Prvi broj Vlasine iza{ao je 16. septembra 1926.

ISSN 1820–4643 BESPLATAN PRIMERAK

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 49 (229) • GOD. 3 (82) • JUL – AVGUST 2010. U SU S R E T VI N S K O M BA L U 1 0 – 1 1 . s e p t e m b a r

SVE O LETU U VLASOTINCU STRANE 7, 8, 9. RAZGOVOR S POVODOM Sr|an [u{uli}, predsednik n i ~ u s p o r t s k i t e r e n i Z A C R T A N I P L A N O V I SE OSTVARUJU S T R A N A 3 .

* CRNA TRAVA * RASPORED JESEWEG OTVOREN DELA PRVENSTVA M U Z E J SRPSKE LIGE – ISTOK – 2010/2011. STRANA 4. GRA\EVINARSTVA STRANA 5. STRANA 14. 2 VESTI jul-avgust 2010. godine

PREDSTAVQENA KWIGA VOJISLAVA [E[EQA „POLICIJSKI DOSIJE“ PROSLAVQEN VIDOVDAN, DOSIJE PRETO^EN U KWIGU SLAVA SRPSKOG POKRETA OBNOVE O KWIZI SU GOVORILI NARODNI POSLANICI - GORDANA POP-LAZI], VLADAN JEREMI], FILIP STOJANOVI], LIDIJA DIMITRIJEVI] I Vidovdan je nepokretan je bio dugogodi{wi ~lan verski praznik koga 28. juna SPO-a Qubi{a Stankovi} a TOMISLAV QUBENOVI] slavi Srpska i Bugarska slede}e godine doma}in slave Kwiga dr Vojislava [e{eqa Lidija Dimitrijevi}. istinu i pravdu. U kwigama je oko pravoslavna crkva i jedan je }e biti Slavoqub Popovi}. „Policijski dosije“ promo- – U ovoj kwizi autor otkriva 780 podataka tajnog od najve}ih srpskih praznika. Ceremonija se~ewa slavskog visana je u Vlasotincu 30. jula. tajne godinama skrivane od prislu{kivawa i vi{e od 2.000 Zna~aj Vidovdana za srpski kola~a i primopredaje Re~ je o izdawu u ~etiri toma u javnosti. Ova dela doprinose da dokumenata. narod proisti~e iz istori- doma}instva slave vr{ena je u kome je obuhva}en period od shvatimo kako su radile slu`be – Iako su mu ulazili u `ivot, jskih doga|aja koji su vezani prisustvu sve{tenika vla- ranih osamdesetih godina dr`avne bezbednosti u staroj pratili ~lanove wegove za taj datum. Od svih je najz- sotina~ke crkve. Proslavi pro{log veka pa sve do 2003. Jugoslaviji i kako rade danas u porodice i prijateqe, Vojislav na~ajniji Kosovski boj, Vidovdana u prostorijama OO godine. Srbiji – istakao je narodni [e{eq je izabrao put opasan do pogibija kneza Lazara (1371- SPO prisustvovao je veliki – Ovu kwigu do`ivqavam kao poslanik Filip Stojanovi}. mere da mo`e da mu ugrozi `ivot 1389), i tzv. propast Srpskog broj ~lanova i simpatizera va`an dokumenat o vremenu ~iji – Vojislav [e{eq je u Hagu ali zarad istine i politi~kih carstva, pa se tog dana, pored SPO iz Vlasotinca i oko- smo savremenici, kao zbirku osu|en na 15 meseci zatvora zbog uverewa – naglasio je narodni svetog Amosa, od po~etka 20. line. Na samoj slavi ~lanovi podataka o metodologiji rada nepo{tovawa suda i navodnog poslanik Vlada Jeremi}. veka slavi i crkveni praznik SPO su evocirali uspomene – Kwiga svetog velikomu~enika kneza na sada ve} davno vreme „Policijski dosije“ Lazara i svetih srpskih formirawa novih stranaka i ima dvostruki zna~aj, velikomu~enika. u~e{}e na prvim prvi je istoriografs- Rukovo|en zna~ajem ovog vi{estrana~kim izborima na ki kako bi smo sami datuma Srpski Pokret kojima su bili jedina organi- prosudili o Obnove je pre dvadeset godina zovana politi~ka grupacija doga|ajima u za svoju krsnu slavu proglasio pored SPS-a koji je nasledio Jugoslaviji i Srbiji u Vidovdan pa je i odbor SPO-a infrastrukturu, ~lanstvo i posledwe dve deceni- u Vlasotincu redovno materijalne pogodnosti od je, drugi zna~aj kwige proslavqa na ovaj dan. Saveza komunista. je u tome {to ona Ove godine doma}in slave predstavqa osloba|aju}i materi- jal za Vojislava STRU^NA POMO] - BESPLATNO [e{eqa. Ko god da je Sredinom jula meseca pripremila za u~e{}e u pro- poslao ovaj policijski odr`an je sastanak sa konsul- gramu Progres koji sprovodi dosije Ha{kom tri- tanskom ku}om GFA. Na sas- Evropska unija. Dogovoreno je tajnih slu`bi i kao va`nu dopunu otkrivawa identiteta bunalu nesvesno je u~inio uslugu tanku je dogovoreno da pred- da se radi efikasnije, za politi~ki portret dr za{ti}enog svedoka koji se u Vojislavu [e{equ. Jer, kako je stavnici ove pru`e tehni~ku kvalitetnije i pravovremene pomo} predstavnicima realizacije programa i projek- Vojislava [e{eqa – istakao je su{tini i ne pomiwe u kwizi. mogu}e da ga optu`uju za op{tine Vlasotince. ta pripremi tehni~ka pomo} u Sveta Jovi}, lider Samo na osnovu sedam procenata udru`ivawe za zlo~ina~ke poduh- –Konsultanska ku}a GFA oblasti vodoprivrede, vlasotina~kih radikala. prevoda na engleski jezik vate sa qudima koji su nalagali pru`a}e pomo} u izradi lokalne infrastrukture i – Dr Vojislav [e{eq je izre~ena je ova presuda – rekao je da se on sistematski prati i god- tehni~ke dokumentacije, upravqawe otpadom – rekao je dokazao svoju posebnost time {to narodni poslanik Tomislav inama obra|uje od strane Slu`be proceni tro{kova i finansi- Marinko \or|evi}, koordina- je svoj policijski dosije stavio Qubenovi}. – rekla je narodni poslanik i jske analize, pripremi tor u op{tinskoj Kancelariji na uvid javnosti, dok su mnogi Po wegovim re~ima radi se o potpredsednik stranke Gordana konkursne dokumentacije, za lokalni ekonomski razvoj. politi~ari svoje dosijee posle 5. 4.000 stranica radne Pop-Lazi}. sprovo|ewu javnih nabavki. Kako smo saznali u pripre- oktobra sklonili od o~iju javnos- disidentske biografije ~oveka Sva pomo} koju op{tina mi je Memorandum o saradwi S. Stankovi} Vlasotince dobije od ove kon- konsultanske ku}e GFA i ti – rekla je narodni poslanik koji se borio protiv represije, za sultanske ku}e bi}e besplat- op{tine Vlasotince koji na. A ciq je svakako treba da bude potpisan tokom IZ SUBNORA-A VLASOTINCA udru`ivawe znawa kako bi se avgusta meseca. na{a op{tina dobro V.M. OBELE@ENI JULSKI PRAZNICI Nastavqaju}i tradiciju obele`avawa svih Na Dan ustanka u Srbiji, 7.jula, delegacije POMO] SESTRI PALOG BORCA zna~ajnih datuma iz srpske istorije, predstavnici Op{tinskog odbora SUBNOR-a polo`ile su cve}e na Pokret veterana podr{ka, kako bismo se vlasotina~ke organizacije SUBNOR-a i ove godine biste narodnih heroja i organizatora ustanka u vla- Vlasotinca je povodom lak{e nosili sa gubitkom sve~ano su obele`ili 4. juli Dan boraca i 7. juli sotina~kom kraju. Obra}aju}i se prisutnima, Stojan obele`avawa 11-godi{wice najbli`ih ~lanova Dan ustanka u Srbiji. Stamenkovi}, predsednik Op{tinskog odbora SUB- od smrti Aleksandra porodice. Va`no mi je saz- Na Dan boraca, 4. jula, u spomen parku na Starom NOR-a se najpre zahvalio lokalnoj samoupravi na Stefanovi}a organizovao nawe da u ovom te{kom vre- grobqu vence i cve}e polo`ile su delegacije dobroj saradwi i razumevawu za sve aktivnosti ove akciju kojom je wegovoj ses- menu nismo zaboravqeni – op{tine Vlasotince, Op{tinskog odbora SUBNOR- organizacije i sve prisutne podsetio da je o~uvawe tri Slavici Mici} obezbe- ka`e Slavica Mici}. a, Podru`nice potomaka ratnika 1912-20. godine, tradicije i obele`avawe svih zna~ajnih datuma iz dio deo name{taja. – Kad god mo`emo i Udru`ewe boraca rata od 1990. godine, Udru`ewe srpske istorije prioritetan zadatak ovog Udru`ewa. Veterani su se ovog puta koliko god mo`emo trudimo ratnih veterana 1999. godine i Organizacija rez- Polagawem cve}a i odavawe po~asti palim ukqu~ili i u organizavawe se da pomognemo, posebno ervnih vojnih stare{ina. `rtvama, 4. i 7. juli obele`eni su i u Batulovcu, jedanaestogodi{weg pomena porodicama palih boraca i O zna~aju 4. jula – Svetskog dana boraca sve [i{avi, Ora{ju, Boqaru, Jakovqevu, Dowoj ovom palom borcu a prethod- socijalno najugro`enijim prisutne podsetio je Velimir Stamenkovi}, profe- Lopu{wi, Prisjanu i Zlati}evu. no su uredili wegovo grobno `iteqima Vlasotinca. sor istorije u penziji. S.\. mesto. Na{a obaveza je da ne zabo- – Aktivisti iz Pokreta ravimo `rtve koje su qudi veterana uvek su tu kada nam dali na braniku otaxbine – je pomo} potrebna, makar ona istako je Rade Jovi}, bila i samo moralna predsednik ovog pokreta. S.S.

KULTURNI CENTAR VLASOTINCA INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Boban Dimitrijevi} (prelom), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju. jul-avgust 2010. godine RRaazzggoovvoorr ss ppoovvooddoomm 3

