistva na je Nata Mesarevi} i dodala da je protest JSO-a no- prethodne tri i po godine najredovniji na su|enji- 40 godina zatvora osu|en je i biv{i zamenik ko- vembra 2002. godine imao za cilj prikrivanje zlo- ma, nosili transparente na kojima je pisalo: "Nije mandanta Jedinice Zvezdan Jovanovi} Zveki. I ~ina iz prethodnog perioda. Uz to, ona je izrazila gotovo - za ubistvo 12. marta su odgovorni oni, a ostalih deset optuènih dobilo je visoke kazne ~u|enje {to nije vi{e istraìvana predaja prvoop- za istinu o 12. martu smo odgovorni mi". zatvora. tuènog Milorada Ulemeka u maju 2004. Piteri u Novom Sadu: Izlaz iz lavirinta Ne daju se svakome klju~evi grada SRBIJA - U okviru kampanje Evropa svaki dan, pokret "moJA inIcijaTIva" NOVI SAD - Devetog maja je Novi Sad bio jedini ve}i grad u Srbiji koji organizovao je uli~ne akcije "Iza|i iz je velikim koncertom obeleìo Dan Evrope, ili Dan pobede nad lavirinta" u Beogradu, Novom Sadu, fa{izmom. Fascinantnom utisku koji je ostavio pun Trg slobode u Ni{u i Kragujevcu. vreme odràvanja koncerta "Ritam Evrope", u organizaciji Studentskog Gra|ani su prolazili kroz lavirint, koji

kulturnog centra, najvi{e je doprineo engleski bend "Peter and the simboli~ki predstavlja prepreke sa koji- YIHR Test Tube Babies" (PTTB). Legendarni frontmen benda Piter Bajvoters ma se srpsko dru{tvo suo~ava na putu ka Evropi. Da bi uspe{no pro{li kroz lavirint, (Peter Bywaters), koji je do sada ve} dva puta boravio u Srbiji ali nika- pitani su za stav o evropskoj opredeljnosti, saradnji sa Ha{kim tribunalom, stav da u Novom Sadu, rekao je da mu je ovo najbolja svirka ove godine. prema re{avanju kona~nog statusa Kosova, po{tovanju prava na razli~itu versku i - ^uo sam da je Novi Sad dobro mesto za provod, sa veoma jakom seksualnu opredeljenost i slobodu mi{ljenja... Svoj put u Evropu, usvajaju}i evropske pank tradicijom. Ali, ovo je bio fantasti~an koncert, jedan od na{ih vrednosti, prona{la je ve}ina, a veliki broj njih je ipak zalutao u lavirintu, zahvalju}i najboljih - rekao je Piter. Posebno ga je odu{evilo to {to su mu pre svega svom stavu da Ratka Mladi}a ne treba izru~iti Me|unarodnom sudu u novosadski fanovi na dan koncerta simboli~no poklonili "klju~eve Hagu ili su se umesto za ljude opredeljivali za teritorije. Zabrinjavaju}a je ~injenica grada" u skladu s pesmom Klju~ grada (Key to the city) sa prvog albu- da je me|u onima koji su zalutali najvi{e bilo mladih Novosa|anki. Tek poneki su se ma benda. PTTB postoje koliko i pank - ravno 30 godina. I.T./P.N. izjasnili da njih uop{te ne zanima Evropa i njene vrednosti.

/jun/2007./godine/ 001 7 rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:19 Page 8

EKSKLUZIVNO

Sr|a POPOVI]

Su|enje atentatorima na predsednika prethodne Vlade je tokom ~etiri godine trajanja u na{oj javnosti uporno nazivano "su|enje za ubistvo \in|i}a". Pogre{no. Ovo nije bilo krivi~no delo ubistva. Optuènima se sudilo za "ubistvo predstavnika najvi{ih dràvnih organa". Ono sistemski ne spada u krivi~na dela protiv ìvota i tela, kao recimo krivi~no delo ubistva, ve} u krivi~na dela protiv ustavnog ure|enja i bezbednosti zemlje. Ubistvo je samo sredstvo za napad na samu dràvu. U dokazima prikupljenim u istrazi stoji da namera atentatora nije bila "da ubiju Zorana \in|i}a", ve} da - po re~ima Zvezdana Jovanovi}a koji je povukao oroz snajperske pu{ke 12. marta 2003. godine - "spasu Srbiju", to jest da umesto "izdajni~ke DOS-ovske vlade, na vlast dovedu prave patriote". Dakle, po~inioci zlo~ina su nameravali da nasilno obore prvu demokratski izabranu Vladu, da izvr{e dràvni udar kojim bi se izvr{ila restauracija Milo{evi}evog reìma. Prema optu`nici, ovaj "puze}i dràvni udar" po~eo je jo{ novembra 2001. godine, neposredno nakon predaje Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu,

tj. onog trenutka kada su atentatori i njihovi nalo- KIKINDSKE godavci morali izgubiti svaku nadu da bi se on mogao vratiti na vlast politi~kim sredstvima. U tome je odre|enu ulogu odigrala i tzv. politi~ku korist od toga ubistva. Odmah je po~ela Prema zavr{noj re~i specijalnog tuìoca, po~inje Me|unarodna zajednica. Ona nije razumela priro- opstrukcija sudskog procesa, odatle su po~ele da stvaranje zlo~ina~kog udruènja koje organizuje du samog doga|aja i insistirala je da se ne dolaze ideje da Specijalni sud treba ukinuti (mi- oruànu pobunu Jedinice za specijalne operacije istraùje ume{anost politi~kih protivnika te Vlade, nistar pravde Zoran Stojkovi}), da (nakon ("Crvenih beretki"). u ~iju korist je udar i planiran. Moè se samo podizanja optu`nice) sve treba "vratiti u stadijum To je te{ko krivi~no delo protiv ustavnog poretka, pretpostaviti da je u tom trenutku prevladao istrage" (ministar unutra{njih poslova, Dragan ali po{to ~lanovi zlo~ina~kog udruènja ostaju (mo`da i opravdan) strah kod me|unarodnih fak- Jo~i}) jer su proces montirale "prave ubice" neka`njeni, prema optu`nici oni "bivaju tora i vlade Zorana @ivkovi}a i da bi svaki poku{aj (Gradimir Nali}) koje treba traìti u samoj vladi ohrabreni" da svoj cilj ostvaruju "i drugim sred- istraìvanja te politi~ke pozadine mogao dovesti Zorana \in|i}a (generalni sekretar vlade Dejan stvima", to jest ubistvima (1). Drugim re~ima, do destabilizacije zemlje, ~ak i gra|anskog rata s Mihajlov). Specijalni tuìlac Jovan Priji}, autor uspeh oruàne pobune bio je poraz prve obzirom na politi~ku orijentaciju vojske. (3) optu`nice, morao je da ustupi svoje mesto novom demokratske vlade (2). On je stvorio uslove za S kona~nim padom \in|i}eve vlade, takav tok tuìocu. Njegov zamenik Radovanovi} je uhap{en ubistvo premijera \in|i}a i pad ~itave vlade. procesa postao je nezamisliv. [tavi{e, iza pod optu`bom da je svojoj supruzi odao dràvnu Dràvni udar je uspeo. Naime, kao {to je uspeh zatvorenih vrata bez obrazloènja povu~ena je tajnu, a predsedavaju}i ve}a Marko Kljajevi} oruàne pobune onemogu}io ka`njavanje pobu- optu`nica generalu Aci Tomi}u, a "korisnici udara" napustio je proces i sud uz obrazloènje da ne njenika, tako je ubistvo tada{njeg predsednika otvoreno i agresivno omeli su svojim izjavama, moè da sudi pod pritiskom. Vlade onemogu}ilo ka`njavanje svih zaverenika. postupcima i pritiskom na medije normalan tok Pripadnici policije koji su tokom vanrednog stanja Dodu{e, tokom vanrednog stanja pohvatani su i procesa, neprikriveno ustaju}i ~ak i u odbranu otkrili i uhapsili atentatore izloèni su sistem- optuèni neposredni izvr{ioci, ali je tada{nja samih atentatora. (4) atskoj ~istki, smenama sa va`nijih funkcija. Vlada bila kratkog veka da bi bila u stanju da Tako je nastala jedna neobi~na i retka situacija: Ubijena su dva svedoka: vaàn svedok-saradnik i razotkrije i sankcioni{e celu zaveru (organizatore i postupak koji je zapo~ela vlada ~iji je premijer jedini koji je prepoznao optuène atentatore. nalogodavce). ubijen, morala je nastaviti druga, koja je imala Ministri Jo~i} i Stojkovi} i direktor BIA Bulatovi}

8 001 /jun/2007./godine/ rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:20 Page 9

PROCES Puze}i dr`avni udar

tajno su se sastali sa prvooptuènim dok se on nalazio u bekstvu. FUSNOTE Povu~ene su optu`be protiv generala Ace Tomi}a i Borislava Mikeli}a. 1) "Kad god pomislim na Zorana U toj atmosferi po~elo je su|enje. Agresivnom zloupotrebom pro- \in|i}a, setim se onog kadra, cesnih ovla{}enja advokati odbrane podnose krivi~ne prijave protiv snimljenog no}u, u kome on sudija, samovoljno napu{taju glavni pretres. Proces danima ne dolazi "me~ki na rupu", to jest moè da po~ne, a ove zloupotrebe prava na odbranu ostaju prelazi nekih dvadesetak koraka nesankcionisane. Na optuèni~koj klupi vlada opu{tena i vesela odvratnom, izbetoniranom stazom atmosfera u kojoj ~esto u~estvuju i ~uvari. Optuèni prete svedoci- osvetljenom {ugavim neonskim ma i specijalnom tuìocu, vre|aju sud i ostale u~esnike postupka. svetlom i ulazi u kasarnu JSO u Njihovi simpatizeri demonstriraju u sudnici nose}i upadljive Kuli. Ispred ga ~eka njegov budu}i oznake "Crvenih beretki" ({to sud toleri{e), preti se majci i sestri dèlat ali on kora~a odlu~no, Zorana \in|i}a i samim sudijama. Prvooptuèni postaje medijska re{en da ide do kraja. Taj trenutak veoma podse}a na onaj u kome, zvezda. svestan da ~ini mo`da fatalni Odbrana optuènih gotovo isklju~ivo se sastoji od ni~im potkre- korak, Orfej silazi u Tartar, pro{av{i pljenih tvrdnji da je njihovim klijentima "sve montirano", pored besnog Kerbera." (Goran "name{teno", materijalni dokazi su "podmetnuti", priznanja Markovi}: "Zoran \in|i}, ili o "iznu|ena", svedoci i ve{taci "podu~eni da laù". Ovakva odbrana hrabrosti", blog B92, 11. mart naravno nije dozvoljena jer predstavlja niz optu`bi za te{ka 2007. godine) krivi~na dela zloupotreba poloàja od strane velikog broja slu`benih lica. Ali sud na to ne upozorava branioce, a ve}ina 2) U svom svedo~enju na glavnom medija savesno prenosi ove klevete bez ikakvog komentara. pretresu, svedok Goran Petrovi}, U takvim okolnostima bilo je vrlo te{ko rasvetliti politi~ku pozadinu biv{i na~elnik Slu`be dràvne atentata, ali se to prosto moralo u~initi. U sudskom postupku svi bezbednosti, ovako opisuje u~esnici imaju razli~ite, zakonom odre|ene uloge i du`nosti. One okon~anje oruàne pobune: "U se moraju izvr{avati bez obzira na ono {to ~ine drugi u~esnici pos- tom trenutku dràva je predala tupka i bez obzira na okolnosti koje vladaju van sudnice, u vlast kriminalcima". politi~koj stvarnosti, u dru{tvu. 3) "Kako NIN saznaje, na Postupak koji je zapo~ela vlada ~iji je ovonedeljnim redovnim kon- premijer ubijen, morala je nastaviti sultacijama ambasadora vode}ih druga, koja je imala politi~ku korist zapadnih zemalja u Beogradu, prvi put od uvo|enja vanrednog stanja od toga ubistva. Odmah je po~ela i konsolidacije vlasti, preovladao je opstrukcija sudskog procesa, odatle ton blage zabrinutosti... Vlada su po~ele da dolaze ideje da Zorana @ivkovi}a dobila je jasan Specijalni sud treba ukinuti, da sve signal u tom pogledu ("ne}ete valjda biti toliko glupi da privodite treba "vratiti u stadijum istrage" jer Vojislava Ko{tunicu"), o ~emu su proces montirale "prave ubice" verovatno svedo~i i iznenadna koje treba traìti u \in|i}evoj vladi. poplava izjava njegovih politi~kih Specijalni tuìlac Priji}, autor partnera da privo|enje Ko{tunice optu`nice, morao je da ustupi mesto "ne bi ostavilo dobar utisak." (^lanak Ljiljane Smajlovi}, NIN, 17. novom tuìocu. Njegov zamenik april 2003. godine) Radovanovi} je uhap{en pod

optu`bom da je svojoj supruzi odao MILOJKOVI] STANISLAV 4) vidi: Marija Obradovi} "Sudski dràvnu tajnu, a predsedavaju}i proces optuènima za atentat na (Tekst koji je ekskluzivno ustupljen REZ-u je uvod u knjigu ve}a Marko Kljajevi} napustio je premijera Zorana \in|i}a" u "Nedovr{en proces" Sr|e Popovi}a koja }e se uskoro pojaviti u zborniku "Zoran \in|i}, etika proces i sud uz obrazloènje da ne izdanju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji. Popovi} je u odgovornosti", Helsin{ki odbor, moè da sudi pod pritiskom. procesu stole}a zastupao porodicu \in|i}) Beograd, 2006, str. 327-379.

/jun/2007./godine/ 001 9 rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:21 Page 10

Ka{ikara iz prizemlja

SEDAM NEDELJA OD POKU[AJA UBISTVA NOVINARA NEDELJNIKA VREME, DEJANA ANASTASIJEVI]A

Jasmina ÔLAK je bukvalno pomo}u jednog tira`nog beogradskog lista, - Ljudi koji su videli te zapisnike kaù da tabloida dabome. On je objavio sumanutu tvrdnju tamo ima sva{ta, iz ~ega bi se moglo videti Iako su u no}i izme|u 13. i 14. aprila geleri iz navodnog, neimenovanog razume se, izvora iz MUP po kome da su pojedini organi dràve Srbije, pre ka{ikare, rasipaju}i se po spava}oj sobi Dejana je Anastasijevi} poku{ao da ubije sebe i svoju porodicu. svega vojska, tajne slu`be i policija, bili Anastasijevi}a, novinara nedeljnika "Vreme", Tabloidna ~ar{ija je pominjala kockarske dugove, obi~ne mnogo vi{e angaòvani u ratu u Bosni probudili njega i njegovu suprugu, policija u dugove i neke druge afere, a ona sa predznakom 'patriotska' nego {to je to predstavljeno ne samo u Srbiji jo{ uvek nije odmakla od po~etka istrage raspredala je o samoubila~koj griì savesti ovog "svedoka javnosti, nego i pred Me|unarodnim sudom o ovom napadu. Bio je to klasi~an bomba{ki Karle del Ponte". pravde u Hagu... Presuda [korpionima napad sa dve bombe, od kojih je samo prva problemati~na je, izme|u ostalog, zbog eksplodirala. Druga bomba ostala je kao klju~ni [korpioni u istrazi visine kazne, jer ne zvu~i logi~no da se za dokaz u istrazi ovog, prema re~ima direktora Anastasijevi} je, podsetimo, nekoliko dana pre atentata u organizovani kriminal moè dobiti 40 godi- policije Milorada Veljovi}a, teroristi~kog akta. emisiji Kaìprst Radija B92 okarakterisao kazne izre~ene pri- na, a za masovno ubistvo u ratu ne vi{e od Uprkos ovoj izjavi Veljovi}a, datoj neposredno padnicima parapolicijske i paravojne jedinice [korpioni kao 20 godina - rekao je Anastasijevi}. nakon napada, ni mesec i po dana kasnije ne zapanjuju}i neadekvatne. Jedinica se tereti za ratni zlo~in zna se ko su bomba{i. Slu~aj je policijski i ubistva {estorice mladih srebreni~kih muslimana u julu Uvi|aj mimo zakona medijski marganalizovan, a odgovore u vezi sa 1995. godine u Trnovu (BiH). On je podsetio i na zapisnike Policija od po~etka nije radiila svoj posao istragom je sve teè na}i. sa sednica Vrhovnog saveta odbrane koji daju druga~iju saglasno zakonu: deùrni sudija i tuìlac Do razvodnjavanja slu~aja Anastasijevi} do{lo sliku o povezanosti dràvnih organa Srbije sa ratom u BiH. nisu obave{teni o poku{aju ubistva novinara i porodice Anastasijevi} i uvi|aj je obavljen bez njih. Iako su te no}i deùrali javni tuìlac i sudija Tre}eg op{tinskog suda i Tre}eg op{tinskog javnog tuìla{tva, policija ih nije pozvala na uvi|aj {to je po Zakonu o krivi~nom postupku du`na da uradi. Tu informaciju je potvrdila je Gorda- na ôli}, javni tuìlac Tre}eg op{tinskog tuìla{tva u Beogradu. Ona je dodala da je njen zamenik tek dan kasnije obave{ten o doga|aju koji se desio prethodne no}i. Policija, me|utim, uporno negira da je bilo propusta. Navodno, odmah je bio obave{ten deùrni sudija Op{tinskog suda u Beogradu koji je naloìo da specijalizovane ekipe MUP Srbije samostalno izvr{e uvi|aj i o tome obaveste nadle`no tuìla{tvo, navodi se u policijskim saop{tenjima i izjavama datim nekoliko dana nakon poku{aja ubistva Anastasijevi}a.

BETA Gordana ôli} to demantuje: u izve{taju policije, koji je u Tre}e op{tinsko tuìla{tvo Na poku{aj ubistva Dejana Anastasijevi}a prvo su reagovale kolege iz "Vremena" dostavljen tek u ponedeljak 16. aprila, nije i novinarska udruènja. Solidarnost i brigu prvi je me|u politi~arima javno zabaleèno da je obave{ten neki istra`ni pokazao predsednik Srbije Boris Tadi}. On je istog dana posle podne posetio sudija ili tuìlac. Njoj je to potvrdio i redakciju "Vremena" koja se te subote 15. aprila pretvorila u svojevrsni novinars- istra`ni sudija Tre}eg op{tinskog suda ki krizni {tab. Ubrzo se oglasio i premijer Vojislav Ko{tunica prili~no ubedljivim Tomislav Zekovi} koji je te no}i deùrao. saop{tenjem. Sa posve jasnim izuzetkom ogla{avanja Srpske radikalne stranke i Tako|e, ni deùrni sudija ni tuìlac Okru`nog suda nisu bili na licu mesta jer Socijalisti~ke partije Srbije, reagovale su i sve parlamentarne stranke (LDP je policija ni njih nije obavestila o atentatu, organizovala protestna okupljanja u svim ve}im gradovima), ugledne nevladine {to je potvrdio i Sini{a Vaì}, predsednik organizacije iz zemlje i sveta i me|unarodne strukovne organizacije. Okru`nog suda.

10 001 /jun/2007./godine/ rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:22 Page 11 BETA Kako do}i do DNK NEKO JE POKU[AO DA UBIJE NOVINARA - DA LI ]EMO SAZNATI KO? Zahvaljuju}i novinarskoj znatièlji, javnost, Nekoliko dana pred Me|unarodni dan slobode medija (3. maj) registrovano je osam napada na novi- ali i sam Anastasijevi} - koji je bio zadovo- nare dok su bili na radnim zadacima. ljan javnim reagovanjem policije i - Srbija je sedma zemlja u Evropi, a 13. u svetu po broju ubijenih novinara u neratnim uslovima - angaòvanjem ljudi na terenu - saznali su upozorila je Nade`da Ga}e, predsednica NUNS-a, tokom akcije "Neko je poku{ao da ubije novinara da istragu o atentatu vodi policija, a ne - da li }emo saznati ko?" istra`ni sudija iako Zakon o krivi~nom po- Ona je podsetila da policija jo{ nije re{ila smrt Dade Vujasinovi}, Slavka ]uruvije i Milana Panti}a. stupku nalaè da naredbu za takvu istra`nu Tada prvi put emitovan kratki film sa klju~nim pitanjem "Da li Srbija postaje zemlja demokratije ili radnju izdaje istra`ni sudija. Stru~njaci su zemlja represije?" podse}a javnost na vi{egodi{nje jalove istrage ovih ubistava, sve neizvesniju odmah upozorili da nalazi ove inkognito i istragu atentata na Anastasijevi}e, pretnje Dinku Gruhonji}u i Milo{u Vasi}u i drugim kolegama. polulegalno obavljene DNK analize, kakvi god bili, ne}e mnogo vredeti sami za sebe: Srbije i predsednika Srbije, Tre}e op{tinsko javno tuìla{tvo u tije Srbije, reagovale su i sve parlamen- oni mogu biti krunski dokaz ako se uporede Beogradu ustupilo je slu~aj Okru`nom tuìla{tvu. Na osnovu tarne stranke (LDP je organizovala protest- sa DNK uzorcima sumnjivih lica. Prosto, da bi prikupljenih podataka delo je okvalifkovano kao terorizam. na okupljanja u svim ve}im gradovima), se identifikovalo ~ija je to DNK, moraju se Sredinom maja, nakon gotovo mesec dana od napada prive- ugledne nevladine organizacije iz zemlje i imati obave{tenja o sumnjivim osobama, pa dena su osmorica, pa potom jo{ ~etvorica pripadnika biv{e sveta i me|unarodne strukovne organi- od njih uzeti DNK i upore|ivati. Tako|e, paravojne formacije [korpioni. Kao {to je to u~injeno i nakon zacije. Novinari su poru~ili javnosti da ne pravni stru~njaci su ukazali i na to da je {okantnog snimka zlo~ina njihovih saboraca u Trnovu, ispitani èle da se okupljaju pored doma Dejana naredba deùrnog istra`nog sudije Du{anke su i pu{teni. Anastasijevi}a kao {to se svakog 11. aprila Jankovi} izdata post festum, zna~i, tek po{to Ipak, ovim transparentnim privo|enjem policija je javnosti okupljaju na mestu na kojem je pre punih je analiza ura|ena, a jasno je da takvi pokazala da radi na slu~aju. Privedeni su i saslu{ani u osam godina ubijen Slavko ]uruvija. Ne}e dokazi mogu da se koriste u pretkrivi~nom, Sremskoj Mitrovici, koja je neka vrsta njihovog upori{ta. Me|u da se sele iz prizemlja na vi{e spratove i u ali ne i u glavnom postupku. njima, kako se saznalo, nema aktivnih pripadnika MUP. tzv. bezbednije zone od najuè gradske, ne}e da zatvaraju svoju decu unutar ~etiri "Uznemiravanje" ka{ikarom Novinari ne}e jo{ jedno pomen-okupljanje zida. Novinari Srbije, zamoreni uzaludnim Tri nedelje posle atentata na Anastasijevi}a Na poku{aj ubistva Dejana Anastasijevi}a prvo su reagovale istragama i zastra{ivanjem svojih kolega, do javnosti je do{ao podatak da istraga nije kolege iz "Vremena" i oba novinarska udruènja. Solidarnost i od policije zahtevaju profesionalnu istragu, poverena Tre}em odeljenju beogradske poli- brigu prvi medju politi~arima javno je pokazao predsednik a od politi~ara da obezbede uslove ìvota i cije, specijalizovanom za re{avanje ubistava i Srbije Boris Tadi}, koji je istog dana posle podne i posetio rada koji }e novinarima pruìti bezbednost poku{aja ubistava, ve} Petom zaduènom za redakciju "Vremena". Ona se te subote 15. aprila pretvorila u i okvir za profesionalno obavljanje posla. rasvetljavanje poàra i diverzija. Nakon ovih svojevrsni novinarski krizni {tab. Ubrzo se oglasio i premijer Posebno tako va`nog kao {to je kontraverznih saznanja i pritiska javnosti, Vojislav Ko{tunica prili~no ubedljivim saop{tenjem. Sa posve izve{tavanje o ratnim zlo~inima i organi- posebno Nezavisnog udruènja novinara jasnim izuzetkom Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke par- zovanom kriminalu.

/jun/2007./godine/ 001 11 rez_01ljudska prava.qxp 28.5.2007 16:04 Page 12

Logika Srbije

Nade`da GA]E

Nedavno sam u Beogradu videla grafit "Tamo gde po~inje Srbija, prestaje logika" koji me stra{no podsetio na onaj iz Milo{evi}evog doba "Nemamo novine, imamo zidove". Tada su mladi, pametni, kreativni i hrabri ljudi koristili svaku mogu}nost da samo jednom i to kao obaveza koju Srbija mora ispuniti zajedno sa izraze svoje mi{ljenje i stav i da to svoje mi{ljenje i stav nametnu. Kao vrlo o~igled- morem drugih preduslova za pridruìvanje Evropi. na nastava, novine-zidovi bile su samo jedan od priru~nih medija zahvaljuju}i koji- Nije me, naravno, previ{e iznenadilo ni to {to je premijeru Kosovo ma je, ba{ na razme|u dva milenijuma, Srbija vra}ena na put prema Evropi. prioritet. Nije me iznenadilo ni to {to vlasnici i urednici medija Novi grafit, pun divne, ~iste ironije kao onaj stari, podsetio me je na vreme kada su, nemaju dovoljno vremena ni sluha da gaje publiku, niti to {to ~ast izuzecima, dràvni mediji bili ubita~no oru`je i efikasno oru|e vlasti, rezervi- Savet RRA ne prime}uje kakvo se |ubre prodaje na nacionalnim sani samo za jedno mi{ljenje i jedan stav, za na~in ìvota koji nije ra~unao na frekvencijama. Ako bih htela da budem cini~na, rekla bih prosto da budu}nost. je Srbija zemlja starih ljudi, zemlja okrenuta pro{losti a ne KIKINDSKE

Zaintrigirana tvrdnjom da su Srbija i logika ponovo nespojivi, sela sam i pregledala budu}nosti, zemlja bez vizije budu}nosti. Zemlja bez budu}nosti. programe televizija s nacionalnom frekvencijom i ustanovila poraàvaju}u istinu - ni I mnogi bi rekli da sam u pravu: dovoljno je okrenuti se oko sebe takozvani javni servis, ni ostale televizije nemaju specijalizovane emisije koje se ili uzeti daljinski upravlja~ u ruke i shvatiti da su "pametne" emisi- obra}aju mladima ljudima. Oni su tretirani isklju~ivo kao konzumenti sumnjivih je i udarni termini rezervisani za sede glave. One mlade doìvl- proizvoda masovne kulture, modnih i muzi~kih obrazaca koje je nametnula javaju kao neku vrstu prolazne zaraze na koju je bolje ne obazirati ruì~asta industrija ki~a. Ili kao eksces. se, izuzev kada preraste u epidemiju. Onda se, dabome, uvodi Tragaju}i za ne~im {to }e me uveriti da gre{im, nisam uspela da na|em podatak o karantin. tome {ta, bar kada je re~ o sadràjima programa televizija s nacionalnom frekvenci- Uprkos tome, ja ne mislim da je Srbija zemlja bez budu}nosti: jom, kaè Republi~ka radio-difuzna agencija. To je ona dràvna institucija vrlo volj- uverena sam da je to zemlja budu}nosti i sigurna da }e mladi, na da upravlja ne samo elektronskim medijima i etrom ve} i na{im ìvotima. pamenti, kreativni i hrabri ljudi opet znati {ta treba ~initi, da }e Nekako u to vreme je i novi-stari premijer Vojislav Ko{tunica posle zamornih pre- ista ona snaga i pamet, koje su zidove pretvorile u novine, umeti govora sa pro{lo{}u uspeo da sastavi kabinet. U njegovom ekspozeu mladi su dobili da pretvore male ekrane u velike {kole koje }e spojiti Srbiju i mnogo prostora - kao brojna nezaposlena armija. Sloboda medija je pomenuta logiku.

12 001 /jun/2007./godine/ rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:01 Page 13

NA[A TEMA: Jelka JOVANOVI]

- Mladi su na{e najve}e blago - govorio je nekada{nji neprikosnoveni vladar SFRJ Josip Broz Tito koji je u to ime "svojoj omladini" poklonio, za svoj ro|endan, ~itav jedan praznik - Dan mladosti. Na temelju floskule o blagu nastali su brojni aforizmi, a dve decenije nakon Brozove smrti mladi su postali i bukvalno blago trgovaca belim robljem i opijatima. Mnogi su ostali na strati{tima na kojima je razbi- jana Brozova najve}a tvorevima SFRJ. Na prostoru nekada{nje otad`bine "bratstva i jedinstva" iznikle su nove tvorevine. Donekle s izuzetkom Slovenije kojoj je ekonomija uvek bila me|u prioritetima, nove balkanske dràvice nisu nasledile od Broza ~ak ni pompeznost i deklara- tivnost. Njima su mladi bili topovsko meso tokom ratova, a u miru nacionalna vojska koja zaposeda berzu rada, kafi}e i razne klanove zla. Po sli~nom receptu, niko se posebno ne bavi problemima mladih, a i kada neko poput Srbije ovih dana napravi posebno ministarstvo u~ini to, blago re~eno, trapavo. Tako, prva ministarka za omladinu i sport Sneàna Marko- vi}-Samardì} ni deset dana po izboru Vlade nema stolicu i telefon. Misli se valjda da }e sportisti, po obi~aju, sami da se sna|u, a mladima pomo}i nema. Reporteri Reza svedo~e o tome da su na brdovitom Balkanu danas iskustvo i starost sinonimi o{tro suprotstavljeni znanju i mladosti. âk i na Kosovu gde je polovina stanovnika mla|a od 25 godina.

KO BRINE O MLADIMA U ZEMLJAMA NASTALIM NA PODRU^JU SFRJ? Blago na rasprodaji

/jun/2007./godine/ 001 13 rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:02 Page 14

SRBIJA: Mladi kao problem, a ne k

Vesna ANDRI] MLADI I POSLE TRIDESETE

Srbija je jedna od malobrojnih u Evropi i jedina Istraìvanja iz 2002. godine pokazuju da u na{oj zemlji ima 1.447.910 mladih osoba, od ~ega zemlja u regionu u kojoj ne postoji nacionalna 1.045.896 u centralnoj Srbiji i 402.014 u Vojvodini, a njihov udeo u ukupnom stanovni{tvu omladinska politika, a do pre nekoliko dana nije Republike Srbije bez Kosova i Metohije je 19 procenata. postojalo ni dràvno telo zaduèno za mlade. To Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine u Srbiji ima 1.672.421 mladih uzrasta do 19 godi- zna~i da dràva mlade posmatra kao problem, a na, a 1.979.451 su osobe od 20 do 39 godina starosti. ne kao resurs, potencijal i ulaganje u budu}nost. Podaci republi~kog Zavoda za statistiku pokazuju da je 2005. u pred{kolske ustanove u Srbiji Jedino telo za mlade dosad je bio Sekretarijat za bilo sme{teno 167.441 dete. Osnovnu {kolu je poha|alo 641.612, a srednju 101.477 u~enika. omladinu i sport na nivou AP Vojvodine. On je Iste godine na vi{e {kole i fakultete je upisano 229.355 bruco{a, a na postdiplomskim studija- 2005. godine doneo Akcioni plan politike za ma je bio 6.331 student. mlade u Vojvodini, a Odbor za sport i omladinu Koalicija mladih Srbije nema ta~an podatak o broju mladih u na{oj zemlji. U Evropi se Skup{tine Srbije nikada se ovim pitanjem nije uglavnom misli na uzrast izme|u 15. i 24. godine, a u Republici Srbiji do 26. godine. Generalno, bavio. to je ìvotno razdoblje pomereno do tridesete godine usled sve duèg trajanja obrazovanja i oteànog zapo{ljavanja, {to odlaè osamostaljivanje i dru{tvenu nezavisnost. êkaju}i strategiju formiranja kancelarije za mlade, ali je i ova inici- Srbije ve} nekoliko godina sprovodi kampanju na U skladu s novim Zakonom o ministarstvima osno- jativa propala. nacionalnom nivou u cilju osnivanja tela za mlade vano je Ministarstvo za sport i omladinu, {to, pri Vladi Republike Srbije i dono{enja dokumenta prema mi{ljenju omladinskih organizacija, pred- Nacionalna koalicija koji odre|uje odnos dràve prema mladima, stavlja zna~ajan pomak, ali ne i garanciju da }e Kako napominje Tanja Nikoli} - Petrovi}, predse- strategiju i dugoro~ne ciljeve omladinske politike na{a zemlja kona~no dobiti nacionalnu politiku i davaju}a u Koaliciji mladih Srbije, kampanju u na{oj zemlji - isti~e Nikoli}-Petrovi}. strategiju za mlade. javnog zagovaranja za pitanja i pobolj{anje Nakon januarskih parlamentarnih izbora ~lanovi - Do sada su razli~iti vidovi poloàja mladih u poloàja mladih pokrenule su omladinske organi- Saveza studenata Beograda uputili su pismo svim dru{tvu i njihova uloga u javnom ìvotu na{e zacije Srbije, formiraju}i nacionalnu koaliciju koja narodnim poslanicima u kome su ih pozvali da se zemlje bili parcijalno ure|ivani propisima i nor- je podràla i pomogla osnivanje i rad vi{e od 15 aktivno zaloè za osnivanje posebnog tela Vlade mama ra{trkanim po raznim resorima dràvne lokalnih koalicija mladih. koje bi se staralo o unapre|enju poloàja mladih uprave, s tim da nijedan resor nije bio "mati~an" u dru{tvu i ukazali na neophodnost izrade sistem- za bavljenje pitanjem mladih. Na primer, oblasti Iako bi izradi akcionog plana skih mera u vidu nacionalne strategije omladinske kao {to su poloàj mladih u sistemu {kolstva, omladinske politike trebalo da politike. zatim na~in ostvarivanja njihovog prava na rad i prethodi istraìvanje o poloàju Predstavnici omladinskih nevladinih organizacija, socijalnu za{titu, zdravlje mladih, aktivizam i mladih u zemlji, brojna ranija studentskih organizacija i podmladaka politi~kih u~e{}e u kulturnom ìvotu bile su tretirane kao stranaka formirali su u aprilu radnu grupu za zasebne celine. Pri tom je bila zanemarena njiho- istraìvanja ve} pokazuju da su pripremu nacionalne strategije za mlade. Ona je va duboka me|uzavisnost i, pre svega, njihov najve}i problemi vezani za neza- nakon nekoliko sastanaka zamrzla svoje aktivnosti zajedni~ki izvor - mladi, njihove potrebe i poten- poslenost, alkoholizam, narkoma- jer je u me|uvremenu nova Vlada Republike cijali - obja{njava Sre}ko [ekelji}, ~lan Saveza niju, kriminal i delikvenciju, za Srbije donela odluku da bude osnovano posebno studenata Beograda. nedostatak kulturnih de{avanja, Ministarstvo za sport i omladinu. Sagovornik Reza ukazuje da je poslednjih godina nemogu}nost dodatnog obrazovanja, Sre}ko [ekelji} ocenjuje da je ova odluka poziti- postojalo nekoliko poku{aja osnivanja odgovara- van pomak i da predstavlja i vi{e od onoga {to su ju}eg republi~kog tela zaduènog za omladinu. U neadekvatne mogu}nosti za zabavu, traìle omladinske organizacije jer je zajedni~ki novembru 2003. godine Ministarstvo prosvete i kao i siroma{nu ponudu sportskih i predlog radne grupe bio da se osnuje kancelarija sporta je zapo~elo formiranje jednog takvog rekreativnih sadràja. za mlade kao telo republi~ke Vlade. nacionalnog tela, ali nakon pada vlade Zorana On ukazuje da bi u okviru novog Ministarstva tre- @ivkovi}a ova inicijativa nije nastavljena. - U op{tinama gde delaju lokalne koalicije ost- balo osnovati i agenciju za mlade koja bi bila ^lanovi podmlatka Demokratske stranke su 2004. vareni su zna~ajni rezultati, inicirana su stru~no, a ne politi~ko telo i na ~ijem ~elu ne bi godine obavili mini istraìvanje i sastavili nakon istraìvanja o potrebama i problemima mladih, trebalo da bude politi~ka li~nost. [ekelji} isti~e da toga nacrt strategije i predlog formiranja agencije formirana su tela za mlade kao {to su op{tinski bi agencija trebala nepristrasno raspolagati novcem za mlade. Decembra 2005. predstavnici 177 poverenici, skup{tinski saveti za omladinu, kance- iz fondova Saveta Evrope i Evropske unije i da }e omladinskih organizacija Srbije uputili su zahtev larije. U op{tinskim budètima predvi|ena su njen rad biti transparentniji ukoliko direktor ne Ministarstvu za nauku i ìvotnu sredinu za formi- odre|ena sredstva i pokrenuti su procesi bude iz redova vladaju}ih politi~kih stranaka. ranje uprave, a 2006. godine zapo~eo je postupak dono{enja lokalnih strategija. Koalicija mladih Iako se u javnosti ~esto pominjalo da je formira-

14 001 /jun/2007./godine/ rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:04 Page 15 kao resurs STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

nje nekoliko novih ministarstava zapravo rezultat Realno lo{ poloàj trebalo da prethodi istraìvanje o poloàju mladih politi~kih nagodbi i namere da se zadovolje ambi- Formiranje posebnog tela za mlade i dono{enje u zemlji, brojna ranija istraìvanja ve} pokazuju cije pojedinih politi~ara da ostanu ministri, na{ strategije je prvi korak u skladu sa me|unarodnim da su najve}i problemi vezani za nezaposlenost, sagovornik kaè da èli da bude optimista i veruje obavezama na{e zemlje na putu ka evropskim alkoholizam, narkomaniju, kriminal i delikvenciju, da je dràva kona~no preuzela odgovornost za integracijama. To se pre svega odnosi na proces za nedostatak kulturnih de{avanja, nemogu}nost mlade. stabilizacije i pridruìvanja Evropskoj uniji, kao i dodatnog obrazovanja, neadekvatne mogu}nosti Da li }e i u kom roku biti doneta nacionalna na obaveze koje proisti~u iz ~lanstva u Savetu za zabavu, kao i siroma{nu ponudu sportskih i strategija i akcioni plan za mlade, jo{ nije pozna- Evrope jer ove organizacije veliku pa`nju pokla- rekreativnih sadràja. to. Ako je suditi po raspoloènju ljudi iz podm- njaju problemima omladine. Drugi vaàn razlog je - Strategija za mlade se bavi ekonomskom, soci- ladaka parlamentarnih politi~kih stranaka, Srbija izuzetno lo{ poloàj mladih u Srbiji. jalnom i kulturnom situacijom, pristupom infor- nije daleko od realizacije ove ideje. Iako bi izradi akcionog plana omladinske politike macijama i savetima, stru~nom obukom, zapo{ljavanjem, stambenim pitanjima, zdravljem, kultu- SNE@ANA MARKOVI]-SAMARD@I] rom, participacijom, mobilno{}u i slobodnim aktivnostima. Definisati problem zna~i utvrditi Ministarstvo za omladinu i sport je pun naziv ministarstva kojim njegovu genezu i mogu}e na~ine re{avanja, ali od formiranja nove Vlade upravlja Sneàna Markovi}-Samardì}. akcioni plan strategije za mlade mora da sadrì i Javnost u Srbiji uglavnom zanemaruje deo koji se odnosi na omla- vremenski okvir za implementaciju re{enja, kao i dinu i komentari{e kvalifikovanost nove ministarke za upravljanje na~in evaluacije postignutih rezultata. Za ovaj resorom sporta. Neki joj zameraju {to nije biv{a sportistkinja, a poduhvat dràva mora da izdvoji dovoljno finansi- neki to {to je do sada radila u Ministarstvu odbrane i spoljnih jskih sredstava. Sistematskim odgovorom na {irok poslova iako je diplomirala jugoslovensku i svetsku knjièvnost spektar potreba omogu}ujemo pozitivan uticaj na beogradskom Filolo{kom fakultetu. Ipak, organizacije koje se mladih na otklanjanje nedostataka kojima na{e bave mladima veruju da nova ministarka ne}e zanemariti deo dru{tvo obiluje. Vezujemo mlade za Srbiju i daje- posla posve}en omladini (poznato da je u Srbiji ona znatno neza- mo im podsticaj da svoj ìvot i karijeru nastave u nimljivija od sportista). Me|utim, omladina naj~e{}e kritikuje rad njoj, ali time istovremeno ulazimo i u klub Vlade, dok uspesi sportista u svetu ~esto predstavljaju sredstvo naprednih evropskih zemalja i otvaramo vrata za kojim se "zamazuju" o~i nezadovoljnom narodu i skre}e pa`nja sa MILOJKOVI] STANISLAV pristup zna~ajnim me|unarodnim fondovima - svakodnevnih problema. zaklju~uje [ekelji}. Sneàna Markovi}-Samardì} ima 41 godinu, udata je i majka je dvoje dece. Te~no govori i pi{e engleski i norve{ki jezik, pasivno poznaje ruski. Zavr{ila je i Baletsku {kolu "Luj Davi~o".

/jun/2007./godine/ 001 15 rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:05 Page 16

Zemlja mladih bez perspektive

Arta AVDIU POTREBNA SARADNJA VLADE, NVO-A I PRIVREDNIKA

Kafi}i glavnog grada Kosova puni su omladine Jedino {to Vlada Kosova nudi je Mesec omladine, kaè sociolog Ljinda Gusia (Linda Gusia). tokom celog dana. Manjak agilnosti i aktivnosti, - Mladi na Kosovu su veoma sposobni, ali su marginalizovani. Oni znaju po tri-~etiri jezika, ve- ekonomska kriza i nedostatak alternative ovakvom {ti su s kompjuterima, ali Vlada im ne daje mogu}nost da iskoriste znanje. Vlast je nau~ena da ìvotu doprineli su uve}anju dobiti vlasnika u komunisti~kom stilu daje prednosti starima - rezignirano konstatuje sagovornica "Reza". pri{tinskih kafi}a. Svaki nezaposleni mladi} ovde Mladima treba dati prostor. ìvi po {ablonu - izlazak na kafu ili u boljem - Poloàj mladih je kompleksno pitanje i potrebno je da se uklju~i {to vi{e zainteresovanih slu~aju odlazak u Internet kafe. strana. To zna~i da nije dovoljno samo jedno ministarstvo, ve} koordinirana akcija Vlade, U nekoliko kilometara udaljenom selu Tene{doll nevladinog sektora, pa i poslovnih udruènja. Svi treba da budemo odgovorni - jasna je Ljinda dvadesetdvogodi{nji Ljavdim (Lavdim) obra|uje Gusia. oku}nicu svojih roditelja. Zavr{io je srednju {kolu i pravu je. bolje; mladi u Pri{tini su uvereni da su izgubljeni nema posla. Kaè za "REZ" da mladi u ovom selu Mnogi beè iz ruralnih sredina, ostavljaju}i zemlju u vremenu i prostoru. Ta apatija, kako pokazuju nemaju ~ime da se bave. - Tragaju}i za boljim i sve {to im pripada. Traè posao u gradu, ali i istraìvanja, doprinosi padu poverenja mladih u ìvotom mnogi su oti{li u grad - kaè Ljavdim. I u tamo retko na|u sre}u. Ni urbanoj omladini nije kosovske institucije.

U potrazi za boljim ìvotom Samoopredeljenje: Artan Baljaj (Artan Balaj), slikar, priprema se da Pokret biv{eg studentskog organizuje izlo`bu u Rumuniji. I on je nezaposlen. Verovatno}a da }e na}i posao za njega je skoro lidera Aljbina Kurtija jednaka nuli. Da bi nabavio novac za izlo`bu, radi kao konobar u jednom restoranu u Pri{tini. Ipak, jo{ se nada... Ne o~ekuje mnogo od Vlade i drugih institucija Kosova. - Ako ne poznaje{ nekoga, te{ko da }e{ sti}i negde - kaè. Arbre{i Hoti (Arbresi Hoti) (23) iz Mitrovice Pri{tina "nije obezbedila ni {kolovanje ni posao". Ova studentkinja ekonomije privremeno radi u odeljenju prodaje pri "Duo Netu" a posao su joj na{li roditelji. Kosovo nema strategiju kori{}enja ljudskih resur- sa, dok obrazovani mladi ljudi nemaju kud van granica. I to se, kao i sve drugo, obja{njava nere{enim statusom Kosova. To je zvani~an stav Vlade. Takvo obrazloènje, me|utim, nije pra}eno i obja{njenjem da kona~no odre|ivanje statusa ne}e automatski re{iti socijalnu krizu. Naprotiv. - Status Kosova otvori}e nove prespektive - kaè premijer Agim êku (Agim Çeku). Prema podacima Ministarstva za rad i socijalno

OLIVERA STOJANOVI] blagostanje, od 325 hiljada nezaposlenih 40 posto su mladi. Prema re~ima Freuda Mouringa iz UNDP, MEHANIZMI ZA POBOLJ[ANJE STANJA pasivnost mladih nije rezultat nedefinisanja sta- Alban Krasni}i defini{e mehanizme za pobolj{anje sada{njeg stanja: tusa nego njihovog na~ina ìvota. - Mi kao - osnivanje ministarstva za omladinu, Me|unarodna zajednica moramo vi{e da radimo - dono{enje zakona o u~estvovanju omladine u zna~ajnim procesima odlu~ivanja, na ovom problemu jer ga samo re{avnje statusa - dono{enje kosovskog sveobuhvatnog plana za razvoj omladine, ne otklanja - kaè on. - usvajanje plana za slobodnije kretanje omladine u zemljama regiona i EU i Ekspert ekonomije Besim Be}aj (Besim Beqaj) - utvr|ivanje adekvatne politike za obrazovanje u skladu sa potrebama trì{ta danas i tvrdi da trì{te Kosova nije ostavilo mnogo prosto- ubudu}e. ra mladim ljudima pa mnogi rade poslove znatno

16 001 /jun/2007./godine/ rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:06 Page 17

KOSOVO: BIH: Zemlja bez adrese za mlade

ispod svoje kvalifikacije. Naravno da to demor- Denis D@IDI] budu}nosti. Me|utim, ni sada{nji obrazovni sis- ali{e i mnogi mladi èle da napuste Kosovo. tem ne ostavlja im dovoljan prostor za kvalitetnu Prema UNDP izve{taju, polovina mladih bi emigri- Glas mladih ljudi u Bosni i Hercegovini ne ~uje se edukaciju. Trenutno se u svim obrazovnim insti- lala, bez obzira na etni~ku pripadnost, samo da dovoljno, a u ve}ini slu~ajeva nikako - op{ta je tucijama u BiH radi prema tri razli~ita plana i pro- dobije mogu}nosti da radi ne{to korisno u ìvotu. ocjena udruènja i asocijacija koja okupljaju mlade. grama, a krovni zakon o visokom obrazovanju jo{ Dobra ekonomska situacija i bolji ìvot su glavni Iako se javnost u Bosni i Hercegovini svakodnevno nije donesen. pokreta~i. suo~ava sa problemima izazvanim sve ve}im Mnoge obrazovne institucije nemaju ni minimum Kre{nik Suljejmani (Kreshnik Sylejmani) se {kolo- nezadovoljstvom mladih, vlasti zanemaruju nji- mogu}nosti za "modernu" nastavu i ona se danas, vao u inostranstvu pa se vratio na Kosovo. Radi hove potrebe i ne shvataju teìnu problema. kao i prije par desetina godina odvija isto. âk ni kao koordinator Foruma omladine pri Savez novog Izostanak reakcije i podr{ke vlasti od omladine u {okantni podatak USAID-ovog istraìvanja, prema Kosova (Aleanca Kosova e Re), ali neprestano na BiH pravi apati~ni sloj dru{tva. kojem ~ak 52 posto mladih u BiH uop{te ne koristi Internetu traga za boljim poslom. Ne na Kosovu, U jednoj od najve}ih i najpopularnijih nevladinih internet, nije pro{ao zapaèno. ho}e u drugu zemlju. I on je svestan da kvalifiko- organizacija mladih u BiH - "Dosta", rekli su nam Da je stanje doseglo alarmantne razmjere, svje- vani stru~njaci nemaju mnogo prostora i da najve}i problem predstavlja to {to vlast zaista do~i i UNDP-jev izvje{taj o poloàju mladih u BiH: mogu}nosti za usavr{avanje na Kosovu. ne shvata probleme ozbiljno. Posebno frustrira {to 2000. godine je ~ak 62 posto mladih izrazilo èlju Ima i drugih koji veruju da stanje moè da se se na nove pozicije, koje se formiraju za mlade, da napusti zemlju, a 2003. godine je to nev- pobolj{a i pre definsanja statusa. Prema Mimozi postavljaju neadekvatni ljudi, rekli su za Rez. jerovatnih 77 posto! Ku{ari iz Ameri~ke trgovinske komore, izmena Prema njihovom mi{ljenju, problem predstavlja i Koliko se zapravo svaka vlast u BiH brinula o fiskalne politike bi rezultirala nagla{enim rastom to {to su mladi me|usobno neorganizovani. - Ima mladima, svjedo~i i podatak da je ~ak 45 posto zaposlenosti. - Fiskalna politka se moè menjati i mnogo mladih koji sve {to mi radimo vide kao mladih u BiH nezaposleno, a stopa nezaposlenosti pre definisanja status - zaklju~uje ona. dobar {tos, a ne ne{to od najve}e va`nosti. mladih osoba je 2,5 puta ve}a od stope neza- âk i pobune, koje su izuzetno rijetke, preko no}i poslenosti ukupne populacije. Tako|e, samo 20 Polovina gra|ana mla|a od 25 godina budu zaboravljene. Najo~itiji primjer demon- posto op{tina ima posebne slu`benike za pitanja Prema podacima Odeljenja za omladinu pri Vladi stracije nezadovoljstva mladih jeste pro{logodi{nja mladih. Kosova, polovina gra|ana je mla|a od 25 godina. nazvana "[arena revolucija". Tada je, da podsjeti- Tra~ak nade ulio je prije pet godina sastanak 12 Osobe uzrasta izmedju 15. i 21. godine ìvota mo, pet predstavnika omladinske organizacije Tuto predstavnika omladinskih organizacija sa ~lanovi- ~ine 21 odsto stanovni{tva. kompleto iz Kaknja sprejevima ofarbalo zgradu ma Predsjedni{tva BiH. Oni su predloìli da se Ministarstvo kulture, sporta i omladine lane je Predsjedni{tva BiH u centru Sarajeva. uputi inicijativa Vladi da se formira Ured za sa~inilo dva dokumeneta: Kosovski akcioni plan za Uhap{eni Mladen Tomi} iz Kaknja, predsjednik mlade. Ta inicijativa do danas nikada nije ozbiljno omladinu 2007-2010. i Akcioni plan zaposlenja organizacije "Tuto kompleto", rekao je da su on i razmatrana. Stoga pripadnici mla|eg nara{taja omladine 2007-2010. njegovi prijatelji iskazali nezadovoljstvo radom BiH zovu jedinom zemljom u Evropi bez adrese za Ovi dokumenti su, navodi se, napisani kao odgo- Predsjedni{tva BiH i vlasti na svim nivoima. mlade i zvani~nog tijela koje bi se bavilo njihovim vor Vlade na potrebe mladih, ali vrlo malo zahte- Naàlost, u tom nastojanju, oni ostali su usam- problemima. va ispunjavaju. ljeni. Tomi}u i ~lanovima organizacije "Tuto kom- Stoga ni danas mladi ljudi nemaju svoje pred- Aljban Krasni}i (Alban Krasniqi) iz Omladinske pleto" prijeti zatvorska ili nov~ana kazna, a reak- stavnike u vlasti. Poraàva i podatak da je svega mreè Kosova (OMK) prime}uje: - Institucionalna cija vlasti i u ovom slu~aju je izostala. 22 posto mla|ih od 30 godina iza{lo na pro{logo- briga za omladinu je vrlo mala. Ona se neretko di{nje op{te izbore. Njihovo obja{njenje je bilo: upotrebljava kao instrument kontrole i ometanja Tri obrazovna programa "za{to iza}i kada nemam za koga glasati". pozitivnih procesa u okviru stvarne brige o omla- Mladi su u posljednje vrijeme identifikovali obra- Veliki broj mladih u BiH èli samo jedno - napu- dini. zovanje kao dobru investiciju za promjenu stiti sada{nju mati~nu dràvu koju ne vide Nevladine organizacije veoma se trude da pomognu. Na Kosovu ima vi{e od 150 okupljenih PROZAK NACIJA oko problema omladine, a regostrovano je i 35 Upravo su apatija i nezaposlenost razlog razjedinjenja mladog nara{taja u BiH i njihove omladinskih centara. Me|utim, zbog povla~enja nesaradnje. Bez zaposlenja i izvjesne budu}nosti ìvi vi{e od milion njih. donatora, rad ovog dela nevladinog sektora je U me|uvremenu se otvaraju i gomilaju drugi problemi i mladi se spominju sve vi{e kao broje- ugroèn. vi u crnim statistikama. Samo u glavnom gradu BiH ima vi{e od deset hiljada registrovanih - Na{e dru{tvo o~ekuje od omladine da bude ovisnika o heroinu, redovi pred ambasadama zapadnih zemalja su beskona~no dugi, a mladi obrazovana, autonomna, odgovorna, aktivna, da sve ~e{}e konzumiraju antidepresive i izv{avaju samoubistva. iznedri dobre budu}e vo|e. Ali, pitanje je {ta Osim {to je u BiH zavladala "bijela kuga" i drasti~ni pad nataliteta, omladici postavljaju pita- dru{tvo ~ine da ona zaista bude takva - kaè nje na koje jo{ nisu dobili odgovor: Ho}e li iko u~initi potez kojim nova generacija u BiH ne}e Krasni}i. opravdati naziv "prozak nacija"?

/jun/2007./godine/ 001 17 rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:07 Page 18 STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV perspektivnom. No, to spre~ava izuzetno rigorozan Da je stanje doseglo alarmantne razmjere, svjedo~i i UNDP-jev izvje{taj o vizni reìm. Stoga su i pri~e o viznim olak{icama poloàju mladih u BiH prema kojem je 2000. godine ~ak 62 posto mladih me|u mladom populacijom postale predmet izrazilo èlju da napusti zemlju, a 2003. godine to je uradilo nevjerovatnih crnog humora. Iako su vlasti nemarne u odnosu prema omladini, 77 posto! mnogi projekti nevladinih organizacija ulivaju ga predaju po najmodernijim metodama nastave. poput ovoga". tra~ak nade. Kao dobar primjer saradnje jeste Koliko je zapravo nevladina organizacija Civitas - Danas se doga|a istinska promjena u u~ionica- program gra|anskog obrazovanja. Prenesen iz prerasla u ozbiljan faktor okupljanja mladih, svje- ma BiH. Mladi se razvijaju u gra|ane, a mo} SAD prije 11 godina u potpunosti je zaìvio. Mladi do~i i nedavna trodnevna regionalna konferencija gra|ana je najve}a u demokratijama svijeta. ~lanovi Civitasa su organizovano i timski uspjeli o gra|anskom obrazovanju odràna u Sarajevu. Samo se nadam da }e ove mlade vo|e nastaviti da uti~u na vlasti da promjene neke zakone, ali i Konferenciji su prisustvovali vi{e od 300 u~enika i sa radom i uspjeti da pobolj{aju zajednicu u kojoj razbiju barijere i predrasude o svojim vr{njacima 100 nastavnika iz BiH, predstavnici nevladinih ìve - izjavio je Daglas Meklheni. iz drugih krajeva BiH. organizacija iz deset dràva regije, predsjedava- Mladi, u~esnici konferencije, ocijenili su da je - Civitas BiH je jedini edukativni program koji se ju}i parlamenta BiH Beriz Belki}, direktor Agencije Civitas iznimno uspje{an projekat i da se moè provodi u svim dijelovima zemlje, u osnovnim i za evropske integracije Osman Top~agi} i koristiti kao primjer dobrog rada i brige za omlad- srednjim {kolama i fakultetima. Na{ cilj je obrazo- ambasador SAD u BiH Daglas Meklheni (Douglas inu. Cilj projekta je formiranje stavova o vanje o demokratiji i ljudskim pravima - izjavio je McElhaney). pona{anju u duhu demokratije i ljudskih prava za "Rez" program manadèr Civitasa BiH, Rizah Predsjedavaju}i parlamenta BiH Beriz Belki} je gdje se svaka osoba, bez obzira na nacionalni Smailbegovi}. Civitas je uspio da u sve osnovne i priznao da su mladi dovedeni u teàk poloàj i identitet i starosnu dob, tretira sa po{tovanjem. srednje {kole uvede kao obavezan predmet izrazio zadovoljstvo {to "uprkos problemima sa - Civitas je dobra prilika za mlade, ne samo za demokratija i ljudska prava i obu~io nastavnike da kojima su suo~eni, ipak ima i svijetlih primjera one koji su na konferenciji nego za sve, da vide kako se kroz obrazovanje moè otvoriti nova VOLONTERI KAO NOVINA budu}nost - izjavio je dvadesetpetogodi{nji pro- Milan Vru~ini} iz Prijedora izjavio je za na{ list da je bogatstvo projekata nevladine organizaci- jekt koordinator Civitasa Nedàd Biberovi} i je Civitas zapravo volonterizam {to je novina na na{im prostorima. Vru~ini} tvrdi da je tokom dodao: svog volontiranja i rada u Civitasu nau~io "vi{e nego u cijelom dosada{njem ìvotu". - Trasiranje puta u budu}nost po~inje danas. Mi - Tek nakon {to sam se susreo sa Civitasom u srednjoj {koli, shvatio sam koja je vrijednost moèmo skupa graditi bolje sutra za na{u domov- demokratije. Shvatio sam koliko je opasan nacionalizam i nau~io posmatrati razli~itosti oko inu. Ovakvi programi, kojih naàlost nema mnogo sebe kao bogatstvo. Me|utim, najvrijednije je to {to sam nau~io koliko je opasna apatija - u BiH, daju u~enicima podsticaj da uti~u na pozi- rekao je Vru~ini}. tivne promjene u svojoj zajednici.

18 001 /jun/2007./godine/ rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:08 Page 19

HRVATSKA: Dr`ava postaje sve starija

Luka ALEBI] stupanj obrazovanosti mladih. Svega 65 posto tvrdi da je Hrvatska prevazil{la kriti~nu to~ku, i da mladih odlu~uje se za sustav srednjo{kolskog se za mlade otvaraju mogu}nosti u gospodarstvu. Vi{e od 80 posto mladih u Hrvatskoj èli oti}i u obrazovanja, a tek mizernih 33 posto odista i - Radi se o o~itoj predrasudi da se mladi te{ko inozemstvo. Iako problemati~an podatak, te{ko je zavr{i fakultet. zapo{ljavaju. Ako se èle dokazati, oni ulaù u u rezultatima uop}enih anketa razlu~iti Nepostojanje jasne nacionalne strategije razvoja i sebe i postaju konkurentni. Na nama je da mladala~ku èlju za najobi~nijom promjenom od nepoznavanje potreba trì{ta osnovni su razlozi dràvni sustav u~inimo otvorenijim, i mladima }e stvarnog nezadovoljstva. Ipak, ove brojke su slabog zapo{ljavanja mladih. biti sve bolje i bolje - smatra Pak{ec. zabrinjavaju}e. Po statistici portala MojPosao, najvi{e ponuda U Hrvatskoj ima oko 900.000 mla|ih od 30 godi- Ve}ina mladih ipak pronalazi posao dobivaju studenti Filozofskog fakulteta: ~ak 64 na, oni predstavljaju 20,25 posto ukupne popu- Sa gorenavedenim podacima u o~itoj kontadik- posto studenata dobilo je priliku za stalni posao. lacije. Statistike tvrde da je mladih iz godine u tornosti stoji informacija da ~ak 90 posto mladih Na drugom mjestu su studenti FER-a (52 posto), a godinu sve manje, dràva postaje sve starija, {to nalazi posao najkasije godinu dana nakon {to to~no polovica studenata Gra|evinskog fakulteta automatski zna~i da je manevarski prostor dru{tva zavr{i fakultet. U izvje{taju portala MojPosao imala je priliku zaposliti se za vrijeme studija. za napredak sve sku~eniji. (www.moj-posao.net), koji provodi redovna i iscrp- U portalu smatraju da ipak postoje zanimanja sa Prema anketnim istraìvanjima ono {to najvi{e na istraìvanja trì{ta rada u Hrvatskoj, tvrdi se da ne tako dobrom perspektivom. - Ve} je dulje o~it brine mlade je problem zapo{ljavanja. Stopa 26 posto studenata za vrijeme studija prona|e vi{ak pravnika, grafi~kih dizajnera i web dizajn- nezaposlenosti je 30 posto! To je dvostruko vi{e stalno zaposljenje, njih 21 posto zaposli se era, cijeli u~iteljski sektor te{ko }e na}i posao - od prosjeka u Europskoj uniji. Recimo, Irska je tu neposredno nakon diplome, a 13 posto ~eka samo tvrdi Pak{ec. stopu spustila ispod 10 posto. tri mjeseca do novog radnog mjesta. S druge strane, globalni podaci tjeraju na oprez. U direktnoj povezanosti sa zapo{ljavanjem je i Kristijan Pak{ec, izvr{ni direktor portala MojPosao, U nedavno objavljenom izvje{}u Me|unarodne

Antiizborna kampanja: Lutkarska predstava na Cvjetnom trgu u Zagrebu SR\AN SLAVKOVI]

/jun/2007./godine/ 001 19 rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:12 Page 20

organizacije rada (International Labour su danas gotovo ~etvrtina njegove ukupne popu- Organization - ILO) kaè se da se stopa neza- lacije. To je bio jedan od motiva dono{enja poslenosti mladih u posljednjih deset godina Gradskog programa djelovanja za mlade grada pove}ala za ~itavih 14,8 posto! Zagreba. Oko 300.000 mladih osoba ìvi ispod granice siro- Jedan od najva`nijih projekata tog dokumenta je ma{tva, odnosno preìvljava sa manje od dva osnivanje posebnog odjela za mlade pri Gradskom dolara dnevno. uredu za obrazovanje i {port. Istovremeno je nedostatak prostora za djelovanje Nevladine i vladine inicijative jedan od klju~nih problema s kojim se susre}u Mladi u Hrvatskoj organizirani su u oko 400 nevla- organizacije nezavisne kulture i mladih grada dinih udruga koji u svoje programe uvr{tavaju nji- Zagreba. Otvaranjem projekta Jedinstvo ili privre- hove probleme. Sredi{nji centar predstavlja Mreà meni ilegalni centar za kulturu i mlade, pred- mladih Hrvatske (MMH). To je nevladina, neprofit- stavnici osam nevladinih organizacija htjeli su na i nestrana~ka udruga osnovana u prosincu ukazati na ~injenicu da sada{nji anga`man 2002. godine. MMH kao nacionalna krovna orga- dràve na pitanju mladih Zagreba, jednostavno, nizacija okuplja 50 nevladinih udruga mladih i za nije dovoljan. Oni smatraju da je osnivanje Centra za nezavisnu kulturu i mlade osnovni korak u ispunjavanju Gradskog programa djelovanja za mlade. Me|utim, prostorna politika gradske uprave, unato~ ~injenici da grad poti~e razvoj urbane kulture i njezinih projekata, trajno ko~i i destabilizira njezin razvoj. Naime, od tridesetak klubova mladih u Hrvatskoj, samo zagreba~ki nemaju dugoro~no rije{eno pitanje prostora za svoje djelovanje, smatraju mladi okupljeni oko projekta Jedinstvo.

Crkva i politika Katoli~ka crkva u Hrvatskoj ima veliki utjecaj na mlade. Podatak da 90 posto djece u osnovnim {kolama poha|a sate vjeronauke doprinosi da ona ve} od ranih dana prihva}aju sustav vrijednosti Jadranka Kosor koje propagira crkva. Mnogi sociolozi smatraju da BETA je crkveni utjecaj prevelik. No, u crkvenim krugov- mlade koje su dobrovoljno pristupile Mreì. Pet ima tvrde da je njihov nauk marginaliziran te u udruga ~lanica djeluje na nacionalnoj razini, a 45 tome vide razlog sve ve}eg devijatnog pona{anja su lokalne udruge na podru~ju 14 ùpanija mladih. Postoje brojne udruge mladih koje su Hrvatske. usko povezane sa crkvom. Hrvatski katoli~ki zbor Javno zagovaranje interesa i potreba mladih nji- "Mi" radi na duhovnom osposobljavanju mladih za hov je glavni cilj. Tako|er, putem radionica i semi- rad u politici i dru{tvu. Franjeva~ka mlade` nara pomaù osposobljavanju mladih, te pruàju FRAMA, Pokret mladih katolika POMAK - samo su potporu lokalnim udrugama i inicijativama. Na neke od brojnih udruga mladih koji odràvaju njihovom site-u (www.mmh.hr) pored baze tribine, izdaju ~asopise te rade na sustavnom podataka svih udruga, svakodnevno publiciraju {irenju svojih vrijednosti i shva}anja. novosti vezane za mlade. Mladih u politi~kim strankama ima svega {est Na razini dràvne organiziranosti odnosno vla- posto. U istraìvanju udruge DIM o sudjelovanju dinih inicijativa, Ministarstvo obitelji, branitelja i mladih u procesima odlu~ivanja iznesen je me|ugeneracijske solidarnosti je na temeljnom podatak da ~ak 94 posto onih koji izlaze na izbore mjestu. To~nije, njegov podsektor Odsjek za imaju vi{e od 30 godina. Politi~ka apstinencija i mlade` zaduèn je za edukaciju stru~njaka koji nesudjelovanje u ìvotu politi~kih stranaka karak- rade s mladima, procjenjivanje, pra}enje, proved- terizira mlade u Hrvatskoj. Samo socijaldemo- bu te evaluiranje programa i projekata. Ministrica krati imaju statutom reguliranu zastupljenost je Jadranka Kosor. mladih. Postoje i dràvne inicijative na razini pojedinih gradova. One imaju za cilj identificirati najva`nije Podaci iz Dràvnog zavoda za statistiku, Mreà to~ke ìvota mladih i njihova dru{tvenog djelo- mladih Hrvatske, portal MojPosao, Forum mladih vanja. SDP-a, Hrvatski zavod za zapo{ljavanje, Glas koncila Mladi grada Zagreba u dobi od 15 do 29 godina (katoli~ke vjerske novine) rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:30 Page 21

MAR^ELO Ja i moj bunt smo dream-team

Da neko s ~etrnaest godina po~ne da se bavi muzikom, i nije tako neuobi~ajeno, kao ni to da u dvadesetoj objavi prvi solo album. Ali ako taj album postane najbrè prodavani 2003. godine u Srbiji a da pri tom ne pripada turbo-folku, to je podatak od zna~aja za ovda{nje, piraterijom i vladaju}im {undom nagrièno, skoro nepostoje}e muzi~ko trì{te. Posle niza manje ili vi{e uspe{nih poku{aja ovda{nje muzi~ke scene da svoj autenti~an doprinos da uveliko popularnom ànru hip-hopa, desilo se to sa albumom De facto u izdanju Bassivity Music-a, albumom nesvakida{nje i osobene autorske pojave, imenom - Mar~ela.