U RAZGOVORU S PREDSEDNIKOM OP[TINE SR\ANOM [U[ULI]EM SAZNAJEMO ZACRTANIZACRTANI PLANOVIPLANOVI SESE OSTVARUJUOSTVARUJU Planirani projekti se realizuju predvi|enom dinamikom. ^inimo sve da Vlasotince ide putem razvoja, poru~io je predsednik [u{uli} –Na{a op{tina ima dobru Dadina~ke i novoprojektovane od 25 op{tina koja u~estvuje u gra|anima pove}ali smo i sred- saradwu sa predstavnicima ulice u Manastiri{tu, Programu Progres koji sprovo- stva za socijalna davawa – ka`e Vlade Republike Srbije, to povr{ine od oko sedam hiqada di Evropska unija, ka`ite predsednik [u{uli}. govore projekti koji ovih metara kvadratnih. Ina~e, vred- ne{to i o tome? Vlasotina~ka privreda, u dana realizujemo. Pre neko- nost ovog projekta je oko pet – U drugoj polovini jula mese- odnosu na svoje okru`ewe, se liko dana zapo~eti su radovi miliona i osamdeset hiqada ca na{a op{tina je potpisala nalazi u ne{to povoqnijim na sportskom terenu u dinara. U toku su i radovi na Ugovor o dodeli bespovratnih uslovima. Osnovnoj {koli “Bra}a pripremi za asfaltirawe i sredstava za sprovo|ewe progra- – Pored ve} postoje}ih pogo- Milenkovi}” u [i{avi, kao asfaltirawe u ulicama Maksim ma „Evropsko partnerstvo sa na koji rade u Vlasotincu u kon- i izgradwa mosta na reci Gorki 1,2 i 3, Drvarskoj, Josifa op{tinama – Progres. Ovaj pro- taktima smo sa investitorima [i{avici. Pored mosta Pan~i}a i Dimitrija Pe{ki}a. gram vredan je 17,5 miliona evra. koji su zainteresovani da grade i Vlasotince deli ne samo sud- uradi}emo i potrebne pot- Ukupna vrednost planiranih Evropska unija za realizaciju rade u Vlasotincu. Tako je u binu Srbije, nego i celog sveta porne zidove kako bi re{ili radova je oko 17 miliona dinara programa izdvojila je 13,5 mil- narednom periodu planirano koji se nalazi u te{koj ekonom- problem ~estih plavqewa. – ka`e predsednik [u{uli} i iona evra, Vlada [vajcarske 2,5 otvarawe tri do ~etiri pogona i skoj krizi. No, i pored te{ke Sredstva od pet miliona dinara dodaje: miliona evra a Vlada Republike tako stvoriti uslove za materijalne situacije, ipak je na za ova dva projekta dobijena su – U ulicama Mije Srbije 1,5 miliona evra. otvarawe 300 novih radnih mesta podru~ju op{tine u posledwih od Ministarstva za dr`avnu Milenkovi}a i delu ulice Program se sprovodi u naredne i zapo{qavawe mladih qudi – godinu i po dana mnogo toga upravu i lokalnu samoupravu. Wego{eve u toku su radovi na tri godine i podr`ava 25 odgovorio je [u{uli}. ura|eno u svim oblastima, a sve u Zavr{etak ovih projekta izgradwi kanalizacione i op{tina, me|u kojima je i Op{tinu Vlasotince o~ekuje ciqu poboq{awa uslova za o~ekuje se za desetak dana. vodovodne mre`e. Vrednost ove op{tina Vlasotince a koje su organizacija tradicionalne razvoj op{tine. O tome {ta je Krajem jula meseca otvorili smo investicije je oko tri miliona suo~ene sa nezaposleno{}u, kulturno-privredne mani- ura|eno, dokle se stalo sa real- i predali omladini Vlasotinca dinara. Zavr{eni su radovi na neodgovaraju}om infrastruk- festacije „Vinski bal“. izacijom projekata, {ta lokalna mini pi~ teren pored Vlasine. izgradwi – produ`ewu niskon- turom, siroma{tvom i socijal- – I pored te{ke ekonomske samouprava planira da uradi u Istovremeno, u Ladovici je aponske mre`e u ulicama nim uslugama. Na{a op{tina je situacije u kojoj se svi nalazimo, narednom periodu razgovarali me{tanima predat Kosovskoj, Stojana Petrovi}a, ve} uradila petnaestak projeka- kultura je va`an segment smo sa Sr|anom [u{uli}em, novoizgra|eni sportski teren. Omladinskoj i novoprojekto- ta sa kojima }emo konkurisati u dru{tvenog `ivota, gra|ani predsednikom op{tine U realizaciju ovih projekata vanoj ulici. Vrednost ovih rado- programu Progres – rekao je Vlasotinca zaslu`uju adekvatne Vlasotince. veliku saradwu i podr{ku imali va je oko 1,3 miliona dinara. Sr|an [u{uli}, predsednik kulturne sadr`aje. Nedavno je – Iako se Vlasotince kao i smo od Ministarstva omladine i [to se ti~e odr`avawa op{tine. zavr{ena petonedeqna tradi- Srbija, nalaze u ekonomskoj sporta. U toku je i realizacija lokalnih putnih pravaca i tu Dosta je ulo`eno i jo{ uvek se cionalna kulturna mani- krizi mi moramo stvarati javnih radova koje finansira smo uradili dosta. Ure|eni su ula`e u poboq{awe vodosnabde- festacija „Leto u Vlasotincu“, uslove i iznalaziti mogu}nosti Nacionalna slu`ba putni pravci Vlasotince–Crna vawa op{tine Vlasotince. a sada nas o~ekuje organizovawe da svi ravnomerno podnesemo zapo{qavawa, u pitawu su Bara, Sredor–Komarica, – Zavr{en je rezervoar na Vinskog bala. Ovo je godina trenutnu situaciju. Ne sme se ~etiri projekta kojim je Boqare–Crnatovo, „Rovinama“ kapaciteta 1000 kub- jubileja, u stvari obele`avamo desiti da ni jedan gra|anin uposleno 57 lica sa evidencije Tego{nica–Dowe Gare, Dowi nih metara, i jedan u selu 50 godina od organizovawa prvog Vlasotinca ostane zapostavqen. nezaposlenih. U toku je i tender Dejan–Gorwi Dejan–Jakovqevo- Ora{ju, u ciqu poboq{awa Vinskog bala u Vlasotincu. No, moramo stvarati i uslove za za realizaciju projekta koji Tego{nica. Planirano je i vodosnabdevawa op{tine Kulturno, turisti~ka i privred- razvoj na{e op{tine, graditi finansira Ministarstvo za odr`avawe i sanacija i ostalih Vlasotince. Ovih dana o~ekuje- na manifestacija Vinski bal ulice, puteve, mostove, raditi Nacionalni investicioni plan, putnih pravaca na podru~ju mo neophodnu sanitarnu saglas- odr`a}e se 10. i 11. septembra. na poboq{awu vodosnabdevawa, re~ je o projektu Rekonstrukcija op{tine Vlasotince. U ciqu nost kako bi ih pustili u rad. Direkcija Vinskog bala osmis- ulagati u razvoj zdravstvene i dogradwa ki{ne kanalizacije stvarawa boqih uslova za Op{tina Vlasotince izdvojila lila je raznoliki sadr`aj. za{tite, na}i snage i i regulisawe buji~nih potoka. privla~ewe stranih investito- je sredstva i Vodovodu, kupila je Potrudili smo se da na|emo mogu}nosti da se svim {kolama Po~etak radova na ovom projek- ra radi se na ure|ewu infra- specijalno vozilo za probijawe prava re{ewa za sve uzraste, da pomogne, ulagati u razvoj kul- tu o~ekujemo septembra meseca. strukture u industrijskoj zoni, kanalizacije „VOMA“. Za zadovoqimo sadr`inom i one ture, u razvoj sporta. Jednom Pored ve} odobrenih sredstava tako su u toku i radovi na kupovinu vozila izdvojeno je oko najmla|e kao i najstarije re~ju moramo unaprediti sve seg- iz NIP-a, o~ekujemo jo{ sred- izgradwi vodovodne mre`e u 1,400.000 dinara. U ciqu gra|ane vlasotina~ke op{tine. mente razvoja dru{tva - rekao je stava u septembru kojima }emo Metalskoj ulici. Sa pobo{avawa zdravstvene Vinski bal je i prilika da na{u Sr|an [u{uli}, predsednik raditi prioritetne projekte. Ministarstvom za infrastruk- za{tite gra|ana na{e op{tine, op{tinu predstavimo mnogobro- op{tine Vlasotince. Pored ovoga, u prethodnom peri- turu i Puteve Srbije radi se na vlasotina~kom Domu zdravqa jnim gostima koji tada posete Kontaktima sa nadle`nim odu zavr{eno je asfaltirawe izgradwi lokalnog putnog prav- kupili smo vozilo „punto“, na{ grad - zakqu~io je predsed- dr`avnim institucijama real- ~etiri ulica u gradu i to ca M9 prema selu Jezdinu. nameweno ku}noj nezi. Da bi smo nik op{tine Sr|an [u{uli}. izuje se niz projekata. Ustani~ke, Branka ]opi}a, Op{tina Vlasotince je jedna pomogli najsiroma{nijim V. Miltenovi}