/jun/2007./godine/ 001 21 rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:32 Page 22

Ivana MATIJEVI] stavnik nikakvog pravca, situacija je odavno takva da svako prezimenom), i tamo su me uslikali a moè (i sme!) da predstavlja jedino sebe i samo za sebe da ispod slike u novinama pisalo je "i reperi Ro|en u januaru 1983. u Para}inu, Marko [eli} odgovara. U tom smislu, mojim 'pravcem' donekle hodi onaj ~itaju". Da ponovim: ja ne odgovaram svoj demo rad po~inje sa grupom Rhyme Animal ko razmi{lja sli~no kao ja - a re}i da je to svako ko slu{a da li nekakvi tu reperi ~itaju ili ne i sa kojom je nastupao {irom Srbije. Prvu solo neku vrstu muzike, bilo bi potpuno, potpuno neistinito. nisam nikakav egzemplar ni~ega i niko- numeru snima 2001. i tad otpo~inje saradnja sa Dakle, stvar stoji zapravo ovako: ja kao Marko [eli}, alias ga, pod a, a pod b, kakva je to kvazisup- Oneya-om, vode}im srpskim hip-hop producen- Mar~elo, pri ~istoj svesti i zdravoj pameti izjavljujem da su tilna sprdnja koja bi, povrh svega, treba- tom. Sledi album Bassivity Mixtape na kome su se na{ jezik i na{ folklor moj ponos. A to, da iza te izjave stoji lo da nasmeje nekog nadobudnog maj- na{le dve Mar~elove pesme, a zatim i prvi solo cela neka generacija - bilo bi sjajno, ali nema nikakve veze muna? Ba{ sam rad znati {ta i koliko album De Facto oko koga se okupila velika ekipa s istinom. [ta je istina? Istina je, samo primera radi, da taj magarac od novinara ~ita i, {tono srpskih, ali i balkanskih hiphopera: [kabo, Shorty, danas upotrebu }irilice zagovaraju ljudi koji ne znaju ni sva kaù, za ~ije babe zdravlje sluì njegova Big Boss, X3M, V.I.P., Edo Maajka, Elemental…. Prvi pisana }irili~na slova da napi{u, pa bez ikakvog realnog vrcava po{alica. Kraj digresije. Odgovor put je do{lo do saradnje novije generacije razloga svojim parolama gu{e, recimo, mene koji znam oba na pitanje je slede}i: upisao sam to {to muzi~ara sa ex-YU prostora posle rata. "Tek posle pisma i shodno tome pi{em kad mi se kako }efne. S sam upisao zato {to sam jo{ od detinjst- ovog albuma moè se re}i da je hip-hop zaista obzirom na to celu tu halabuku mogu da razumem samo va iskreno i vatreno zainteresovan za postao srpska muzika", bile su re~i kritike. kao imbeciliju nekih dokonih ljudi koji na taj na~in re{avaju ~itanje, pa se u nekom trenutku rodila i "Mar~elo srpsku sliku ~ini lepom dok govori koliko neko svoje dublje nezadovoljstvo. Treba ih pitati, na primer, èlja za pisanjem, za bavljenjem re~ima je ru`na". "U albumu 'De facto' ni{ta nije da li su kao klinci posmatrali mamu kroz klju~aonicu kupati- u svakom obliku, ukratko re~eno - i iz te pre}utano, nijedna istina nije `rtvovana trì{nom la ili ne{to sli~no, frojdovsko. Mo`da bi se iskopalo sva{ta. jedne èlje i te`nje eto me i u hip-hopu, ili bilo kom oportumizmu, ni{ta nije onako kako bi Eto, i pesma Senke bazira se na takvim i srodnim pojavama: i na faxu, i u novinarstvu, i u kolum- dru{tveni manipulatori èleli da bude." dok mi izvojujemo motkom sve bitke koje smo sebi zacrtali nisanju, i u prozi i u ~emu god. Mar~elov drugi studijski album Puzzle Shock kao nu`ne, totalno }e nam umreti ono {to jeste na{e blago Polemike oko hip-hopa u doma}oj muzi- objavljen je 2005. u izdanju Multimedia Records- i na {ta valja biti ponosan. Umesto da budemo jedno malo ci svojevremeno su se vodile oko toga a. Pored najrazli~itijih i, kako ime albuma kaè, gnezdo kulture s tradicijom, mi se ve~ito kunemo upravo u da on nije svojstven strukturi srpskog {okantnih tema zastupljeni su i razli~iti muzi~ki motku. jezika. Onda je Rambo Amadeus pravci upakovani u hip-hop aran`man. Producent napravio, zapravo, otpevao epsku pesmu je ovog puta Dragoljub Markovi}, nekada{anji ~lan Nezaobilazna socijalna tematika hip-hop ànra postoji, nar- "Smrt popa Mila Jovovi}a" i neki su bendova Ni{ta ali logopedi i Block Out, sa avno, i kod drugih doma}ih predstavnika ovog pravca, ali ni rekli:- eto recepta-deseterac, pa jo{ i pseudonimom Dr Dra. Na albumu je opet puno iz daleka tako poetski upe~atljiva kao kod tebe. [ta misli{, poetika vesterna. To ide u prilog ~injeni- gostiju: Sky Wikluh i Timjah (Bad Copy), [kabo, X- zbog ~ega stihovi ve}ine drugih zvu~e nemu{to, grcavo- tu ci da je hip-hop i muzika jer je bitan centar, Marko Milivojevi} (E play), Ana \oki} su neke krupne re~i, àrgon, poneka psovka i, to je sve? ritam. (Orthodox Celts), Miljana @uni}, mla|e snage - Ministar Lingvista i Flip Flop, kao i diva hrvatske - Ne mislim apsolutno ni{ta o tome. Svako odgovara za Neke od tvojih pesama ~ak su i pevljive. scene Remi (Elemental). svoje. Kako si ti razre{io ovaj problem srpskog Mar~elo pored svojih pesama pi{e i prozu, student jezika? je srpskog jezika i knjièvnosti na Filolo{kom Da li je pesma "Kola" direktna aluzija na tu vrstu stihova? fakultetu u Beogradu. Odli~an je primer da - Znate kako veli na{ narod - da pros- urbanost (sa svim pozitivnim i negativnim kono- - Jedna od tragedija modernog doba je i ta {to ~ovek vi{e tite, r|avom i dlake smetaju. To je apso- tacijama) nije odlika samo (Novog) Beograda, i, ne moè sa sigurno{}u da tvrdi da li je ne{to tragi~no ili lutno fascinantno kako se neko usudio ako ho}ete, jo{ bolji primer decentralizacije i komi~no. Ili je to, mo`da, jedna od modernih komedija. da iz li~ne nesposobnosti iskuje uni- demetropolizacije kulture. Pesnik koji je "ust'ao na verzalnu definiciju ne~ega. Da jedan levu nogu i sapleo se o sarkazam" ("Uskurativna"), Da li je ~injenica da hip-hop kao muzi~ki pravac ovakav jezik kao {to je na{, ovoliko situaciju u zemlji u pesmi "Senke", izme|u osta- obeleàvaju re~i, odnosno ~esto igra re~ima, bila jedan od {arolik i bogat, i knjièvno i àrgonski, log, saìma i konstatuje stihom "Ubili su nam razloga da upi{e{ studije koje se bave umetno{}u re~i i bude nepodoban za bilo {ta {to je ver- ~oveka s vizijom pa sad supu kusamo vilju{kom", (srpskim) jezikom? balno, uop{te {to se ti~e re~i u bilo kom ali u toj istoj pesmi kaè i ovo: "Ja i moj bunt smo obliku? Ako je neko nepismen i ne dream-team". - Dopusti}ete mi jedno zapaànje, naravno bez namere da uzbu|uje ga sopstvena nepismenost, to povredim ili uvredim - naprosto, moram ista}i: ja ne znam i je njegov problem - ili, nije ni problem Na tvom prvom albumu najvi{e pra{ine, kako su ne mogu da nau~im za{to je ljudima toliko va`no prilepiti ako njemu samom ne smeta, je l', ali ne rekli, podigla je pesma "Ku}a na promaji". Puzzle etiketu apsolutno na sve, pa i na same ljude, da bi ih sebi znam na osnovu ~ega bi to dobilo na Shock donosi nekoliko takvih pesama, a svojom lak{e objasnili. Pazite sad ovo, stvari se postavljaju tako kao teìni - kao da je to izjavio neki lingvis- poentom poseban utisak ostavljaju "Senke". Otkud da svaki moj korak, stav i postupak nu`no ni~u iz ànra, kao ta nakon poduèg istraìvanja podob- to da su jednom urbanom momku ili bar pred- da sve, pa ~ak i moje profesionalno opredelje, mora da se nosti tog i tog jezika za repovanje:) Ne stavniku tipi~no urbanog muzi~kog pravca ponos objasni preko hip-hopa, kao da sam se rodio s njim. To je znam, nikad takvu stvar nisam ni posta- "predivan jezik i predivan folklor"? potpuno ubijanje individualnosti i to ide u prilog vljao kao problem niti je uzimao u obzir: mediokritetu. Mo`' misliti, igra re~ima u hip-hopu je zapra- ima i ~itavih dana kad se mu~im da na- - Da se razumemo, ponajpre, oko ovog momenta: vo povod da se studira jezik i knjièvnost, ma daaaj... |em jednu jedinu re~ koja treba da stoji svaka etiketa i klasifikacija stvar je upro{}avanja i, Nedavno sam oti{ao na promociju novog romana Zorana na nekom mestu, ali i tada oboàvam zapravo, nije ni realna - nisam ja nikakav pred- @ivkovi}a (naravno - pisca, ne politi~ara s istim imenom i svoj 'posao' i mislim da su to slatke muke.

22 001 /jun/2007./godine/ rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:37 Page 23

Puzzle Shock ima najrazli~itije teme: od pomenutih socijalno-politi~kih, preko u AFIRMACIJA ovda{njoj muzici, ~ini se, neopisivanih MAMINIH MAMLAZA ~udnih emotivnih i psiholo{kih veza ("Otkucaji"), pomenutih parodija na hip-hop Kako to da generacija koja je kakve su "Geto" i "Kola", pa do filozofskih, svoje punoletstvo, po~etke svog ~ak religioznih ili tzv. refleksivnih, misaonih. kreativnog ostvarivanja, obele- Jedna od mo`da najneobi~nijih je ona o ìla u vreme demokratskih pro- starenju u pesmi "Rekvijem". Ti ima{ samo mena u ovoj zemlji ima jo{ uvek 24 godine - otkud jedna takva tema? mnogo toga negativnog da kaè - klju~ne re~i i dalje su protest i - Pa, sve vreme se trudim da teme ne pot- bunt? padaju pod bilo koji kli{e, pu{tam ma{ti na volju, pitam se o svemu i sva~emu, - Pa eto, javlja mi se si}u{na, naga|am, konstrui{em mogu}a re{enja, malecka i stidljiva ideja, ideji- tragam... otud i ta tema. Zapravo, starenje ca, o tome da bi to moooo`da je samo jedan od stubova te pesme: tu su moglo biti i zbog toga {to je sukobljeni ve~na ljubav i smrt. Imamo tu {kolarina basnoslovna, nau~no- njih dvoje, oni su proveli celi ìvot zajedno fantasti~na i bezobrazna preko i sre}no, sasvim ube|eni da je njihova svake granice. Recimo. To je ljubav ve~na - a onda iskrsava dilema: samo jedna stvar, dakako. Pa im kada jedan umre, onaj drugi osta}e sam. I onda na to kokne{ i Bolonju, tako se problematizuje pomenuta ve~nost, prema kojoj predavanja postaju jer se sudara s nemerljivom patnjom i strogo obavezna. Dakle, onaj stara~kom samo}om. Jako mi se dopalo da koji nema para da plati iz razmi{ljam o tome, posebno zato {to sam roditeljske kase, gubi i {ansu da èleo da tu temu zaokruìm sre}no - total- sam radi pa da plati jer mora no me zaintrigiralo da uop{te prona|em stalno da bude prisutan. To je ono {to bi, u datoj prilici, bio sre}an kraj. najperfidnije poniàvanje po{- Kad sam ga na{ao, jo{ sam vi{e voleo tu tenih i afirmacija maminih ma- celu ideju. Baca jedno druga~ije svetlo na mlaza. A uslovi studiranja po- smrt. To nije isto kao kad ono dvoje mladih bolj{avaju se sve u {esnaest, poginu na Titaniku, ni najmanje nije isto. kako da ne: od tolikih para koje daju studentima, ni onaj usrani Priprema{ prvu knjigu ali u pitanju nije, papir za prijavu ispita nije obe- kako bi se moglo pomisliti, poezija ve} zbe|en besplatno, a taman po- proza. Moè{ li da otkrije{ ne{to o njoj?- sla knjige ili sli~no. I posle se Da li, na primer, sadràj ima veze sa nekim ~udimo ko sve predstavlja inte- od tvojih pesama? lektualnu elitu. Ako Vuk Bojovi} bude voljan da plati, uskoro }e i - Pa, u pitanju je roman s tim {to mnogo majmun mo}i to da predstavlja koje poglavlje moè da se ~ita i zasebno, bez ikakve prepreke. kao pri~a. Sadàj ni na koji na~in nema veze s pesmama. Roman se zove Vere i o Da li je takvo stanje okupilo tome i govori: o tome u {ta sve ljudi mogu mlade ljude, pre svega umet- da veruju. nike, muzi~are sa ex-YU prostora kao na tvoja dva albuma? Pepersi ili Stonsi? - Naravno i apsolutno. Zli jezici - Svakako vi{e Pepersi, mada mi ni oni ne su kazali jo{ pre pet godina da zna~e ne znam koliko. je to zbog profita, jo{ u vreme kad se nastupalo za dàbe i A na Exitu na kome su ove godine hedla- snosio rizik da ti neko razbije jneri uglavnom iz hip-hop ànra? glavu zbog tih saradnji i nastupa. Stvarno ne znam koga da- - Svemu se radujem iako ve} dugo ne pra- nas treba da bude sramota po- tim nikoga od hedlajnera. Lepo }e to biti, vodom svega toga, nas ili 'zle ranije sam veoma èleo da vidim sve te jezike'. ljude uìvo na bini. STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

/jun/2007./godine/ 001 23 rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:57 Page 24

@ivot u senci {tafeta

DAN MLADOSTI - DVADESET GODINA POSLE

Denis KOLUND@IJA

Sanija Hiseni, studentkinja iz Pri{tine, poslednja je omladinka koja je 1979. godine imala privilegiju da uru~i {tafetu li~no doìvotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu. Pompenzne proslave Dana mladosti sa {tafetom kao simbolom nastavljene su ipak i posle Brozove smrti, sve do 1987. godine. To vi{edecenijsko negovanje kulta jedne li~nosti zamenjeno je ubrzo veli~anjem nacionalnih lidera. Slet je zvani~no ukinut 1988. a ve} naredne godine masa se sa stadiona JNA pre- selila na Gazimestan. Onaj kome se u transu klicalo i aplaudiralo nikog nije voleo, a kamoli ljubio, pa ni omladinke. Zato je omladince koju godinu kasnije poveo u prvi u nizu ratova na prostorima koji su jo{ ~inili jednu Jugoslaviju u trenutku kada je sa govor- nice zapretio oru`jem. Nacionalizam se toliko dobro 'primio', naro~ito kod mladih u sutonu druge Jugoslavije. Ovo je, ~ini se, uz raspad zajedni~ke dràve najve}i poraz vladaju}e garniture iako se ona do poslednjeg trenutka zaklinjala u mladost. - Najvi{e nas je {okiralo oìvljavanje i podr{ka retro- gradnim idejama ~etni{tva i usta{tva. Smatrali smo da su one poraène u ratu - prise}a se danas Bo{ko Kruni}, nekada{nji visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije. Kako su te ideje preìvele i pored njihove satanizaci- je u {kolskim ud`benicima i ~itavom samoupravnom dru{tvu? - Ne treba precenjivati {kolu, svako ~eka da kroz nju samo pro|e - rekao je Kruni}. - Najvi{e smo ra~unali 10.286.500 NOSILACA [TAFETE Tokom prvih 12 godina napravljeno je vi{e od 20.000 {tafetnih palica. Bilo je ta~no 10.286.500 nosilaca koji su na toj du`nosti pretr~ali bezma- lo 900.000 kilometara. Te prve {tafete pravili su nepoznati autori, naj~e{ce od drveta ili metala sa obaveznom petokrakom ili buktinjom na vrhu.

na okruènje kao faktor koji presudno treba da utice U vreme Titove Jugoslavije omladinska politika kotirala se visoko na na formiranje li~nosti. A u okruènju se samo pri~alo lestvici najva`nijih dru{tveno-dràvnih pitanja a proslava Dana o radni~kim savetima, o samoupravljanju i tome mladosti o tome je svedo~ila. O~evici tada{njih doga|aja danas sli~no. I onda, otkud nacionalizam?! tvrde da je tome prevashodno 'kumovala' priroda samog rata - Kao obja{njenje on nudi tezu da su u idejama oblikovanim na Gazimestanu mladi videli promenu Drugi svetski rat u Jugoslaviji dobili su, kako se govorilo, seljaci i na koju su po definiciji uvek spremni. Isto tako su omladinci. Otuda tolika pa`nja. Ideolo{ko oblikovanje novih ge- podlo`ni razli~itim uticajima. Na Gazimestanu se neracija, navodno, nije bilo u prvom planu. poru~ivalo da treba veli~ati naciju, pretilo se oru`jem

24 001 /jun/2007./godine/ rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:59 Page 25

[IRENJE KOLEKTIVNOG DUHA Nakon {to je 10 godina primao raznorazne {tafete, mar{al je 1956. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu danas se nalazi 22 000 godine odlu~io da se 25. maj ubudu}e obeleàva manje kao njegov ro- {tafetnih palica - od prve iz Kragujevca u obliku knjige u koju su rad- |endan (iako su svi znali da se 7. maj zvani~no vodi kao njegov ro|en- nici, seljaci i omladina upisivali svoje poruke voljenom vo|i, do onih dan), a vi{e kao Dan mladih. Od naredne godine Titu je uru~ivana koje su mu primerni omladinci uru~ivali u sve~anoj loì. [tafeta je na jedna {tafeta uz poruku mladih i radnih ljudi i gra|ana iz ~itave zeml- svoj put kretala obi~no u drugoj polovini marta i za trideset godina je. Stadion JNA je 30 godina bio doma}in centralne svetkovine u ~ast ~ini se da nije zaobi{la nijedno mesto biv{e Jugoslavije. Iako Kruni} mladih. navodi da je ve} posle Titove smrti otvorena rasprava o svrsishodnos- - [tafeta je deo ukupnog pokreta ~iji je cilj bio {irenje kolektivnog ti daljeg praznovanja Dana mladosti, zavesa je pala tek 1987. godine. duha. Tu ubrajam i radne akcije koje su vremenom izgubile svoj Te godine su Slovenci javno ismejali i Tita i {tafetu kroz idejno re{enje smisao jer su postale lokalne i organizovale su se zarad uvo|enja i plakat ljubljanske umetni~ke grupe "Novi kolektivizam". Digla se, kanalizacije. [tafeta nije preuzeta iz SSSR, kao {to se tvrdi. Koliko ja se}amo se, i kuka i motika, te je bilo zahteva za politi~ku i krivi~nu znam, tamo {tafeta nikad nije bila no{ena. To je stara atetska disci- odgovornost autora koji su se drznuli da ponude repliku plakata sa plina i ona je u prvim godinama posle rata, a ja sam bio jedan od nosi- Olimpijskih igara u Berlinu 1936. Umesto {tafetne palice u obliku laca u tim danima, i{la iz ruke u ruku na svakih 100 metara u lancu makete stola na ~etiri noge, brè-bolje izra|ena je druga {tafeta. Iste koji su ~inili omladinci - kazuje Kruni} ( koji je, valjda, svoj prvi poli- godine pred predsednikom Saveza socijalisti~ke omladine Jugoslavije, ti~ki govor odrào kao predsednik omladine u Rumi na ispra}aju {ta- kojem je nakon Titove smrti uru~ivana {tafeta, izveden je i poslednji fete davne 1947). slet. - Tito je do 1957. godine {tafete primao u Belom dvoru ali je pored - Bilo je pritisaka da se sa {tafetom nastavi, ne kako bi se ispunio toga za ro|endan dobijao i poklone. Tako sam mu u ime omladine Voj- zavet "I posle Tita - Tito", kako je to Ljubi~i} svojevremeno skovao, ve} vodine 1949. uru~io lep {ahovski sto u duborezu koji sam mnogo kas- u cilju homogenizacije dru{tva. Vremenom je to izgubilo smisao i tada nije video u Belom dvoru. Izgleda da se i njemu svideo. smo u Partiji pokrenuli rapravu da li mi kao sledbenici umemo da Kruni} tvrdi da je Tito odlu~io da se 25. maj slavi kao Dan mladosti ìvimo bez njega. Prevagnulo je mi{ljenje da to vi{e nema smisla i kako bi spre~io {irenje kulta li~nosti. tako su i slet i {tafeta oti{li u istoriju. - Slet je bio nastavak tradicije omladinskog anga`mana izraènog u Poslednjih godina se 25. maj ponovo na razne na~ine obeleàva u me|uratnom periodu na ~uvenim sletskim ve`bama u Pragu i u radu nekim gradovima biv{e Jugoslavije (Sarajevo, Tivat, Novi Sad...) Me|u sokolskih dru{tava. To je bila lepa manifestacija koju su kreirali stru- posetiocima tih fe{ti ipak je najvi{e onih koji i dalje smatraju da puno ~ni ljudi. Ali autori su, u èlji da nadma{e prethodnika, prili~no do- duguju onome ~iji ro|endan obeleàvaju. âk i ako pohode te svet- prineli utisku da je proslava Dana mladosti ni{ta drugo do negovanje kovine, mladi nikome ni{ta ne duguju. A njima, rekao bih, dugujemo kulta li~nosti. svi.

onima koji tome budu stali na put. To je bilo oblasti Partija se veoma retko bavila. Nekako, dovoljno da zavede sve, pa i mlade, iako je sa tog nismo bili opsednuti time {ta radi omladina. Dok doga|aja obi~an svet pre svega poneo utisak o sam ja bio na funkciji u Partiji, prvi put se, i to zbivanjima pod {atrama. [ta smo dobili posle nezvani~no, o mladima povela pri~a kad je Bijelo svega? Pojavu vijetnamskog sindroma me|u dugme odràlo koncert kod Hajdu~ke ~esme. mladima, ose}aj poraènosti zbog u~e{}a u Znam da je to neke uznemirilo, bilo je komentara besmislenim ratovima, bes... tipa "mi kao Partija nikad ne bismo mogli da U vreme Titove Jugoslavije omladinska politika sakupimo 100.000 ljudi". Postavilo se pitanje ko kotirala se visoko na lestvici najva`nijih dru{t- su ti ljudi (Bijelo dugme) i {ta oni to sviraju?! - veno-dràvnih pitanja a proslava Dana mladosti o kroz smeh se prise}a Kruni}. tome je svedo~ila. O~evici tada{njih doga|aja Kada su po~ele velike migracije Jugoslovena na danas tvrde da je tome prevashodno 'kumovala' zapad, "privremeni boravak u inostranstvu" je priroda samog rata - Drugi svetski rat u Jugoslaviji doìvljavan naivno. Zemlju je, me|utim, napu{tao dobili su, kako se govorilo, seljaci i omladinci. sve ve}i broj mladih, me|u kojima je bilo i dosta Otuda tolika pa`nja. Ideolo{ko oblikovanje novih visokoobrazovanih. O tom problemu u partiji se generacija, navodno, nije bilo u prvom planu. isprva samo {aputalo. Bilo bi svakako druga~ije, to je barem jasno, da - Odlazak mladih najvi{e nas je boleo - navodi nije do{lo do zvani~nog distanciranja Beograda Kruni}. - Mi smo mladima omogu}avali besplatno od Moskve. U sferi politike prema mladima, u {kolovanje, a onda su oni svoje znanje nudili po duhu negda{nje retorike, Kruni} govori o distanci- inostranstvu. O svemu tome vodila se statistika. ranju od "lagersko-bolj{evi~ko-komsomolskog Da li je bio alarmantan broj mladih koji je ìvota". Tada{njem rukovodstvu bilo je stalo da po Plakat iz 1986. godine odlazio? Nije, ali je bilo zabrinjavaju}e. Kasnije svaku cenu napravi {to ve}u razliku u odnosu na dela sa Zapada. I rokenrol je uvezen sa Zapada i smo raspravljali na koji na~in da ih privolimo da zemlje isto~nog bloka a posledica je bila, uslovno lepo se primio, mnogo pre nego u zemljama pod se vrate, imaju}i u vidu ono s ~im smo mi kao re~eno, liberalizacija dru{tva. Kruni} o toj pojavi kontrolom Moskve. zemlja raspolagali. Tad se krenulo sa raznim pro- govori bez zadr{ke i navodi da je ve} 60-ih godi- - Politikom okrenutom mladima, tendencijama i gramima koji su nudili prednost povratnicima- na Jugoslavija bila poznata po neverovatno velikoj negativnim pojavama kod mladih, bavio se Savez stru~njacima pri zapo{ljavanju. izdava~koj delatnosti, naro~ito u objavljivanju socijalisti~ke omladine Jugoslavije. Pitanjima iz te

/jun/2007./godine/ 001 25 rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:26 Page 26

Igor MIHALJEVI] utrostru~iti broj stanovnika, zaraditi, osvojiti srca posetila- - To je veliki test za na{ javni servis. Pre FOTO: Stanislav MILOJKOVI] i BETA ca, biti lice kom teì progresivna, evropska Srbija. tri meseci smo uradili elaborate o parki- - In|ija je preuzela deo logistike za koncert - po~inje ranju, saobra}aju, protivpoàrnoj za{titi, Usamljena trafo-stanica u ataru, te{ka meha- pri~u Je{i} - Producentski posao radi "Egzit" i mi smo taj video-nadzoru, odno{enju i recikliranju nizacija, rovovi, kablovi i nepregledne gomile dogovor postigli jo{ oktobra, novembra pro{le godine. sme}a. Ina~e, mi smo jedini u Srbiji koji {ljunka, {to utabanog - {to nagomilanog, ko bi Infrastruktura, parking, sistem obezbe|enja, to je na to rade, tako da }e ljudi koji do|u prvi rekao da }e ova livada biti centar Srbije, makar na nama, a ostale stvari su u rukama najboljeg srpskog bren- put videti kako se reciklira sme}e. Ti jedan dan. Kalifornijski bend "Red hot ~ili pepers", da. Na{ deo posla }e biti gotov oko 6. juna, kada }emo elaborati se sme{teni u jedan veliki ela- najvrelija rok fran{iza na planeti, nastupi}e 26. "Egzitu" dati klju~ u ruke. Svi putni prilazi, uklju~uju}i borat. Uradili smo sve da koncert juna ni manje ni vi{e nego u In|iji, gradu jednako novi s ~etiri trake, parkinzi za kola, kamione i VIP, podloge "Pepersa" bude najbolji javni skup koji je vru}em kada se pomenu reforme i modernizacija. za binu i bekstejd`, sve }e biti spremno za ljude iz ikada odràn u Srbiji. Kada to kaèm, Vi{e nema sumnje, "Grin fest" u junu je idealno "Egzita" koji }e preuzeti postavljanje ograda, {ankova zna~i da morate misliti na sve najgore zagrevanje za predstoje}i "Egzit" i nastup Posejali smo 18 hektara trave, kako bi doga|aj bio na stvari koje se mogu dogoditi, od "Rolingstonsa" u Beogradu. Dok stojimo na ravnici nivou, ali je problem {to dugo nije pala ki{a. U najgorem saobra}ajnih nesre}a i povreda do koja }e uskoro prerasti u binu i bekstejd`, pri~amo slu~aju, teren }e izgledati kao glavna bina na "Egzitu". poàra. Do sada je u Srbiji sve bilo pod sa gradona~elnikom In|ije Goranom Je{i}em o Ra~unamo da }e u grad do}i oko 100 hiljada ljudi - s raz- parolom "valjda ne}e" i ovde je normalno tome kako }e lepa varo{ izgledati i disati tokom logom je ponosan Je{i}, a mi ga pitamo kako se In|ija, reda ljudi ginu na fudbalskim utakmicama. pet najlju}ih dana u njenoj novijoj istoriji. Ona }e lativno mali grad, pripremila za dolazak toliko gostiju? To je katastrofa - podvla~i Je{i}.

[etnja kroz ljute papri~ice sa Goranom Je{i}e

GRADI] U DONJEM SREMU, IN\IJA, BI]E KRAJEM JUNA MUZI^KA PRESTONICA. VELIKO FINALE GRIN FESTA JE 26. KADA NASTUPA KALIFORNIJSKI BEND "RED HOT ^ILI PEPERS"

26 001 /jun/2007./godine/ rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:29 Page 27

}em

/jun/2007./godine/ 001 27 rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:33 Page 28

Ovakvu priliku In|ija je morala maksimalno isko- ristiti, te }e u pet dana organizovati tri festivala. Bi}e za svakog pone{to, a posebno za one koji èle da se zadrè ne{to duè u gradu. Vide}emo "Moto fest", tradicionalni "Scena fest" i spektakl "Grin fest". U petak i subotu }e bajkeri sa svih strana sveta posetiti grad. Bi}e sme{teni na sev- ernoj strani grada, kraj prilaza iz Novog Sada i bazena. Ujedno }e tamo biti podignut kamp za "Grin fest" sa 1.000 mesta. Svi koji vole dvoto~ka{e uìva}e u nastupima "Atomskog skloni{ta" (22. jun), "Divljih jagoda" i "Proroka" Jarboli (23. jun). Slede}a dva dana grad }e ìveti u duhu teatra, filma i muzike. Ve} 24. juna u centru O KOTRLJANJU I SPOTICANJU O KAMENJE grada svira}e "Horkestar" i "Del Arno bend", a sutradan "Darkvud dab" i "Jarboli". Umetni~ki per- - Raka Mari} me je zvao 31. aprila, nakon {to se u novinama pojavila informacija da postoji formansi, pozori{ne premijere i svirke odvija}e se {ansa da se koncert "Rolingstonsa" odrì u In|iji. Na{li smo se i ja sam mu otvoreno rekao da po gradu tokom "Scena festa". A nakon pono}i tri su "Egzit" i In|ija spremni da mu ustupe logistiku za taj koncert i da je mnogo va`no da najve}a kluba u In|iji, u saradnji s Kulturnim cen- "Stonsi" do|u u Srbiju. Odavno smo znali da je hipodrom otpao. To je bila profesionalna, ko- trom grada, preuzimaju kormilo provoda uz mercijalna pri~a, ali puno jeftinija od bilo koje druge varijante. Naprosto, ne moè "Mjuzik kvalitetan program disk dòkeja. Ba{ta KC-a bi}e star" da ima na{u podr{ku u istoj meri kao i "Egzit". Mislim da je grad Beograd, {to je sasvim oaza ljubitelja filma. Oni }e mo}i da uìvaju u prirodno, "uleteo" s velikim parama i insistirao da to bude na U{}u. Poznaju}i infrastrukturne doma}oj produkciji titlovanoj na engleski jezik da poslove koje mi radimo ovde, ne znam koliko }e U{}e biti spremno, to je jako velik posao. bi se i stranci ose}ali kao kod ku}e. Kao kruna Dozvoli}ete, ovo je Srbija i ovde sve moè da pukne, a ako propadne U{}e...? svega 26. juna nastupi}e "Ritam nereda", "Edo - Naravno, to je biznis, tu nema emocija. Mi imamo svoj interes kao grad. Ne{to ulaèmo - Maajka", "Kiril", "Kasabian" i znate ve} ko. ne{to se vra}a. Mi }emo i dalje imati "klju~ u ruke" lokaciju i veliko iskustvo posle koncerta. Saznali smo i da }e u gradu i okolini biti postav- Ako propadne U{}e, znaju kome da se obrate - kaè prvi ~ovek In|ije.

28 001 /jun/2007./godine/ rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:35 Page 29

ljeno 200 kamera. Ta infrastruktura }e kontrolisati SME[TAJ za bezbednost kanalisati saobra}aj. saobra}aj i bezbednost na va`nim lokacijama. Centar je mesto gde sede {efovi svih Poseban projekat je ura|en za sam koncert. Kada Neki od gra|ana uveliko spremaju stanove i oprema- pojedinih oblasti: zdravstva, policije, on bude pro{ao, kamere }e se prerasporediti za ju sobe kako bi primili goste i zaradili lep novac od lokalne samouprave, saobra}aja i tako nadzor javnih institucija u gradu i nekih op{tin- rente. Gradona~elnik In|ije kaè da postoji 426 mesta dalje. Tu su i pripadnici javne bezbed- skih objekata. Ekstremno skupe kamere, poput u gradu. Radi se uglavnom o sme{tajima visoke kate- nosti. Centar se nalazi u zgradi one na silosu koja na 4 kilometra moè da snimi gorije. Ve}inu njih su rentirale velike turisti~ke orga- "Vodovoda". Tu su dovedene sve insta- registarske tablice automobila, bi}e rentirane a nizacije iz Evrope koje nameravaju da dovedu svoje lacije za video nadzor, imamo poseban sve ostale }e koristiti op{tina. Veliku ulogu u turiste. sistem veza. Sama lokacija koncerta, petodnevnom projektu ima i nedavno osnovani - Pripremamo hostel i kamp. Jo{ pregovaramo da li centar grada i prilazni putevi su 100 Turisti~ki biro u sastavnom delu razvojnog projek- }emo hostel pustiti u funkciju, jer tur-operateri èle posto "pokriveni" najsavremenijim kam- ta In|ije. da obezbede karte za goste. Nije problem napuniti erama - pri~a Je{i}, pa nam poja{njava i - To je dobar posao za "Egzit, In|iju pa i hostel ve} obezbediti ulaznice, a ja nisam rad da im borbu protiv nelojalne konkurencije: "Karlzberg". Mi to gledamo kao biznis, a turisti~ka dajem poseban kontigent karata (1.500) koji ide - Ovo je veliki test za na{e slu`be koje su organizacija sluì pravljenju {to ve}eg prihoda. gra|anima In|ije - kaè Je{i}. ubedljivo najbolje u dràvi. Imamo Treba osmisliti ponude, pripremiti restorane i posebne lokacije koje }emo ustupiti ugostiteljske objekte. U goste nam dolaze velike koji pose}uju fanovi benda. Ko odlu~i da na "Grin fest" gra|anima In|ije po povoljnoj ceni da korporacije koje rade tim bilding. One su kupile do|e privatnim automobilom, neka slu{a radio B92. Na tamo prodaju {ta èle, strogo regulisano. kontigente karata i do}i }e nekoliko dana ranije, svakih pet do deset minuta emitova}e se va`ne servisne Pored toga imamo sponzorske ugovore tako da smo morali osmisliti neku ponudu za njih informacije. koje moramo po{tovati. Ne}u dozvoliti da - rekao nam je doma}in. On savetuje da se pre - Mi }emo bukvalno upravljati ljudima. Imamo video nad- neko plati 10 do 15 hiljada evra za dolaska poseti veb-sajt grada (www.indjija.net) zor iz vazduha tako da }emo u svakom momentu iz Centra lokaciju gde }e prodavati, na primer, gde postoje sve potrebne informacije, kao i forum Darkwood dub PREVOZ Kako sti}i do In|ije, a kako do ~uvene livade? - Imamo ugovor sa èleznicom. Da}e nam 15 specijalnih vozova. To je dovoljno za transport 10.000 ljudi zvani~no, odnosno do 15.000 realno. Zvani~ni prevoznik je "Lasta", a pret- postavljam da }e i drugi prevoznici poja~ati linije u pravcu na{eg grada. Koncertni prostor je udaljen ~etiri kilometra od centra grada. Taksi i posebne "Lastine" gradske linije vozi}e posetioce kroz zatvorenu zonu. Moja preporu- ka Novosa|anima je da do|u vozom. Ko èli kolima, neka koristi magistralu preko Fru{ke Gore i Rume, parkira se u gradu i to je to.

/jun/2007./godine/ 001 29 rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:37 Page 30

- Meni je najve}i izazov onaj upravlja~ki, tehnokratski - da vidim da li sistemi koje smo gradili ovih sedam godina mogu da istrpe ne{to {to ve}i sistemi ne mogu.

LI^NO I POSLOVNO - Ja jako volim "Peperse". Nisu bend broj jedan, ali trenutno ne posto- Na{a saradnja je sasvim prirodna stvar. Do nje bi do{lo ~ak i da se ne ji ni{ta ve}e od njih na planeti. Razgovarao sam svojevremeno sa poznajemo od ranije. Bojanom Bo{kovi}em iz "Egzita" i rekao da moèmo ne{to veliko da Koji su konkretni izazovi ovako velikog doga|aja? organizujemo. Onda su nam uleteli "Pepersi"! Bilo je super - da prvi - Meni je najve}i izazov onaj upravlja~ki, tehnokratski - da vidim da li doga|aj bude najve}i, od njih ve}e nema. [ta je ve}e? Ceca….(smeh)... sistemi koje smo gradili ovih sedam godina mogu da istrpe ne{to {to Napadaju me u "Pravdi" i "Ve~ernjima novostima" da sam netoleran- ve}i sistemi ne mogu. Ovo mi je pre svega poslovni izazov. Kako stvari tan, navodno sam rekao da Ceca ne moè da svira u In|iji. stoje, ja }u najmanje biti na koncertu jer mi vodimo centar za bezbed- Moè li, s obzirom na bliskost "Egzita", Vas i In|ije? nost. - Te{ko me je pitati o "Egzitu" kada sam ja u toj pri~i od 2000. godine. Da li se dogodio neki politi~ki kuriozitet tim povodom? To su komplementarne oblasti. Pogledajte celokupnu pri~u In|ije, Kuriozitet? Ni{ta, osim {to politi~arima ne dajemo VIP povlastice dà- reformi, od investicija, preko fudbala do kulture. Poku{avamo da be. Ja nemam podr{ku ni od koga i mali kontigent karata koji imam je napravimo pomak u svim oblastima u odnosu na stanje u Srbiji. Sve i oti{ao ljudima koji su zaslu`ni {to "Pepersi" dolaze. Da}u karte jedino da se ne poznajemo s "Egzitom", opet su komplementarne pri~e. Zato drugarima Nenadu ânku, Ivani Duli}-Markovi} i Boìdaru \eli}u. Pre- ja nisam rekao da Ceca ne moè ovde da nastupi, to je prosto nespo- ma ~lanovima Demokratske stranke smo veoma korektni - primamo re- jivo. Ovo {to radi "Egzit je" u svetu muzike najbolje u ovom delu zervacije, plate 150 evra za VIP kartu i mogu da je podignu. Uostalom, Evrope. In|ija je u mnogim stvarima najbolja u jugoisto~noj Evropi. karta je skuplja od 50 evra, a oni ne smeju da primaju ve}e poklone.