SREDSTVIMA MINISTARSTVA ZA DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU U DOWOJ LOMNICI GRADI SE IZ NIP-A URE\EWE BUJI^NIH POTOKA Op{tina Vlasotince kod svega Crnobarskog i Smrdanskog potoka Ministarstva za Nacionalni investi- re{ava se dugogodi{wi problem ~estih cioni plan konkurisala je sa dvadesetak plavqewa stotinak doma}instava koja projekata. `ive u tom delu grada. A pored toga, pro- MODERAN [KOLSKI SPORTSKI TEREN Ministarstvo za NIP odobrilo je jektom je predvi|eno da se istovremeno sredstva za realizaciju slede}ih projeka- re{i i problem stanovnika Vlasinske U Dowoj Lomnici 3. avgusta 2010. [i{avi. Pored izgradwe mosta, ta, Rekonstrukciju vodovoda, kanalizaci- ulice i ulice Milke Dimani}, jer je pred- godine po~eo je sa realizacijom projekat uradi}emo i potporni zid. Ovim }emo je i kolovoza u ulicama Ivo Lola Ribar i vi|eno prihvatawe atmosferske vode iz Presvla~ewe asfaltom sportski teren trajno re{iti problem jer smo do sada Mihajla Mihajlovi}a i za Rekonstrukciju ove ulice i ulice koje se nalaze sa desne Osnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“. dva tri puta re{avali pitawe prelaska i dogradwu ki{ne kanalizacije i reguli- strane kanala. Projektom je planirano i Projekat se realizuje zahvaquju}i sred- preko [i{avice u ovom delu. Do sada je sawe buji~nih potoka – rekao je Boban re{avawe ki{ne kanalizacije u ulici stvima Ministarstva za dr`avnu upravu 2-3 puta postoje}i most ili pak propusti Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a. Nikole Tesle – odgovorio je Boban i lokalnu samoupravu. koji su bili ura|eni plavili i ve}a voda Vrednost oba projekta je oko 40 mil- Petrovi}, ~lan Op{tinskog ve}a. – Ovo je jedan od projekta koji se real- ih nosila. Pored izgradwe mosta u pro- iona dinara. Kako smo saznali, u toku septembra izuje tokom ove godine i to pre svega zah- jektu je planirana i izgradwa tri pot- – Realizacija projekta izgradwe ulice meseca o~ekuje se jo{ sredstava iz vaquju}i podr{ci Vlade Republike porna zida na najkriti~nijim mestima Ive Lole Ribara zapo~et je krajem 2009. Ministarstva Nacionalnog investi- Srbije, a pre svega Ministarstvu za tako da me{tani ovog dela [i{ave ne}e godine a zavr{ena je aprila ove godine. cionog plana radi realizacije prior- dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. vi}e imati problema sa prelaskom preko Ukupna vrednost ovog projekta je oko 18 itetnih projekata. Naime, ovo ministarstvo je op{tini ove reke – rekao je Sr|an [u{uli}, miliona dinara. Drugi projekat V.M. Vlasotince opredelilo sredstva u izno- predsednik op{tine. Rekonstrukcija i dogradwa ki{ne su od pet miliona dinara. Ovim sredstvi- U ime mesne zajednice Dowa Lomnica kanalizacije i regulisawe buji~nih ma }emo u najskorije vreme realizovati predsednik MZ Zoran Stojiqkovi} je U prethodnom broju Biltena potoka je trenutno u fazi odabira „Vlasina“ do{lo je do tehni~ke gre{ke dva projekta. Prvi projekat je naglasio, da }e realizacijom ovog projek- izvo|a~a radova. Vrednost ovog pro- Presvla~ewe asfaltom sportski teren ta Osnovna {kola „Bra}a Milenkovi}“ jekta je oko 30 miliona dinara. na strani 3, u tekstu „Odr`ani izbori O[ „Bra}a Milenkovi}“, u okviru ovog dobiti moderan sportski teren na O~ekujemo da se sa realizacijom za Savete nacionalnih mawina“. U tek- projekta planirana je izgradwa zadovoqstvo u~enika i wihovih rodite- ovog projekta krene septembra mese- stu stoji re~enica „Romi za Evropsku za{titne mre`e i ugradwa elektroin- qa i nastavnika {kole. Pored {kole, ca – ka`e Boban Petrovi}. Srbiju – Vitomir Mihajlovi}, lista stalacija. Drugi projekat sa ~ijom real- teren koriste i mestani za organizovawe Ovim projektom trajno }e biti koju je podr`ao Sr|an Anti} dobila je izacijom kre}emo istovremeno a finan- raznih sportskih aktivnosti te je korist re{en problem plavqewa 31 glas“. Umesto 31 glas trebalo je da sira se sredstvima pomenutog min- vi{estruka. doma}instava u ovom delu op{tine, istarstva je Projekat izgradwe mosta na stoji, dobila je 131 glas. Izviwavamo recite nam ne{to vi{e o tome? se ~itaocima zbog ove gre{ke. reci [i{avici u mahali \urinci u V.M. – Izgradwom i ure|ewem pre 4 AKTUELNOAKTUELNO jul-avgust 2010. godine GRADI SE UPRKOS KRIZI OTVORENOTVOREN MINIMINI PI^PI^ TERENTEREN Slavi{a Zlatanovi}, razli~itim sportskim i drugim dr`avni sekretar Ministarstva aktivnostima. Otvarawu mini omladine i sporta posetio je pi~ terena prisustvovao je i Vlasotince 28. jula 2010. godine. ministar ekonomije i region- Povod posete bio je otvarawe alnog razvoja Mla|an Dinki}. mini pi~ terena u Vlasotincu, Mnogobrojnim gra|anima pored reke Vlasine. Projekat je koji su prisustvovali zvani~nom realizovan saradwom lokalne otvarawu, najpre se obratio samouprave i Vlade Republike predsednik op{tine Sr|an Srbije tj. resornog ministarst- [u{uli}. On je tada izme|u va. Ministarstvo omladine i ostalog rekao: sporta, Fudbalski savez Srbije – Pre godinu dana obe}ali i Vlada Kraqevine Norve{ke smo gra|anima podr{ku Vlade finansiraju izgradwu mini ter- Republike Srbije. Najboqi ena u 52 op{tine u Srbiji. pokazateq da mi imamo podr{ku Projekat Izgradwa mini pi~ Vlade i resornih ministarstava terena realizova}e se {irom je upravo i ova sve~anost danas. se tokom naredne godine u na{oj razvoj ovog dela Srbije. bavqewe sportom i vrhunski Srbije, ta~nije u op{tinama gde Pored ovog objekta u narednih op{tini otvarati jo{ sport- – Posebno je zna~ajna saradwa sport. Ciq nam je da unapredimo nema javnih igrali{ta, a jedan desetak dana nastavi}emo sa skih terena. Ministarstva omladine i polo`aj mladih u svim lokalnim od prioriteta je da se motivi{u realizacijom niza projekata Obra}aju}i se prisutnima sporta i lokalne samouprave bez zajednicama. Zato danas jedan lokalne zajednice u ciqu bitnih za na{ grad. Zahvaquju}i Slavi{a Zlatanovi}, dr`avni koje ovaj projekat danas ne bi dinar ulo`en u razvoj sporta, unapre|ewa polo`aja mladih. Ministarstvu omladine i sekretar Ministarstva omla- bio realizovan. Nadam se da }e u sutra je tri dinara mawe u Mini pi~ je koncept kojim se sporta, Fudbalskom savezu dine i sporta podsetio je sve narednom periodu zajedno biti zdravstvo. ure|uju javne povr{ine za Srbije i Vladi Kraqevine prisutne da je potpredsednik realizovano jo{ projekata. On je tom prilikom uru~io razli~ite sadr`aje na kojima se Norve{ke odvojena je Vlade Srbije i ministar Ministarstvo omladine i lopte i dresove najmla|im mladi rado okupqaju i provode pozama{na suma da bi se ovaj ekonomije i regionalnog razvoja sporta donelo je tri prioriteta sportistima Vlasotinca. slobodno vreme bave}i se projekat uradio. Nadam se da }e Mla|an Dinki} mnogo pomogao a to su deca u sportu, objekti za V. Miltenovi} OTVOREN SPORTSKI TTEERREENN UU LLAADDOOVVIICCII U Ladovici je 28. jula, u prisustvu okviru sprovo|ewa Strategije dr`avnog sekretara Ministarstva sporta razvoja op{tine Vlasotince, i omladine Slavi{e Zlatanovi}a, pred- izgradwom jednog ovakvog sport- stavnika lokalne samouprave i `iteqa skog terena, unapredi polo`aj Ladovice otvoren sportski teren. mladih. Mi intenzivno radimo na Izgradwu terena je finansiralo tome da mladima na selu Ministarstvo omladine i sporta a pro- poboq{amo kvalitet `ivota, da im jekat je realizovan uz podr{ku lokalne omogu}imo bavqewe sportom i samouprave i mesne zajednice Ladovica. drugim aktivnostima, kako bi svoje Radovi na izgradwi terena odvijali su slobodno vreme {to kvalitetnije se u dve faze i za wih je izdvojeno osmislili. Upravo ovakvim projek- 4.800.000 dinara. U prvoj fazi obavqeno tima poku{avamo da omladini na je asfaltirawe terena i postavqawe met- selu pru`imo iste uslove za alnih konstrukcija dok su u drugoj fazi pomenute aktivnosti kao i izgra|ene tribine i postavqeno wihovim vr{wacima u gradu – osvetqewe. istakao je Bratislav Petrovi}, – Danas na ovom mestu zavr{avamo predsednik Skup{tine op{tine drugi od na{a tri najva`nija projekta. Vlasotince. Najpre smo izgradili, za nas od kapitalne Po wegovim re~ima Ladovica je i neprocewive va`nosti, asfaltni put dobar primer koji treba da slede i Ladovica – Glo`ane, koji nas je druge mesne zajednice, jer su weni pribli`io regionu i Srbiji. Danas dobi- `iteqi jedinstveni i slo`ni pri jamo sportski teren, koji daje nadu za realizovawu bilo kog projekta ili zdrav `ivot mladih nara{taja, daje garan- akcije. ciju za ostanak mladih na selu i wihovo – Zahvaquju}i va{oj slo`nosti danas posebno predsednika Skup{tine {to vi{e vremena da provode na ovom boqe sutra. Pred nama je tre}i, za sada, dobijate ovaj teren ali ste u proteklom Bratislava Petrovi}a, da projekat bude terenu i da se bave sportom. Svaki dinar neostvareni, najte`i i najva`niji periodu izgradili i brojne infrastruk- odobren u Ministarstvu omladine i ulo`en u sport je tri dinara mawe ula- zadatak koji se odnosi na ekonomski i turne objekte. Lokalna samouprava }e vam sporta. gawa u zdravstvo – poru~io je Slavi{a privredni preporod sela, bez ~ega nam i ubudu}e pru`ati podr{ku prilikom – Lepo je saznawe da je Ministarstvo Zlatanovi} prilikom otvarawa terena. nema opstanka ali sam siguran da }emo izrade i kandidovawa va{ih projekta i omladine i sporta doprinelo stvarawu Potom je dr`avni sekretar malim fud- istrajati i na tom zadatku – istakao je wihove realizacije – dodao je predsednik uslova da va{a deca igraju fudbal, balerima darivao dresove nakon ~ega je Blagoje Ili}, predsednik Saveta mesne Bratislav Petrovi}. ko{arku, da se u svom rodnom mestu bave odigrana i prva zvani~na utakmica na zajednice Ladovica, pozdravqaju}i bro- Otvaraju}i sportski teren dr`avni sportom koji su izabrali. Mo`da }e ba{ terenu u Ladovici. jne goste i okupqene `iteqe sela. sekretar Slavi{a Zlatanovi} je istakao na ovom terenu stasati neki sportski as – Ciq lokalne samouprave je da, u zna~aj anga`ovawa lokalne samouprave, ili reprezentativac. Va{a deca treba S. Stankovi} GRADIGRADI SESE PUTPUT DODO JJEEZZDDIINNAA Radovi na rekonstrukciji i izgradwi lokalnog putnog pravca od M9 do Jezdina zapo~eli su po~etkom avgusta meseca. U prvoj fazi ovaj putni pravac radi}e se u du`ini od oko dva kilometra. Vrednost radova je oko 35 miliona dinara. Radove finansira preduze}e Putevi Srbije. Izvo|a~ radova je Preduze}e za puteve „Vrawe“ iz Vrawa. – Zahvaquju}i dobroj saradwi mesne zajednice Jezdine i lokalne samouprave uspeli smo da po~nemo sa realizacijom rekonstrukcije i izgradwe kru`nog lokalnog puta Jezdine–]uove–Luka~evo od regionalnog puta M9. Poseban dopri- nos za realizaciju ovog projekta dali su @ivan [u{uli}, zamenik predsednika Skup{tine op{tine i Neboj{a Stojanovi}, zamenik predsednika op{tine. Najpre }e se raditi dva kilometra, a nadam se da }e se u narednom periodu nastaviti sa daqom realizacijom. Dobijawem asfaltnog puta me{tani }e imati boqu i br`u komunikaciju sa centrom op{tine – rekao je Boban \oki}, predsednik mesne zajednice Jezdine. Radove na ovoj deonici planiranom dinamikom treba zavr{iti do po~etka septembra meseca. V.M. jul-avgust 2010. godine CRNA TRAVA CRNA TRAVA 5 OTVOREN MUZEJ GRA\EVINARSTVA

Na inicijativu Tehni~ke {kole „Milentije Popovi}“ iz Crne Trave, a uz pomo} mnogih Crnotravaca, 21. jula 2010. godine otvoren je Muzej gra|evinarstva. Muzejska gra|a iz oblasti gra|evinarstva prikupqana je dugo. U taj posao, pored me{tana ukqu~ili su se i Crnotravci koji `ive van svog rodnog kraja. Crnotravci kao graditeqi i neimari poznati su kako u Srbiji tako i van wenih granica. Muzej je otvoren u znak se}awa na sve gra|evinare, koji su svoju du{u utkali u mnoga velelepna zdawa {irom nekada{we Jugoslavije. Neke od najlep{ih gra|evina u Beogradu su upravo izgradili Crnotravci, poput Narodne Skup{tine, zgrade Vlade Srbije, hotela Moskva, Narodnog pozori{ta i drugih. Muzej je otvorio Slavko Bo`ilovi}, rektor Univerziteta „Union“ iz Beograda. SABOR PE^ALBARA UZ PESMU I IGRU Ve} nekoliko godina unazad, 21. jula, Crnotravci organizuju Sabor pe~albara i neimara. Ovogodi{wi skup, kao i prethodnih godina, organizovala je mesna zajednica Crna Trava uz pokrovite- qstvo kompanije Sistem FTO iz Beograda. Za mnogobrojne Crnotravce koji svoj odmor provode u zavi~aju pripremqen je bogat kulturno-zabavni program. To je ujedno i bila prilika da se Folklorni ansambl „Crnilovi}“ iz Vlasotinca pred- stavi prisutnima. ^lanovi folklornog ansambla predstavili su se sa pet spletova, vode}i publiku igrama kroz Srbiju. Posebno odu{evqewe izazvala je koreografija „Vrawanska svita“. A pro- gram su upotpunili vokalni solisti Zvonko Ili}, Bratislav Mladenovi} i Jelena Ili}, koji su pesmom pozdravili publiku a Dimitrije Milenkovi} izvo|ewem klasi~ne muzike na klavijatura- ma. Nekoliko stotina Crnotravaca pesmom su pozdravile i Aleksandra Dimi} i Katarina Nikoli} iz Crne Trave, u~enice ekonomske {kole, koje su na republi~kom takmi~ewu sredwo{kol- skih domova osvojile tre}e mesto u kategoriji popularne muzike. Ovom prilikom predsednik mesne zajednice Crna Trava Mi{a Najdanovi} uru~io je povequ Milovanu Milo{evi}u, vlasniku kom- panije Sistem FTO iz Beograda, za doprinos u organizovawu, ove, sada ve} tradicionalne manifestacije. Uru~uju}i povequ Mi{a Najdanovi} je istakao, da bez pomo}i qudi dobre voqe Sabor pe~albara i neimara ne bi bio organizovan. Milovan Milo{evi} nesebi~no je u proteklih nekoliko godina pomagao svoj zavi~aj u raznim oblastima. Crnotravci rasuti po celoj zemqi nastavili su dru`ewe, uz truba~e, do duboko u no}, uz obe}awe da }e se i slede}e godine okupi- ti na istom mestu u isto vreme. BALKANIJADA PUNA TROFEJA Prvenstvo Balkana u plani- Davosir je istakao: Crnoj Travi. narskom biciklizmu odr`ano je – Svaka ~ast svim reprezenta- U organizovawu Balkanijade 1. avgusta u Crnoj Travi. Na tivcima, pokazali su izvanrednu PBD „Orlovac“ pomogli su Balkanijadi su u~estvovale formu i veliku borbenost. Ministarstvo omladine i ekipe iz Bugarske, Kipra, Bosne Staza nije bila nimalo laka. A sporta Srbije, Biciklisti~ki i Hercegovine, Makedonije, konkurencija je bila dobra, bez savez Srbije, op{tina Crna Crne Gore i Srbije. Iako je obzira {to su na takmi~ewu Trava, generalni sponzor bio je bilo planirano da u~estvuju i izostali Grci i Rumuni. Sistem FTO, kao i firme takmi~ari iz Gr~ke, Turske, Trenutno, odska~u \ur|i} i Vijadukt, Balkan, Vlasina voda Rumunije i Albanije wihove Mari}, {to se pokazalo i u i Bankovi}. ekipe nisu do{le. Ovo prvenst- vo osta}e upam}eno po sjajnom u~inku srpskih reprezentativa- ca jer je osvojen rekordan broj trofeja, ~ak 11. Na takmi~ewu su srpski reprezentativci pokazali da su u dobroj formi i da poseduju veliku borbenost. Boje Srbije