30 001 /jun/2007./godine/ rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:52 Page 31

Edo Maajka MALO O VLADI... - Mi smo najkonzervativnije organizovana dràva, a princip decentralizacije se ne moè zaus- taviti. Mi smo hendikepirani u odnosu na druge gradove u regionu jer dràva pre svih pravi probleme lokalnoj samoupravi. Nema{ imovinu, privatizaciju gradskog gra|evinskog zemlji{ta, fiskalnu decentralizaciju. Ne daje se saglasnost za zaduìvanje po{to nemamo imovinu, pet meseci prave vladu... Ranije sam skoro svaki dan imao sastanke sa potencijalnim investitori- ma, sada ih nisam video tri meseca. Nije problem samo Vlada. Ne moraju Italijani imati vladu po pola godine, ali oni imaju institucije koje rade svoj posao. Napravljena je partijska dràva. Ho}e da ugase direktan izbor gradona~elnika i vrate ga u Skup{tinu, ~ime {irom otvaraja vrata korupciji. Nemogu}e je u 21. veku uspe{no voditi dràvu u kojoj se o svemu odlu~uje u jednom centru, u Beogradu. Pa ima{ paralelni centar koji misli da se o svemu mora odlu~ivati u Novom Sadu.

}e koncert biti odràn, dugoro~no vrlo isplativo. Ve} na doga|a "samo" kolaps saobra}aja. jesen }e tu po~eti izgradnja fabrike i dok god se ne bude Policija jo{ uvek ìvi u vremenu Milo{a kompletno izgradila, to }e biti odli~an prostor za takve Obrenovi}a. Njoj je sasvim normalno manifestacije. Ipak, i ovde je bilo mnogo problema pri- kada dete pogine na fudbalskoj utakmici. likom organizacije, pre svega na nivou dràve, a zatim i u Cela pri~a o tome kako je In|ija lo{e glavama pojedinaca. Pitali su se: "A za{to ba{ u In|iji, gde mesto za koncert dolazila je mahom iz pivo, a da pored njega neko iz kade pune leda je ta In|ija?" beogradskih medija. To je, naàlost, pot- radi isto. Posebna inspekcija, pauk vozilo, kamion - Srbija je politi~ki i po nivou razmi{ljanja ljudi kao Evropa puno prirodno - zaklju~uje na{ sagov- za uklanjanje tezgi i policija postara}e se da ceo s po~etka 20. veka. Mi uop{te ne poznajemo princip ornik. doga|aj bude svetski. Sve akcije koordiniramo iz decentralizacije. Potpuno je normalno da su "Stonsi" i Posle sedam godina reformi - evo i Centra za bezbednost. "Pepersi" odsvirali vi{e koncerata po ovakvim lokacijama rezultata, najopipljivijeg mogu}eg. Zanimljivo je i koliku zaradu }e "Papri~ice" doneti nego na stadionima. Ili se svira na Vembliju, koji je ve} Zaboravimo na trenutak novac i provod In|iji. Ulaganje za koncert je bilo izme|u 250.000 spreman za takav doga|aj, ili se svira negde van grada. koje "Pepersi" donose. Gledajmo veliku i 300.000 evra, s tim {to je spajanje tri festivala Najve}i pretpro{le godine u Evropi bio je upravo koncert sliku - istu onu gde su Srbija, Vojvodina i "izbrendiralo" ceo grad. Obezbe|eno je posebno "Pepersa" u Edinburgu, ali ne u gradu, ve} 40 kilometara In|ija jedini toponimi u regionu koji sponzorstvo za pivo, vodu, sladolede, banke - {to dalje kraj zamka. Kada bi gradovi izdavali dozvole za imaju ~ast i sposobnost da udome kapri- }e pokriti te tro{kove. Uz to do|e zarada od javne skupove, garantujem da ozbiljna vlast u Beogradu ciozne momke iz L.A, da tako serviranu naplate parkiranja, rentiranja prodajnih mesta za ne bi dozvolila da vi{e od 30.000 ljudi do|e na loptu raspale punom snagom. Da citi- hranu i pi}e. Je{i} kaè da }e ìtelji In|ije zaraditi "Marakanu". Na àlost, to jo{ uvek radi policija koja je ramo doma}ina: "Bez para, Vlade, izme|u pola miliona i 700.000 evra jer je ~injeni- centralizovala sve. Ne postoje standardi koju mogu podr{ke dràve, Pokrajine, novca, i~ega - ca da je svako ulaganje u industrijsku zonu, gde obezbediti normalan javni skup, ve} se u najboljem slu~aju uradili smo to !"

/jun/2007./godine/ 001 31 rez_01sub kultura.qxp 28.5.2007 20:28 Page 32

REZANCI

Rekli su ugroèna je neispunjavanjem zahteva oko opti- + @aljenje malnog rada hidroelektrane. Rast nivoa vode - Da li }e biti podignut spomenik Staljinu u Branimir Glava{ je podneo ustavnu tu`bu zbog Drine pove}ao je optere}enje na nosive stubove, centru Beograda? îtaju}i izjave o tome da je povrede ustavnih prava i sloboda. Njegovi dok erozija dela mosta ispod vode preti ru{enju za Srbiju bolje da bude ruska provincija, nego advokati predlaù ukidanje prvostepenog i dru- }uprije. ~lanica EU, ovo je pitanje neizbe`no. I to sve u gostepenog re{enja o pritvoru u slu~aju "selotejp", Most je u bosanskom ratu dobro pro{ao. vreme kada svi ovi koji bi da dràvu zamene za u kojem je Glava{ optuèn za ubistva civila na Pripadnici Vi{egradske brigade Vojske Republike provinciju ne mogu da sastave re~enicu a da ne obali Drave u Osijeku 1991. godine. Glava{ smatra Srpske, koja je bila pod komandom Uì~kog kor- upotrebe re~ "suverenost". da kao saborski zastupnik, nakon podizanja pusa, bili su usresre|eni na gra|ane, a ne na (Vladimir Gligorov, ekonomista) optu`nice, nije mogao da bude u pritvoru bez gra|evinu na vodi. nove odluke Sabora. Sabor je Glava{u imunitet Sa mosta Mehmed-pa{e Sokolovi}a, pro{le nede- ranije oduzeo zbog su|enja u slu~aju "garaà" u lje, oko hiljadu preìvjelih ~lanova porodica, rod- kojem se ovaj biv{i HDZ-ovac tereti kao nalogo- bine i prijatelja u reku Drinu bacilo je 3.000 ruà davac zlostavljanja i likvidacije civila u Osijeku koje simboli{u 3.000 ubijenih Bo{njaka Vi{egrada. 1991. godine. Da bi ponovo bio u pritvoru, Sabor mu ponovo mora ukinuti imunitet, smatra Glava{. U slu~aju da ustavna tu`ba bude odbijena, advo- Nagra|ivanje I kat Draèn Matijevi} najavio je àlbu Evropskom Predsednica Udruènja "@ene - `rtve rata" u BiH, sudu za ljudska prava u Strazburu. Bakira Hase~i}, odlu~ila je da vrati nagradu Oni {to su zavr{ili u Dravi mogu da se àle svetom "Humanista godine 2005" koju joj je dodelila Petru. Internacionalna liga humanista. Hase~i}eva }e tu KIKINDSKE - Sa~uvaj me Boè radikalskog patriotizma i nagradu vratiti jer su za nju ove godine nomino- DSS-ovskog legalizma. ]uprijanje vani i ~elnici Demokratske partije socijalista Crne (Nenad ânak, predsednik Lige soci- Gore Milo \ukanovi} i Svetozar Marovi}. jaldemokrata Vojvodine) Rekonstrukciju mosta Mehmed-pa{e Sokolovi}a u - \ukanovi} i Marovi} bili su rame uz rame sa Vi{egradu finansira}e Vlada Turske, a obnova }e Slobodanom Milo{evi}em i u~estvovali u genocidu - Organizatori i inspiratori ovoga ubistva na dan po~eti u julu i ko{ta}e pet miliona evra. Ovo je i agresiji na Bosnu i Hercegovinu - obrazloìla je izricanja presude nisu bili u Ustani~koj, nego su saop{teno na Me|unarodnom seminaru o uprav- Bakira Hase~i}. se {epurili u Nemanjinoj sede}i u Zoranovoj ljanju dobrima sa liste svetskog nasle|a koji je Milo i Sveto }e dobiti priznanja za doprinos misiji stolici u koju su jedino mogli da u|u kada su odràn u Vi{egradu. Most Mehmed-pa{e mira i humanosti. Neki se jo{ se}aju parole s njega ubili. înjenica da im to dozvoljava stran- Sokolovi}a trenutno je najugroèniji nacionalni po~etka devedesetih "Rat za mir". Toliko o miru. O ka Zorana \in|i}a, na ~elu sa osobom koja se spomenik Bosne i Hercegovine. Stabilnost }uprije humanosti drugi put. predstavlja njegovim naslednikom, nije im dovoljan alibi pred milionima gra|ana koji to odli~no vide. (Vladimir - Beba Popovi} o presudi za ubistvo Zorana \in|i}a)

- Bolje je po~eti od Dejtona nego od nule. (Danijel Frid, pomo}nik dr`avnog sekretara SAD)

"Pakleni let sa Harisom i Neboj{om". BETA MILOJKOVI] STANISLAV (@eljko Kom{i}, "Dnevnik iz Bagdada", naslovnica Slobodne Bosne nakon posjete Bodovanje Muvarenje ~lanova Predsjedni{tva BiH Iraku) Predstavnica Srbije na Eurosongu, Ma- Pred kraj emisije "Oko" Radio televizije Srbije, koju ure|uje i rija [erifovi} je u finalnoj ve~eri osvo- vodi Olivera Kova~evi}, u kojoj se bezbri`no pri~alo o pobedi - Treba po}i od istine da su Jugoslaviju sru{ili jila 268 bodova i tako, kaù mnogi, Marije [erifovi} u Helsinkiju, u studio je upao vidno besan, Slobodan Milo{evi} i Franjo Tu|man, oni koji su o~ekivano pobedila. Ve} po pravilu, Aleksandar Tijani}, generalni direktor RTS-a. Bes je mogla da imali iluziju da imaju}i narod na velikom teri- susedi su susedima davali maksimalan oseti i muva koja je izabrala lo{e mesto i vreme za let. Direktor toriju biv{e dràve i jaku vojsku, mogu da broj bodova. Tako je Marija i njena "javnog servisa" iz sve snage je tresnuo rukom o sto ispred name}u historiji rje{enja koja su bila realna "Molitva" dobila 12 bodova od Bosne i sebe u nameri da ubije nesre}nu muvu. samo u njihovim glavama, ali ne u historijskom, Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, - Kad sam video da muva leti po studiju, na televiziji na kojoj politi~kom i ukupnom kontekstu tada{njeg i Makedonije i Slovenije. sam ja glavni i odgovorni urednik - poludeo sam! Ne mogu da sada{njeg odnosa snaga na evropskoj i svjetskoj Predstavnik Srbije }e, opet kaù verujem da me|u opremom nisu imali sredstvo za zapra{iva- areni. U stvari je Milo{evi} radio za Tu|mana. mnogi, pobediti i slede}e godine. nje muva, pa sam morao ja da je ubijam - objasnio je svoj (Muhamed Filipovi}, akademik) Za{to? Jer }e dobiti 12 bodova i od postupak Tijani} Kosova. Vinske mu{ice u studiju nisu prime}ene. Za sad.

32 001 /jun/2007./godine/ rez_01sub kultura.qxp 28.5.2007 20:32 Page 33

Rekli su - - Republika Srpska je pre svega i iznad svega, pa i iznad Evropske unije. (Milorad Dodik, premijer RS)

- Svjedoci smo jo{ jedne brutalne demon- stracije sile nad legitimnim predstavnicima hrvatskoga naroda u BiH. (saop{tenje HDZ BiH, nakon hap{enja nekolicine funkcionera ove stranke optu`enih za korupciju - Slobodna Dalmacija)

- HDZ je smanjio nacionalizam na minimum. (Ivo Sanader, premijer Hrvatske i predsednik HDZ-a - Ve~ernji list) BETA - Srbima }emo doneti mir i oni }e, kao nekada, jo{ jedna organizacija - "Pokret BIRO". Oni su opet jesti zlatnim ka{ikama. Mo`da }e ovo izaz- Uli~arenje pozvali sve gra|ane da prisustvuju preimenovanju vati Tre}i svetski rat. U znak protesta zbog hap{enja osoba koje su lep- Magistratskog trga u Zemunu u Trg Mo}nih (Andrej Mili}, predsednik Ujedinjenog naro- ile plakate sa natpisom "Bulevar Ratka Mladi}a" u Rendèra. dnog pokreta srpstva) novobeogradskom bulevaru AVNOJ-a ~ije je - Ovom akcijom po~inje velika kampanja 'Zalepi preimenovanje u Bulevar Zorana \in|i}a u toku, svog heroja' tokom koje je predvi|eno i simboli- funkcioneri i ~lanovi Srpske radikalne stranke su ~no otvaranje Ulice Himena, Ulice Ivice i Marice, 26. maja organizovali novo lepljenje plakata se Avenije Super Marija, Avenije Teletabisa, Bulevara imenom ha{kog optuènika. Pored radikala na Lete}ih Medvedi}a, Trga Uspavane Lepotice i skupu "obeleìva~a ulice" pojavili su se i aktivisti mnogih drugih - saop{tio je pokret BIRO. organizacija "Srpski narodni pokret 1389", Humorom protiv radikala i ultra nacionalista? Ako "Saveza pravoslavnih rodoljubivih udruènja je tako, onda evo i na{eg predloga za ime neke Srpska sloga", "Familija srpskih navija~a"", "Sabor ulice - Don Chice Felipe Cayetano Lopez y srpskih dveri", "Nomokanon", "Obraz", "Sveta Martinez y Gonzales, ili skra}eno îkov bulevar. Ko grada cara Lazara"... ne ~ita stripove: îko, "mali ~ovek velikog stoma- BETA "Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a"; A onda se, posle svih ovih ultra desnih, pojavila ka", Zagorov je pratilac. "Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice"; "Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat Brozarenje Nagra|ivanje II ve{ta~ke hrvatske nacije". Povodom 17 godina od osnivanja Stranke (naslovi najnovijih knjiga Vojislava [e{elja) Povodom Dana mladosti i demokratske akcije, zaslu`nim ~lanovima ro|endana biv{eg jugoslo- (biv{im i sada{njim) i osniva~ima dodeljena - Ono {to je trebalo da bude aura prava, posta- venskog predsednika Josipa su posebna prizanja "Srebrni alem sa ljilja- lo je pravni krematorijum. Boè, oprosti im, ne Broza Tita, njegov grob u nom". Priznanje je posthumno dodijeljeno znaju {ta ~ine. Ku}i cve}a u Beogradu po- osniva~u stranke Aliji Izetbegovi}u, ali i (Nenad Vukasovi}, advokat Zvezdana setilo je oko tri hiljade po- Harisu Silajdì}u i Adilu Zulfikarpa{i}u, koji Jovanovi}a o presudi za ubistvo premijera {tovalaca lika i dela Mar{a- su SDA napustili. Priznanje je uru~eno i jed- Zorana \in|i}a) la. U Ku}u cve}a stiglo je i nom od osniva~a stranke Muhamedu {est {tafeta iz svih republi- êngi}u, a predao mu je ga je lider SDA - Za{to Srbija dozvoljava da se na njenom ka biv{e Jugoslavije. Brozov 115. ro|endan slavljen je Sulejman Tihi}. Nakon zavr{etka ceremonije slu~aju jo{ jednom opasno podeli svet? u sarajevskom kafi}u "Tito", beogradskom "Kor~aginu", êngi} je iza{ao za govornicu i saop{tio (Jago{ \ureti}, istori~ar) a u Doboju na "Tito party 2007" igralo se kozara~ko biv{im strana~kim kolegama da vra}a priz- kolo. Ispred Titove rodne ku}e u Kumrovcu proslavljen nanje koje je primio samo dvadesetak minu- - Kada su se Srbi dozvali pameti, posle samo je Dan mladosti pod geslom "U mladosti je radost, u ta ranije. 500 godina oterali su Turke. radosti je mladost". Okupilo se vi{e od deset hiljada - Vra}am vam ovu nagradu jer su je primili i (~italac beogradskog Glasa javnosti) ljudi iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine (je- neki ljudi koji su razbijali SDA, kao {to je dan autobus je stigao i iz Minhena), a skup je obele- Haris Silajdì} - kazao je êngi}. - Traja}e ova vlada Srbije. Lo{i ljudi ~ine dobre ìla tradicionalna ikonografija vezana za Broza i par- Pokazivanje protesta vra}anjem nagrade nije saveze, slabi ljudi prave ~vrste veze. Te{ko je tizanski pokret. Mladi Slovenci su Dan mladosti prosl- neuobi~ajeno, ali Muhamed êngi} je ovim na}i lo{ije i slabije. avili na divljoj plaì pored Portoroà na tehno partiju. ~inom u{ao u legendu. Naime, êngi} je isto (Aleksandar Vulin, novinar) Josip Broz - dobar je skroz! je uradio i na pro{lom Kongresu SDA.

/jun/2007./godine/ 001 33 rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:16 Page 34 Za na{ list najavio je i svoje prve poteze. - Okrenuo bi se potpuno premijerske diplo- mladima. Prvo ljudi, sa jakim fakultetskim bih izdvojio hiljadu naj{kolovanijih mama dru{tvenog smjera. Platio bih im da provedu godinu dana u 30 ili 40 svjet- skih gradova na do-edukaciji Zatim bih pola njih politike. u razumjevanju svjetske su vani znanje koje u vlasti i da koriste vratio u BiH da obavljaju klju~ne zadatke Drugih'pokupili'. 500 ljudi bih ostavio po svijetu na pozicijama zastupanja bosan- sko-hercegova~kih interesa u inostranstvu - spremno je odgovorio ôli}. 75 posto mladih èli napustiti zemlju, a manje od {est preko U zemlji u kojoj vlasti, Edin se na svoj na~in bori za pokretanje pro- su zastupnici u zakonodavnoj }e osnaìti njihovu volju i popraviti poloàj. jekata koji se u slu`benim statistikama navodi da svega {est posto mladih u~estvuje Iako iz regije imaju potencijal i radu politi~kih partija, ôli} tvrdi da liberalne stranke dolaze. Najavio je da }e mo} da svojim idejama donesu boljitak dràvama iz koji Hrvatske, Srbije i Slovenije sastati se sredinom juna ~lanovi liberalnih stranaka BiH, gdje }e razgovarati o novim idejama i projektima. u Osijeku sa da kontaktiraju Klju~nom smatra ~injenicu da mladi iz regije imaju priliku od njih sjede u Evropskom mladima iz sestrinskih liberalnih stranaka u EU. - Neke i zatraìmo pomo} - pod- parlamentu, a mi moèmo da stupimo s njima u kontakt sjetio je ôli}. zanima Edina je budu}nost mladih u BiH i regiji. Ono {to najvi{e u ovom trenutku se sada sastaju - Siguran sam da }e u narednih tri do pet godina ovi mladi koji postati sposobni i zreli da uzmu stvari u svoje ruke i promjene stanje u regiji. Mi godina. sada gradimo odnose da bismo mogli realizovati promjene za nekoliko Mladi pred sobom imaju 30 ili 40 godina radnog staà, èlju za promjene, svjeè ideje, nisu optere}eni pro{lo{}u i sada{njo{}u nego budu}no{}u. Mislim da je to klju~ na{eg uspjeha. Jo{ da podsjetimo, mladi LDS su "pod palicom" Edina ôli}a pro{le godine pokrenuli akciju pod nazivom "@elimo pozitivnu diskriminaciju mladih ljudi". Ovom akcijom su èljeli ukazati da je potrebno obezbijediti bolji poloàj u dru{tvu, zalagali su se za ukidanje bi kako poreza na prvi stan ili automobil. Tako|e, stimulisali mlade da postanu {to uspje{niji, u kao u istoj kampanji su ukazali da je u BiH, nekim modernim evropskim dràvama, potrebno mlade osloboditi i poreza na prve dvije godine zara|enih plata. Borili su se za postavljanje besplatnog dial- up servisa bi svaka mlada kako osoba putem telefona mogla pristupiti internetu. Ova EDIN ÔLI] Eti~kim principima protiv nacionalizma Denis D@IDI] u Bosni i Hercegovini, podràvaju Liberalnu stranku Oni koji je ne podràvaju pa ~ak i simpati{u, slaù ali i oni koji ogranka, Edin se u jednom - da je predsjednik omladinskog ôli}, primjer mladog, modernog i uspje{nog gra|anina. predstavlja Dvadeset~etvorogodi{nji apsolvent ùrnalistike sceni BiH zbog odlu~ne borbe na politi~koj rijetkost istinsku nje- da se eti~kim principima suprotstavi nacionalizmu. Iako ôli} nijednog govu ideju u BiH mnogi smatraju utopijskom, momenta ne sumnja u uspjeh. Ovaj mladi i uspje{ni student ubje|en je da }e budu}nost u svim zeml- biti bolja kada na vlast do|u liberalne stranke tada, tvrdi on, BiH }e mo}i neoptere}na da jama regije. Tek }e na prvo mjesto do}i gra|anin kao poje- u|e u EU. - Tada dinac - kaè Edin. Upravo je ovaj mladi} jedan od organizatora regionalnog povezivanja stranaka liberalne opcije. Naime, mladi Liberalno-demokratske partije Srbije, mladi liberali BiH i - liberalni demokrati, u mladi Hrvatske Narodne Stranke martu ove godine su u Beogradu predstavili zajedni~ku Deklaraciju o budu}nosti Zapadnog Balkana. Kona~ni zaklju~ci Deklaracije su da je potrebno distanciranje od rata i usvajanje vrijednosti savremenog svijeta. politike je odràna u Beogradu samo ozna~ila Konferencija koja od 24. do po~etak zajedni~kih akcija jer ve} ovog vikenda, 27. maja, podmladak LDS BiH sa svojim partnerima iz Srbije i Hrvatske pokre}e kampanju prezentovanja evropskih inte- Cilj kampanje je da putem razgovora i gracija u BiH. upozna javnost o su{tini evropskih integracija, diskusija {ansama za svjetliju nu`nosti reformskih procesa i ukupnim budu}nost regije. U predstavljanju za "Rez" Edin tvrdi da je povezivanje liberalnih stranaka i organizovanje mladih ustvari jedina inici- moè polu~iti pozitivne rezultate. - Nemogu}e je jativa koja se u isto vri- problem na nivou BiH ukoliko rije{iti bilo koji jeme oni ne rije{e u Srbiji i Hrvatskoj, recimo. Klju~ni su kod se nas korupcija i kriminal, a oni se ne mogu rije{iti ako

34 001 /jun/2007./godine/ rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:22 Page 35 osoba putem telefona mogla pristupiti internetu. Ova stavka, prema Edinovim rije~ima, izuzetno je uzmemo va`na ako u obzir rezultate posljednjih istraìvanjima prema kojima 15 samo oko posto mladih redovno inter- koristi net. Prema ôli}evom mi{ljenju, u sada{njoj BiH je potrebno promijeniti cijeli bi se svim gra|anima obezbi- sistem vlasti kako je da u BiH ne jedili bolji uslovi ìvota. Podsjetio obrazova- o mladima, visokom postoje zakon nju, kao ni ministarstvo za mlade. - Za to vrijeme na{a vlast tro{i ogromna sredstva na socijalne probleme nezaposlenih i pen- zionera putem subvencija. Me|utim, pravilnije bi bilo liberalizirati trì{te i dozvoliti mladima {anse da se zaposle i osnuju firme. jednake od poreza i vi{ka prihoda mogu}e je Tek obezbijediti socijalnu pomo} - objasnio je ôli}. Komentari{u}i nedavno objavljeno istraìvanje samo jedan prema kojem je proveo UNDP, koje posto mladih vjeruje da moè uticati na politi~ka zbivanja, ôli} je rekao da i me|u na àlost, vlada velika raz- mladima u BiH, jedinjenost. - Nemogu}e ih je ujediniti, ali mogu}e je raditi na njihovom povezivanju i podr{ci kroz sve segmente ìvota, vlasti, nevladinih organizacija i u privatnom ìvotu. budemo radili i mladi }e iza}i tako Ukoliko iz letargije - tvrdi Edin. Sretniju budu}nost predvi|a tek novijim generacijama - aktivnim ljudima koji ne}e sve posmatrati isklju~ivo sa i strane, ve} ljudske, ili vjerske etni~ke gdje na primjer jedan fudbalski tim ne}e bit razlog za otu|enje ve} ujedinjenje ili dobru zabavu. doseglo takve razmjere da to ne moè na{im prostorima: "Od te bolesti, cijelo drugo ve} bolesno! Naàlost, to je sada locirao nacionalizam kao najve}e zlo na rije{iti samo jedna stranka. Samo mnoge redovne ispade, nije ni{ta nacionalisti~ke Predsjednik podmlatka LDS nedvojbeno je stranke, pojedinci i nevladine organizacije stranke, moraju raditi na tome da se ona iskorijeni". dru{tvo je oboljelo. Dru{tvo koje dozvoljava nas korupcija i kriminal, a oni se ne mogu rije{iti ako se nas korupcija i kriminal, a oni se ne mogu rije{iti ako kampanja u svim zemljama regije ne odvija istovremeno. Jer lopovi ne priznaju granice. Oni i poznaju samo razgovora. novac - rekao je Edin na po~etku Ne krije da Edin ôli} je ro|en u Sarajevu gdje se {kolovao. je jo{ od rane mladosti bio zainteresovan za politi~ka dvojbe odlu~io da upi{e de{avanja, pa je stoga bez velike politi~kih nauka, odsjek ùrnalistika, u Sarajevu Falkultet bi mogao da uti~e na promjene u javnom ìvotu". "kako kaè, bio prirod- liberala BiH za njega je, kako Izbor stranke na opcija: - Jednostavno mi se to ~inilo kao ispravna stvar. Oduvijek sam smatrao ovu opciju modernom, urbanom i Pri tom je rastere}ena od nacionalizma i mladala~kom. otvorena prema dru{tvusputavanja i jako i sebi - objasnio je Edin. Prvi put je za LDS glasao na op{tim izborima u BiH 2002. godine, a njihov ~lan postao je ve} idu}e godine. Za predsjednika podmlatka izabran je 2005. godine. Prema tvrdnja- od njegovog dolaska u ma Edinovih strana~kih kolega, postignut je zna~ajan, gotovo opipljiv napredak. stranku "Smatramo da je takav napredak postignut prvenstveno zbog Edinovog entuzijazma i sposobnosti", izjavila je za na{ list ~lanica LDS Elma Mali{evi}. uistinu èle ne{to da - înjenica je da malo mladih koji promijene. Predsjednici podmlatka su varirali po kvaliteti, a Edina ôli}a ovaj pokret je dobio na ozbiljnos- sa dolaskom ti. Edin je realan, ~vrsto stoji sa obje noge na zemlji, ta~no {ta moè da dobije - objasnila je zna {ta èli i od koga Mali{evi}. svoju budu}nost Edin za sada je apsolvent ùrnalistike, Iako vidi u aktivnoj politici. Obja{njava: - U politici se mnogo stvarnost. @elja mi je da direktnije uti~e na svakodnevnu jer trenutno u Bosni i jednog dana postanem premijer, Hercegovini ta pozicija ne postoji. Danas mi imamo predsje- nema su{tinskih ovla{tenja. davaju}eg Vije}a ministara koji

/jun/2007./godine/ 001 35 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 13:43 Page 36

TEMA: Magi~n POSLE VI[E OD 500 GOD UKAZUJE KAO JO[ JEDAN

Sru{eni delovi bedema i lapidarijum, manastirski kompleks

36 001 1./jun/2007./godine rez_01kultura.qxp 28.5.2007 13:45 Page 37

~ni realizam protiv nezavisnosti Kosova GODINA OBNOVLJEN JE @IVOT U MANASTIRU BANJSKA NA SEVERU KOSOVA. OVOG PUTA, UMESTO UTO^I[TA ZA POKOJNOG KRALJA, BANJSKA SE EDAN MEGALOMANSKI PROJEKAT IRACIONALNE POLITIKE. BEOGRAD, DAKLE, IPAK IMA CUNNING PLAN. I KRALJ ]E NA KRAJU STI]I, DODU[E U DELOVIMA

Milica JOVANOVI]

Mada je tra~ iz beogradskih kuloara da }e u novoj, jedva konstituisanoj republi~koj vladi Ministarstvo kulture voditi arhitekta Gordana Markovi} - direktorka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture - uglavnom preno{en kao blesava {ala, mnogima je knedla zastala u grlu po{to se u danu Velikog dogovora (11. maj) ni u jednoj od agencij- skih vesti resor kulture satima nije pominjao. Stranka G17 plus, koja je za ovo mesto mesecima promovisala svog kandidata, pozori{nog reditelja Neboj{u Bradi}a, odustala je od kulture, pa su se nad sudbinom sektora - koji ina~e predstavlja si}u u velikodràvni~kim menjaàma ovda{njih stranaka - mnogi ozbiljno zabrinuli. - Zar im nije jasno da je DSS-u sa Ministarstvom kulture dovoljno mesec dana da od Srbije napravi pravoslavnu dàmahiriju? - o~ajavao je jedan istori~ar umetnosti, kadar Demokratske stranke, ranije ve} pu{ten niz vodu me|ustrana~kog cen- jkanja. Sticajem okolnosti, a ne jasnom voljom i strategi- jom reformi u ovoj osetljivoj oblasti javnih politika, u raspodeli nadle`nosti resor je na kraju pri- pao DS-u. Da su se strepnje obistinile, neznanje i nezain- teresovanost koji su obeleìli mandat Dragana Kojadinovi}a (SPO) ustupili bi mesto verskoj netr- peljivosti i prisilnoj vizantizaciji kulturnog nasle|a u Srbiji, u skladu sa politikom kojoj se direktorka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture u me|uvremenu priklonila. Istini za volju, Gordana Markovi} je, bar prema saznanjima medija, jo{ uvek nestrana~ka li~nost. Na mesto direktorke Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture - mati~ne institucije decentralizovane i efikasne slu`be za{tite organi- zovane sredinom pro{log veka, od koje su danas preostale tek mestimi~no funkcionalne partikule - dovedena je na predlog SPO posade, koja }e se ubrzo gorko pokajati, ali uzalud. Vi{e puta ponovljeni zahtevi za njenu smenu nikada nisu stigli dalje od Kojadinovi}eve fioke, prema op{tem uverenju, zahvaljuju}i za{titi iz nekog od nefor- malnih centara odlu~ivanja. Obra}aju}i se pre tri godine zgranutim kolegama na Skup{tini Dru{tva konzervatora Srbije re~ima "bra}o i sestre" - nakon ~ega je usledio niz uvreda na ra~un ve}inskog stanovni{tva na Kosovu, a potom i ohrabrenje "nevidljivoj vojsci na Kosovu i Metohiji,

/jun/2007./godine/ 001 37 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:14 Page 38

Hristovim vojnicima" - Gordana Markovi} je u ime U IME DR@AVE ILI U IME CRKVE? struke za{tite kulturnog nasle|a, u kojoj ranije nikada nije radila, zapravo najavila svoj plan i "(Avgust 2004) Danas je sve~anost. Svetu arhijerejsku liturgiju sluìo je patrijarh. Potom je program. Manastiri i crkve vi{e ne}e biti "muzeji", odràna akademija; lapidarij je pretvoren u pozornicu! S. Rakiti} je govorio, ~inilo mi se, ve} "ìvi organizam". Glava ovog organizma, po ~itaju}i prera|en govor iz Milo{evi}evog vremena: Kosovo je sveta srp- svoj prilici, znala je da ceni napore nove direk- ska zemlja i ono to mora da ostane... (April 2005) U Prizrenu je sve i{lo torke. naopako. Tamo su bili Artemije i direktorka. Italijanskim ekspertima Sa svoje strane, "bra}a i sestre" - na desetine uni- njih dvoje nisu dali vi{e od pet minuta da budu u crkvi. Nisu mogli ni verzitetskih profesora i decenijskih eksperata iz da provere stanje fresaka; Italijani su ogor~eni... Sad vide da se i sta- bran{e - do~ekali su je protestom zbog nedopu- vovi direktorke Gordane Markovi}, koja je predstavljala Srbiju, ne raz- stive strana~ke arbitraè pri njenom imenovanju. likuju od Artemijevih. Nije jasno da li Zavod istupa u ime dràve ili u Niz peticija, protesta, apela - sve do preklinjanja ime Crkve... M. Rudil je zbunjena; ne zna ko u Srbiji odlu~uje o sarad- nadle`nih - obeleìli su ambijent trogodi{njeg nji sa Uneskom. (Generalni direktor UNESCO, Koi}iro) Macura je to s mandata direktorke koja je izme|u ostalog pravom pitao Najmana (ambasador Srbije pri UNESCO)" (Branislav podràla Nacrt zakona o crkvama i verskim zajed- Krsti}) Gordana Markovi} nicama, kojim se predvi|alo da se uz vlasni{tvo samo biv{i ministar Kojadinovi} opaskom da se tek nedavno, nakon promocije planova za "idea- nad nacionalizovanom imovinom, crkvama uru~i i problemi prave "u nevreme", kada je Pe}ka patri- lnu rekonstrukciju" manastira Banjska. Vi{e od pravo na osnivanje paralelnog sistema za{tite. jar{ija nominovana za upis na Uneskovu Listu puke obnove, kako je godinama predstavljana u Peticija protiv direktorke Markovi} pisana je i svetske ba{tine. Nije, naravno, mislio na javnosti, rekonstrukcija manastira pokazala se kao povodom radova na fasadi crkvenog kompleksa u nestru~ne i nelegalne radove, ve} na "pra{inu" sublimacija iracionalnog pona{anja zvani~nog Pe}koj patrijar{iji na Kosovu, uprkos stavu italijan- koju diù zabrinuti profesori i pojedini mediji. Beograda u odnosu na Kosovo. Finansirana najpre skih i doma}ih stru~njaka, a koji su vr{eni bez Da uloga Gordane Markovi} u dràvnom projektu preko misterioznog budèta dràvnog neophodnih analiza, adekvatne dokumentacije i tihe klerikalizacije kulture prevazilazi domet Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, stru~nog nadzora. Od prozvanih, reagovao je jalovih apela na razum postalo je, ~ini se, jasno obnova manastira razru{enog u turskom osvajanju

Ru{enje tzv. turskog bedema, podignutog u 18. veku, rekonstruisanog 2003.