NA PRVENSTVU SRBIJE branili su i Nikoleta Mitrovi}, Ivana Kosti}, CRNOTRAVCI POSTIGLI DOBRE REZULTATE Marko Simjonovi} i Negovan Prvenstvo Srbije u planinskom biciklizmu odr`ano je 18. jula Stana~kov, svi ~lanovi PBD na Fru{koj Gori. ^lanovi PBD „Orlovac“ pokazali su izuzetnu „Orlovac“ iz Crne Trave. U kat- formu jer ni na ovom takmi~ewu nije izostao uspeh. U najja~oj kat- egoriji elita prvo mesto osvoji- egoriji „Elita – `ene“, Nikoleta Mitrovi} ubedqivom vo`wom la je Nikoleta Mitrovi}, drugo osvojila je titulu prvaka Srbije za 2010. godinu. mesto pripalo je Ivani Kosti}, Marko Simjonovi} u kategoriji kadeta, dobrom vo`wom a u kategoriji kadeta Marko odbranio je pro{logodi{wu titulu prvaka Srbije u svojoj kate- Simjonovi} zauzeo je tre}e goriji. mesto. Juniorka Ivana Kosti} u svojoj kategoriji osvojila je srebro, a u Prvenstvo Balkana organizo- kategoriji „Elita –`ene“ bronzanu medaqu. valo je PBD „Orlovac“ iz Crne Trave. Komentari{u}i Na prvenstvu Srbije juniori “Orlovca” osvojili su ekipnu titu- Stranu pripremila: lu vice{ampiona Srbije. postignute rezultate srpske reprezentacije trener Ivan Vesna Miltenovi} jul-avgust 2010. godine 6 AA KK TT UU EE LL NN OO