38 001 /jun/2007./godine/ rez_01kultura.qxp 28.5.2007 13:58 Page 39

Balkana pre vi{e od pola milenijuma predstavljala je sladak mamac za slu`bu za{tite, za ~ije projek- te nikad nema dovoljno novca. Obja{njavaju}i kako je manastir Banjska na severu Kosova odabran za obnovu, arhitekta Branislav Krsti} - biv{i potpredsednik Koordinacionog centra zaduèn za kulturno nasle|e - u knjizi koja }e uskoro biti objavljena u Beogradu navodi izme|u ostalog: "S obzirom na to da je mesto pod nad- zorom Unmika i Kfora, a da bismo izbegli traènje dozvola, bilo je najjednostavnije da revitalizaciju po~nemo pod vidom obnove bratstva. U prvoj fazi podigli bismo konak i tako obezbedili trajnog ~uvara spomenika i neometane budu}e radove". Arhitekta koji je ugled stekao u biv{oj Jugoslaviji Kroz arheolo{ke slojeve do kao nesporni stru~njak, predstavnik dràve u brojn- im me|unarodnim komisijama i konferencijama udobnosti za mona{ke UN, profesor Krsti} krajem 2002. nije ni sanjao da potrebe }e se samo dve godine kasnije pokazati da je njegov tajni plan za obnovu kulturnog dobra, predstavljao paravan jo{ ve}oj tajni. Stru~ni radovi na restauraciji spomenika kulture osporeni su, a profesor Krsti} potisnut je pred rastu}im ambicijama OD MANASTIRA DO ZDRAVSTVENOG CENTRA Srpske pravoslavne crkve. U leto 2004. beleì izve- Manastir Banjska izgra|en je izme|u 1312. i 1316. godine na mestu {taj svog kolege: "Iz Eparhije mu je re~eno da lapi- starijeg manastira, kao zadu`bina i mauzolej kralja Milutina. darijum namjeravaju da upotrebe za paljenje sve}a Tokom arheolo{kih iskopavanja 70-ih, na {irem podru~ju lokaliteta (napu{ta se koncepcija manastira i kao kulturne in- otkriveni su i anti~ki slojevi, naro~ito u blizini termalnih izvora u stitucije). S ogor~enjem kaè da su morali da de- ~ijem se podno`ju danas nalazi banjsko le~ili{te. Zdravstveni cen- montiraju skele iz unutra{njosti crkve, da bi mogla tar podignut u vreme stare Jugoslavije postao je pro{le godine vlada se sluì liturgija. To su skele koje smo postavili, sni{tvo Eparhije ra{ko-prizrenske, pod nejasnim okolnostima. Posle obnove crkve i konzervaci- koje su omogu}ile da o~istimo sve zidove i s kojih je ostataka manastirskih zgrada, tokom 90-ih lokalitet je zapu{ten a delove bedema i kamene su po~eli radovi na obnovi svoda kupole, apside i plastike me{tani istoimenog sela koristili su za gradnju u svojim doma}instvima. vijenaca. Jedan od najvrijednijih spomenika kulture Srbije, vladika vidi samo kao bogomolju..." neadekvatnim potrebama manastirskog bratstva i rekonstrukcija" manastira, ~iji su obrisi predsta- "Zoran i njegovi su poku{ali da se suprotstave kad u toku su radovi na njegovom pro{irenju. vljeni krajem pro{le godine. Rekonstrukcijom su vidjeli da iguman, sa desetinama kamiona Arheolog Georgij Kovaljov, koji je bio terenski kompleksa kakav je bio u doba kada je u kriptu punim peska, zatrpava konzervirane zidove starih rukovodilac prilikom poslednjih velikih istraìvanja crkve poloèno telo kralja Milutina, Banjska bi tre- konaka Banjske, na ~ijoj je konzervaciji ra|eno u Banjskoj od 1972, navodi da su "zidovi iz epohe balo da postane inner sanctum Srbije, mesto desetak godina, da bi napravio pristup manastiru Uro{a Prvog, oca kralja Milutina, poru{eni i preko njene tajne mo}i, oko kog ni~u prerogativi sa zapadne strane. Atak na sve {to su radili arhe- njih je sagra|en parking prostor. Time je virtuelne dràve. Izra|uju se idejni projekti olozi! Ako za ovaj poduhvat nisu dobili saglasnost uskra}eno da se u Banjskoj prati kontinuitet ekskluzivnog banjskog le~ili{ta, sportsko- nadle`ne slu`be ~ine, po zakonu, krivi~no delo", ìvota od punog rimskog perioda". Lokalitet se rekreativnog kompleksa hotela i "hodo~asni~kih" beleì profesor Krsti} u knjizi ~ije je delove sada prekopava gra|evinskom mehanizacijom, domova. U srcu megalomanskog projekta leì ljubazno ustupio redakciji REZ-a. dok se manje pristupa~ni arheolo{ki slojevi naro~ita misterija - "povratak" jednog dela po- Sude}i po tvrdnjama iz Ministarstva kulture, za- obra|uju lopatama. Na vi{e puta ponovljena upo- smrtnih ostataka kralja Milutina, koji ve} stotina- ma{ni radovi preduzeti u Banjskoj tokom posled- zorenja iz Ministarstva kulture, da se radovima ma godina leì sahranjen u Bugarskoj. "Povratak njih meseci izvedeni su bez dozvola i stru~nog bez dozvola i stru~nog nadzora kr{i zakon, te da mo{tiju svetog kralja Milutina pozitivno }e uticati nadzora. Izme|u ostalog, sru{en je tzv. turski su sami radovi doveli do te{kog o{te}enja kul- na re{enje problema Kosova i Metohije" (episkop bedem podignut u 18. veku, rekonstruisan 2003. turnog dobra od izuzetnog zna~aja - direktorka ra{ko-prizrenski Artemije, Ve~ernje novosti, 28. U svojoj knjizi Branislav Krsti} se se}a razgovora Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture decembar 2006.) - glasi klju~ni argument kojim je sa vladikom Artemijem: "Predloìo je da na vanj- nikada nije reagovala. Beograd uveren da u Banjsku po~ne da ulaè mi- skom zidu crkve obijemo kamene ostatke minare- Jer, kona~no, obnova Banjske i nije zami{ljena kao lione evra iz budèta. Diplomatska ofanziva Srbije ta dàmije koju su Turci sazidali uz crkvu. Obja- projekat za{tite kulturnog nasle|a, ve} kao lukavi u borbi za Kosovo preusmerena je tako sa Be~a i snio sam da ne smemo ukidati istoriju..." Sru{en plan dràvne politike, uglavljen preko veze i u Brisela na Sofiju, i "povratak kralja" - ili bar nekog je i lapidarijum u kom su se ~uvali delovi plastike Nacionalni investicioni program, vi{e od pola njegovog dela - o~ekuje se ovog leta. Sa ne{to prona|eni na lokalitetu. Konak, ~iji je projekat godine nakon njegovog kona~nog zaklju~enja. vi{e ozbiljnosti, poslednji tra~evi sugeri{u da }e nagra|en na Salonu arhitekture u Beogradu Ru{enje istorijskih slojeva starijih od 14. veka, kao Gordana Markovi} pre}i u novoformirano 2004. "za interpretaciju istorijske memorije i i svih tragova kasnije turske vladavine, rezultat su Ministarstvo za Kosovo. Zasluge su nesporne. obazrivu intervenciju u zoni za{tite", pokazao se bizarne predstave o tome {ta zna~i "idealna Crkveni misterijum se nastavlja.

/jun/2007./godine/ 001 39 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:12 Page 40

INTERVJU: ALEKSANDAR GATALICA, KNJI@EVNIK Tu`no je biti pisac u Srbiji

Mi}a VUJIÎ] u novom vremenu nesposobni da shvate {ta se Politike? zapravo desilo. îtav rat su preìvljavali, sklanjali - Pa, pri~e se ne nalaze u novinama. U novinama "Tako se pi{e velika istorija, povest bogova koji su se, strahovali i verovali u jednu pri~u koja je bila se pronalazi duhovita gra|a za pri~e, bez koje si{li na zemlju. A {ta je sa istorijom mi{eva, neta~na, a to je da je otad`binski pokret otpora nema ubedljivog pisanja. U radu na ovoj knjizi poljskih buba, mrava u mravinjaku?" Takvo pitanje dovoljno snaàn i da }e na kraju rata kralj Petar najvi{e sam se oslonio na prve posleratne brojeve postavlja ~itaocu pripoveda~ najnovije knjige umar{irati u Beograd kao njegov deda i imenjak lista Politika. [ta sve tamo nisam na{ao. îni mi Aleksandra Gatalice "Dnevnik poraènih Neimara" 1903. godine. Ali to se, znamo, nije dogodilo. se da je ta gra|a mogla da napravi ne jednu, ve} koju je objavio Zavod za ud`benike i nastavna Ruska Crvena armija zajedno sa partizanima oslo- nekoliko knjiga. Politika je odraàvala vreme u sredstva. "Treba li i nju upamtiti?" Kao odgovor na bodila je Beograd i svi moji Neimarci u jednom kojem su se zatekli moji junaci. To je bilo doba takvo pitanje, dobijamo zbirku uzbudljivih i dobro danu su se prona{li u nekom stranom vremenu za nema{tine, prvih proglasa, zamene okupacionih napisanih pripovedaka - upravo onakvih storija koje su mislili da ga valja prespavati. Kada su ipak nov~anica (Samo do 100.000 dinara. Ko je imao koje otvaraju vrata junacima koje je istorija zabo- shvatili da im nema natrag, u mojoj knjizi mnogi vi{e, mogao je da ih baci!), prvih radnih akcija po ravila. Pisac je u ovom slu~aju pronicljivi literarni od njih poku{ali su da prona|u fantasti~ne na~ine reonima Beograda, mobilizacije i njenog izbega- arheolog koji po budàcima "velikih" istorijskih da preìve i dohvate stari ìvot koji im je uporno vanja, prijavljivanja ilegalnih radio-oda{ilja~a (na doga|aja na samom kraju Drugog svetskog rata izmicao. kojima se nekad slu{ao Radio London), zamra~i- kopa po naselju Neimar-Kote`, uop{te po Beogradu, i pronalazi uzbudljive ìvotne drame BIOGRAFIJA interesantnih, "malih" ljudi kojima je sudbina Knjièvnik, prevodilac, muzi~ki kriti~ar Aleksandar Gatalica ro|en je 1964. napisala ~udnovate i opake didaskalije izme|u godine u Beogradu. Diplomirao je na katedri za op{tu knjièvnost sa teori- redova njihovih (tek na prvi pogled) sasvim jom knjièvnosti 1989. godine u Beogradu. Objavio je knjige "Linije obi~nih ìvota. Postoje zanemarljivi ljudi, koji ne ìvota", "Nali~ja", "Mimikrije", "Vek", "Kraj", "Beograd za strance", "Eu- ostavljaju trag. "Ali ni oni, govorio je Majstor, ne ripidova smrt"... Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na engleski, ne- odlaze u zaborav. Neki nastrani [ve|ani odlu~ili ma~ki, francuski, ruski, {panski, italijanski i jo{ deset jezika Evrope. Vi{e su da ih upamte. Svuda po nezavisnoj [vedskoj, od decenije i po Aleksandar Gatalica je muzi~ki kriti~ar u gotovo svim nov- koja nije videla razaranja Drugog svetskog rata, inama i na prakti~no svim programima radija koji se bave klasi~nom mu- osnovali su ispostave koje beleè jedino zikom. Iz oblasti muzi~ke esejistike do sada je napisao knjige: "Govorite li bezna~ajne ìvote ne samo [ve|ana, nego svih klasi~ni?", "Crno i belo, kratke istorije desetorice slavnih pijanista XX veka", "Artur Rubin{tajn ljudi na svetu", kaè pripoveda~ koji je i sam deo protiv Vladimira Horovica i obrnuto", "Zlatno doba pijanizma"... Aleksandar Gatalica je pre- takvog literarnog pokreta, pokreta koji pi{e vodilac sa anti~kog gr~kog. "Enciklopediju mrtvih" na teritoriji ve} pomenutog Neimara. vanja i raznih danas pomalo tu`nih, pomalo sme- Ne zamerite, ali meni se najvi{e dopala pri~a o {nih naredbi. Najzanimljiviji su bili mali oglasi u Rez (Mi}a Vuji~i}): Gospodine Gatalica, kako prizivanju duhova na Neimaru. Moèmo li malo kojima kao da su ponude davali samo moji junaci. Vam se naselje Neimar nametnulo kao tema? da je prepri~amo? Jedan je tako nudio "~asove klavira mladim Aleksandar Gatalica: - Neimar je srce Vra~ara, a - To je pri~a o junakinji koja se zove Leposava. Toj gospo|icama", drugi prodavao "zlatne zube, ras- ova op{tina sredi{te Beograda. Nije bilo ni~eg Leposavi, kao i njenim prijateljicama, nestaju parene i uparene" i da ne nabrajam dalje. prirodnijeg do da se tu prona|u "uzorci" muèvi na kraju rata. O njima ne znaju ni{ta: da gra|anskog duha po meri jedne fantasti~ne su mrtvi - nisu, da su ìvi - nije sigurno. U tim Za{to ba{ vreme izme|u 1944. i 1948. godine? pripovesti koja je za cilj imala da pribliì godine okolnostima ène se odlu~uju na spiritisti~ke - Na to pitanje sam ve} delimi~no odgovorio. izme|u dve epohe, izme|u dva vremena. Neimar seanse na kojima od sveta duhova poku{avaju da Knjièvnost se uvek zanima za ne{to {to je zabo- i danas ima ne{to od tog uzaludnog gospodskog dobiju neke informacije o njima. I sve bi to bila ravljeno, za ne{to {to istoriografija okarakteri{e duha. Ljudi su poumirali, ali su ih ku}e nasledile. jedna naivna rabota da se u krug èna nije jednom re~enicom: "Bilo je to vreme u kojem se A one kao da imaju ne{to od karaktera starih ume{ala i jedna denuncijantkinja iza koje stoje nova partizanska vlast u Beogradu tek konsoli- vlasnika, ponosno propadaju, ali ispod ispucalog nove vlasti. One, dodu{e, u duhove ne veruju, ali dovala." Tu gde istorija stavi ta~ku, literatura maltera i starih prozora jo{ pokazuju ponosnu nemaju ni{ta protiv da im i oni dojave gde se obavezno doda tri ta~ke i tako nastaju zbirke pri~a lepotu. nalaze narodni neprijatelji. To je zaplet pri~e, a ili romani. rasplet moè pro~itati svako ko uzme knjigu Da li biste ~itaocima Reza, dok ne kupe Va{u "Dnevnik poraènih Neimara". I u Va{oj najnovijoj knjizi ima mnogo muzike. najnoviju knjigu, otkrili ko su junaci Va{ih îni se da je muzika veoma bitna u Va{em najnovijih pripovedaka? Da li je ta~no da ste pri~e - koje deluju tako ìvotu? - To su svakako izma{tani junaci. Oni su se zatekli nestvarno - zapravo nalazili u starim brojevima - Morali ste ipak da kaète koja vrsta muzike.

40 001 /jun/2007./godine/ rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:21 Page 41

Pisac ne treba da ima nikakav anga`man, po{to nas je istorija knjièvnosti nedvo- smisleno nau~ila da angaòvana litera- Pisci i umetnici obi~no vole tura ima vrlo dèz, a ja sam, eto, vezan za ograni~en rok klasi~nu muziku, ne samo kao upotrebe. Pisac je slu{alac, ve} i kao muzi~ki obavezan, kriti~ar Ve~ernjih novosti. Gledaju}i po tome koliko sam u me|utim, da svoju kontaktu sa muzikom, nje i poznatost ne drì nema mnogo me|u koricama kod ku}e, ve} da je mojih knjiga. Samo prva pri~a upotrebi na dobro u knjizi "Dnevnik poraènih svoje sredine, svog Neimara" je zapravo muzi~ka. jezika i svojih ~ita- Sve ostale su na neku drugu tematiku. Ipak, ta muzi~ka o laca. jednom ruskom slugi koji za ljubav svoje gospodarice po~inje "samo za nju" da imiti- ra sviranje mnogih velikih pijanista koji su dolazili u Beograd izme|u dva rata - jedna mi je od najboljih koje sam ikad napisao.

Zloupotrebi}u to {to se Va{a knjiga zavr{ava 1948. da Vas upitam: {ta mislite o ovim aktulenim raspravama koje se vode povodom pri~a o nezavisnosti Kosova i veta koji }e, kako se pri~a na nekim mesti- ma, ulo`iti Rusija? Kako uop{te komentari{ete taj specifi~an odnos Srbije prema Rusiji? - Da, pri~a o ruskoj grofici i slugi Andreju dobar je uvod za tu slatko-gorku srpsko-rusku pri~u. Verujte, ima ne{to izme|u Srba i Rusa. Nikad nisam bio aktivan u rusofilskim organizacijama, no}u ne sa- njam Rusiju, pa ipak toliko sam duboko vezan za rusku litera- turu 20. veka da mislim da je to naj~vr{}a veza sa stranim knji`evnostima koja je uticala na moje pisanje. Kada sam bio u Rusiji (a bio sam nekoliko puta), stalno sam sebi po- navljao: "Ovo mi se ne svi|a, to mi se ne dopada.", a za to vreme srce mi je izdajni~ki

/jun/2007./godine/ 001 41 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:23 Page 42

POGLED ISKOSA

Dragan Kolarov

Nije te{ko primetiti da je u Srbiji na delu veliko medijsko posustajanje, naro~ito kada se radi o TV emisijama ili ~asopisima za decu i mlade. Odmah pada u o~i da su najtira`nije de~je novine i tele- vizijske emisije u udarnim terminima prepu{tene ljudima koji su, ne svoje po~etke, ve} vrhunce slave imali tamo negde sredinom sedamdesetih. Ve}ina njih je svoje stavove naravno modernizo- vala u skladu sa "drugom nacionalnom revoluci- jom" i "liberalnom ekonomijom" poslednje decenije dvadesetog veka. Na tom talasu, i staroj, "socijalisti~koj" slavi, stvara se ve}ina ~asopisa i TV emisija ovog tipa. Me|utim, izgleda da malo ko od mladih ho}e da se u Srbiji bavi de~jim i omladinskim emisijama. Ose}a se odsustvo elana. Silentia gravis. Bilo je U Srbiji postoji tre}ina stanovni{tva koja ne ìvi zajedno sa ostalima u istom dodu{e izleta, pionirskih poku{aja nakon krize svetu, niti u istoj dràvi. To su nekakvi me{etari s juga (a bogami i severa) devedestih. Ono {to se u Srbiji stalno name}e kao tradicionalni model pona{anja veoma jasno se koji ne pla}aju porez, ne{to muvaju, malo kradu, malo falsifikuju, malo o~itava u mnogim medijima za decu. Nacionalni {vercuju. Dobro zara|uju, a malo rade. Oni imaju dovoljno vremena da u identitet se za obi~nog ~oveka postavlja kao, ni{ta slobodno vreme budu ponosni radikali. manje nego, totalitarna hipnoza koja je ~vrsto utemeljena u poznatoj shematici ruralno-narod- igralo. Eto, ja sam vam mo`da paradigma za srp- ili auto-pijacu gde rade svakog utorka i ~etvrtka, nja~kog logiciranja. sko-ruske odnose. Ni{ta mi se, racionalno i pojed- pa trebalo ne trebalo. Jedno vreme je, barem po gledanosti, prednja~ila ina~no, u svemu {to se danas oko nas i Rusije Da li pisac mora imati dru{tveni anga`man ili televizija Pink. Za de~ju produkciju bili su doga|a, ne dopada - ni ruski veto u SB, ni odla- se moè pravdati: ja pi{em, ne zanima me ono angaòvni najsposobniji producenti masovne ganje agonije Kosova, ni okrenutost na{e privrede {to se oko mene doga|a? Kakav je Va{ stav po zabave da od malena regrutuju decu u "elitne" prema Rusiji - a opet ne nalazim snage da se tom pitanju? jedinice "Grand {oua", {to se, u na{em tradicional- svemu tome otvorenije usprotivim. - Na takva pitanja vi{e puta sam odogovarao. nom shvatanju modernog, moglo protuma~iti kao Pisac kao pisac ne treba da ima nikakav par excellence grandiozan poduhvat u pravcu Ako se ne varam, Vi ste funkcioner Evropskog anga`man, po{to nas je istorija knjièvnosti ne- savremene edukacije dece - kroz zabavu dakako. pokreta u Srbiji. Koliko je Srbija daleko od dvosmisleno nau~ila da angaòvana literatura ima @alosno je {to su, u skladu sa gorepomenutim Evropske unije? vrlo ograni~en rok upotrebe. Pisac je (kao i sve nacionalnim identitetom, i majke i o~evi (i deca - Au, mnogo smo daleko. Ne toliko po privrednim druge javne li~nosti) obavezan, me|utim, da svoju naravno) s nestrpljenjem ~ekali svaku slede}u pokazateljima, koliko po mentalitetu ljudi. Na jed- poznatost ne drì kod ku}e, ve} da je upotrebi na emisiju. Me|utim, neko je ipak shvatio da je to nom skupu nedavno sam konstatovao da smo mi dobro svoje sredine, svog jezika i svojih ~italaca. previ{e, te je emisija je ukinuta, ali od tog dana kao narkomani koji su se nedavno skinuli sa To je mi{ljenje koje nisam promenio godinama. na ovamo nije bilo nikakvih pomaka. droge, ali su toliko dugo bili zavisnici, da su je- Ipak, ostali su standardi kako to vole da kaù dnostavno otupeli i jo{ sanjaju narkoti~ke snove. Kako izgleda biti pisac u Srbiji? "marketin{ki stru~njaci" visokotira`nih tabloida. U Srbiji postoji tre}ina stanovni{tva koja ne ìvi - Ukratko: tu`no. Pisac je pisac kad se vrati ku}i Ova {ema se prebacila na lokalne televizije u zajedno sa ostalima u istom svetu, niti u istoj sa drugog stalnog posla, ili kad zavr{i pregovore de~je emisije "s pevanjem". Me|utim, one su svoj dràvi. To su nekakvi me{etari s juga (a bogami i za neki honorarni posao. Mene takav ìvot vre|a, program unapredile utoliko {to nude i "urbani" severa) koji ne pla}aju porez, ne{to muvaju, malo ali me, sre}om, ne ometa u radu, po{to ja nisam deo emisije, uz svoju interpretaciju urbanog kao kradu, malo falsifikuju, malo {vercuju. Dobro od vrste pisaca koji, poput Peki}a, moraju svako- odnosa sponzora i onoga koga sponzori{e (tzv. zara|uju, a malo rade. Oni imaju dovoljno vreme- dnevno da sede ispred kompa i rade kao da su sponzoru{e). Gledamo plastificirane modele èna na da u slobodno vreme budu ponosni radikali i slu`benici knjièvnosti. Svoje knjige pi{em u glavi, i modnu edukaciju sa svrhom u najboljem gej{a da uporno misle da se ~itav svet zavr{ava na a to radim i dok obavljam druge poslove, i dok maniru, opet u skladu sa narodnja~kom supstan- pragu njihovog kamion~eta, ili na ulazu u buvlju vozim, i dok gledam televiziju. cijom okruènja.

42 001 /jun/2007./godine/ rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:29 Page 43

Pesama puni dèpovi MEDIJSKOM SCENOM ZA DECU I MLADE U SRBIJI DOMINIRAJU STARI, "PROVERENI" KADROVI KOJI SU SVOJE VRHUNCE DO@IVELI JO[ SEDAMDESETIH GODINA PRO[LOG VEKA, A U NOVIJE VREME I MODERNIZACIJU U SKLADU SA "DRUGOM NACIONALNOM REV- OLUCIJOM" I "LIBERALNOM EKONOMIJOM" DEVEDESETIH Po{teni pregaoci de~jeg kulturnog stvarala{tva iz VIC sedamdesetih, u nedostatku ne~eg drugog se Ako prelistate de~ji ~asopis "Vitez", moète da vidite, recimo, pesmu "Kad se Tanja smeje". pojavljuju se na televizijama koje "drè" do svog Jedna strofa, u najboljem narodnja~kom duhu, glasi: "prozori se tresu/ popucaju ~a{e / psi ne kulturnog identiteta. Tu se isti~e "Muzi~ki tobo- znaju gde su / svaki repom ma{e". Moète zatim pro~itati o promociji "Vitezove" nagrade gan" na RTS-u, emisija proverenog kadra Minje Dobrici Eri}u (iako je on urednik ovih novina). Zanimljivosti iz sveta kao da su prepisane iz Subote, i "Fazoni i fore" na TV B92, delo jo{ prov- "Politikinog zabavnika". Ima pri~a za decu i anegdota iz zoo-vrta, pesama starijih pesnika erenijeg kadra Ljubivoja R{umovi}a. Kod ovih neretko preuzetih iz zbirki, te stranica sa vicevima tipa: " Halo, dobar dan, da li je to Rade "kulturnih stvaralaca" nesumnjivo se isti~u pre Kon~ar? Da, izvolite. Rade, jesi li ti?" svega njihova imena. Ona gotovo da ni{ta ne zna~e deci, ali roditeljima sve. Iako nesvesna, manipulacija medijima je o~ita - deca kao ciljna grupa su izba~ena na u{trb roditelja. Obe emisije su reciklaà serijala od pre dvadeset - trideset godina sa nepromenjenim forama i fazonima, sa istom estetikom i istom kulturnom porukom. Ona mo`da ima dobre namere (po pravilu slu`be), ali su pobrkani vremenski lon~i}i. Naime, deci je beskrajno dosadno. Neki od ovih starih kadrova su se pak naveliko 'navukli' na devedesete godine pro{log veka, te zasluùju malo vi{e prostora. Novine im li~e, i sadràjno i vizuelno, na jeftine bro{ure za op{tenarodnu odbranu iz navedenog vremena. One se izdaju pod nazivom " Mali Vitez" za uzraste do tre}eg razreda i "Vitez" za stariju decu i ne mogu se na}i na kioscima. Prodaju se putem pretplate u osnovnim {kolama. Re{enjem Ministarstva kulture Republike Srbije ova publikacija progla{ena je za stvar od posebne va`nosti za obrazovanje i kulturu. Naravno, odmah padaju u o~i imena urednika - Dobrica Eri} i Pero Zubac, prva pera mejnstrim - ruke. âsopis ima 40 stranica, jeftinog je i na budu}i da, izgleda, treba popuniti 40 stranica. stvarala{tva za decu i mlade 70-ih i devedesetih deplasiranog dizajna, {tampan na obi~noj bez- Kod "Malog viteza" nemarnost je znatno godina pro{log veka. I to nije sve! U umetni~kom drvnoj hartiji, a ne na kunstdruku i sa nekoliko izraènija. Neretko se mogu videti stranice i savetu, kako je podvu~eno u impresumu, nalaze crno-belih stranica. To dovoljno govori o njegov- stranice raznih "ne ljuti se ~ove~e" ilustracija, bez se slavna imena iz iste bran{e kao {to su Minja om estetskom izgledu i ostvarivanju velike ikakvog teksta. Sve u svemu, to je koktel koji li~i Subota, Vuk Bojovi}, neizostavni Matija Be}kovi}, nov~ane u{tede u tehni~ko-{tamparskom smislu. uljuljkuju}i ki~, koji bi i za osamdesete godine Milovan Vitezovi}, Rajko Petrov Nogo. A {to bi se oni trudili kad }e to ionako ~itati samo pro{log veka bio deplasiran. Ovi ljudi bi trebalo da su odavno u penziji, deca! Primetno je odsustvo i promocije najpopularnijeg me|utim oni i dalje imaju tapiju (overenu od Na stranu to {to je, recimo, "Politikin zabavnik" medija - Interneta, valjda opet u skladu s godina- Ministarstva kulture) da, u skladu sa "op{teprih- jeftiniji ~ak za petinu novca i sadrì obilje infor- ma i ure|iva~kim opredeljenjem uredni{tva: {to va}enim" normama politi~ke elite, "oblikuju svest" macija. Sadràj Viteza gotovo se moè svesti na manje moderno - to bolje. Me|utim, da budemo na{e dece u vi{e od 1100 {kola u Srbiji. Ako se iz red pesmica, red pri~ica, red viceva, uz obaveznu po{teni, u "Vitezu" se moè na}i i poneka dobra svake {kole pretplati po 40 u~enika u proseku, uz stranicu za ponekog svetitelja, valjda kao garanci- pesma ili tekst, kao {to su intervjui sa mladim cenu od 120 dinara, tira` i zarada su srpske ju ispravnosti urediva~ke politike. U ~asopisu je sportistima, ali u navedenom kontekstu to ostaje uslove veoma veliki. malo autorskih tekstova. Uglavnom su zastupljene neprime}eno. Stoga je preporu~ljivo da roditelji, To ne bio problem da ~asopis u startu nije zanimljivosti, o~ito skinute sa Interneta ili pre nego {to naru~e novine kod u~itelja ili nasta- favorizovan na trì{tu. A garancija kvaliteta lista preuzete iz enciklopedija, zatim vicevi, po koja vnika, dobro pogledaju o ~emu se radi, bez obzira za u~itelje i nastavnike su imena upravo pomenu- pri~a i dve table stripa. Pada u o~i da je veli~ina na "veli~inu" i slavu uredni{tva. tih ljudi. To moè da vidi svako ko uzme list u fonta koja se koristi na nekim stranicama ogrom- Vreme te~e; ne~ije je sigurno pro{lo.

/jun/2007./godine/ 001 43 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:34 Page 44

KNJIGE

Pi{e: Vladimir Arseni} Pi{e: Muharem Bazdulj Pi{e: Tatjana Groma~a Tromuk u nama Sedamnaest @elja da se (Ivan~ica \eri}: Bosanci tr~e po~asni krug, Rende, Beograd, 2006.) pri~a o kokainu stvari nazovu (Kokainske hronike, ur. Gary Phillips & Jervey Nije se mnogo pisalo o stoèrnoj knjizi iz Rendeove Tervalon, Cenzura, Novi Sad, 2007.) pravim imenom edicije, Bosanci tr~e po~asni krug, koja je nose}a (@eljko Kipke: Od velja~e do velja~e, Durieux, stoga {to je ime romana Ivan~ice \eri} darivalo ime Onoliko koliko su antologije neka vrsta "presjeka" Zagreb, 2005.) ediciji. Vreme je i mesto da se ta nepravda ispravi i mainstreama pojedine knjièvnosti, toliko razli~iti da se jo{ jednom pohvale pripoveda~ka hrabrost i zbornici mogu biti dobra slika odre|enih tendencija @eljko Kipke (1953, âkovec) nije ume}e bo{nja~kih autora (iako troje od ~etvoro iz u literaturi neke zemlje ili regije. Zbornici mogu biti samo u hrvatskom i evropskom kon- pomenute edicije ìvi u iseljenju) u odnosu na manifestni (poput onog kod engleskih "novih puri- tekstu priznat i od kritike vrlo ve}inu generacijski bliskih autora iz susedne Srbije. tanaca") ili tematski (nalik na zbornike Projekat visoko "rangiran" slikar, nego se Nije te{ko pogoditi da u osnovi romana leì pri~a o Singer ili Projekat Bukovski objavljene u Srbiji ovaj umjetnik ve} godinama vrlo ratu, iako je ona ispri~ana posredno kao zbir posljednjih godina). Prvi obi~no predstavljaju jednu kvalitetno ogla{ava i kao likovni pripovesti koje je glavna junakinja i naratorka ~ula konkretnu knjièvnu generaciju, dok su potonji vi{e kriti~ar i teoreti~ar, kao autor od svojih sugra|ana iz koncentrirani na zajedni~ku tematiku. Kokainske kratkih filmova i kao autor do bosanske palanke. Tromuk hronike su, na neki na~in, spoj ovih dviju vrsta sada sedam proznih naslova. je svojevrsna bosanska zbornika. S jedne strane, ova knjiga nam predstavlja Pisanje @eljka Kipkea nije u hrvatskoj kritici stavljeno Joknapatofa u kojoj Trojica sedamnaest ameri~kih pisaca, dosad manje poznatih, pod ozbiljniji okular - njega se jo{ uvijek promatra mu~e/}ute, u kojoj se barem kod nas. S druge pak strane, sve pri~e sjedi- samo kao slikara koji "ne{to pi{e". Pogotovo je taj ra|aju mitski, ve}i od njuje zajedni~ka tema: kokain. Gary Philips i Jervey slu~aj sa Kipkeovom, u medijima do sada ìvota, likovi koji su nekim Tervalon uspjeli su uz pomo} jo{ petnaest pisaca i najzapaènijom knjigom, dnevni~kim bilje{kama ~udom (poreklom, zar) spisateljica napraviti zbilja izniman zbornik. Pri~e su nazvanim "Od velja~e do velja~e". Radi se o onesposobljeni za ìvot. naru~ene od autora za koje se moglo o~ekivati da im dnevni~kim zapisima biljeènim godinu dana. U njih Poput Edipa iz Levi- ovakva tema odgovara. Ve}ina pri~a zastupljenih u je u{ao jedan {irok i ìvotan dijapazon doga|aja i Strosovog tuma~enja mita likovi zborniku bliska je kriminalisti~kom ànru, u naj{irem "likova" - od ma~aka iz susjedstva, preko ki~mobolje, Danijela, Alena, Mirka i Stefana vezani su za zemlju smislu rije~i. Znamo li kako je kultno mjesto kokaina plivanja u bazenu, putovanja, organiziranja izlo`bi, iz koje beè, ali nikako ne uspevaju da izvr{e kona~ni u knjièvnosti osigurao jo{ pisanja eseja, odlazaka na izlo`be i susreta sa poz- egzorcizam i da je kao zloduha isteraju iz sebe. To Sherlock Holmes, i ovo je natim (velikim) imenima evropske likovnosti do malih ne polazi za rukom ni Slavki, naratorki, naturalizo- pone{to logi~an izbor. Ipak, "lokalnih" izlo`bi... Kipke plijeni pa`nju svojom vanoj Kana|anki koja u sebi i kroz sebe objedinjuje pri~e iz Kokainskih hronika iskreno{}u, suzdrànim humorom ili ironijom, svojom sve likove romana. Neuspe{an poku{aj glavne bliè su, naravno, hame- èljom da stvari nazove pravim imenom, ne {tede}i junakinje da kao predstavnica softverske firme Best tovsko-elrojevskom pri tome niti velike (likovne) autoritete. Ova knjiga Med iskupi i popravi neiskupivu gre{ku nastalu jed- grubom trileru negoli donosi cijeli niz briljantnih, ponegdje zaista sjajnih nim zarezom i njeno nastojanje da razume ìvot svog dojlovskoj skoro re~enica koje raskrinkavaju svijet umjetnosti, likovne brata i njegovu ulogu u ratu, dva su glavna pripoved- matemati~koj eleganciji. kritike... Te su re~enice ispisane u rasko{noj na toka koji se putem lirskih asocijacija nebrojeno O svakoj od sedamnaest spisateljskoj maniri, koja daje do znanja da imamo puta prepli}u u romanu. Me|utim, njihovo ukr{tanje pri~a vrijedilo bi re}i posla sa nekim tko je u pisanju vrlo ozbiljno. îni se ne vodi nikakvom razre{enju. Na koncu, razre{enje i ne{to vi{e. Ovdje, da je Kipke u svojim re~enicama puno bliì su{tini nije mogu}e. Svaki poku{aj prebega iz me|utim, jedva imamo mjesta da u, recimo, prvoj knjièvnosti nego {to je to uspjelo mnogim suvre- htonskog/tromu~kog sveta u vankuverski svet velikih pri~i - Deset kila iz pera Lee Childa - prepoznamo menim hrvatskim piscima. Njegova je re~enica "ìva", sekvoja i okeanskog svetla zavr{ava se su{tinskim skoro ~ehovljevski obrat u noir verziji. Na kraju nam ne boluje od pretencioznosti. Jo{ malo vi{e autorske porazom. La` i smrt ne mogu se sakriti ma koliko se valja pohvaliti i pitak prevod za koji je zaslu`no svjesnosti i rada, osobito na stilizaciji, malo vi{e to poku{avalo. Cena koju moramo platiti za ku{anje dvanaestoro mladih prevoditelja (skoro da je svaki samokritike i manje zaljubljenosti u vlastitu vo}a sa pladnja ne nosi sa sobom samo biblijsku pisac dobio vlastitog tuma~a!) {to su radili pod raspisanost, i mogli bismo, s rado{}u, u Kipkeu po- simboliku. Ona je stvarna kao i Tromuk u nama. supervizijom Ivane \uri}- Paunovi}. zdraviti pisca od kojeg bi se moglo u~iti!