JO[ JEDNOM O KVALITETU VODE VLASOTIN^ANI PIJU KVALITETNU VODU kvaliteta. Odgovor na ovo sa gradskog vodovoda. Zato mogu kapacitet vode. Da bi do{ao do i kod nas postoje dugovawa, mogu pitawe potra`ili smo u vla- gra|anima Vlasotinca da postrojewa projektovani re}i da smo u posledwe vreme sotina~kom Vodovodu. ka`em da je voda za pi}e iz grad- kapacitet vode neophodan je postigli znatan napredak u – Vlasotin~ani piju higijen- skog vodovoda ispravna i remont postoje}ih pumpi ili smawewu dugova. Neredovne ski ispravnu vodu. Potvrdu da je kvalitetna – rekao je Neboj{a nabavka novih. Drugi razlog za plati{e polako uvodimo u red voda ispravna i dobrog kvalite- Stojanovi}, v.d. direktora JKP nestanak vode je weno nera- plati{a omugu}avaju}i im ta daju nam izve{taji Zavoda za „ Vodovod“. cionalno kori{}ewe. Voda se u pla}awe zaostalih dugovawa u javno zdravqe iz Leskovca, koji De{ava se ~esto da gra|ani letwim mesecima koristi za vi{e mese~nih rata. Jedan od tri puta mese~no vr{i uzorko- ostanu kra}i ili du`i vremens- polivawe travwaka, betona, uslova koji neredovne plati{e vawe vode za pi}e iz gradske ki period bez vode, slavine ba{ti, puwewe bazena i sli~no. uz dogovor prihvataju za repro- mre`e i samim tim kontroli{u osu{e, ova pojava ~e{}a je u To svakako ide na savest gram duga je pla}awe teku}ih ispravnost pija}e vode. Pored letwim mesecima, ka`ite nam gra|anima. Glasine, da se voda ra~una. U ciqu jo{ efikasnije analize Zavoda, Fabrika vode za{to? redukuje su neta~ne, jer se naplate planiramo da se ukine poseduje modernu laboratoriju, – Usled pove}awa tempera- celokupna proizvedena pau{alno pla}awe vode putem i na{a slu`ba svakodnevno ture dolazi do pove}awa koli~ina vode sa fabrike {aqe ba`darewa i zamene vodomera vr{i uzorkovawe vode iz potro{we vode. Jedan od razlo- u distributivne mre`e – ka`e kako bi svi vodomeri na{ih gradske mre`e na pet ga, koji dovodi do nesta{ice Neboj{a Stojanovi}. potro{a~a bili ispravi a razli~itih lokacija. Lokacije vode, je i smaweni kapacitet za Te{ka ekonomska situacija samim tim na{i korisnici ^esto pitawe koje gra|ani se svakodnevno mewaju vode}i preradu a uzrok je pohabanost pogodila je i na{u op{tinu, da pla}ali one koli~ine vode koju Vlasotinca postavqaju sebi je pri tom ra~una da se pokrije pumpi kojima se prepumpava li potro{a~i vode redovno su i potro{ili – odgovorio je svakako kakvu vodu piju, da li je celokupna distributivna re~na voda na postrojewu za izmiruju svoja dugovawa za Neboj{a Stojanovi}. voda ispravna i da li je dobrog mre`a kako Vlasotinca tako i preradu vode i stoga na postro- isporu~enu vodu? V.Miltenovi} sela koja dobijaju vodu za pi}e jewe ne vrati projektovani – Kao i kod drugih preduze}a ZABELE@ENO U JP „KOMUNALAC“ VOZILO NA POKLON BORBA ZA SVAKI POSAO Ove godine preko Nacionalne slu`be Nakon preuzimawa osnovne i za zapo{qavawe Javnom preduze}u najrentabilnije delatnosti, izno{ewa i „Komunalac“ odobren je samo jedan javni deponovawa sme}a od strane PWW-a rad iako je ovo preduze}e konkurisalo sa uposlenima u „Komunalcu“ preostaje vi{e projekata. borba da izna|u mogu}nosti kako bi ost- Po re~ima \or|a Seizovi}a preko varivali dodatne prihode. odobrenog projekta petnaest radnika sa – Do preuzimawa izvo`ewa sme}a kas- evidencije Nacionalne slu`be za nili smo sa isplatom dve zarade, nakon zapo{qavawe, uglavnom starijih od toga pove}ano je zaka{wewe isplata pedeset godina, anga`ovano je na zarada. PWW nije preuzeo ni sve radnike ~i{}ewu divqih deponija na lokacijama koji su predvi|eni ugovorom. Naime, od - starog vodovoda, va{ari{ta, Manxine predvi|enih 28 PWW je preuzeo 23 radni- U toku jula meseca Javno komunalno pre- pored toga, oni nisu dolazili kada je nama doline, kao i na ure|ewu grobqa u ka. Radionica, kancelarijski prostor i duze}e „Vodovod“ dobilo je specijalno vozilo najpotrebnije ve} onda kada nisu imali inter- Manastiri{tu. vozni park vra}eni su „Komunalcu“ tek za probijawe kanalizacione mre`e. Ovo vozi- vencije u svojim op{tinama. Vrednost vozila Radovi su po~eli 21. juna i traja}e tri nakon protesta radnika. Vozila nisu lo omogu}i}e svakodnevne intervencije i koje je op{tina Vlasotince donirala pre- meseca. odr`avana u skladu sa ugovorom. Na svakako boqi i efikasniji rad preduze}a. duze}u je oko 1.400 000 dinara – ka`e Neboj{a Nakon ure|ewa, brigu o odr`avawu primer, FAP autokorpar je ones- – Jedna od osnovnih delatnosti preduze}a je Stojanovi}, v.d. direktora JKP „Vodovod“. grobqa u Manastiri{tu preuze}e JP posobqen, traktor smo morali da remon- odr`avawe kanalizacione mre`e a jedini Kako smo saznali, planirate da nabavite na~in za obavqawe ove delatnosti je pose- jo{ jedno vozilo za ot~epqewe kanalizacione „Komunalac“ ali tek kada se reguli{u tujemo iz sopstvenih sredstava. Tek dovawe jednog ovakvog vozila, jer usled nere- mre`e? imovinsko-pravni odnosa za pojedine nedavno smo zavr{ili remont dovnog odr`avawa kanalizacione mre`e ~esto – Uradili smo projekat i ve} smo aplici- parcele. bulodo`era. PWW i daqe povremeno dolazi do izlivawa fekalne kanalizacije, rali kod ambasade Japana za donaciju novog koristi deponiju u Vlasotincu za odla- usled ~ega dolazi do pove}awa specijalnog vozila za probijawe kanaliza- gawe sme}a iako to nije ugovorom pred- epidemiolo{kog rizika. Na{e preduze}e cione mre`e. Vrednost donacije je oko 70.000 vi|eno – isti~e pravnik Zoran Koci}. unazad 5 do 6 meseci nije posedovalo specijal- evra. Mislim da za sada postoji i velika Po wegovim re~ima osposobqavawe no vozilo za ot~epqavawe kanalizacije i bili verovatno}a da ovaj projekat uspe{no realizu- buldo`era va`no je za obezbe|ivawe smo prinu|eni da pomo} potra`imo od sused- jemo na zadovoqstvo svih gra|ana – istakao je dodatnih poslova „Komunalcu“ jer se nih op{tina poput Leskovca i Lebana. Svaki Neboj{a Stojanovi}. wihov dolazak ko{tao je preduze}e mnogo, a V.M. anga`ovawem ovog vozila ~esto obezbe|uju dodatni prihodi preduze}u ZAHVAQUJU]I PORODICI KOCI] izvo|ewem radova koji se ugovore sa Direkcijom za urbanizam i izgradwu. Ovo vozilo kori{}eno je nedavno za ure|ewe atarskih puteva i ure|ewe sportskog terena u Gimnaziji. MLIN NA VLASINI OPET RADI – Radimo na iznala`ewu novih poslo- va kako bismo obezbedili dodatne pri- Posle pet godina pauze vlasotina~ki bude ponos i turisti~ka atrakcija grada, hode, o~uvali likvidnost preduze}a i mlin na Vlasini ponovo je po~eo da radi. prostor oko mlina donedavno je bio poligon uposlenima obezbedili {to redovnije Opet se meqe p{enica, i pravi najkvalitet- i mesto okupqawa narkomana i lopova. Sada zarade. Sa Direkcijom za urbanizam i nije bra{no u mlinu, koji se ponosno di`e na kada je mlin prosto umiven, opet deluje reci Vlasini u gotovo samom centru grada. impozantno i primamqivo za mnoge izgradwu ugovoreno je odr`avawe Vodenicu sa {est kamenih to~kova koji su znati`eqnike koji tokom godine do|u u zelenih povr{ina i ~i{}ewe javnih mleli `itarice sagradio je u 19. veku Prokop Vlasotince. Kada je re~ o gradskom grobqu, povr{ina i ulica u gradu. Preuzeli smo Crnilovi}, od koga je 1895. godine otkupio Ispred samog mlina, na obali reke uposleni u „Komunalcu“ suo~avaju se sa i odr`avawe fudbalskih terena. Ovih Gavrilo Popovi}. Tada su iz upotrebe Vlasine, vlasnici mlina „Sawa“ otvorili su problemom nedostatka grobnih mesta dana bili smo anga`ovani i na ure|ewu izba~eni primitivni kameni to~kovi, a mali ugostiteqski objekat gde mnogobrojni tako da su gra|ani ~esto prinu|eni da ih zemqi{ta u krugu Elrada – isti~e ugra|ene su ma}ine. Mlin je 1937. godine gosti uz pi}e i osve`ewe u`ivaju u lepoti kupuju od vlasnika okolnih parcela. To direktor „Komunalca“ Aleksandar kupila Kreditna banka. Posle rata bio je u reke Vlasine, naro~ito u ove pretople avgus- kasnije stvara nove probleme jer gra|ani Koci}. dr`avnom vlasni{tvu sve do privatizacije tovske dane. odbijaju da pla}aju „Komunalcu“ usluge Re~ je, uglavnom, o sezonskim poslovi- leskova~kih preduze}a „Toma Kosti}“ i – Planiramo da jo{ ula`emo u obnovu „Umipek“. samog mlina, kako bi smo povratili odr`avawa parcela, staza i izno{ewa ma, kojih }e tokom zime biti daleko – Po{to se bavimo pekarstvom `eleli poverewe svih pomeqara koji su tradi- sme}a. mawe, {to zabriwava uposlene u ovom smo da zaokru`imo ~itav proces proizvodwe cionalno skladi{tili vi{ak p{enice u „Komunalac“ je nedavno kupio novo kolektivu. i tako smo kupili mlin. Ulo`ili smo puno ovom mlinu. Garantujemo visok kvalitet pogrebno vozilo za koje je izdvojeno U „Komunalcu“, nakon najave repub- novca u sanaciju objekta, tako da ispada da bra{na tipa 400, 500 i 850, kao i trice za 740.000 dinara. li~ke tr`i{ne inspekcije da }e svi pro- bismo sa mawe novca sagradili novi mlin. ishranu stoke. Uz to garantujemo i sigurnost – Po re~ima pomo}nika direktora davci morati da izdaju fiskalne ra~une, Ali, ne `alimo se zbog toga. Jo{ }emo ula- da na{i pomeqari mogu do}i u bilo koje Perice Risti}a, novo vozilo je ekono- strahuju i od smawewa broja korisnika gati u ovaj mlin, jer on je simbol i du{a vreme da preuzmu potrebne koli~ine bra{na mi~nije jer koristi naftni gas. koji koji zakupquju tezge na robnoj na{eg grada, a uz to i proizvodni objekat, iz koje su nam poverili i uskladi{tili u na{em Kvalitetom usluga je konkuretnije u pijaci. Izdavawefiskalnih ra~una koga }emo izdvojiti najkvalitetnije bra{no mlinu. Uz to, spremni smo, da po za potrebe na{ih pekara – rekla nam je odgovaraju}oj ceni i kupimo uskladi{teni odnosu na neka pogrebna preduze}a pa }e mnoge naterati da odustanu od ovakve Marija Koci}, nova vlasnica mlina i vlasni- vi{ak p{enice od samih vlasnika – ka`e „Komunalalac“ ubudu}e mo}i da obavqa vrste prodaje. Svetlana Stankovi} ca pekare „Sawa“. Vladimir Koci} iz mlina „Sawa“. prevoz i iz udaqenih mesta. U proteklih nekoliko godina, umesto da V.Stamenkovi} jul-avgust 2010. godine LLeettoo uu VVllaassoottiinnccuu 7 „LETO U VLASOTINCU“ PO [ESTI PUT I ove godine, {esti put zaredom, u organizaciji Kulturnog centra Vlasotinca, a pod pokroviteqstvom op{tine Vlasotince, organizovano je Pred{kolske ustanove „Milka Dimani}“ „Leto u Vlasotincu“. Kulturni centar izveli su program „Bora iz susednog {ora“, Vlasotinca se potrudio da u dane Leta za koji su na festivalu „Cvr~ak“ u priredi dobar i kvalitetan kulturno-umet- Smederevu nagra|ani za najboqi kostim i ni~ki program, da afirmi{e lokalne koreografiju. stvaraoce ali i ugosti {to ve}i broj u~esni- Nakon toga, mnogobrojnim posetiocima ka iz susednih op{tina. koji su te ve~eri bili na platou ispred Ovogodi{we „Leto u Vlasotincu“ otvo- Galerije Kulturnog centra na Ne{i}evom rio je Neboj{a Stojanovi}, zamenik keju predstavili su se najmla|i i mla|i predsednika op{tine Vlasotince, koji je ~lanovi Folklornog amsambla „Crnilovi}“ izrazio zadovoqstvo {to }e Vlasotin~ani, u Igrama iz okoline Leskovca i De~jim igra- pet nedeqa trajawa Leta, imati priliku da ma iz Srbije. Program je upotpuwen nas- vide kvalitetan i raznovrstan kulturno- tupom ~lanova Plesnog kluba „Fantasy“. umetni~ki program. U nastavku programa prire|ena je velika Tradicionalno, „Leto u Vlasotincu“ de~ja `urka sa klovnom. zapo~elo je nastupom najmla|ih, mali{ani S.\. PRI^A O SMISLU QUDSKOG @IVOTA U drugoj nedeqi trajawa „Leta u Vlasotincu“ ostavi trag o sebi kao svedo~anstvo da je uop{te zainteresovani Vlasotin~ani mogli su da u`ivaju postojao i da je ispunio svoj `ivot. Filmovi pred- u projekciji filmova „Kamen drevnog sneva~a 1 i stavqaju moj poku{aj da kroz lik i delo slikara 2“, autora Neboj{e Ili}a. Ina~e, filmovi su do Bate An|elkovi}a iz Vu~ja ispri~am pri~u o sada vi{estruko nagra|ivani kako u zemqi tako i smislu qudskog `ivota. u inostranstvu. Obra}aju}i se prisutnima Glavni lik filmova „Kamen drevnog sneva~a 1 i Neboj{a Ili}, autor filmova je rekao: 2“ je slikar Bratislav An|elkovi} – Bata iz – Filmovi „Kamen drevnog sneva~a 1 i 2“ Vu~ja, koji je naglasio da se nastavqa izuzetna nai{li su na odli~an prijem kako kod publike saradwa Kulturnog centra Vlasotinca i Doma tako i kod kritike, mo`da je razlog i to da se u kulture iz Vu~ja jer je ovaj projekat nastao kao centru turisti~kog filma ne nalazi neki objekat zajedni~ko delo ove dve ustanove kulture. ve} ~ovek i wegovo delo. Svako od nas `eli da S.\. DVA NASTUPA PRED SVOJOM PUBLIKOM G R A F I K E ANSAMBL „CRNILOVI]“ JE ZA SVOJU PUBLIKU U VLASOTINCU TOKOM LETA PRIREDIO DVA CELOVE^ERWA KONCERTA – PUBLICI SE PRED- STAVILE SVE TRI GENERACIJE IGRA^A – IGROM PRO[ETALI KROZ SRBIJU SVETE PEJI]A Celove~erwi koncert Folklornog ansambla la je najmla|a grupa ansambla „Crnilovi}“, koja je „Crnilovi}“ prire|en je 29. jula na platou hotela ovog puta izvela Izvorne igre iz okoline Novi Zemun. Leskovca. Bila je to prilika da se publici predstave sve Za sam kraj programa ostavqena je po, mi{qewu tri ekipe ovog ansambla. mnogih, najboqa koreografija ansambla Najstarija ~lanovi ansambla i prve postavke Crnilovi}. Vrawanska svita i ovog puta je program su zapo~eli Igrama iz Srbije, kolom su podigla publiku na noge. zatim pro{etali do severa na{e zemqe pred- Program je upotpuwen solisti~kim nastupom stavqaju}i se publici Igrama iz Vojvodine. Bratislava Mladenovi}a, Jelene Ili} i Zvonka Oni su u nastavku programa odigrali i kore- Ili}a. ografiju koja im je donela i prvu pobedu na nekom Za muziku su se pobrinuli ~lanovi orkestra takmi~ewu. Re~ je o Igrama iz okoline Leskovca narodnih pesama i igara: Dimitrije Milenkovi} - sa kojima su pro{le godine pobedili na Kaja, Miroslav Krsti}, Nikola Val~i}, Jovan me|uokru`noj smotri folklora u Vrawu. Milenkovi} - Kaja i {ef orkestra Bratislav Zatm su priliku da zaigraju pred vlasotina~kom Val~i}. publikom dobili i ~lanovi sredwe uzrasne grupe, Zbog izuzetne pose}enosti nastupima ovog koji su ovog puta izveli De~je igre iz Srbije. ansambla tokom trajawa „Leta u Vlasotincu“ orga- Pa`wu publike privukla je jo{ jedna kore- nizovana su dva celove~erwa koncerta. Prvi sus- U okviru manifestacije (kada stvara linoreze na temu ografija koju je Braca Stojkovi} postavio za ovu ret sa vlasotina~kom publikom prire|en je 9. jula. „Leto u Vlasotincu“, 8. jula u Hilandar), a kada stvara sezonu a re~ je o Igrama sa Stare planine. S.S. Galeriji Kulturnog centra na konkretne arhitektonske Odu{evqewe prisutnih i ovacije publike dobi- Ne{i}evom keju, prire|ena je oblike suo~ava se sa gradite- izlo`ba grafika akademskog qskim nasle|em kao kulturno- slikara Svete Peji}a iz istorijskom ba{tinom (kada Leskovca. Sveta Peji} bavi stvara akvatinte, odnosno se grafi~kim dizajnom, urbani pejza`). Peji} nas svojim slikarstvom i grafikom. grafikama vodi kroz neka minu- U~esnik je mnogih kolek- la vremena, kroz arhitekturu tivnih izlo`bi u Leskovcu, duha na jedan suptilan i rafini- Ni{u, Vrawu, Beogradu, ran na~in. Kumanovu, Prilepu, a ove Izlo`bu je otvorila Mare ve~eri se prvi put pred- Karanfilovi}, profesor stavio vlasotina~koj publi- kwi`evnosti iz Leskovca, koja ci. Dobitnik je mnogih je rekla, da je Peji} na jedan nagrada i priznawa. poetski na~in izrazio svoju Sveta Peji} svoj likovni kreativnost i zanatsko ume}e izraz na{ao je u grafi~kim kada stvara urbane pejza`e tehnikama linorez i akvat- Ni{a, Leskovca i starih sela. inta. O ovim grafi~kim On je u skali nijansi i tonova tehnikama na otvarawu koji se prepli}u dao puno}u i izlo`be govorila je Danica jasno}u grafi~kih otisaka. Val~i}, istori~ar umetnos- Grafi~ar Sveta Peji} obra- ti i kustos Zavi~ajnog muze- tio se publici, rekav{i da je ja, koja je izme|u ostalog svojim stvarala~kim ume}em rekla: uobli~io i prostor i vreme po – Tragawu za temama svojoj sopstvenoj meri, zah- gospodin Peji} suo~io se sa valiv{i se na prijemu i sopstvenim nacionalno-kul- pose}enosti izlo`be. turnim nasle|em i zaronio je S.\oki} u korene srpske duhovnosti, 8 LL UU VV LL LL ee tt oo jul-avgust 2010. godine GRADSKI HOR JUSTINIJANA PRIMA IZ LEBANA MONODRAMA NA KEJU U okviru ovogodi{weg I OVE GODINE U VLASOTINCU „Leta u Vlasotincu“, 15. jula je na platou Galerije Kulturnog centra prikazana monodrama „A ovoj – ovoj }e{ wekwe“, u izvo|ewu Sne`ane Dragovi} iz Lebana. – Kriza se ose}a kako u velikim tako i u malim gradovima, ovo je apel qudi- ma da se ne bave previ{e politi~kim pitawima ve} da se okrenu lep{im stvarima u `ivotu, poru~ila je Sne`ana Dragovi}, autor i izvo|a~ ove mon- uradila i preko 40 de~jih predstava, a odrame. u pripremi su i 2 monodrame. Ina~e, kako nam je rekla, do sada je S.\. ZORICA SE OPET DRU@ILA SA VLASOTINA^KIM MALI[ANIMA Beogradska glumica, prvakiwa pozori{ta „Bo{ko Buha“ Zorica Jovanovi}, 16. jula gostovala je u Vlasotincu. Ve} omiqena me|u publikom, posebno me|u decom, ona je do{la da im ulep{a dane leta. Uz pesmu i gitaru, ona je brzo Gradski hor i orkestar Justinijana Prima iz Lebana gostovao je u Vlasotincu 13. uspostavila kontakt sa prisutnom jula u okviru kulturno-umetni~kog i zabavnog programa „Leto u Vlasotincu“. decom iz publike koja su joj se Dvo~asovni koncert prire|en je u dvori{tu Kulturnog centra. Publika je u`ivala ne{to kasnije pridru`ila na u dobrim pesmama nagra|uju}i sjajni nastup gostiju iz Lebana burnim aplauzima. sceni. Vlasotince i Lebane imaju dobru saradwu na poqu kulture, sa namerom da ona traje Nakon predstave, deci se i ubudu}e. Razmena programa tokom letwih manifestacija traje ve} nekoliko godina pridru`io i klovn, tako da je unazad, a da }e se nastaviti u tom pravcu slo`ili su se direktorka Doma kulture u `urka na keju potrajala do kasno Lebanu Emilija Jordanov i direktor Kulturnog centra Vlasotinca Sla|an Tasi}. uve~e. Zorica Jovanovi} je do sada S.\. odigrala preko 4000 predstava. U~estvovala je na mnogim me|unarodnim festivalima. Nastupala je u Kairu, Minsku, Tunisu, Bugarskoj, Turskoj i MALI[ANI Rusiji. Weno gostovawe u Vlasotincu omogu}io je SOS telefon za `ene i decu `tve nasiqa u Vlasotincu. ULEP[ALI KULTURNO LETO S.\. Sredinom kulturnog leta u Vlasotincu nastupili su najmla|i ~lanovi KUD-a „Sini{a Jani}“ i de~je dramske sekcije „Haos“. Izvedena je predstava „Zazmajavawe“. Stihove ve~itog ~ika Jove Zmaja, uz veselu de~ju muziku, poletno su dramatizovali PRIRE\ENA IZLO@BA CRTE@A DRAGANA DIMI]A najmla|i glumci amateri. Wihova igra izmamila je aplauze publike. Sa istom predstavom nastupili su i na smotri amaterskih pozori{ta u Surdulici. Posle wih nastupili su u~enici Osnovne {kole “8. oktobar” i prikazali deo pro- LEPENSKI VIR grama „Srebrne sirene“, manifestacije koju ova {kola tradicionalno organizuje kra- jem svake {kolske godine. KAO INSPIRACIJA Vlasotina~ki mali{ani su te srede, 21. jula, razgalili prisutne i svojim talentom U okviru programa „Leto u znakova... Univerzum je pretvoren u zapis, za pesmu i glumu pokazali da u Vlasotincu tek stasavaju budu}i umetnici. Vlasotincu“ Kulturni centar je prire- a ovaj u poeti~nu priliku u kojoj ~estica S.\. dio izlo`bu crte`a Dragana Dimi}a, usnulog kosmosa, kako slikar ka`e, ima akademskog slikara iz U`ica. stalno promenqivu materijalno-vremen- Tom prilikom u Galeriji Kulturnog sku dimenziju – zapisao je kwi`evnik centra izlo`eni su crte`i koji pripada- Haxi Dragan Todorovi}, 2004. godine o ju ciklusima: Tragovi, Tragom zapisa i ovim ciklusima. Krugom obeliska. Ova dela nastajala su Ovo je bila 61. samostalna izlo`ba od 1995. godine a inspirisana su civi- Dragana Dimi}a, koji je do sada imao i lizacijom Lepenskog vira. preko 200 kolektivnih izlagawa. Kako sam ka`e, autor se nije bojao da Nedavno je u U`icu, ovaj Crnotravac po preuzme simbole iz kulture Lepenskog ro|ewu, obele`io 40 godina svog stvar- vira prave}i potom originalnu kompozi- ala{tva. ciju prilago|enu savremenim tokovima u S. Stankovi} likovnom izrazu. Sa ovim motivima Dragan Dimi} je eksperimentisao u svim medijima – na slici, skulpturi, grafici, crte`ima, na objektima. Preko umetnosti koja je davno nastala on i daqe stvara savre- meni likovni izraz. – Opredme}eni crte`i, sa nos- talgi~nim i simboli~nim zna~ewima posebno su progovo- rili u ciklusima “Tragovi” i “Zapisi”. Direktno nasloweni na veli~anstvenu civilizaciju Lepenskog vira, oni su, kao veoma inspirativna asocijacija, dali posebnu dra` Dimi}evim napori- ma da svojim umetni~kim i kreativnim mo}ima restauri{e sistem simbola i organizaciju jul-avgust 2010. godine 9 uu VV ll aa ss oo tt ii nn cc uu U^ESTVOVALI VE^E STAROGRADSKE I NA GEJZERSKIM NO]IMA I IZVORNE MUZIKE U dvori{tu Kulturnog centra vla- Mnogobrojni Vlasotin~ani te sotina~koj publici 29.jula predstavi- ve~eri u`ivali su u izvornoj i staro- la se `enska peva~ka grupa „Neven“ iz gradskoj muzici. Program je upotpuwen Leskovca. nastupom dramske sekcije Kulturnog @ensko peva~ko dru{tvo „Neven“ centra iz Leskovca. Glumci ove sekci- postoji {est godina i do sada se pred- je predstavili su se monolozima na stavio publici u Leskovcu, Lebanu, dijaltektu i izazvali odu{evqewe Sijerinskoj bawi, Vlasotincu i prisutnih. drugim mestima u Srbiji. V.M.

I ove godine, tradicionalno, Kulturni centar Vlasotinca nastavio je dobru sarad- wu sa organizatorima kulturno - zabavne manifestacije „Gejzerske no}i“ u Sijarinskoj bawi. Mnogobrojnim gostima u Sijarinskoj bawi 27. jula predstavio se Folklorni ansam- bl „Crnilovi}“. Folklorni ansambl „Crnilovi}“ je izveo pet spletova igara. Program je upotpuwen nastupom vokalnih solista Gradskog orkestra Vlasotinca Jelene Ili}, Zvonka Ili}a i Bratislava Mladenovi}a. Jo{ jednom su ~lanovi ansambla koji rade pod okriqem Kulturnog centra dostojno prezentovali sredinu iz koje dolaze. A da su imali veliki uspeh o tome govori i kolo koje su na kraju programa svi zajedno zaigrali. V.M.

ZAVR[ENO “LETO U VLASOTINCU” „VLASINKA“ GRADSKI ORKESTAR “ODJAVIO” LETO Ve} postaje tradicija da se kulturno- Pe{i} i Milo{ Stankovi}. umetni~ki i zabavni program „Leto u Wih su pratili sjajni instrumental- NA OBALI VLASINE Vlasotincu“ zavr{ava koncertom isti: Bratislav Val~i}, Qubi{a [ari}, Gradskog orkestra Vlasotinca. Novica Val~i}, Blagoje Kosti} i Jordan Celove~erwi koncert KUD Igra~e su za klavijaturama pratili Zavr{ni koncert prire|en je 3. avgus- Ili}. „Vlasinka“ i folklorne grupe iz Qubi{a Stankovi} i Toma Bosi}. ta u dvori{tu Kulturnog centra. Tokom trajawa „Leta u Vlasotincu“ Boqara prire|en je 30. jula u okviru pro- Po re~ima koreografa Miroslava Savr{en ambijent za ovakva publika je pet nedeqa u`ivala u grama Leto u Vlasotincu. Ceki}a, folklor iz Boqara nakon samo de{avawa, muzi~ka dru`ina spremna da muzi~kim, poetskim i likovnim ^lanovi Vlasinke tom prilikom tri meseca rada na repertoaru ima {est pesmom razveseli publiku i odli~na ve~erima. predstavili su se Igrama iz Srbije, koreografija, a uz KUD „Vlasinka“ ve} organizacija doprineli su da ovo bude Bilo je programa za najmla|e poseti- Igrama iz okoline Leskovca i Romskim su nastupali u Sijarinskoj bawi i na izuzetno lepo muzi~ko ve~e. oce, prire|eni su brojni i raznovrsni igrama, koje su premijerno izvedene pred Vlasinskom jezeru. Gradski orkestar Vlasotinca je tokom kulturni sadr`aji za sve generacije vlasotina~kom publikom. U programu su te ve~eri u~estvovali leta odr`ao dva koncerta a novinu pred- hiqade posetilaca koji su pratili pro- Folklornu grupu iz Boqara najpre su instrumentalisti Dragan Miti} na stavqa i u~e{}e ve}eg broja `enskih gram. vokala. I nakon zvani~nog zavr{etka “Leta u predstavili najmla|i ~lanovi. Ekipa usnoj harmonici i Petar Jovi} - frula. Pored Zvonimira Stanojevi}a, Vlasotincu” Kulturni centar i daqe pred{kolaca igrala je uz kompoziciju Za solisti~ke nastupe ovog puta su se Bratislava Mladenovi}a, Vladana redovno prire|uje kulturne mani- „[ano du{o“ i osvojila simpatije pub- pobrinuli: Novica Mi{i}, Slavi{a Mari}a, Zvonka Ili}a, Sa{e festacije koje su tokom leta izuzetno like. Ne{to stariji ~lanovi potom su Stamenkovi} i Bora Cvetkovi} Milenkovi}a, Milorada Pavlovi}a i pose}ene, kako zbog doma}e publike tako nastupili uz pesmu „Ajd povedi veselo“ a S.S. Jelene Ili}, peva~ku dru`inu ovog leta i zbog brojnih gostiju sa strane. svoj nastup zavr{ili su Leskova~kim upotpunili su: Marina Markovi}, Ivana S.Stankovi} igrama. Davini}, Irena Daskalovi}, Milica 10 jul-avgust 2010. godine DD RR UU [[ TT VV OO CENTAR ZA SOCIJALNI RAD NOVE USLUGE ZA[TITA MLADIH SOCIJALNE ZA[TITE SA POREME]AJIMA U PONA[AWU Skup{tina op{tine Vlasotince ve} Qubinka Cvetanovi}, koordinator Radne Dnevni boravak za decu i omladinu sa za prevenciju bolesti zavisnosti dece i nekoliko meseci radi na pripremi i rev- grupe za strategiju razvoja socijalne problemima u pona{awu je osmi{qen kao omladine sa problemima u pona{awu, idirawu petogodi{weg plana razvoja za{tite. centar za unapre|ewe i odr`awe aktivnosti u okviru psiho-socijalnih usluga socijalne za{tite. Predvi|a se Po wenim re~ima planira se otvarawe kvaliteta `ivota korisnika u wihovoj radionica podr{ke deci i porodici dete- planski i sistematski koje }e se usluge i klubova za osobe sa invaliditetom i socijalnoj sredini razvojem socijalnih ta sa problemima u pona{awu, kreativne oblici socijalne za{tite unapre|ivati u stare po mesnim zajednicama, servis ve{tina i smawewem dru{tveno neprila- i edukativne radionice za korisnike periodu od 2010. do 2015. godine. geronto doma}ica za stare i anga`ovawe go|enog pona{awa. Korisnici }e kroz dnevnog centra, razvijawe solidarnosti Radna grupa za socijalnu politiku personalnih asistenata za OSI. Za `rtve vi{e usluga i u organizovanom okru`ewu odnosno samopomo}i, kulturno-zabavne i opredelila se za ~etiri kategorije ~ije su nasiqa otvori}e se prihvatna stanica i Dnevnog boravka, zadovoqavati svoje rekreativne radionice. potrebe prioritet u socijalnoj za{titi. SOS telefon kao i grupe za psihoterapi- razvojne potrebe, sticati i razvijati Ovakve usluge podrazumevaju i To su osobe sa invaliditetom, stara lica, ju. U planu je i otvarawe jedinice za `ivotne ve{tine, li~nu i dru{tvenu ukqu~ivawe lokalne zajednice i javnos- deca i mladi sa poreme}ajima u dru{tven- za{ti}eno stanovawe mentalno nedovo- odgovornost u ciqu razvoja samostalnos- ti, informisawe i senzibilisawe javnos- om pona{awu i disfunkcionalne qno razvijenih osoba. ti, socijalnih, saznajnih i drugih va`nih ti, razvijawe socijalne mre`e podr{ke porodice. Pored ovih kategorija, kada se – Tokom izrade strategije u planirawe funkcija. korisnicima i pru`aocima usluga i na bilo koje lice na|e u stawu socijalne i pokretawe novih usluga ukqu~ili smo i Usluge }e se realizovati u okviru kraju, organizaciju, realizaciju i u~e{}e ugro`enosti kroz neku formu bi}e obuh- korisnike. Vodili smo se wihovim potre- Op{tinskog Centra Vlasotince za decu i u promotivnim aktivnostima od zna~aja va}eno odre|enom socijalnom za{titom. bama ali i novim tendencijama u razvoju omladinu u prostoru, koji treba adapti- za uslugu. – Strategija nije skup dobrih ideja, ve} socijalne za{tite, kako kod nas tako i u rati i opremiti, kako bi bio prilago|en Dnevni boravak za decu i mlade sa lista problema i realnih re{ewa koje svetu. Tokom realizacije zadataka kao i potrebama korisnika. problemima u pona{awu pru`a}e usluge smo se obavezali da ispunimo. Kao zadatak kod planirawa vodi}emo se realnim pro- – Dnevni boravak }e svoje usluge real- deci i mladima od 7 do 18 godina, koji smo postavili otvarawe dnevnih centara cenama, zahtevima struke i to po meri izovati kroz osmi{qene programe u manifestuju probleme u pona{awu ili su za stare i centra za decu i mlade sa korisnika – dodaje Qubinka Cvetanovi}. planiranim i ograni~enim vremenskim u riziku za razvoj problema u pona{awu a poreme}ajima u pona{awu – ka`e S.S. rokovima. Pomenute usluge }e se na inicijativu roditeqa, starateqa ili pro{iriti i uspostavqawem SOS i druge institucije, kao i deci i mladima TEEN telefona za usluge savetodavnog uzrasta od 14 do 18, odnosno 21 godine, a PLEMENITOST NA DELU tipa u prostoru Dnevnog boravka – isti~e po odluci tu`ila{tva ili suda u okviru Qubinka Cvetanovi}, koordinator Radne primene vaspitnog naloga, vaspitne mere grupe za strategiju razvoja socijalne ili posebne obaveze. IGRA^KE ZA VR[WAKE za{tite. Ove usluge pru`a}e se u trajawu od naj- Po wenim re~ima, ovako koncipirana mawe {est meseci do najvi{e dve godine. Pomalo neuobi~ajena slika za vreme ne~ije “bosonogo detiwstvo”. usluga podrazumevala bi: Savetovali{te S.S. neprekidne `urbe da negde stignemo, da Nau~eni humanosti ali i skromnosti ne{to ne propustimo, da sve planirano Marko i Ivana nisu hteli da se slikaju smestimo u radni dan koji nije beskrajan jer ka`u da to nije ni{ta posebno. Mi CRVENI KRST VLASOTINCA - ispred dvori{ta Crvenog krsta zaus- mislimo da je to izuzetan gest humanosti taqa se automobil i iz wega izlaze i zato pi{emo o wima kako bismo dali {estogodi{wi de~ak i devoj~ica i primer wihovim vr{wacima da se uz iznose svoje bicikle. osmeh odreknu stvari koje su prerasli, NOVI UPITNICI U`urbanim aktivistima Crvenog igra~aka uz koje su odrastali i garder- krsta koji tovare du{eke za kamp u obe u koju ne mogu vi{e da “stanu” kako Gaxinom Hanu, prilaze oprezno. De~ak, bi neko dete na drugom kraju grada ili ZA SIROMA[NE za koga saznajemo da se zove Marko sela dobilo ono o ~emu samo mo`e da Iako je vreme godi{wih odmora za radnike Crvenog krsta nema predaha. Oni, Arsenovi}, je hrabriji, prilazi i pita sawa. trenutno, na terenu vr{e reviziju upitnika za socijalno najugro`enije da li mo`e svoj bicikl koji je “preras- Raspituju}i se saznali smo da je stanovni{tvo u brdsko-planinskom delu op{tine. Na osnovu ranijih upitnika tao” da pokoloni nekom de~aku koji nema Markov i Ivanin deda Mirko dobrovo- Crveni krst Vlasotinca je, zahvaquju}i Vladi Republike Srbije, do sada podelio bicikl. Wegova sestra bliznakiwa qni davalac krvi, koju je dao preko 20 500 paketa. Ivana re{ena je da svoj bicikl pokloni puta, a otac Vojislav ovom humanom Novi upitnici rade se na licu mesta, gde se utvr|uje materijalno stawe i polo`aj nekoj siroma{noj devoj~ici. gestu do sada se odazvao preko 30 puta. lica obuhva}enih upitnicima. Aktivisti pomalo iznena|eni gestom Porodica humanih qudi jo{ uvek ima, ove dece koja su humanosti nau~ena jo{ tu su oko nas. Jednim po jednim ple- od najranijih dana jo{ vi{e su menitim gestom qudi dobre voqe mogu iznena|eni kada i wihov otac Vojislav promeniti dru{tvo kako bi ono postalo predaje pune kese polovne ode}e, zajednica odgovornih, solidarnih i igra~aka i trotinet, darove koji }e humanih qudi. uveseliti neku drugu decu i ulep{ati S.S. PRVA POMO] U CENTRU GRADA Podmlatkari Crvenog krsta U realizaciji ove ve`be u~estvovali Vlasotinca su radi priprema za me|ure- su pripadnici OUP-a Bosilegrad i hitna gionalno takmi~ewe u prvoj pomo}i pomo} Doma zdravqa u Bosilegradu. u~estvovala na pokaznoj ve`bi u pru`awu Nakon pokazne ve`be organizovani su prve pomo}i koju je organizovao Crveni kvizovi: „[ta zna{ o Crvenom krstu“ i krst Bosilegrada. „[ta zna{ o davala{tvu krvi“. ^lanovi ekipe su u centru grada pred Ekipa Crvenog krsta Vlasotinca je oko 200 me{tana prikazali zbriwavawe pokazala izuzetno znawe iz ovih oblasti povre|enih u masovnim nesre}ama. Ve`ba a svi u~esnici dobili su zahvalnice. je odr`ana na ~etiri poligona. S.S.