44 001 /jun/2007./godine/ rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:38 Page 45

Pri~a meseca: LAMIJA BEGAGI] U Gaudeamusu

Na zalasku svakog ljeta Tarik, Nele, Dòni, Alma i ja sjedimo u Bele{ka o autorki: Lamija Gaudeamusu i reìmo na svijet. Tro{imo zadnje dane septem- Begagi} je ro|ena 1980. bra i ~ekamo prve ki{e. Grad ponovo postaje onakav kakav je godine u Zenici, ìvi u doista: mrtav, dosadan i pust. Oni odlaze, napu{taju nas, dez- ertiraju. Mi ostajemo i zato reìmo: na svijet, na jesen, na Sarajevu. Objavila je grad, na studente, na njih. Danas su s nama i Kemo i Marina. zbirku kratkih pri~a pod Kemo i Marina se vole. Kemo i Marina su oni. To {to danas nazivom "Godi{njica sjede s nama u Gaudeamusu shvataju kao dug na{oj zajedni- mature" ("Rende", ci. Velikodu{no nam poklanjaju svoj posljednji ovoljetnji vikend Beograd i "Omnibus", u na{em malom gradu. Lijepo od njih. Sarajevo). - Kad idu Be~lije? - pita Nele. - Be~lije prve, prije Sarajlija. Vidi{ da ih ve} pola nema. Amar i Kika su ve} odmaglili. A Emir }e idu}e hefte, ~eka buraza s mora, pa }e skupa - odgovara Tarik. - Fakat - dodaje Nele kroz duboki uzdah. Tek sad postaje svjestan da nas je sve manje. [utimo. Kemo i Marina se ljube. Nele ispija mineralnu. - Mog'o se pozdravit barem - gotovo {apatom mrmlja Nele i prekida na{u vi{eminutnu meditaciju. Kemo kona~no izvadi svoj jezik iz Marininih usta. Svi zbunjeno pogledasmo u Neleta. - Ko? - upita Tarik ono {to smo se pitali svi. - Pa, Amar. Amar se doista nije pozdravio kad je oti{ao. Ali, ko se jo{ poz- - Sutra - tiho, gotovo u strahu, odgovara Kemo. dravlja? Svako ljeto ponavlja se isto: do|e juni, do|u oni, - Jebat ga - dodaje Roba i zabija ra~un u za to pro|e juli, pro|e avgust, do|e septembar, pro|u oni, ostanemo predvi|enu ~a{icu. mi. Oni }e do}i i slijede}e ljeto, mi }emo i tad ostati. To je - Jebat ga - izgovara i svako od nas, u sebi. tako. I nema mjesta pozdravima, ~estitkama i èljama. Nebo iznad Gimnazije se mra~i. Skupljaju se sivi - [to bi se pozdravljo. Do maloprije nisi ni skonto da ga nema jesenji oblaci. Dani su ve} svjeìji. - govorim. - Je l' ti hladno? - pita Dòni Almu koja sjedi u - Nisam - odgovara Nele rezignirano kao da je ve} i zaboravio majici na bretele. {ta je malo~as pitao. Ona odmahuje glavom. Marina se uvla~i jo{ ~vr{}e Zaboravio je i Amara i Kiku, kao {to }e ve} sutra zaboravit i u Kemin zagrljaj. Kemu i Marinu. Ve} dva sata smo tu. U Gimnaziji zvoni. Roba se Vra}amo se svojim {utnjama. Nele naru~uje jo{ jednu kiselu. priprema za gu`vu i ubrzano rasklanja su|e sa Dòni kuca SMS. Alma se igra sa prstenom na kaìprstu - stolova. Mi i dalje {utimo. êkamo da neko pred- uspomena sa ovogodi{njeg ljetovanja. loì pokret. [utnju opet prekida Nele: - A bilo je dobro - progovara Kemo iz ~iste nelagode. Cijelo - Idemo? vrijeme osje}a se krivim {to je tu, {to dolazi, {to odlazi, {to - Gdje? - pita Dòni. postoji. Volio bi da moè prestati se ikom javljati kad do|e - Ne znam. U Verdi? - predlaè Nele. ovdje. Tako ne bi bio kriv uvijek iznova. Bio bi kriv samo jed- Pre}utno usvajamo njegov prijedlog i selimo se. nom. Jednom za sva vremena, ne ovako, svakog jebenog ljeta. Kemo i Marina saop{tavaju da ne mogu dalje s - Uvijek je dobro... - promuca Alma ne podiù}i pogleda s nama. prstena. - Znamo - kaèm u ime svih nas. - Da. A sad valja nazad tamo... - dodaje sau~esni~ki Marina. Stvarno znamo. Niko nije ni o~ekivao to. Svi je pogledamo gotovo prijekorno. Na izmaku svakog ljeta mi Rukujemo se s njima, pla}amo Robi pi}e i odlazi- sjedimo u Gaudeamusu i reìmo na tamo. U Gaudeamusu je mo. Verdi ima najve}u tendu u gradu. I ako padne nedozvoljeno spominjati to tamo. ki{a, ne}emo pokisnuti. Pre{u}ujemo taj Marinin komentar, dok na{em stolu prilazi Krajem svakog ljeta, poslije Gaudeamusa idemo u Roba, konobar. Mijenja pepeljare i donosi Neletovu mineralnu. Verdi. Prvi znakovi jesenji tamo nam ne mogu - Kad idete? - pita Kemu i Marinu. gotovo ni{ta.

/jun/2007./godine/ 001 45 rez_01sub kultura.qxp 28.5.2007 20:07 Page 46

REZONANCA Aleksandar [OMO\I

RAZNI IZVO\AÎ HLADNO PIVO POP MA[INA Jutro }e promeniti sve? Knjiga àlbe Originalna kiselina: Nova srpska scena (Menart, 2007.) 35 godina kasnije Pune ~etiri godine nakon izlaska poslednjeg albu- (PGP RTS, 2007.) ma "[amar", jedan od najzna~ajnijih hrvatskih (MCF Records, 2007.) Serijal legendarnih kompilacija punk-rock sastava objavio je svoj {esti studijski Zahvaljuju}i naporu Roberta Neme~eka, osniva~a jugoslovenskog/srpskog roka u protekle tri deceni- album. Pauza izme|u ova dva izdanja ispunjena grupe "Pop ma{ina", jedna od klju~nih tematskih je (Artisti~ka radna akcija, Paket Aran`man, je trijumfalnom turnejom "Do|ite po {amar", plo~a jugoslovenskog roka remasterizovana je, a Bombardiranje New Yorka, @elim jahati do nagradama na Porinu i Zlatnoj koogli te live DVD ujedno i rekonstruisana. "Originalna kiselina: 35 ekstaze...) nastavi}e se, po svemu sude}i, jednom izdanjem "Pun (kon)Dom sportova". Album "Knjiga godina kasnije" objavljena je u 999 primeraka na odli~nom kompilacijom koja promovi{e novu srp- àlbe" miksovan je u Memphisu (USA) a postpro- novoj etiketi MCF Records u okviru edicije sku scenu. Izdanje sadrì ukupno 17 pesama srp- dukciju albuma radio je Brad Blackwood, poznat Retrorok. Debi album Pop ma{ine (1972-1976) skih bendova iz Subotice, preko Be~eja, Pan~eva, po saradnji sa ZZ Top i Evanescence. Pored stan- bila je prva beogradska dugosviraju}a rock plo~a Poège, Bora Vranja. Autori kompilacije (Ivan dardnih punk-rock rifova, pevljivih refrena i koja se bavila - tada aktuelnom ali ipak tabu Lon~arevi} i Svetlana \olovi} sa 'pokojnog' radija dru{tveno angaòvanih tekstova Mileta Kekina, temom - mentalnim putovanjem pod uticajem 94.9 i webmagazin za popularnu kulturu zagreba~ki kvintet je na novom izdanju oti{ao halucinogene droge LSD. Trideset pet godina kas- "Popboks") èleli su da predstave trenutnu korak dalje snimiv{i do sada svoj naj{arenolikiji nije saznali smo da je tada{nja "Kiselina" (PGP situaciju "na terenu". Izdanje nije ànrovski defin- materijal na kome se mogu ~uti i country har- RTB) objavljena sa cenzurisanim omotom, isano, bendovi zvu~e ubedljivo, a krajnji utisak monika pa i metalski gitarski rifovi. "Knjiga àlbe" promenjenim redosledom numera i skra}enom posle preslu{anog materijala je fascinantan: je do sada najambiciozniji album Hladnog piva poslednjom numerom. Kona~no, posle toliko godi- Srbija ima uzbudljivu underground scenu koja koji definitivno ne funkcioni{e na prvo slu{anje. na, "Originalna kiselina" je pred nama digitalizo- buja i koja traì pametne ljude u diskografskim Ocena: 6/10 vana sa prvobitno zami{ljenim redosledom ku}ama koji }e to ispratiti na ispravan na~in. Dodatne informacije: www.hladnopivo.hr numera i sa originalnim omotom koji je dizajnirao Ocena: 9/10 Jugoslav Vlahovi}. Sa velikim zaka{njenjem prav- Dodatne informacije: www.popboks.com/jutro da je dostignuta. Neprocenjivo. Ocena: 10/10 Dodatne informacije: www.popmasina.com

Pionir 10: Jedini bend Robert Neme~ek: Jedan od zastupljen sa dve osniva~a benda Pop ma{ina numere na kompilaciji

46 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 13:35 Page 47

LIBARSKA Geletristika MAGISTRALA Nenad VELI^KOVI] DA LI STE SE IKAD PITALI KOLIKI PRITISAK MORA DA PODNESE VA[ ULO@AK KAD SEDNETE

Na ovoj reklami za ulo{ke proizvo|a~ pita ~itateljicu Cosmopolitan magazina koliku teìnu treba da izdrì njen uloàk kad ona sedne. Pitanje ima logike jer od teìne zavisi pritisak, a od pritiska stabilnost. Tj. ako je pritisak prevelik, negdje ne{to pukne, ili se prospe. Tj. ako je pritisak na uloàk prevelik, uloàk pukne, i sadràj se prospe. Prospe se na odje}u, namje{taj, radnu stolicu, u autobusu, na sastanku, u pozori{tu... Zato je va`no imati uloàk otporan na velike pritiske, i jo{ pametan toliko da krv pret- - Jesam, samo... vara u èle. - A onu reklamu u kojoj se devojka jedva uvu~e u Takav jedan ima vila Ravijojla na reklami za always ultra ulo{ke. farmerke, a onda bez problema uvu~e motorolu u To ne vidimo, naravno, ali zaklju~ujemo po njenom bezbri`nom osmijehu iza stuba dèp? knjiga podignutog na njenom krilu. - Jesam, me|utim... Knjige su, njih ukupno 37, debele i te{ke, tvrdih korica, {ivene i ilustrovane, nebitnih - E, nama trebaju takve knjige. naslova, jer su u reklamu dozvane ne zbog sadràja nego zbog debljina i teìne. - Kakve? Knjige su, najkra}e re~eno, metafora teìne. - Tanke. Samo dve dimenzije. Za{to to, me|utim, nije slon? (Zamislite da Ravijojla drì u krilu slona umjesto knji- - Kad se gurnu u policu da se vi{e ne vide? ga!) Zato {to tekst reklame pita da li ste se ikad pitali koliki pritisak mora da podnese - Ta~no! Napi{ite nam knjigu za izlog a ne za VA[ uloàk kad sednete. Sa slonom u vilinom krilu dovele bi se ène sa slonicama u policu! Ve} vidim reklamu... Na jednoj strani Rat i vezu po teìni, a to always ne èli. Teìna je jedno, debljina je drugo. Teìna je sila mir. Ili Na Drini }uprija... Bilo {ta poznato, samo kojom masa djeluje na tlo, a debljina je sila kojom masa djeluje na oko. Teìna je da je debelo... A na drugoj va{a knjiga. Tanka! svojstvo, a debljina utisak. Teìna je objektivna, debljina subjektivna. Re}i ènama da Otvorimo obe... Sipamo mastilo u jednu, sipamo su te{ke je fizi~ki korektno, re}i im da su debele je politi~ki nekorektno. mastilo u drugu... Zatvorimo, otvorimo... Iz one Zato ne slon. Ne ma{ina za ve{, koja je tako|er metafora za teìnu. Ne bronzana debele mastilo curi, iz ove tanke ni{ta. Nema ni bista, ne granitni blok, ne tegovi od 500 kila... mrlje! To nam treba! Ali, za{to knjige? Kako? Kome je to palo na pamet? Kome se to dopalo? Ko je rekao, - Koje? odlu~io, presudio - da, to je dobra ilustracija za kampanju, dobra reklama za uloàk! - To. Tanka knjiga s maksimalnom sposobno{}u Ravijojla u sendvi~u izme|u knjiga i ulo{ka - intrigantno, duhovito, efektno! upijanja. Kupujemo! - Tinte? Ko god - mu{karac/èna, na{/stranac, star/mlad - nije bio glup i nepismen. Nego - Problema. Teskobe. Depresije. Nervoze. Strepnje. obrazovan, sposoban, samouvjeren, dobro Knjiga sa novim sistemom koji mozak pretvara u obavije{ten o logici trì{ta i mehanici gel. potro{a~kog uma. Neko ko bi s jednakom - Na principu ulo{ka? hladnokrvnom efikasno{}u sutra prodavao - Ta~no! Ili na principu farmaceutskih preparata. knjige kao {to danas prodaje ulo{ke. Ko Zamislite reklamu: mu{karac uzima va{u knjigu, priznaje samo sud konzumeristi~ke partije. stavlja smeùran penis u nju, zatvori knjigu, otvori [ta u njegovoj kancelariji da radi pisac s je, a iz nje isko~i batina! Svakome bi bilo jasno da rukopisom knjige od 600 stranica? va{a knjiga pomaè kod disfunkcije erekcije. - Koliko? Narod bi kao lud kupovao takve knjige. Ili, krupni - [eststo. kadar, lice crveno, mi{i}i napeti, znoj lipti, onda - Ba{ mora toliko? rez, kazaljka na vagi pokazuje dramati~an pad - Pa... teìne, onda poslednji kadar, ono isto lice, crveni- - Dajte, u kojem veku vi ìvite? Ako lo, znoj, izbuljene o~i od napora, a za{to? Zato {to preziremo debele ljude, za{to bismo ~ita va{u knjigu! po{tovali debele knjige. Mobiteli su sve - Ali moja knjiga nije o tome! tanji, laptopi su sve tanji, ulo{ci su sve - O ~emu? tanji, ozonski omota~ je sve tanji... dobro, - O podizanju penisa, o spu{tanju stresa, o to sad nije va`no... Za{to bi ljudi kupovali gubljenju kilograma, o pronalaènju sebe... debele knjige? - Nego..? - Ali... - O spu{tanju penisa, o dizanju pritiska, o dobi- - Stvarima nisu potrebne tri dimenzije. janju godina, o gubljenju razuma... Dovoljne su dve. Jeste li gledali onu rekla- - I, kako zami{ljate reklamu za tu knjigu? mu kad devojka okrene uloàk i on se - Kao Rodenovog Mislioca, koji sjedi na nekoliko pretvori u liniju? knjiga, sa ulo{kom zalijepljenim preko usta!!!

/jun/2007./godine/ 001 47 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:52 Page 48

Kosovsko ili albansko - pitanje je sad! I DOK SE BLI@I DAN KADA ]E KOSOVO POSTATI NEZAVISNA DR@AVA, VE]INA KOSOVARA NEMA JASNU SLIKU O SVOM NACIONALNOM IDENTITETU

Krenar GA[I (Krenar Gashi) Debata o novoj zastavi i simbolima veoma je venoj podlozi - dakle, dràvna zastava Albanije. aktivna danas na Kosovu. Mnogi umetnici poùrili - Nikada ne}u imati neki poseban ose}aj kada je su da ponude svoje ideje o budu}oj zastavi re~ o budu}oj zastavi Kosova. Ja }u svoju decu Kujtim Salihu, albanski student sa Kosova, trenut- Kosova, koja, prema planu Ujedinjenih nacija u~iti da je na{a zastava albanska - kaè Kujtim. no u~estvuje u me|unarodnom studentskom - Mi se toliko razlikujemo od Albanaca iz Albanije - takmi~enju u Be~u, ali nije mu jasno koju naciju tvrdi pak Fadilj koji se radije izja{njava kao Kosovar. tamo predstavlja. IDENTIFIKACIJA On ne ume da objasni ta~nu razliku. Ali je ose}a. - Na mojoj putnoj ispravi pi{e Kosovo UNMIK - Kosovski Albanci ja~e su vezani za albansku zas- Kosovski politi~ari obe}ali su da }e budu}i status kaè Kujtim. On smatra da je albanske nacional- tavu nego Albanci iz Albanije. Ova veza osna- Kosova biti dràva svih njenih naroda. Prema nosti a da je Kosovo pre geografska, a ne i èna je u komunisti~ko doba kada je kosovskim modernim sociolo{kim odre|enjima to bi zna~ilo nacionalna odrednica. Mnogi kosovski Albanci Albancima bilo zabranjivano da koriste svoju da }e se kosovska nacija formirati automatski. Ali slaù se sa njim. zastavu i nacionalne simbole. Bili su izolovani, a prema savremenom pojmu, nacija je ono {to oku- Ipak, ima i onih koji ne misle tako. u periodu od kraja Drugog svetskog rata pa sve plja ljude koji ìve u istoj dràvi, bez obzira na - Ja sam Kosovar - ponosno kaè Fadilj, kosovski do kasnih devedesetih nisu imali nikakve veze njihovu etni~ku pripadnost, upravo poput Albanac koji je tokom rata 1999. godine emigrirao sa Albanijom. Ve}ina odluka od nacionalnog ameri~ke ili {vajcarske nacije. U tom slu~aju, u Sjedinjene ameri~ke dràve. Fadilj je jedan od zna~aja donosila se u Tirani, dok je Pri{tina sa- problem }e se javiti kod ostalih etni~kih zajednica retkih kosovskih Albanaca koji ìvi u inostranstvu, mo pratila i slepo ih prihvatala, ne u~estvuju}i u na Kosovu jer bi moglo do}i do njihove (dez)inte- a sebe smatra Kosovarom, pripadnikom nacije u samom procesu odlu~ivanja. Nacionalna istorija, gracije i utapanja u kosovsku naciju. nastajanju. jedinstveni jezik i {kolske knjige - o svemu se - Nikada se ne}u izja{njavati kao Kosovar. To bi I dok se bliì dan razre{enja kosovskog statusa, odlu~ivalo u Albaniji. zna~ilo da izdajem svoju naciju i da postajem kosovski Albanci nemaju jasnu sliku ni o svom Albanac - kaè jedan mladi Srbin sa Kosova. S trenutnom, ni o budu}em nacionalnom identitetu. druge strane, biv{i pripadnik Oslobodila~ke vojske Plan Ujedinjenih nacija o statusu predvi|a da treba da sadrì elemente multietni~kog dru{tva. A Kosova (OVK) izjavljuje da nikada ne}e pristati da Kosovo ima svoju zastavu i svoju himnu. to zna~i da etni~ke elemente svih etni~kih zajed- bude pripadnik iste nacije kao i ljudi protiv kojih - Mogu}e je i da }e se predsednik Kosova uskoro nica treba zapostaviti ili ih sve uvrstiti u izgled se borio.

sresti sa predsednikom Srbije, a da Kosovo ne}e budu}e zastave. Imaju}u u vidu da kosovske vlasti U sred sveprisutne i vrlo sna`ne zabune oko imati svoju zastavu - pi{e kolumnista Ned`medin nisu ni blizu dogovora o simbolima, mogu}e je da nacionalnog identiteta, postoje i neki kosovski Spahiu (Nexhmedin Spahiu), politi~ki analiti~ar i }e na Balkanu ponovo biti primenjen bosanski Albanci koji nikada ne bi prihvatili novi kosovarski jedan od zagovara~a kreiranja "kosovske nacije". scenario koji podrazumeva da }e zastavu dizajni- nacionalni identitet. Spahiu, autor knjige "Ka kosovskoj naciji", smatra rati me|unarodna zajednica. Neki Kosovari ne - Ukoliko kosovski Albanci postanu Kosovari, ja }u da Kosovari treba da budu uporni i da stvore obra}aju pa`nju, niti ih zanima sve to - oni su se registrovati kao pripadnik albanske nacionalne jednu modernu naciju koja je vezana pre za odrasli i vaspitani u albanskom duhu, a njihova je manjine na Kosovu - pi{e Bardhi, mladi student, dr`avu nego za etni~ku pripadnost. zastava ona na kojoj dvoglavi orao stoji na crna internet forumu Prishtina-TEAM.

48 001 /jun/2007./godine/ rez_01ljudska prava.qxp 28.5.2007 15:54 Page 49

EDUKACIJSKI PAKET "OPSADA SARAJEVA" - SVEDOÂNSTVO O ZLOÎNU I @IVOTU Poetika preìvljavanja FAMA INTERNATIONAL FAMA

Bojan TONÎ] Sarajevo je dokazalo da jedna urbana sredina moè opstati uprkos totalnoj Tog {estog aprila 1992. kada je po~ela opsada destrukciji i svim zatvorenim ta~kama ulaska i izlaska iz grada, da moè Sarajeva bilo je izvesno da }e po~eti ubijanje, ali kao da niko nije èleo da veruje u to da }e ostati civilizovana i humana i ~ak stvoriti dostignu}a u filozofiji ìvljenja, praiskonska ve{tina preìvljavanja biti sudbina mentalnoj terapiji i umjetni~kim kreacijama. grada kojim hodaju i daju znake ìvota ljudi koji su izbegli snajper i granate, i da }e ovaj grad knjigu od 1325 strana, enciklopediju i mapu, CD udruènje novinara Srbije i Inicijativa mladih za postati laboratorija za ispitivanje ljudskih transkript "Govorna istorija 1992 - 1996." i film ljudska prava. mogu}nosti, svojevrsni in vivo eksperiment koji se "Vodi~ za preìvljavanje - Mehanizam terora - odvijao nao~igled ~itavog modernog sveta. Mehanizam opstanka". Nadajmo se, kao i Sarajlije Izbe}i snajper, jesti i jo{ ne{to O tome {to se doga|alo u opsednutom gradu '92, da ovaj edukativni paket nikome ne}e zatre- Poruka Kemala Montena Arsenu Dedi}u sa puna 44 meseca, kao i o krvavom raspadu biv{e bati kao uputstvo, ve} da }e biti dokaz o patnji "preìvjelih ìca" glasila je u vreme najstra{nijeg Jugoslavije, svedo~i impresivni mutimedijalni `rtava koja je mogla da bude izbegnuta. Paket su stradanja: "A {to pita{ kako smo, ìvi smo, ìvi Edukacijski paket "Opsada Sarajeva". Predstavljen kreirali Suada Kapi} i njeni ugledni saradnici, a smo". Kako ostvariti taj ideal, podse}aju nas je 18. maja u beogradskom Medija centru, sadrì iza projekta su stali FAMA interne{enel, Nezavisno autori u gradu u kojem su igre za decu bile: bro-

/jun/2007./godine/ 001 49 rez_01ljudska prava.qxp 28.5.2007 15:56 Page 50

janje granata ispaljenih na grad, podrezivanje dostignu}a u filozofiji ìvljenja, mentalnoj terapiji oborenog drve}a, skupljanje metaka, granata... i umjetni~kim kreacijama", zaklju~ak je uredni{tva razmena kolekcija. @ene su se pitale: koja moè FAMA interne{enel tima. da napravi najbolje jelo od ni~ega, kako utoliti è|, okupati se, roditi dete, zagrejati se, pokopati Re~nik ìvota i smrti mrtve... Hronolo{ki pore|ani doga|aji koji su obeleìli Novinar Oslobo|enja Zlatko Dizdarevi} kaè u sudbinu olimpijskog grada od 1992. do 1996. tek "Opsadi" da je ve} u septembru 1992. bilo izvesno su podloga za temeljno sagledavanje agonije koja da }e rat biti dug i stravi~an. "Bilo je jasno da se je bila ispit ~ove~anstva. Nepoloèni. Najva`niji ne}e zavr{iti u doba sun~anih dana i u doba kada segment ovog projekta je svojevrsni re~nik s se nekako jo{ moglo ìvjeti na starim zalihama. klju~nim re~ima sarajevskog ìvota i smrti: od Sve je slutilo na po~etak duge zime i dugih, dugih porodili{ta, {kole, pijace, do groblja preko svakod- i mu~nih no}i", pamti Dizdarevi}. nevne za{tite od projektila, komunikacije sa Sarajevski rulet zna~io je pretr~avati brisani pros- kom{ilukom, prijateljima i spoljnim svetom i mod- tor u strahu od snajpera i rizikovati od gelera ela izlazaka iz grada koje je iskoristio samo mali granata te{kog artiljerijskog oru`ja ostavljenog na broj Sarajlija. Neki nisu mogli a neki nisu hteli, dar bosanskim Srbima. Rizikovati spasavaju}i kao na primer autorka ovog projekta i brojni sugra|ane, stajati u redovima za hleb, vodu, humanisti, intelektualaci, zanatlije, novinari i lekove. drugi koji su èleli da ostanu u svom gradu. "Sarajevo je dokazalo da jedna urbana sredina Iz Mape opsade saznajemo da su na pijacu moè opstati uprkos totalnoj destrukciji i svim Markale i u Ulicu Vase Miskina pale granate od 80 zatvorenim ta~kama ulaska i izlaska iz grada, da i 120 milimetara koje su napravile masakr." nasumi~no ga|anje (...) Skoro da nema zgrade u moè ostati civilizovana i humana i ~ak stvoriti Protivavionski topovi i mitraljezi kori{}eni su za Sarajevu bez rupa od gelera", podse}aju autori "Mape". Sarajevsko porodili{te bilo je na Ko{evskom brdu i nemilosrdno je granatirano. Predstavljanje: "Edukacijski Preme{teno je na kliniku Ko{evo gde su bebe i dalje bile `rtve granatiranja. paket" u beogradskom "Gra|ani su se {titili od snajpera brodskim konte- Medija centru jnerima, uni{tenim automobilima, kamionima, autobusima, cementnim blokovima...", podse}aju autori. Oni nagla{avaju da je za "za{titu" kori{}ena i plava zavesa iz sportske dvorane "Zetra" koja je postavljena uo~i Olimpijskih igara 1984, a njena je nova funkcija bila da se prolaznici u~ine nevidljivim. Dva sarajevska groblja bila su neposredno izloèna opasnosti, Vlakovo je bilo na strani agre- sora, a Bare u neposrednoj blizini linije fronta. Zato su Sarajlije sahranjivale svoje najbliè u starim grobljima u krugu dàmija, u parkovima, ispred stambenih zgrada, na pomo}nom stadionu Ko{evo. Na pogrebne povorke ispaljivane su granate, pa su ~esto sahrane i dènaze obavljane no}u. Nepisano pravilo je bilo da se ne ide na sahrane i da nema venaca i cve}a, jer to je bilo te{ko ili nemogu}e prona}i budu}i da su svi cve}njaci pretvoreni u ba{te, u kojima se uzgajalo ne{to {to je moglo da se pojede.

Glad i `e| BETA Gradska pekara je u vi{e navrata granatirana, ~esto su nestajali struja i plin, ali i kvasac i voda. "Gra|ani su se {titili od snajpera brodskim kontejnerima, uni{tenim auto- Muhamed Zlatar koji je u vreme opsade radio u mobilima, kamionima, autobusima, cementnim blokovima...", podse}aju Skup{tini grada svedo~i: "Da su mogli zrak, zatvo- rili bi nam zrak". Stoga su se u sarajevskim autori. Oni nagla{avaju da je za "za{titu" kori{}ena i plava zavesa iz doma}instvima pekle najma{tovitije vrste hleba, sportske dvorane "Zetra" koja je postavljena uo~i Olimpijskih igara 1984, a neke od njih poznate mla|im Beogra|ankama i njena je nova funkcija bila da se prolaznici u~ine nevidljivim. Beogra|anima, kao i gra|anima Srbije u

50 001 /jun/2007./godine/ rez_01ljudska prava.qxp 28.5.2007 16:01 Page 51 FAMA INTERNATIONAL FAMA

unutra{njosti iz vremena hiperinflacije i bikarbone, ukoliko ima malo kvasca, malo tako akumulatora. tromese~ne NATO kampanje u Srbiji. I voda je nekakvih, u stvari nikakvih za~ina. Uglavnom, mi "Opsjednuti grad brani se kulturom i tako opstaje. postala dragocena te~nost. smo zadovoljili na{u nekavu bosansku èlju za Grupe i pojedinci stvaraju sve ono {to su koristili "Nesta{ica vode pribliàva ljude u Sarajevu sred- }evapima", svedo~i Gordana [eri}, doma}ica. da stvaraju prije opsade. U nemogu}im okolnosti- njovekovnim vitezovima ili francuskim monarsima. ma snimaju filmove, pi{u knjige, objavljuju Oni {tede vodu kao da su beduini. Duga kosa se Ne moè se ubiti grad novine, emituju radio programe, dizajniraju raz- moè oprati s litar i po vode, okupati se moète u Sarajevo se nije predavalo. O tome svedo~e brojne glednice, postavljaju izlo`be, predstave, prave dva do tri litra - sve sa malim lon~i}ima i izlo`be, pozori{ne predstave u nezagrejanom mape za obnovu grada ...". sudi}ima s mlakom i hladnom vodom. Ma{ina za Narodnom pozori{tu i "Kamernom teatru 55" u U ovom se ne moè se prepoznati Beograd. pranje ve{a je sprava iz nekih dalekih vremena. kojem je najve}i hit bila "Kosa". Agresor nije Slede}i vodi~ za preìvljavanje }e biti beogradski, Bez funkcije. Sarajke su ponovo prvoklasne pra- mogao da ubije ni novine, "Oslobo|enje" se a izdava~i nameravaju da, kako je najavila lje...", saznajemo u vodi~u za preìvljavanje. pripremalo u potpuno razorenoj zgradi, a zbog istori~arka Branka Prpa, objave vodi~e za preìv- Govorna istorija daje autenti~ne primere za sve nesta{ice papira oìveo je onaj beogradski grafit ljavanje u opsednutim gradovima celog sveta. ovo. "Nema novina, ima zidova", s tim {to su se gotove Poruka je svakako univerzalna, upozoravaju}a. "A onda su se, ako tog hljeba preostane, pravili novine lepile na improvizovane oglasne table. Za gra|ane Srbije mo`da bi mogla da glasi: }evap~i}i od prezle. Oni su u sebi sadràvali Najpopularnije su bile radio stanice Zid i Studio Nemojte pla}ati zlikovce, ni granate kojima se jednu, dvije ka{i~ice vode, dvije ka{i~ice sode 99, naravno za one koji bi se domogli baterija ili ubija grad. rez_01ljudska prava.qxp 28.5.2007 16:08 Page 52

VENECIJANSKI BIJENALE 2007 Sarajevo Talent Campus je novi obrazovni program Sarajevo Film Festivala, pokrenut u saradnji sa Internacionalnim filmskim festivalom u Berlinu i Berlinale Talent Campusom. Paviljon Vojvodina Nakon što se potvrdio kao najuticajniji filmski događaj u Jugoistočnoj Evropi, kako svojim Takmičarskim programom, tako i kroz industrijsku sekciju Cinelink, Sarajevo Film Festival spreman je utemeljiti obrazovnu platformu koja će mladim Kristijan LUKI] postmilo{evi}evske demokratke vlasti da se iz takvog filmskim talentima iz regiona omogućiti da na stanja dru{tvo povede u promene. najbolji način iskoriste svoje znanje i inspiraciju. Paviljon Vojvodine (autonomne pokrajine u sastavu Republike Srbije) na Venecijanskom Paviljon Vojvodina traumatizuje koncept nacionalnog bijenalu 2007. pojavi}e se kao igra/dijalog sa bi}a kroz sam naziv. Naime, Autonomnoj pokrajini identitetima i nacionalnim projekcijama Vojvodini, koja je pored Autonomne pokrajine Kosovo 1. SARAJEVO savremene umetnosti, projektom modernosti, bila jedna od dve autonomne pokrajine u okviru TALENT CAMPUS politikom mo}i i kulture kao nacionalnog Republike Srbije, su{tinski je umanjena autonomija NOVA OBRAZOVNA I NETWORKING bojnog polja. posle 1988. godine ({to je verifikovano dono{enjem PLATFORMA ZA MLADE FILMSKE STVARAOCE Ustava Republike Srbije iz 1991. godine, kojim je i U slu~aju selekcije predstavnika Republike formalno zapo~elo razaranje ustavnog sistema biv{e U POTRAZI ZA MLADIM TALENTIMA Srbije za u~e{}e na ovogodi{njem bijenalu u Jugoslavije) kroz uvo|enje centralnog, komandnog Prvi SarajevoTalent Campus održaće se od 20. do Veneciji, u sukob su do{le dve koncepcije - (administrativno-operativnog) upravljanja dràvom i 25. augusta 2007. u okviru 13. Sarajevo Film nacionalni koncept i koncept savremene umet- dru{tvom, suprotnog proevropskim demokratskim ori- Festivala i otvoren je za 70 kandidata (reditelja, ni~ke produkcije. Kroz proces selekcije umetni- jentacijama ostalih evropskih socijalisti~kih, posebno glumaca, producenata) iz sljedećih zemalja: ka za ovogodi{nji bijenale, jasno je iskazana isto~noevropskih dràva. Ukidanje pokrajinskih Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne dezorijentacija zvani~nog politi~kog i autonomija Vojvodine i Kosova i procvat anahronog Gore, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, dru{tvenog kursa savremene Republike Srbije. centralizma bili su prvi uspesi u ekspanziji velikosrp- Rumunije, Slovenije, Srbije,Turske i UNMI Kosova. Ona se lomi izme|u odluke da li da prizna i skog Milo{evi}evog reìma i njegovo su{tinsko DINAMIČAN PROGRAM I BROJNE MOGUĆNOSTI podrì umetnost koja govori jezikom ohrabrivanje za ratnu opciju u politi~kim odnosima u Tokom intenzivnog šestodnevnog programa savremene civilizacije i time u|e u svetsku biv{oj Jugoslaviji. predavanja, radionica, diskusija, projekcija utakmicu ili da se vrati patrijarhalnom "redu" i Ovim projektom se Pokrajini Vojvodini, kojoj su i ekskurzija učesnici će imati priliku da uče i predmodernoj devetnaestovekovnoj ruralnoj oduzeti svi bitni atributi autonomije (tako da su razgovaraju sa renomiranim filmskim profesio- narodnoj kulturi, koju }e prikazati kao njene nadle`nosti svedene ne{to vi{e od onoga {to nalcima, da se druže sa regionalnim i svjetskim isklju~ivu i jedinu legitimno nacionalnu. se naziva nuda et imaginaria jurisdictiones), filmskim zvijezdama i svojim kolegama, te da dodeljuje pravo da kao jedna suverena dràva izlaè razmjenjuju ideje i podstiču kreativnost. Fokus Postupak izbora u~esnika na Venecijanskom na bijenalu u Veneciji. ovogodišnjeg Campusa je pružanje mogućnosti bijenalu 2007 nije poveren Muzeju savremene talentovanim stvaraocima da otkriju kako se umetnosti u Beogradu, koji je to do sada Paviljon Vojvodina ne}e imati svoj prostor na ovogo- uključiti u regionalnu filmsku industriju, radio, ve} je taj posao obavilo samo di{njem Bijenalu. Paviljon Vojvodina realizovao bi se da saznaju u kom se smjeru ona Ministarstvo kulture. Ono pri tome nije ni kon- kao katalog dimenzija 10 x 10 x 10 cm, koji bi bio razvija, te kako da ojačaju sultovalo nadle`ne profesionalne institucije, distribuiran po paviljonima. Ideja autora je da se, veze sa globalnom filmskom nego se opredelilo za angaòvanje pojedinaca preko kataloga, stvori virtuelni prostor koji }e biti mrežom. okupljenih oko proverene nacionalne instituci- alternativno polje analize savremenih politi~kih, kul- je kakva je Srpska akademija nauka i umet- turnih i umetni~kih strategija. Katalog bi sadrào KAKO SE PRIJAVITI nosti (SANU). SANU je, ina~e, postala poznata skup tekstova, ~lanaka i dokumentacije autora iz Mladi filmski stvaraoci i studenti svetskoj javnosti po famoznom Memorandumu Vojvodine i Srbije i regiona ex-Yu, koji se bave pitan- filmskih škola iz regiona, moći će se SANU iz 1986. godine u kome je po prvi put jem savremene umetni~ke produkcije, politi~kim i prijaviti za učešće na Campusu putem javno postavljeno tzv. srpsko pitanje u ideolo{kim kontekstima u kome ona nastaje, istori- formulara koji će biti dostupan na tada{njoj socijalisti~koj Jugoslaviji. Na taj jskim osvrtima s akcentom na razvoj politi~ke krize u festivalskoj web stranici, www.sff.ba, od 21. maja do 21. juna 2007. na~in je pripremljena ideolo{ka osnova za pro- Jugoslaviji krajem osamdesetih, osvrtom na u~e{}e jekte etni~kih ~i{}enja i radikalnog Neue Slowenische Kunst 1986. godine na Venecijan- Sarajevo Talent Campus snosi troškove preure|enja jugoslovenske federacije. skom bijenalu i raspadom i zaostav{tinom sveta boravka i participira u plaćanju prevoza realnog socijalizma. za sve učesnike. Paviljon Vojvodina problematizuje pitanje decentralizacije i demokratizacije dru{tva i PROJEKAT PAVILJONA VOJVODINA kulture u savremenoj Republici Srbiji, koje je u Autori: Slavko Bogdanovi}, @ivko Grozdani}, Kristijan najte{njoj vezi sa do danas nepromenjenom Luki} i Zoran Panteli} centralizacijom, nasle|enom iz vremena Podr{ka i za{tita: Újvideki Hub Milo{evi}evog totalitarnog reìma, i sa Pokroviteljstvo: Muzej savremene umetnosti odsustvom jasne politi~ke volje Vojvodine, Novi Sad

52 001 /jun/2007./godine/ rez_01ljudska prava.qxp 28.5.2007 15:44 Page 53

REM KOLHAS NA BEOGRADSKOJ NEDELJI DIZAJNA Projektovanje društva LI^NOST MESECA

Rem Kolhas (Rem Koolhaas) i grupa OMA svoj rad zasnivaju na te`nji da svojim delima uti~u na razvoj dru{tva i aktuelnog politi~kog sistema. Istra`ivanja i projekti ove grupe uvek su u sprezi sa politikom, dru{tvenom krvnom slikom i kriti~kim stavom prema vrednostima koje name}u tr`i{ni giganti.

Marina POPOVI] Rem Kolhas ocenjuje da postoje}e stanje u savremenoj arhitekturi sputava i Kada je pre ~etiri godine poslednji put posetio Beograd, ograni~ava razvoj stvarala{tva, ~ine}i ~uveni holandski arhitekta Rem Kolhas (1944) je zajedno sa arhitekte i njihova dela pukim instru- organizatorima "Nedelje dizajna" satima kru`io oko zgrade mentima politi~kih strujanja. Nasuprot Saveznog izvr{nog ve}a (SIV) dive}i joj se toliko da ih je na ovom globalnom trendu, grupa OMA svo-

kraju sve zajedno zaustavila policija. Upravo zbog toga jim radom poku{ava da uti~e na razvoj BJELOBABA VANJA organizacioni tim se ove godine potrudio da se konferenci- dru{tva i aktuelnog politi~kog sistema. ovo nasle|e dobija zna~ajnu ulogu u okviru savre- jski program pod nazivom "Change2" odrì u ovom objektu. Istraìvanja i projekti ove grupe uvek su menog dru{tva. Najpre student dramaturgije na Holandskoj filmskoj u vezi sa dru{tvenom krvnom slikom i - Pre samo 25 godina soc-realisti~ka arhitektura je akademiji, potom novinar za "Haagse Post", Kolhas 70-ih kriti~kim stavom prema te`njama koje odbijala od sebe svojom masivno{}u, ukidaju}i postaje arhitekta, teoreti~ar arhitekture i urbanista, osniva~ name}u trì{ni giganti. individualnost pojedinca. Me|utim, danas su grupe OMA (The Office for Metropolitan Architecture) i Posebno inspirisan jedinstvenim soc- objekti velikih dimenzija svakodnevna pojava, tako njenog istraìva~kog krila AMO, te dobitnik presti`nih na- realisti~kim arhitektonskim nasle|em da ove gra|evine deluju privla~nije, pruàju}i grada. koje Beograd ima, Kolhas je istakao da dovoljno komfora i prijatno dekorisan enterijer - kaè Kolhas. NOVA IKONA PEKINGA Poslednje ~etiri godine grupa OMA se bavi Zgrada Nacionalne kineske televizije u Pekingu (CCTV) koju je projektovala grupa OMA odli~an prou~avanjem infrastrukture nigerijskog grada je primer dru{tvene angaòvanosti arhitekture. Ovim projektom je jasno definisana nova ikona Lagosa, koju je, nakon pronalaska nafte 70-tih grada, ali je postignuta i simboli~na interakcija mo}nog dràvnog medija i javnosti, u cilju dalje godina, radio projektni tim tada{njeg jugosloven- demokratizacije dru{tva. Zgrada televizije odudara od {ume sve vi{ih oblakodera u centralnoj skog projektantskog preduze}a "Energoprojekt". poslovnoj zoni. Medijska ku}a je podeljena na tri celine: jednu kulu sa prostorima za emitova- Ono {to planeri nisu predvideli posle ekonomskog nje, drugu sa servisnim, razvojnim i edukacionim sadràjima i administraciju na vrhu koja ih buma, bilo je osiroma{ivanje ljudi koji su na{li sve povezuje. Javnosti je omogu}en pristup zgradi, celom njenom visinom u posebnom delu iz nove racionalne na~ine kori{}enja postoje}ih kojeg se pruàju neverovatni pogledi na unutra{njost zgrade, centralnu poslovnu zonu Pekinga objekata i infrastrukture. i Zabranjeni grad. Idealisti~ka utopija koja je za osnovni motiv u izgradnji grada prihvatila heksagonalni modul i{la je u svojoj doslednosti ponavljanja ovog oblika dotle da je ~ak i fudbalski stadion u obliku {estougaonika. - Lagos je ìvi dokument da je u savremenom dru{tvu mnogo pogodnije ovakvoj arhitekturi prona}i nove namene, nego prihvatati uticaje koje name}e dana{nja trì{na ekonomija - zaklju~uje on. Ova tema je toliko fascinirala Rema Kulhasa da je najavio mogu}nost pisanja knjige o fenomenu kojim se njegova grupa intenzivno bavi, a nakon zavr{etka festivala je oti{ao na ve~eru sa sarad- nicima i projektantima "Energoprojekta" koji su radili u Lagosu. S obzirom na to da ga je knjiga "Delirious New York" u~inila cenjenim u svetu teoreti~ara i arhitekata jo{ pre prvog realizovanog objekta u njegovoj plodnoj karijeri, te da je drugim delom "S, M, L, XL" objavljenim 1995. napravio revoluciju u arhitektonskom izdava{tvu i na~inu razmi{ljanja, od Rema Kolhasa moèmo o~ekivati jo{ mnogo prijatnih iznena|enja.

/jun/2007./godine/ 001 53 rez_01mediji.qxp 28.5.2007 17:26 Page 54

Neizvesna budu}nost internet radija

SAMO U SJEDINJENIM DR@AVAMA INTERNET RADIO STANICE SLU[A IZME\U 50 I 70 MILIONA LJUDI. PROCENJUJE SE DA ]E SE OVAJ BROJ UDVOSTRU^ITI DO 2010. GODINE A DA ]E DO 2020. DOSTI]I 200 MILIONA

Miodrag MRK[I] internet radio stanice slu{a izme|u 50 i 70 milio- ISTORIJA KOPIRAJTA na ljudi. Procenjuje se da }e se ovaj broj Ovih dana vlasnici nezavisnih internet radio stani- udvostru~iti do 2010. godine a da }e do 2020. I JAVNOG EMITOVANJA ca nestrpljivo o~ekuju izja{njavanje ameri~kog dosti}i 200 miliona, pod pretpostavkom da inter- Na prvim plo~ama sa oznakom "Not Licensed Kongresa o predlogu za pove}anje taksi. Pre dva net radio preìvi ovakve napade muzi~ke indu- for Radio Airplay" (radijsko emitovanje nije meseca doneo ga je ameri~ki Odbor za autorska strije. dozvoljeno) bili su snimci Binga Krozbija prava (Copyright Royality Board - CRB). Iako ve} Na Balkanu smo, kao i obi~no, u sre}no-nesre}noj (1903-1977). Iako je izdava~ka ku}a za koju sada ove stanice na ra~un autorskih prava pla}aju poziciji na drugom kraju klackalice. S dolaskom je snimao pokrenula niz tu`bi protiv radio dvostruko ve}e iznose od satelitskih stanica, pred- "brzog" broadband interneta radio je postao po- stanica, 1940. godine sud je doneo odluku po loèno pove}anje iznosi izme|u 300 i 1200 pro- pularan kod slu{alaca. Sa druge strane, broj stani- kojoj plo~u kupac moè koristiti na koji god cenata. Ukoliko predlog stupi na snagu, ve}ina ca koje se emituju iz regiona je nepoznat, ali na~in èli uklju~uju}i i javno emitovanje. Po- nezavisnih internet radija }e bankrotirati. svakako nije veliki. Njihov status i obaveze u sledice ove odluke najvi{e su iznenadile izvo- Procvat internet radio stanica dogodio se tokom odnosu na autorska prava su zakonski nereguli- |a~e i izdava~ke ku}e. Prodaja plo~a koje su devedesetih godina. Po~eo je sa stanicama koje sani. Kao i u slu~aju ostatka Evrope, ne moèmo emitovane na radiju je rasla umesto da opa- su emitovale program putem radio talasa i tvrditi {ta }e se dogoditi ako ameri~ki Kongres da. Vrlo brzo izdava~i su se okrenuli ka radio ponudile ga slu{aocima na internetu. Me|utim, stanicama i stimulisali ih da emituju njihove novi medij je otvorio i nove mogu}nosti. Nezavisni snimke. Svi su zadovoljni situacijom, i izdava- emiteri su videli svoju {ansu u niskim tro{kovima, Dok su FM stanice orijentisane ka ~i i radio stanice i pubika. odsustvu frekfencija za koje se trebalo boriti i mejn-strimu, nezavisni internet Ali sa dolaskom digitalnih tehnologija tokom {irokom auditorijumu. Sa svega dva ra~unara iz emiteri su mnogo slobodniji u devedesetih godina pro{log veka, situacija se sopstvene spava}e sobe moè se emitovati pro- kreiranju svog programa. Internet opet okre}e protiv radija. Udruènje izdava~a gram dostupan celoj planeti. Takav odnos tro{kova radio je prilika da individualci i pokre}e inicijativu za za{titu digitalnih zvu~- i ~ujnosti pogoduje pre svega nekomercijalnim nih zapisa 1995. godine. U obrazloènju se manje grupe pro{ire svoj glas. programima. Dok su FM stanice orijentisane ka kaè da nova, digitalna tehnologija omogu- mejn-strimu, nezavisni internet emiteri su mnogo }ava slu{aocima da naprave "savr{enu digi- presudi u korist velikih muzi~kih ku}a. talnu kopiju" emitovanog materijala i da se Ukoliko male internet stanice budu prinu|ene da time uni{tava prodaja nosa~a zvuka, a samim pla}aju naknade vi{estruko ve}e od zarade, alter- tim i cela muzi~ka industrija. Tehni~ki gleda- nativna radijska scena }e nestati. Usled neispla- no, kvalitet zvuka emitovanog preko interne- tivosti, najve}i broj emitera bi}e prinu|en da ta je daleko slabiji od zvuka na CD-u. Zapra- isklju~i svoje signale. Svi nezavisni izvo|a~i i vo, lo{iji je i od ve}ine FM odnosno "zemalj- izdava~ke ku}e koje ne pripadaju krupnom kapi- skih" radio stanica. Ipak, uz malo truda i lobi- talu i medijskim monopolima nesta}e sa njima. ranja Kongres usvaja obrazloènje i donosi Publici, koja }e ovim biti najvi{e o{te}ena, ostaju zakon kojim obavezuje emitere da pla}aju na repertoaru programi odre|eni profitom i prila- naknadu za svaku pesmu emitovanu interne- go|eni ukusu i interesima mase. Na prvi pogled tom ili preko satelita. Za razliku od njih, FM ova odluka direktno doti~e jedino stanice koje se stanice ne pla}aju naknadu za emitovanje. emituju sa podru~ja SAD. Ali ukoliko bude doneta, Odlukom Kongresa osnovano je telo (CARP) posledice }e osetiti i Evropa i ostatak internetom ~iji je zadatak da odredi visinu nadoknada za povezanog sveta. Ne samo da }emo biti uskra}eni emitovanje tako da sve strane budu zado- za hiljade stanica koje se emituju sa one strane voljne. Dono{enjem Milenijumskog akta o ko- Atlantika, postoji opravdana opasnost da }e i pirajtu 1998. stvari postaju jo{ gore, jer CARP druge dràve èleti ili ~ak biti prinu|ene da vi{e nije u obavezi da pazi na interese emit- donesu sli~ne odluke. Internet, kao globalni era i publike. CARP biva zamenjen drugom medij, te{ko da moè podneti neujedna~enost institucijom sa~injenom od troje sudija 2004. slobodniji u kreiranju svog programa. Internet zakonskih odredbi koje se na njega odnose. Tek Ali sve ostalo je manje-vi{e isto. Brojni stru- radio je prilika da individualci i manje grupe poslednjih godina svedoci smo da se Evropa ~njaci se slaù da }e se i ovog puta pokazati pro{ire svoj glas. Nezavisni i nepoznati izvo|a~i odupire dominaciji Amerike u regulisanju rada da radijsko emitovanje podsti~e prodaju no- ({to nikako ne zna~i manje kvalitetni, ~esto je interneta. Da li }e, u slu~aju da Sjedinjene dràve sa~a zvuka i da digitalni zapis dostupan na slu~aj upravo obrnut) ìve zahvaljuju}i upravo dovedu nezavisni radio do kolapsa, Evropa po}i internetu ne ugroàva profite muzi~ke indu- ovom mediju. Samo u Sjedinjenim dràvama njihovim putem - ostaje da se vidi. strije i izvo|a~a.

54 001 /jun/2007./godine/ rez_01tema_novo.qxp 28.5.2007 19:14 Page 55

U leglu tajkuna

GORAN @IVKOV, BIV[I MINISTAR POLJOPRIVREDE, ZA REZ GOVORI KAKO SADA INDIREKTNO VODE POLITIKU ONI KOJE NIJE @ELEO NI DA PRIMI NA RAZGOVOR JER IM JE JEDINI CILJ BIO DA KOLEKTIVNO DOBRO PODREDE LI^NOM INTERESU

Sne`ana ^ONGRADIN

- Najva`nije je investirati i u~iti da bi bio konkurentan - kaè Goran @ivkov, jedan od retkih ministara biv{e Vlade koji bi se mogao pohvaliti znanjem i stru~no{}u. Ako se to ima u vidu, onda je jasan njegov neobja{njivi poriv da poku{a da ih primeni u dru{tvu bu~nih "doma}ina" i "patriota". Izjave poput onih koje upu}uju da treba raditi kako bi se zaradila plata, ili da ratni zlo~inci treba da odgovaraju za svoja nedela, ili pak onih koje deca u~e u zabavi{tu - da nije lepo lagati, krasti, ili biti zavidan, pred srpskim dru{tvom postavljene su u vidu ciljeva koje tek treba ostvariti. Kada ne{to nije ni zapo~eto, a trebalo bi da traje najmanje sto godina, onda nekolicina koja se uhvatila u ko{tac sa duboko ukorenjenim nakaradnim vrednostima ili èli da ih ukopa jo{ dublje, ili ima natprirodni entuzijazam. @ivkov, biv{i ministar poljoprivrede, formirao je timove mladih stru~njaka i zajedno sa njima kreirao agrarnu politiku koja je bila originalna, okrenuta ruralnom razvoju i uvela potpuno nova razmi{ljanja o ulozi poljoprivrede u trì{noj ekonomiji i razvoju Srbije. Iako op{ti pogled muti pamet od

nelogi~nosti i apsurdnih fenomena u gotovo svim sferama dru{tva i privrede, KIKINDSKE u prilog gore navedenoj konstataciji govore rezultati - od trgovinskog deficita ru{enje starog, nego na izgradnju novog - kaè "~ovek sa terena". u razmeni poljoprivrednih proizvoda ostvaren je suficit od oko 320 miliona Tranzicija je stvorila i dodatne probleme. Pored starih poljoprivrednih dolara, pove}ana je konkurentnost usled velikih investicija, vrednost proizvod- interesnih grupa, mnogi tajkuni su poljoprivredu videli kao ne{to gde se nje raste…Me|utim, kako @ivkov kaè, pored promenjenih pravila igre dopri- moè oprati novac, kupiti zemlja. A kad su ve} zemljovlasnici, èle da uti~e i nos je i u promeni mentaliteta proizvodja~a. - Naravno, ne svih. Ali lepo je na agrarnu politiku. ~uti da poljoprivrednici ne èle premije jer one idu direktno prera|iva~ima Na pitanje da li sada, nakon svega, ose}a kao da je radio uzaludan posao umesto ranije klasi~ne pri~e o garantovanim cenama i otkupu za robne rez- (ako se ima u vidu da je u Srbiji dugogodi{nji trud mogu}e raspr{iti za samo erve. jedan dan), @ivkov kaè: - Pa sigurno da nije prijatno kada vidite da sada Pa u ~emu je onda problem? @ivkov kaè da treba "izvu}i u{i" raznim indirektno vode politiku oni koje nisam èleo ni da primim na razgovor. interesnim grupama koji gube privilegije ukoliko se uspostavi sistem zasno- Njima je jedini cilj da kolektivno dobro podrede li~nom interesu. Ali, nijedna van na znanju i pravim vrednostima. stepenica u razvoju se ne moè presko~iti. O~igledno je da smo mi s refor- - Nudi nam se razna "doma}a pamet" koja ne èli konkurenciju ve} kom- mama u poljoprivredi oti{li prili~no daleko, pa je sada potrebno da se vrati- panije nastale na poznanstvima a ne na znanju. To su planski profesori i mo nekoliko stepenika da ne bi {tr~ale. ratni intelektualci, novinari pla}enici, legalizovani ratni profiteri - u stvari svi U "leglu tajkuna" @ivkov se namu~io fizi~ki, kako kaè. Psihi~ki mu je bilo oni koji èle da zadrè status kvo i ne èle ili nisu shvatili da je potrebno lako zbog odluke donete na po~etku ministrovanja - da èli da gradi sistem i graditi novi sistem ne samo ekonomskih nego i moralnih vrednosti. îni mi da u tome ne}e praviti kompromise. se da smo vi{e energije tro{ili na odbranu od napada interesnih grupa i na - Fizi~ki je teè jer vam podme}u razne laì po novinama, prete, diskreditu- KONSULTANT FAO-a ju... Pre ulaska u bitku morate tako|e znati da su jako male {anse da pobe- dite. Se}am se kada sam tuìo mlinarske organizacije koje su se dogovorile o Kikin|anin @ivkov ro|en je 1971. godine. Osnovnu i srednju {kolu ceni p{enice pa ~ak i potpisale sporazum. Nemate klasi~niji monopol i zavr{io je u rodnom gradu, a Poljoprivredni fakultet, smer ratarstvo i nemate lak{i slu~aj. Nedelju dana po{to sam podneo ostavku, doneta je povrtarstvo, 1996. godine u Beogradu. Od juna 2001. do februara oduka da to nije monopol. Vidi se da politiku u Srbiji u najve}oj meri ne 2004. godine bio je zaposlen kao konsultant u regionalnoj kancelariji vode politi~ari - kaè @ivkov. Pregovori oko Vlade pokazuju da isti tim nikako Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Pre to- nije mogao da ostane na ~elu Ministarstva i pored dobrih rezultata, pohvala ga je nepunih godinu dana bio {ef odseka za geneti~ke resurse u od seljaka i Evropske komisije. - O Vladi se ne pitaju samo politi~ari. Zna~i tada{njem Saveznom ministarstvu poljoprivrede. Februara 2004. go- morate biti spremni da izgubite posao ukoliko se to ne svi|a finansijerima dine imenovan je za pomo}nika za agrarnu politiku Ministarstva poljo- stranaka. privrede u Vladi Srbije, a juna pro{le godine za ministra poljoprivrede. Posledica izostanka 6. oktobra, odnosno radikalnijih reformi, suo~avanja sa Sada se vratio konsultatskom poslu za FAO. Dosta putuje i drì preda- pro{lo{}u i lustracijima, legalizacija je i dodatno osnaènje starog sistema vanja u raznim zemljama a tako|e je savetnik ministra poljoprivrede vrednosti zasnovanog na mnogim elementima iz devedestih. Gruzije. Poku{ava da prenese iskustva sa Balkana ukazuju}i na gre- - Morali smo tada shvatiti koliko nam je dru{tvo dubinski bolesno i da treba {ke u osiguravanju odrìve reforme i obezbe|enju predvidljivosti u da po~nemo od po~etka. Morali smo umesto stalne pri~e o boljem ìvotu da agrarnoj politici. @ivkov je ~lan je G17 plus. pri~amo pri~u o reformama - zaklju~uje @ivkov.

/jun/2007./godine/ 001 55 rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:11 Page 56

Borba za Ra~anovog nasljednika

HRVATSKA, NAKON SMRTI ^OVEKA BEZ KOGA BI TE[KO BILO ZAMISLIVO NAPREDOVANJE ZEMLJE KA EVROPSKOM KONSEN- ZUSU I INTEGRACIJAMA, KAO [TO BI TE[KO BILO PROVESTI I "ULJU\IVANJE" RUKOVODSTVA HDZ

Tatjana TAGIROV namjernih, za ìvota doveo u ovu neprili~nu me|uvremenu organizirali u manje stranke ljevice situaciju: najprije nije godinama htio prepustiti ~ija je perspektiva neizvjesna (Ivan Nini}, na Ivica Ra~an, biv{i predsjednik hrvatske Socijalde- ~elno mjesto u stranci, ~ak niti u trenucima u primjer). mokratske partije (SDP) i premijer, gra|anima kojima je SDP gubio izbore (od 1990. do danas), U takvim }e se okolnostima tek dogoditi konvenci- Hrvatske je sasvim sigurno ostavio u naslije|e da bi tek u posljednjim svjesnim trenucima dao ja stranke na kojoj }e biti izabran novi predsjed- postignut konsenzus u politi~kom vrhu o tome da ostavku na predsjedni~ko mjesto, ne imenuju}i nik. Problem je u tome {to se sve doga|a u "pet je pred zemljom isklju~ivo evropska perspektiva. svog èljenog nasljednika. U me|uvremenu, bar do 12" a treba uvjeriti bira~e da stranka i nakon U vremenima koja dolaze }e se sigurno jo{ disku- ga tako mnogi (i unutar stranke) optuùju, Ra~an Ra~ana ima snagu da vodi Hrvatsku bolje nego tirati o njegovoj politi~koj ulozi. Sad valja sa~ekati je vidio le|a mnogim svojim suradnicima i pri- {to je to protekle ~etiri godine radio HDZ Ive rasplet borbe za Ra~anovog nasljednika u vrhu jateljima, koji se nisu slagali s njegovom Sanadera. stranke da bi se znalo da li }e Hrvatska ìvjeti neodlu~no{}u. (Nadimak mu je u jednom dijelu Ra~anovo se naslije|e mora sagledati i u kontek- vi{estrana~je, ili }e ponovo kao devetesetih godi- javnosti bio "Odlu~no Mo`da".) Oni su se u stu hrvatskih ratnih godina i po~etka na biti zarobljena u vlasti samo jedne stranke. vi{estrana~ja. înjenica da je 1990. mirno predao înjenica da je 1990. mirno predao Dosad je s kandidaturama 'istr~alo' ~ak pet vlast nacionalnoj HDZ, neuobi~ajeno o{tro je naz- strana~kih funkcionara: zamjenica Ra~ana za nje- vlast nacionalnoj HDZ, neuobi~ajeno vav{i "strankom opasnih namjera", tuma~ena je gova ìvota, @eljka Antunovi} (ministrica obrane u o{tro je nazvav{i "strankom opasnih dvojako. Tvrdilo se da je Hrvatsku spasio unutar- njegovom premijerskom mandatu), Slavko Lini}, namjera", tuma~ena je dvojako. njih politi~kih sukoba u nadolaze}im ratnim godi- dugogodi{nji partijski funkcionar (jo{ od vremena Tvrdilo se da je Hrvatsku spasio nama, ali i da je hrvatske Srbe, koji su mahom Saveza komunista iz kojega je nastao SDP), Milan unutarnjih politi~kih sukoba u glasali za njega 1990. - a ne za podivljale Bandi}, gradona~elnik Zagreba( bliì desnici i "marti}evce" ({to su kasnije zaboravili mnogi u nadolaze}im ratnim godinama, ali i HDZ-ovom poimanju svijeta i politike nego vlasti- Hrvatskoj) - ostavio na milost i nemilost nacional- toj stranci), Zoran Milanovi}, mladi i perspektivni da je hrvatske Srbe, koji su mahom istima koji su tih godina vodili glavnu rije~. To je socijaldemokrat ( protiv kojega }e se vjerojatno glasali za njega 1990. - a ne za sasvim sigurno to~no. Od '90. do svoje smrti, urotiti dio ~lanstva i kandidata za novog pred- podivljale "marti}evce" ({to su ka- Ra~an nije ni rije~ rekao o Srbima, ~ak niti unutar sjednika), te Ljubo Jur~i}, ekonomski stru~njak koji snije zaboravili mnogi u Hrvatskoj) - svoje stranke. 'Smirivanje' srpskog pitanja u se tek u posljednje vrijeme pojavljuje u ostavio na milost i nemilost Hrvatskoj pokrenuo je tek Ivo Sanader, makar na strana~kom dresu (ali on je na Glavnom odboru povr{inskom nivou s "Hristos se rodi" na srpskim nacionalistima koji su tih godina povukao kandidaturu). "domjencima" uo~i pravoslavnog Boì}a. Ra~an je sve njih, unato~ upozorenjima dobro- vodili glavnu rije~. Tokom svog premijerskog mandata Ra~an je, ipak, donio olak{anje gra|anima. Druga~ijim poima- njem dru{tva i pojedinaca uspio je u velikoj mjeri svojom politikom smanjiti me|unacionalne i ostale tenzije koje su proizlazile iz politike (te izborne 2000. ve} pokojnog) Franje Tu|mana. I tu je povremeno {utjeo kad to nije trebalo, kad se hapsilo generala Bobetka, na primjer, zbog ha{ke optu`nice i kad se demonstriralo po splitskoj rivi ili na gospi}kom glavnom trgu. U to vreme se - {to se nije desilo za vlade Sanadera - zaista pu~ desni~ara valjao ulicama. Sre}a, pa je tada imao saveznika, predsjednika Stjepana Mesi}a. Usprkos tome {to ga je sam Ra~an htio pretvoriti u "fikus" u Predsjedni~kim dvorima - tih godina on je donio neke vrlo hrabre odluke (poput smjene pobunjenih generala) i sprije~io klizanje Hrvatske unazad. Da nije bilo Ra~ana na vlasti od 2000. do 2003, te- {ko bi bilo zamisliti napredovanje Hrvatske ka evropskom konsenzusu i integracijama, kao {to bi te{ko bilo provesti i "ulju|ivanje" rukovodstva HDZ-a. Da apsurd bude ve}i, ~injenica je da je HDZ u BETA

56 001 /jun/2007./godine/ rez_01politika.qxp 28.5.2007 18:13 Page 57

Milan Bandi} Tonino Picula

Zoran Milanovi} @eljka Antunovi} NENAD REBER[AK MILANOVI] NAJBLI@I MLADIMA Kandidati za mesto predjednika SDP obavili su prvi razgovor u stranci sa sedamdesetak ~lanova Foruma mladih. Saznajemo da je "u dvosatnom dinami~nom i otvorenom razgovoru s predstavnicima najmla|e generacije socijaldemokrata, bilo i provokativnih i te{kih pitanja, smije- ha, pljeska..." - Nije to bila nikakva debata sa pripremljenim pitanjima. U javnosti se poku{ava manipulirati Forumom mladih, ali mi nismo mlade` HDZ pa da odra|ujemo posao za ovog ili onog. Dozvolili smo da klinci pitaju kandidate {to god `ele. Pitali su ih o koalicijskim partnerima, organizaciji SDP, programu, izbornoj kampanji - objasnila je medijima Marija Lugari}, saborska zastupni- ca i predsjednica Glavnog odbora omladinske organizacije SDP, i naglasila da se Forum mladih nije opredijelio ni za jednog kandidata, jer ta organizacija "nije monolitna skupina". Kandidat Milanovi} ~esto isti~e kako se posebno on stalno obra}a mladima. Kako }e od 1.600 delegata predstoje}e strana~ke konvencije izme|u 10 i 15 odsto biti iz redova Foruma mladih, za o~ekivati je da su i ostali zainteresovani za ovu ciljnu grupu. U. R.

odnosima sa susjedima napravila vi{e od SDP-a. umnogome dijeli svjetonazor i ~lanstvo u evrop- Ra~an nije uspostavljao bli`e odnose sa Srbijom, skom narodnja~kom pokretu) te se - ma {to tko o usprkos tome {to je tad na vlasti bio dokazano dvojici premijera mislio - u bar malom segmentu proevropski i demokratski premijer Zoran \in|i}. ne{to nabolje promijenilo za hrvatsku manjinu u Prvi puta u Srbiju je slu`beno stigao tek 15. marta Srbiji i srpsku u Hrvatskoj. 2003. na sahranu ubijenog premijera. Za razliku Svakako, predstoje}i strana~ki izbori pokazat }e od njega, Ivo Sanader je - usprkos protivljenima u kakva je vrijednost Ra~anove ostav{tine u stranci, vlastitim strana~kim redovima - u vi{e navrata u a tek potom koliko }e sje}anje na njega u kombi- protekle tri godine posjetio Beograd i izgradio naciji s novim prvim ~ovjekom SDP-a vrijediti u dobre odnose s Vojislavom Ko{tunicom( s kojim bira~kim kutijama. rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:59 Page 58

Parametri nacionalnog dostojanstva PORTRETI @ELJKO KOM[I] - VLADETA JANKOVI]