To }e, po re~ima sekretara Crvenog krsta Vlasotinca ^aslava Koci}a, kasnije olak{ati i raspodelu pomo}i bilo kog donatora. – Ovim upitnicima obuhva}eni su i mla|i qudi koji su bolesni i imaju lekarsku dokumentaciju. Oni }e tako|e imati prioritet prilikom raspodele paketa. Na{e aktivnosti su usmerene na stvarawe „socijalne karte“ za doma}instva koja se nalaze u veoma te{kom stawu – isti~e sekretar ^aslav Koci}. Po wegovim re~ima, mnogo je siroma{nih, sela su ispra`wena tek sa ponekim stara~kim doma}instvom. Mnoga od wih ne mogu sama da privre|uju. ^esto, ni deca koja su se odselila ne rade, tako da ne mogu da pomognu svojim roditeqima. – Na{i aktivisti razgovarali su sa tim qudima na terenu ali je wima pored lepe re~i potrebno da se prehrane, ogreju, kupe lekove – dodaje Koci}. Bolesnim licima je, na osnovu ranijih upitnika, uru~ena pomo} a ~oveku iz Jakovqeva sami aktivisti prikupili su sredstva za kupovinu lekova i lancete za merewe {e}era u krvi. S.S. jul-avgust 2010. godine O B R A Z O V A W E 11

PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“ OSNOVNA [KOLA „SINI[A JANI]“ NOV NAME[TAJ U VRTI]U NEDOVOQNO ZA NOVU [KOLSKU GODINU Ministarstvo prosvete obezbedilo je biti opremqene novim name{tajem, {kolski name{taj za opremawe 14 u~ion- belim tablama i pe}ima na ~vrsto gorivo. ica i kabinet informatike u O[ Ove godine u mati~noj {koli upisano MESTA ZA SVU DECU „Sini{a Jani}“. Vrednost opreme i je jedno odeqewe prvaka vi{e nego lani. name{taja je oko dva miliona dinara. Prvi razred poha|a}e ukupno stotinu – U toku je sanirawe u~ionica, prvaka. PRIPREMNI PRED[KOLSKI PROGRAM JE kre~ewe, popravka stolarije i izrada U {koli s ponosom isti~u da su ove OBAVEZAN – RODITEQIMA KOJI NE UPI[U SVOJU novog osvetqewa tako da }emo nov godine u~enici osmog razreda postigli name{taj smestiti u kompletno ure|ene izuzetne rezultate na kvalifikacionim DECU SLEDE NOV^ANE KAZNE u~ionice – isti~e direktor {kole Goran ispitima za upis u sredwe {kole i da je Miti}. veliki broj |aka izborio prvu `equ. Po prvi put Pred{kolska ustanova poha|awe pripremnog pred{kolskog U Ladovici }e tako|e dve u~ionice S.S. „Milka Dimani}“ susre}e se sa proble- programa. Najkasnije do 1. aprila teku}e mom da kapaciteti ustanove nisu dovo- za narednu {kolsku godinu ustanova je qni za potrebe roditeqa da svoju decu du`na da obavesti roditeqe o tome. smeste u vrti}. Nadle`ni organ, odnosno jedinica Zbog toga }e ustanova na osnovu lokalne samouprave podne}e zahtev za Zakona o osnovama sistema obrazovawa i pokretawe prekr{ajnog postupka pro- vaspitawa i svog Statuta doneti kriter- tiv roditeqa, odnosno starateqa ~ije ijume za upis dece. dete nije blagovremeno upisano, odnosno Po Zakonu o pred{kolskom koje ne poha|a pripremni pred{kolski vaspitawu i obrazovawu prioritet za program i to najkasnije 15 dana od dana upis imaju deca iz osetqivih grupa. kada su nadle`ni o tome obave{teni.

RAD DAJE REZULTATE – U VODI VIDIMO SVOJ ODRAZ ALI U VINU U vrti}u se intenzivno radi na pripremama za po~etak nove {kolske godine. Vr{i se adaptacija, kre~ewe i ure|ewe prostorija, zamena stolar- OPA@AMO SRCA DRUGIH – ije, popravka plafona za grupe na terenu i u gradu. Svi radovi po re~ima direktorke Sne`ane Filipovi} bi}e zavr{eni na vreme. Jo{ jedno priznawe ovih dana obradovalo je uposlene u ovoj ustanovi. Na ...PRETO^ENE MISLI U PESMI O VINU... karnevalu u Leskovcu ma`oretkiwe iz vlasotina~kog vrti}a dobile su nagradu za najboqu de~ju karnevalsku grupu. Poziv za u~estvovawe na konkursu za izbor S.S. najlep{e pesme o vinu, i najlep{e karikature. – Upis dece u vrti} vr{i se na zahtev – Dete mo`e da izostane sa poha|awa roditeqa ili starateqa. Godinu dana ovog programa samo u opravdanim Konkurs je otvoren od 18.08.2010. do 05.09.2010. pred polazak u {kolu sva deca se upisuju slu~ajevima. Roditeq, odnosno starateq godine. za poha|awe pripremnog pred{kolskog du`an je da najkasnije u roku od osam programa u skladu sa zakonom. [kolske dana opravda izostanak deteta. Radove u tri primerka, sa {ifrom u posebnoj 2010/2011. godine od 1. septembra u Nov~anom kaznom od 5.000 do 25.000 pripremni pred{kolski program bi}e dinara kazni}e se roditeq ili starateq koverti, slati na adresu: ukqu~ena deca ro|ena od 1. marta 2004. za prekr{aj ako namerno ili bez oprav- godine do 1. marta 2005. godine – isti~e danog razloga ne upi{e dete u pred{kol- Kulturni centar, ul. AVNOJ-a br.1 direktorka Sne`ana Filipovi}. sku ustanovu radi poha|awa PPP ili 16210 Vlasotince Po wenim re~ima, shodno zakonu ako dete neopravdano izostaje iz ove ,jedinica lokalne samouprave vodi evi- ustanove – obja{wava zakonsku regula- denciju i obave{tava pred{kolsku tivu direktorka Filipovi}. ustanovu o tome koja su deca stasala za S.S. DIREKCIJA VINSKOG BALA 2010