Tamara KALITERNA biv{i predsednik vlade Kosova Ramu{ Haradinaj Jankovi}, pak, nedavno je ocenio da je dobro {to (Ramush Haradinai) "ni vi{e ni manje od (mo`da je otkazana poseta slovena~kog predsednika Vuk Dra{kovi}, biv{i ministar inostranih poslova ne sasvim higijenskog) instrumenta za obavljanje Janeza Drnov{eka Beogradu: "To {to je rekao Srbije, preporu~io je u noti Sarajevu i Zagrebu da planirane amputacije" Kosova. Drnov{ek, nije rekao jo{ niko na svetu - da je se ne insistira na februarskoj presudi Me|unarod- Kom{i} kaè: - Osje}am odgovornost prema bira~- nezavisnost Kosova jedina realna opcija". nog suda pravde. U presudi je Srbija, za onoga ko kom tijelu, prema hrvatskom narodu, ali nemojte Izjava Drnov{eka je potom zabezeknula i Srpsku zna da ~ita, progla{ena sau~esnikom genocida. mi uzimati za minus {to osje}am odgovornost i pravoslavnu crkvu. Dra{kovi} pi{e da je "Srbija oslobo|ena krivice za prema drugima. Mislim da je to dobro za BiH. Oni "Ljudi koji pri~aju: 'Daj da to podijelimo, daj da je genocid u BiH." Dodaje: " Za vreme nedavnih koji govore da je poloàj Hrvata u BiH umnogome moje', svoju su djecu poslali u inostranstvo na ratova u biv{oj Jugoslaviji Srbija je bila jedino ugroèn su oni koji su 15 godina na vlasti. Treba {kolovanje. I tamo im ne smeta {to im se djeca mesto gde se protestovalo protiv rata i zlo~ina, a postaviti pitanje {to su u~inili da poloàj Hrvata {koluju s crncima, Hindusima, ljudima iz Bangla- dràvni genocid nad Srbima u Drugom svetskom ne bude takav. Ljudi koji zahtjevaju uspostavu de{a, Afrike... Ali, daj mi ovdje da to podijelimo i ratu u NDH i Bosni nije osu|en". - Ne komentari{em note osobe koja je organizovala i slala dobrovoljce u Bosnu i Hrvatsku i koja redovno odaje po~ast Draì Mihailovi}u i njegovim ~etnicima na Ravnoj gori - uzvratio je Sarajlija @eljko Kom{i}, ~lan Predsjedni{tva BiH iz Socijaldemokratske partije. Za zasluge u Armiji BiH Kom{i} je dobio najve}e vojno odlikovanje - Zlatni ljiljan. Dra{kovi} je organizovao Srpsku gardu koja je ginula za liniju Karlovac - Karlobag - Ogulin - Virovitica. Posle je

organizovao gerijatrijske ~etni~ke derneke na BETA Ravnoj gori sa pucanjem i pevanjem. Kom{i} je tre}eg entiteta u BiH neka se samo sjete dva veli- k'o biva to je vrhunac demokratije. U BiH smo za- 2001. postao ambasador BiH u Beogradu. ka propala politi~ka projekta, Herceg-Bosne i boravili kako su na{i roditelji ìvjeli - pazi da dru- Redovno je, pa i ovog 4. maja, polagao venac na Hrvatske samouprave, i kako je to utjecalo na gog ne uvrijedi{ - tako, naravno, govori Kom{i}. Titov grob u Beogradu. poloàj hrvatskog naroda u BiH. Savetnik srpskog premijera je pre dve godine - Celom regionu danas nedostaje lider koji bi Kom{i} odlazi u Konjevi} Polje da vidi {ta se moè rekao da Srbija ~ini sve da "se uskoro re{i pitanje imao Titove kapacitete - ocenjuje. U kabinetu je u~initi sa pravoslavnom crkvom izgra|enom na saradnje sa Ha{kim sudom." Jo{ kaè: - Kate- oka~io Titovu sliku. zemlji{tu Fate Orlovi}. U [ijama kod Te{nja pose- gori~no sam protiv da predsednik Vlade treba da Vladeta Jankovi} je bio ambasador crnogorsko- tio je porodicu Suada Ibrahimovi}a i dvomese~- iza|e na udarni televizijski dnevnik i kaè: "Mla- srpskog Beograda u Velikoj Britaniji. Na zidu, koji nog imenjaka Mustafu @eljka. Pre dva meseca Ko- di}a }u da uhapsim", da upotrebi re~ 'uhapsi}u'. je u ambasadi 'lai~ke' dràve protokolom predvi- m{i} je pomogao Ibrahimovi}ima da stignu do To je stvar i nacionalnog dostojanstva… ho}e da |en za sliku {efa dràve ili dràvno obele`je, obe- porodili{ta gde se rodio Mustafa @eljko. vas nateraju da se ponizite, da vas nateraju da sio je sliku patrijarha Pavla. Kom{i}, na primer, ovako obja{njava, aktuelnu izgubite dostojanstvo... Tako|e je ~injenica da je - Najbolje bi bilo da u skup{tini najzad bude situaciju u BiH: u Hag izru~eno neuporedivo vi{e Srba nego pri- usvojen zakon o op{toj amnestiji apsolutno svih - Cilj moje partije je BiH - pribli`no ZAVNOBiH- padnika drugih nacionalnosti. Kad presude pada- politi~kih osu|enika od 1941. do danas, {to bi, ska, ali ne moè. Ne misli dovoljno ljudi tako. ju, padaju 27, 30, 35, 40 godina Srbima, Naser pored ostalog, bio i kona~an korak ka svima Moram da se pona{am prema realnim politi~kim Ori} posle dve godine bude pu{ten. potrebnom nacionalnom pomirenju, za koje je orijentirima. Opet su se otvorile nacionalne, patri- - Po ro|enju sam to {to jesam i otud moj legit- vreme odavno sazrelo - kaè Jankovi}. otske i nepatriotske pri~e, a ekonomija i socijalna imitet. Kad igraju nogometne reprezentacije Vojislava Ko{tunicu, ~iji je savetnik, neprestano pitanja su ostali po strani. U jednoj emisiji ~ovjek Hrvatske i BiH, ja navijam za BiH. BiH je domov- opisuje kao "idealnog premijera". Bio je funkcio- kaè da je nezaposlen sedam godina, ali stani da ina Hrvata. Hrvati su njeni dràvljani, ovo je nji- ner Demokratske stranke i jedan od osniva~a De- ne{to kaè o referendumu. Ma, ne spori ti niko hova zemlja. Ja sam ateist, bez obzira na to {to mokratske stranke Srbije. Kao i Ko{tunica. pravo da ima{ stav i o referendumu. Prvo, ne}e bi- sam kr{ten. Govorim onako kako su me otac i Kao i Ko{tunica, Jankovi} Kosovu nudi sve osim ti referenduma i ova }e zemlja ostati cjelovita. Ali, majka nau~ili i apsolutno se dobro razumijem sa mesta u Ujedinjenim nacijama i vojske. Ne}e da ~ovjek se odre|uje prema tom pitanju, a ne od- svima. Znam ja re}i i sije~anj, velja~a, oùjak..., uzme ni{ta iz plana Martija Ahtisarija (Martti Ahti- re|uje se prema tome ko mu moè stvoriti uvjete ali ja govorim onako kako su me roditelji nau~ili - saari). Kaè da izabrani premijer Kosova Agim da napokon dobije posao. Izvrnuta logika vlada u bosanskim jezikom - kaè Kom{i} koji od jula êku (Agim Ceku) "ne predstavlja nikoga", a da je BiH o ekskluzivnom predstavljanju kolektiviteta. treba da predsedava Predsjedni{tvom BiH.

58 001 /jun/2007./godine/ rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:46 Page 59

SVE [TO STE ODUVEK HTELI DA SAZNATE O MAGISTRU-MINISTRU VELIMIRU ILI]U Veljo i to je Srbija STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV Aleksandar ARSENIJEVI] osporavaju}i ne samo svoje politi~ke protivnike ornice op{tinskog parlamenta upozoravali da nje- ve} i samog sebe, magistar-ministar Ili} je svima gova diploma nedostaje u personalnom dosijeu Mo`da }e neko ponovo, kao pokojni dr Slobodan koji bi da se bave njegovim likom i delom zaposlenih u Op{tinskoj upravi. Ini}, pisati o portretima aktera srpske politi~ke postavio nimalo lako pitanje: [ta je od onoga {to Ipak, po{to je {kolska sprema oduvek u nas pred- scene pre i posle promena 2000. godine. se u poslednjih deset godina o njemu moglo stavljala do krajnjih granica rastegljivu kategoriju, Nesumnjivo je da }e Velimir Ili}, u â~ku poznat pro~itati i ~uti istina? najve}e interesovanje onih koji se poslednjih kao Veljo ili Veljo Lampek (kazan za pe~enje raki- deset godina bave likom i delom magistra-mini- je) a diljem Srbije kao Velja, u toj knjizi dobiti Od Kumroveca pa do Ravne gore stra pobu|uje njegova politi~ka karijera. izuzetno zna~ajan prostor. Njegovo ime je sinonim Nesporno je da je ro|en 28. maja 1951. godine u Ako bismo verovali onome {to danas govori za doma}insku Srbiju ( ma {ta to osim primitiviz- Atenici, prigradskom naselju kraj â~ka, u porodici Velimir Ili}, a ministrima se valjda bezrezervno ma i bahatosti zna~ilo). Piscu portreta to ne}e biti doseljenoj iz Gornjeg Trudova kod Nove Varo{i, veruje, po~etak njegove karijere vezuje se za nimalo jednostavan zadatak, ne zbog toga {to iza poznatoj i po nadimku Varka{i ({to bi, ako je osnivanje Srpskog pokreta obnove. Kako sam tvrdi, nekada prvog ~oveka ~a~anske op{tine ( predsed- verovati onima koji se bave familijama ~a~anskog on je kao osvedo~eni potomak Ravne gore i srpske nika Nove Srbije, doskora 'kapitalnog', a sada kraja i njihovim poreklom, trebalo da zna~i ne{to doma}inske porodice bio jedan od osniva~a. Ali ministra za infrastrukturu) stoji obimna ìvotna i kao prevaranti ili varalice). Zavr{io je osnovnu ukoliko bi se u obzir uzele tvrdnje ~lanova politi~ka biografija, ve} naprosto zahvaljuju}i {kolu, a zatim ~a~ansku Gimnaziju. Ali ipak nije ~a~anskog ogranka SPO, to se ipak desilo 1992. tome {to su u njegovom slu~aju stvarnost i mit bio |ak generacije kako to danas ima obi~aj ~esto godine kada ga je u ovu stranku kao apsolutnog toliko isprepleteni da vi{e ni on sam nije u stanju da tvrdi. Sude}i po {kolskom godi{njaku, polagao politi~kog anonimusa doveo brat od strica da povu~e jasnu granicu izme|u njih. je popravni iz latinskog jezika u drugom i matem- Strahinja Ili}. Doti~ni je u â~ku, a i {ire, poznatiji Usvojiv{i u potpunosti toliko puta pominjanu i na atike u tre}em razredu. Diplomirao je na po nadimku Bane Svinjar. Zbog njega je magistar- ovim prostorima primenjivanu propagandnu dok- Tehnolo{kom fakultetu u Beogradu na smeru za ministar pred televizijskim kamerama {utirao nov- trinu Jozefa Gebelsa, po kojoj sto puta izgovorena gra|evinske materijale. Me|utim, njegovi biv{i inara Vladimira Je{i}a. Zapravo se radi o ~oveku la` neminovno postaje istina, ~esto demantuju}i i partijski drugovi iz SPO su u vi{e navrata sa gov- za koga je Veljo, kada je ovaj bio uhap{en u akciji

/jun/2007./godine/ 001 59 rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:48 Page 60

Sablja, tvrdio da je njegov 'dalji ro|ak'. To opet po cenu da demantuje samog sebe, nikako ne nije ni{ta ~udno budu}i da se magistru-ministru treba smetnuti sa uma da je na njegov uspon ~esto de{ava da zaboravi da ima i ro|enog brata itekako uticao raspored kockica na politi~koj sceni Vojislava. Njega je iz invalidske penzije postavio Srbije. Tako je bilo onda kada je izabran za na mesto direktora osnovne {kole u Atenici, a predsednika lokalnog odbora SPO faksom iz danas je isti jedan od koinvestitora budu}e 'kapi- strana~ke centrale. Tako je bilo i kada ga je posle talne' kardiovaskularne klinike u selu Ka~ulice. sukoba sa Vukom Dra{kovi}em podrào pokojni Pitamo se u kojim slu~ajevima je Vojislav kapitalni Zoran \in|i}, nastoje}i da {to vi{e neutrali{e poli- brat, a u kojim nije. ti~ku snagu svog direktnog rivala na opozicionoj Mnogi, ipak, tvrde da je politi~ka karijera Velimira sceni milo{evi}evske Srbije. U oba slu~aja Ili} je Ili}a zapo~ela kada je postao sekretar akcione konferencije SKJ u ~a~anskom preduze}u DI JE MOJA ME[ALICA Hidrogradnja. Tamo se, kaù, zadrào ~ak dva Iako je od toga pro{lo mnogo vremena, â~- mandata. Poha|ao je i partijsku {kole SKJ u kom jo{ kruì anegdota koja se odnosi na pre- Kru{evcu koja se po rangu nalazila odmah iza dizbornu tribinu SPO, po nekima u Atenici, a ~uvenog Kumroveca. No magistar-ministar ne bi po drugima u selu Trnava nadomak â~ka. U bio to {to jeste da odmah nije, spreman kao ime stranke Veljo Ili} je izme|u ostalog obe- zapeta pu{ka, to opravdao ~injenicom da je u to }avao povratak kralja i monarhije u Srbiju, na vreme u ~a~anskoj Hidrogradnji radio ~ovek sa {ta mu je jedna baba iz prvog reda odgovo- istim imenom i prezimenom kao on. rila: - Dobro, Veljo, vrati}emo mi kralja. Ali kada Me~ka pred vratima }e{ ti meni da vrati{ onu me{alicu za beton Ma koliko Velimira-Velju Ili}a krasila sposobnost koju si pozajmio jo{ pre dve godine? da se u svakom trenutku do~eka na noge, pa ~ak i STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

na delu demonstrirao {ta zapravo simbolizuje ona narodna izreka o me~ki pred vratima. Njeno zna~enje su na sopstvenoj koì prvi osetili doju~era{nji partijski drugovi iz SPO. Oni nisu krili odu{evljenje i divljenje kada je Velja ~a~anske socijaliste na tribinama i sli~nim javnim nastupima ~astio epitetima kao {to su: nesre}a, slina, smrad... a kao najefiksniji metod politi~ke borbe neizostavno navodio govnavu motku. Ni{ta manje nisu bili iznena|eni ni demokrate i Zoran \in|i}. Oni su najuspe{nijeg predsednika op{tine u Srbiji, kako je samog sebe predstavljao, fakti~ki odràvali na vlasti od 1997. godine do njegovog imenova- nja za ministra 'kapitalnog'. Tada se Ili} priklonio Ko{tunici. Op{tinski funkcioneri iz redova DS preko no}i su postali pera~i automobila, nes- posobnjakovi}i koji `mure po }o{kovima, a premijer \in|i} hoh{tapler i najve}e zlo za Srbiju. Posle atentata na premijera Ili} je izjavio da onaj ko se igra sa oru`jem, od njega i nastrada. O{tricu politi~kog primitivizma i kvazipatriotizma osetili su i: Radmila Hrustranovi}, Miroljub Labus, Aleksandar Vlahovi}, Mla|an Dinki} i drugi. Dinki} se ~ak slikao i davao izjave na lokaciji virtuelne fabrike za preradu duvana kojom se Veljo toliko BETA Na pitanja odakle mu vozni park, ku}e, zemlji{te u okolini â~ka razmetao! I naravno ni{ta. Neki od njih su ve} sledio bi odgovor ministra-magistra Velimira Ili}a: odavno politi~ka pro{lost. Po nekima, kao na primer po Dinki}u, Veljo je najuspe{niji ministar u - Vi'te, pas'te (~itaj: Vidite, pazite!), jednostavno da vam kaèm - ja se pro{loj vladi. ve} dvadeset godina bavim privatnim biznisom. Rasprodao sam ma{ine Me|utim pravi politi~ki uspon srpskog doma}ina iz po{to zbog bavljenja politikom vi{e ne mogu da vodim posao i po~eo da Atenice po~inje neposredno pre petooktobarskih ulaèm u nekretnine. promena. Za vreme vojne interevencije NATO

60 001 /jun/2007./godine/ rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:51 Page 61 BETA snaga na SRJ se pod pretnjom hap{enja AKO MO@E[ - ZABORAVI doju~era{nji uspe{ni preduzetnik ( ~ije firme u - Taj olo{ iz Demokratske stranke je uzeo sve medije i radi {ta ho}e, pa vi ste svi demokrati â~ku, osim one za odràvanje stanova zbog kriminalci. Ili }ete biti novinari, ili }ete i}i ku}i da ~uvate ovce. fu{eraja u poslu, retko ko moè da navede) i (Prilikom verbalnog napada na novinarku TV â~ak Jelenu Katani}, 2002.) najuspe{niji demokratski predsednik op{tine - Sve sam radio. Nau~io sam ~ak i odli~no da varim. Dobro sam prolazio i solidno zara|ivao. preko no}i preobrazio u srpskog desperadosa. Izvanredno reèm krovove. To su svi znali i uvek su me zvali za vikend da pomognem. Sve {to Zanimljivo je i to kako se beskompromisni borac sam stekao, stekao sam radom. Sada sam najve}i proizvoda~ {ljiva u regiji, imam najbolji za demokratsku Srbiju 1998. godine, kada su vo}njak. inspektori uz pomo} policije poku{ali da zaplene (Evropa, 2004.) opremu TV â~ak, iznenada na{ao na slu`benom - Nije ta~no da \in|i}a nisam voleo. Privatno smo bili veliki prijatelji, pose}ivali se i druìli. putu u Kosjeri}u, dok su gra|ani i ostali op{tinski - Ko su taj Labus, Dinki} i mali \eli}, odakle su do{li? Ko je ta Kori Udovi~ki koja je pala sa duda funkcioneri branili televiziju od zatvaranja. pravo u ministarsku fotelju? Mit o srpskom doma}inu (Danas, 2002.) - Nisu zvi`dali meni i Voji, nego su svirali u pi{taljke od sre}e. Kada je isped Koalicije Zajedno imenovan za (Press, 2006.) predsednika op{tine â~ak, aktuelni magistar - ministar se u javnosti promovisao kao neko ko ne daje puno za protokol, reperezentaciju i privilegi- Bojovi} poskidao ~ak prekida~e i uti~nice, ostaviv{i se uve}ava vi{estruko. Na pitanja odakle mu vozni je. Svi slobodni mediji u Srbiji su 1997. godine doju~era{njem ortaku gole zidove. park, ku}e, zemlji{te u okolini â~ka sledio bi preneli kako Veljo na posao dolazi privatnim Onog trenutka kada je srpska opozicija u sumrak odgovor: autom marke 'jugo', radi po vasceli dan i u reìma Slobodana Milo{evi}a po~ela da prima - Vi'te, pas'te (~itaj: Vidite, pazite!), jednostavno svakom trenutku je spreman da u svoj kabinet veliku finasijsku pomo} iz inostranstva, kada su da vam kaèm - ja se ve} dvadeset godina bavim primi svakoga koga ti{ti neka muka. Zbog toga su op{tine u kojima je vlast 1996. godine osvojila privatnim biznisom. Rasprodao sam ma{ine po{to hodnici zgrade ~a~anske Op{tine uskoro po~eli da opozicija postale interesantne za inostrane dona- zbog bavljenja politikom vi{e ne mogu da vodim li~e na ~ekaonice zdravstvene ustanove. Tada je tore, po~inje finasijski uspon Velimira Ili}a. On je posao i po~eo da ulaèm u nekretnine. Velimir Ili} retko javno, bar u â~ku, govorio o u me|uvremenu, zahvaljuju}i svojoj bezgrani~noj Kada se sve ovo uzme u obzir, postaju jasne burne svom materijalnom stanju. Vozni park ~inio je energiji, sklonosti ka medijskoj popularnosti, reakcije â~ana na provokacije da im lako jer pomenuti 'jugo', ku}a u kojoj je ìveo bila je uspeo da stvori mit o â~ku kao centru male imaju Velju. Na àlost, kristalno jasna postaje i nezavr{ena, a radionica u kojoj je sa Vukom privrede i sebi kao rodona~elniku svih srpskih situacija na politi~koj sceni Srbije. Nije samo Bojovi}em proizvodio lepak i boje, posle razlaza doma}ina, ~ija porodica od pamtiveka raspolaè Vojislav [e{elj gradio karijeru na maksimi: sa SPO i raskida ortakluka, zvrjala je prazna. Oni ogromnim bogatstvom. Materijalna i finasijska - Dok je budala u Srbiji, ja se ne brinem za svoju koji su radili u tada{njoj firmi SPONIT kaù da je mo} dana{njeg magistra - ministra po~ela je da politi~ku karijeru!

/jun/2007./godine/ 001 61 rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:52 Page 62

Nisu sve droge iste DOSADA[NJI NAPOR DA SE SMANJI BROJ OVISNIKA O OPIJATIMA BEZ ZNA^AJNJIH REZULTATA U SRBIJI

Pe|a POPOVI] DEKRIMINALIZACIJA

Dvadesetpetogodi{nji Beogra|anin Filip G. po~eo Pod dekriminalizacijom marihuane podrazu- je da konzumira drogu sa sedamnaest godina. meva se da uìvalac ili onaj koji poseduje ma- - @eleo sam sve da probam i mislio sam da sam nju koli~inu ove biljke ne bi bio krivi~no go- dovoljno jak - pri~a Filip. Prema sopstvenom priz- njen, ve} bi bio pokrenut prekr{ajni postupak nanju, nije razlikovao {tetne efekte pojedinih protiv njega. To zna~i da bi on bio osu|en sa- droga. mo na nov~anu kaznu bez otvaranja kriminal- - U {koli i ku}i su mi oduvek govorili da su sve nog dosijea. U zemljama u kojima je marihua- droge jednako {tetne, i marihuana i heroin, a ja na dekriminalizovana naj~e{}e tolerisane ko- nisam shvatao da razlike postoje, pa sam po~eo li~ine su do 5 grama. U Kampanji za dekrimi- da uzimam herion. Davao mi je smirenost i sig- nalizaciju marihuane se zalaù i za to da ka- urnost, a bio je jeftin. Uzimao sam ga redovno i zne budu u srazmeri sa prose~nom platom. mislio da drìm sve pod kontrolom, dok nisam - U Sloveniji kazna iznosi sto evra, a prose~na shvatio da sam se navukao - pri~a Filip. Tada plata je oko 1500 evra {to ~ini petnaesti deo po~inje borba koja traje ve} tri godine. Filip je primanja. Shodno tome, kazna u Srbiji bi tre- trenutno drugi put na le~enju i nada se da je balo da bude u rasponu od 1000 do 1500 din - poslednji. kaè Damjan. - Ostao sam bez nekih starih prijatelja, mada nije Iako je hladni rat zavr{en pre skoro dve deceni ~udo s obzirom na to {ta sam sve radio. nije, kada je dekriminalizacija marihuane u Roditelji su stra{no razo~arani i imam ose}aj da pitanju, kao da gvozdena zavesa jo{ nije podi- me vi{e mrze nego {to se stide - obja{njava on. gnuta. Naime, izuzimaju}i Sloveniju, ê{ku, Ovakvih slu~ajeva ima mnogo. Stru~njaci u Srbiji Moldaviju i Rusiju, u ostalim zemljama neka- poru~uju da je op{ta neinformisanost o delovanju da{njeg isto~nog bloka marihuana je jo{ uvek opijata i razlikama koje me|u njima postoje jedan kriminalizovana. Ista situacija je i u na{em od najva`nijih okida~a za porast narkomanije. Na regionu, dok su SAD podeljene po liniji liber- smanjenje broja novih ovisnika, prema njihovim alniji sever i konzervativniji jug. re~ima, mogu zna~ajno da uti~u i : rad na formi- Iako biv{i premijer priznaje da se ni{ta nije ranju druga~ijeg stava dru{tva prema ovom prob- promenilo, veruje da bi u slu~aju dono{enja lemu, bolje preventivne kampanje, kao i fleksibil- liberalnijeg zakona lako moglo do}i do mani- nija zakonska regulativa. pulacije u sudskim sporovima. Iako je pre ~etiri godine u Srbiji donet zakon po - Uz ovakvu neefikasnu policiju i korumpiran kome je svako posedovanje bilo kog od zabran- pravosudni sistem, bilo bi mnogo mesta za stavke prema kojoj su kazne za sve ilegalne droge jenih opijata krivi~no delo, nema znakova o manipulaciju. Bolje je da zakon bude rigorozan. iste. Pobornici klasifikacije smatraju da treba uzeti smanjenju broja ovisnika. Mo`da sam staromodan, ali ne verujem da }u u obzir da li su droge smrtosnosne ili ne, kakvu - Imamo samo podatke o pove}anom broju promeniti stav - kaè Zoran @ivkovi} za Rez. vrstu zavisnosti izazivaju, da li pona{anje konzu- krivi~nih dela - kaè za "Rez" doktorka iz Zavoda menta ima {tetnih posledica po okolinu. za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u - Nije isto uzeti heroin i popu{iti dòint. To je Beogradu, Svetlana Vu~eti}. odavno medicinski dokazano i od toga ne treba Zakon je izglasan tokom mandata biv{eg premi- beàti - kaè Damjan iz Kampanje za dekriminal- jera Zorana @ivkovi}a. izaciju marihuane. Njeni u~esnici upozoravaju da - Doneli smo restriktivan zakon kako bismo sma- se na ovaj na~in hiljade mladih svrstava me|u njili broj narkomana ali i spre~ili trgovinu droga- kriminalce. ma - obja{njava @ivkovi}. Ipak, u dokumentu - Ako imate istraìvanje po kome je 30 ili 50 pro- "Strategija za borbu protiv narkomanije" koji bi cenata mladih probalo marihuanu, dolazimo do prema preporuci UN Srbija morala da usvoji do toga da su svi potencijalni kriminalci. To je prob- 2008. godine se navodi da je promet droga nas- lem dràve, a ti mladi ljudi zbog kriminalnog tavio da raste i po dono{enju zakona, a kroz dosijea mogu imati velikih problema prilikom Srbiju dnevno pro|e oko dve tone raznih opijata. zaposlenja ili apliciranja za vizu. Nedavno Kao posebno problemati~nu stvar, kriti~ari zakona istaìvanje agencije Stratedìk marketing pokaza- isti~u nedostatak hijerarhije u okviru vaè}e lo je da je me|u beogradskim srednjo{kolcima STANISLAV MILOJKOVI] STANISLAV

62 001 /jun/2007./godine/ rez_01pol.qxp 28.5.2007 17:56 Page 63

Ganja mar{: Beograd (gore) Madrid (dole)

najpopularnija marihuana (60 %), zatim spid ularni naziv 'spid'. Ipak, da bi se dobio pribli`no se}a da je, osim kontinuiranog rada, mladima (28%), herion (13,3%), ekstazi (7%). precizan broj narkomana, potrebno je pomnoìti potrebna pomo}, prihva}enost i razumevanje Preciznih podataka o broju ovisnika u Srbiji nema. zvani~ne cifre sa dva, pet a mo`da i deset, tvrde celog dru{tva: roditelja, zdravstvenih radnika, pro- To je jo{ jedan razlog koji oteàva uvid u pravo lekari iz Drajzerove. U Zavodu ima samo 67 kreve- fesora. stanje stvari. Podaci variraju od deset do osamde- ta. Tokom godine obavi se 50.000 pregleda, dok - Droga je kod nas tabu tema. Osoba koja ulazi u set hiljada ovisnika. Prema informacijama iz se ostali zbrinjavaju ambulatno. taj svet treba da bude upoznata sa zdravstvenim Zavoda za odvikavanje u Drajzerovoj ulici, eviden- Najve}i problem je neinfomisanost. Doktorka rizicima, a ne odba~ena i izolovana. Streotipi tirano je 10.500 ovisnika, od ~ega je vi{e od Vu~eti} isti~e da ni socijalne slu`be ne ulaze u poput onih da narkomani ne èle da se le~e polovine iz Beograda. Preko dve tre}ine pacijena- problem rehabilitacije. One se bave samo kona~- prisutni su i me|u zdravstvenim radnicima. ta je na heroinu, zatim dolaze oni koji su na tzv. nim re{enjem, a ne prevencijom koja bi trebalo da Svojim pona{anjem i normama dru{tvo nanosi 'klupskim drogama' poput amfetamina ~iji je pop- po~ne jo{ u vrti}ima. Ana Krajnc iz Jazas-a pod- vi{e {tete nego samo kori{}enje nekih droga - tvrdi Ana Krajnc. ALKOHOL I CIGARETE SU LEGALNE DROGE Filip godinama poku{ava da se vrati u regularne dru{tvene tokove. I dalje veruje da bi mo`da Stru~njaci smatraju da je dru{tvena prihvatjivost nekih droga poput cigareta i alkohola veliki druga~ije postupio da je imao ozbiljnija saznanja problem. o razlikama me|u opijatima, umesto dobro poz- - Alkohol je jedan od naj~e{}ih uzro~nika nasilnog pona{anja, saobra}ajnih nesre}a. Do skoro nate a nau~no nepotvr|ene pri~e 'ko proba mari- se u slobodnoj prodaji mogao na}i i trodon koji se koristi u kombinaciji sa alkoholom, a naj~e{}i huanu, neminovno zavr{ava na heroinu'. uìvaoci su mladi - kaè dr Vu~eti}.

/jun/2007./godine/ 001 63 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:45 Page 64

REZERVAT Tomislav Markovi} FOTOMONTA@A REZ FOTOMONTA@A

PREDLOG SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA NOVU HIMNU SRBIJE Odar radosti (PEVA: HOR CRVENE BERETKE, EX MALI KALIBRI)

Sve {to mrzi Sve {to mlati Sve {to ìvi htelo bi da kolje... htelo bi da bije... htelo bi da beì... - Neka kolje - Neka bije - Ko ne beì sve do mile volje! dok ga ne ubije! pod zemljom }e leì! Sve {to vozi Sve {to cveta Sve {to puca htelo bi da gazi... htelo bi me|' cve}e... htelo bi da strelja... - Neka gazi Zakla}emo - Neka strelja dok ga ne ugazi! ko sa nama ne}e! uz mnogo veselja! Neka ska~e Nek u smrti Nek ni{ani ko jo{ ima nogu, svako na|e spas, sve {to ima oko, neka beè al' nipo{to svaki metak svi koji to mogu! preko mrtvih nas. nek leti visoko! Umreti, umreti, lepo je umreti! Ga|ati, ga|ati, lepo je ga|ati! Voziti, voziti, lepo je voziti! Ubiti, ubiti, lep{e je ubiti! Pogoditi, pogoditi, lep{e je pogoditi! Zgaziti, zgaziti, lep{e je zgaziti!

64 001 /jun/2007./godine/ rez_01kultura.qxp 28.5.2007 14:47 Page 65

Pravilnik o sastavljanju Vlade Srbije

Nakon tri meseca mudrog me|ustrana~kog dijaloga, koji je vaskolikoj Vaseljeni, ubrzao entropiju i doveo nestvorenim energijama ~ini su{tinsku uglavnom protekao }utke (po{to se s Vojislavom Ko{tunicom do toplotne smrti svemira dok si rek'o keks. karakteristiku pravoslavlja" (protojerej Jovan moè komunicirati jedino na nemu{tom jeziku), pregovori U slu~aju da zavera svetskih sila urodi Brija, Re~nik pravoslavne teologije). Poèljno oko sastavljanja Vlade su na jedvite jade privedeni kraju. plodom i da, jednog lepog dana - pu pu, je da je ministar imao bar jedan zapaèn Vidno potreseni tarapanom koja je izazvana izborom Tome daleko bilo, ne daj Boè, da ne ~uje zlo, estradni nastup u crkvenom horu i da je bar Grobara za predsednika Skup{tine (koju je skromni zamenik kucnite o prvo drvo - Vojislav Ko{tunica ipak jednom u~estvovao u nekoj od disciplina opravdano odsutnog Vojvode od zar|ale ka{ike opisao ode |avolu na istinu, njegov naslednik bi}e crkvenog vi{eboja (brzo ispijanje svete re~ima: "Bog je stvarao svet {est dana, a ja sam ga uzdrmao izabran `rebom (nakon 10 godina àlosti) iz vodice, sumo-rvanje u slavskom koljivu, lov za dva") i politi~kom krizom koju su sami izazvali, ~lanovi redova oficira Svetog Artiljerijskog Sinoda na ve{tice u nevladinim organizacijama...) fri{ke vlade su, na op{te iznena|enje, odlu~ili da ne{to pre- Srpske Pravoslavne Slu`be. Jedino bo`ja duzmu. Tim povodom ponosni vlasnici ministarskih fotelja su stvorenja koja su u svakodnevnoj komu- 5. Svaka nova vlada ima obavezu da izmisli sro~ili "Pravilnik o sastavljanju Vlade Srbije" koji }e spre~iti nikaciji sa srpskim Bogom Marsenijem (tzv. nekoliko fri{kih ministarstava u okviru pro- sve budu}e politi~ke ujdurme i te{ku rabotu podele portfelja sakralni hot-line), mogu bar donekle da grama za otvaranje novih radnih mesta u~initi tehni~kim pitanjem. Evo kako izgleda dokument koji naslute genijalnost Ko{tuni~inih politi~kih (ministarstvo sosova i miro|ije, ministarstvo }e se uskoro na}i pred poslanicima Narodne skup{tine. misli, izmislica i besmislica. interpunkcije, ministarstvo za antarkti~ke integracije, ministarstvo fotelja bez portfelja, 1. Rezultati izbora su irelevantni za sastavljanje vlade. Izbori 3. Na doìvotnim funkcijama ostaju i min- ministarstvo za èlje, pozdrave i ~estitke itd). se odràvaju samo zato {to je Srbija jedna osvedo~eno istar zdravstva i jedinstva Tomica demokratska zemlja, ali se rezultati izbora ne mogu uzimati Milosavljevi} (~ak i ako u Srbiji bude otkri- 6. Sve prethodne ta~ke padaju u vodu (bu}!) za ozbiljno. U suprotnom, Srbija bi zavisila od }udljive volje ven izvor ìve vode ili eliksir mladosti), min- ukoliko DSS skupi hrabrost, iza|e iz plakara i gra|ana koji glasaju kako im se }efne, {to bi dovelo do haosa istar policije Dragan Jo~i} (zbog zasluga za obznani svoju dugogodi{nju vanbra~nu vezu koji bi destabilizovao politi~ki poredak u zemlji. narod i Ratka Mladi}a) i gensek Mihajlov (jer sa SRS-om, zasnovanu na fizi~koj, u njemu ~ovek ne bi mogao da prona|e metafizi~koj, programskoj, nacisti~koj i 2. Vojislav Ko{tunica }e doìvotno obavljati funkciju premi- trunku morala ~ak ni mikroskopom od sto svakoj drugoj privla~nosti. U tom slu~aju DSS jera Srbije, a po potrebi i duè. Njemu je premijersko mesto sve}a). i SRS sklapaju dràvotvorni brak koji }e tra- toliko priraslo za srce da bi, po re~ima Slobodana Antoni}a jati dok ih smrt inoplemenika, narodnih zvanog "Ruho" i \or|a Vukadinovi}a zvanog "Neum", odlazak 4. Biv{i ministar energetike po difoltu posta- izdajnika i domicilnih ni{tarija ne rastavi. Ko{tunice iz premijerskog kabineta izazvao ozbiljne potrese u je ministar vera, jer "u~enje o boànskim

/jun/2007./godine/ 001 65 rez_01kultura.qxp 28.5.2007 15:10 Page 66

66 rez 01naslov.qxp 28.5.2007 18:45 Page 5 rez 01naslov.qxp 28.5.2007 18:50 Page 6