PU „MILKA DIMANI]“ ORGANIZOVALA LETWU KREATIVNU RADIONICU Oxaka, Kikinde, Kragujevca, Koceqeva, Vrawa, Vladi~inog Hana, Leskovca, Bojnika, Crne LIKOVNA KOLONIJA – SRBIJA U MALOM Trave i Vlasotinca. Ustanova je ovu aktivnost Pred{kolska ustanova Dimitrijevi}. – Veoma smo zadovoqni real- likovnom vaspitawu – ka`e realizovala sopstvenim sred- „Milka Dimani}“ u posledwe Ovogodi{wi program bio je izacijom ovog projekta. Va`na Sne`ana Filipovi}, direktor- stvima. Pored materijala za rad vreme skre}e pa`wu na sebe svo- druga~iji nego pro{le godine. nam je zainteresovanost kolega ka PU “Milka Dimani}“. sa decom, za tu priliku je u jim delovawem u procesu de~jeg U~esnici su na radionicama iz drugih pred{kolskih ustano- Ona isti~e, da je dvori{tu opremqena drvena uzrastawa kada je likovna kul- izra|ivali kostime, od tradi- va {irom Srbije za ovakav vid Vlasotina~ka letwa kreativna ku}ica - skrivalica a mali{ani tura u pitawu. Na tom poqu cionalnog do savremenog. stru~nog usavr{avawa. Deca su radionica ve} predvi|ena su dobili priliku da sa svojim vr{e se ozbiqna istra`ivawa. Organizovane su i radionice bila vesela, dru`equbiva i godi{wim planom rada ustanove vaspita~ima jedan dan borave i – Rezultati tih istra`ivawa na kojima su ra|ene skice, zadovoqna boravkom u na{oj kao tradicionalna mani- na Vlasinskom jezeru. su pokazali kako i na koji na~in detaqi, simboli i znaci kao ustanovi, {to je mo`da i najve}a festacija koja ima republi~ki se mogu detetu pribli`iti viso- likovne senzacije. Na kraju dobit za wih. Istovremeno, ona karakter. S.Stankovi} ki zahtevi u likovnom stvar- kolonije prire|ena je izlo`ba su nau~ila da vladaju likovnim Na ovom likovnom okupqawu ala{tvu i podsticati i negovati svih radova. materijalima i tehnikama u u~estovali su pred{kolci iz wegova kreativnost – isti~e saradnik likovne kulture Mirjana Dimitrijevi}. Tako da nimalo nije slu~jno {to je ova ustanova od 25. do 29. juna organizovala Vlasotina~ku letwu kreativnu radionicu, koju je vodila Mirjana Dimitrijevi} iz Beograda. – Na{ zadatak je da podsti~emo i negujemo de~ji likovni izraz. Svako dete ima pravo na likovni izraz bez me{awa odraslih, kako bi do`ivqeno prikazalo na svoj na~in. Deca su ovde da daju do`ivaqj svega ovoga i sve ono {to ih podsti~e na lepo raspo- lo`ewe a ja sam tu da im prene- sem ono {to znam iz likovnosti. Ovaj na~in rada i organizacija radionice odli~ni su kao i pro{le godine – isti~e Mirjana 12 D R U [ T V O jul-avgust 2010. godine

PRI^A JEDNOG GASTARBAJTERA @IVOT ISPUWEN STVARALA[TVOM Ve} smo pisali o `ivotnom putu kako bi od nekvalifikovanog radnika, Zadwih godina Slobodan se posve}eno – Rodno mesto napustio sam sa vrlo Slobodana Milojevi}a od rodnog Kozila preko {est razli~itih svedo~anstava i bavi konstrukcijom i patentirawem malo {kole, velikim planovima i o~eki- do Herbrehtingena u Nema~koj. O putu tri diplome akademskog ranga stigao do dru{tvenih igara, koje samo na prvi vawima. Dok sam kao dete provodio dane koji se meri hiqadama kilometara i zvawa ma{inskog konstruktora i pogled podse}aju na bilijar. Ali, osim ~uvaju}i stoku na nepreglednim pa{waci- decenijama `ivota. matemati~ara vi{eg stepena. Posledwe bilijarskih {tapova, kugli i zelene ~oje ma i livadama budan sam sawao da jednog sve ostalo je druga~ije. dana budem uspe{an i bogat. Znao sam {ta „Poqana“, „Mini – Milo voz“, „Rid”, ho}u ali su mi {anse za usavr{avawe i „Sunons“, „Susret“ 1, 2 i 3, „Zamak“ samo napredovawe bile male. Ipak, nisam odus- su deo igara koje je Slobodan Milojevi} tajao od svojih snova. Danas sa 65 godina patentirao kod nema~kog Zavoda za `ivota moji snovi su na neki na~in ost- patente, od kojih je do sada dobio devet- vareni. Nisam bogat jer moje patente tek naest priznawa. Skoro jo{ toliko nepri- o~ekuje komercijalizacija ali wihovo javqenih izuma bi}e patentirano i konstruisawe predstavqalo mi je za{ti}eno kao intelektualna svojina. izuzetno zadovoqstvo i mom `ivotu dalo – Dru{tvene igre koje sam do sada jedan nov smisao – dodaje Slobodan patentirao imaju za ciq razvijawe kon- Milojevi}. centracije i strpqewa. Zadovoqstvo i Dru{tvene igre donele su mu `ivot ostale ~ari igre dolaze kasnije, same po ispuwen kreativno{}u, smisleno{}u, sebi - ka`e nam u telefonskom razgovoru tragawem za ne~im novim i druga~ijim i Slobodan Milojevi}, na{ zemqak koji je na kraju, zadovoqstvom. Wihova komerci- svoj radni vek gradio u dalekoj Nema~koj. jalizacija tek se o~ekuje ali zato wegovi Nedavno je iz {tampe iza{la wegova prijateqi u`ivaju provode}i svoje slo- autobiografska kwiga „Vom gastarbeiter bodno vreme uz izazove koje pru`a osva- bis...?“ ili „Od gastarbajtera do...?“. jawe novih igara. U kwizi se Slobodan Milojevi} na 135 Kwiga sadr`i obiqe dokumentacije strana osvrnuo na svoj `ivotni put od vezane za patentirawe igara i mladala~kih dana kada je sa samo petnaest usavr{avawe autora. U woj su mesto godina, `eqan znawa, iz rodnog Kozila na{le i grafike kojima se autor bavio u krenuo za Beograd a potom preko Kopra i mladosti. za Nema~ku, gde i danas `ivi. Objavqivawe kwige Slobodana Slobodan Milojevi} je u Beogradu Milojevi}a propratili su pojedini medi- `iveo sve do 23. godine tako {to je preko ji u Nema~koj. Autor uskoro najavquje i Vi{e od ~etiri decenije Slobodan studije je zavr{io 1996. godine i od tada dana radio u raznima firmama i na nastavak ovog autobiografskog dela. Milojevi} `ivi u Nema~koj. Na svom se aktivno bavi izumima koji su mu na gradili{tima a nakon radnog dana usavr{avawu radio je devetnaest godina po~etku predstavqali samo hobi. poha|ao ve~erwe {kole. S. Stankovi} POQOPRIVREDNICI NEZADOVOQNI REZULTATIMA OVOGODI[WE @ETVE P^ELARSTVO UNOSAN BIZNIS PRINOSI P[ENICE Kada se odlu~ujemo da se bav- p~ela i krenuo u novu avanturu, – Sve zavisi od godine, imo nekim poslom ~esto ne ali zbog nedovoqnog znawa o primera radi pro{le godine sa razmi{qamo u {ta se to ovom poslu sva ~etiri roja su 50 dru{tava proizveo sam oko ISPOD O^EKIVAWA upu{tamo. Nekada to radimo iz tokom zime stradala. Razo~aran 2,500 kilograma i ove godine sa @etveni su radovi, po mnogi- ni ulo`ena sredstva u samu qubavi, nekada iz ~iste {to nisam uspeo prekinuo sam duplo ve}i broj dru{tava ma, najva`niji posao u godini. proizvodwu. ekonomske ra~unice tra`e}i sa p~elarewem nakon samo neko- proizveo sam istu koli~inu, Ovog leta `etva u vlasotina~koj Tradicionalno, posledwih na~in da poboq{amo egzisten- liko meseci. Ali, nisam ga uglavnom bagremovog meda. op{tini krenula je po~etkom nekoliko godina, u ciju. napustio zauvek. Tada sam shva- Ko{nice su raspore|ene na prvih dana jula, i posle dvonede- vlasotina~koj op{tini usluge @ivot nas ~esto i sam usmer- tio da ~ovek, da bi bio uspe{an dva mesta, tako da je oko dvadese- qnih radova kombajneri su kombajnera su najve}e u Srbiji, ava u wegove tokove i tako u nekom poslu, mora da poseduje tak ko{nica u Dowoj Lomnici a uspe{no obavili svoj deo posla. tako su za svoj rad po jednom hek- no{eni rekom `ivota u jednom i odre|ena znawa o wemu, jer preostali deo u Svo|u. Me|utim, o~ekivawa poqo- taru napla}ivali 18-20 hiqada trenutku donosimo odluke koje neznawe mo`e ponekad skupo da – Kao i za svaki posao i za privrednih proizvo|a~a da }e dinara po jednom hektaru. se iz nekog razloga poka`u kao se plati. Nakon uginu}a p~ela ovaj su neophodne voqa, qubav i svoje ambare dobro napuniti – Veoma je bio slab ovogo- trud koji moraju da se ulo`e da ovoletwom `etvom p{enice, na di{wi rod p{enice. Dugotrajne bi se postigli dobri rezultati. op{tu `alost, nisu se obistini- i obilne ki{e u velikoj meri su Svakodnevno, a ponekad i vi{e la. kumovale da prinosi p{enice puta u toku dana, obilazim oba Prinosi p{enice su ispod budu izuzetno slabi. Dobro }u p~eliwaka. Mogu re}i da se trud svakog o~ekivawa, a ni kvalitet razmisliti, da li }u za narednu isplati, jer nakon svedenog samog zrna nije ponajboqi. Tako godinu p{enicu zasejati na ra~una mo`e se pristojno zara- je u proseku ovogodi{wi rod povr{ini ve}oj od dva hektara, diti – ka`e Zoran Krsti}. p{enice po jednom hektaru koliko sam, ina~e, imao ove Od 2005. godine ste ~lan izme|u 2-2,5 tone. Brojke neumo- godine. Mnogo rada, jo{ vi{e Saveza p~elarskih organizacija qivo kazuju da je ovogodi{wi ulagawa, a malo vajde – ka`e Srbije, koje povoqnosti rod p{enice podbacio za oko 30- ^aslav Stamenkovi} „Manga“ iz omogu}ava ovo ~lanstvo? 40 procenata po jednom hektaru. Ora{ja, rekorder po gajewu – Savez p~elarskih organi- Na `alost, posao godine se p{enice i rekorder po u~iwen- zacija Srbije obezbedio je pretvorio u proma{aj godine, im uslugama sopstvenim komba- tr`i{te za proizvedene jer poqoprivrednici su gubit- jnom. koli~ine meda. Tako je, recimo, nici po{to ne mogu da povrate V.S. krajem jula meseca od p~elara sa podru~ja vlasotina~ke op{tine otkupqeno oko 20 tona meda, po ispravne i ba{ su one prave koje doneo sam odluku da najpre ceni od 2,5 evra za kilogram. treba slediti. Da je tako ne{to i nau~im o p~elarewu. Pre nego {to se med preda potvrdila nam je i pri~a Zorana Nekoliko godina aktivno sam obavezna je wegova analiza, a Krsti}a iz Dowe Lomnice, koji u~io sve o p~elarstvu. Kupovao ~lanovima SPOS-a analize su se od bavqewa gra|evinarstvom sam stru~nu literaturu, jeftinije, kontrola i pregled otisnuo ka p~elarstvu. pose}ivao razna predavawa, p~ela su isto tako jeftiniji za – Nakon vi{e godina prove- ~esto puta i pitao stare ~lanove udru`ewa – rekao je denih u gra|evinarstvu, bave}i p~elare o raznim stvarima Zoran Krsti}. se raznim poslovima iz ove vezanim za ovu oblast. Nekako, Pored proizvodwe meda oblasti morao sam da tra`im nakon pet godina po~eo sam opet Krsti} se bavi skupqawem neki novi izvor zarade radi da se bavim p~elarstvom. Od propolisa, cvetnog praha, egzistencije svoje porodice. 2003. godine pa sve do danas mati~ne mle~i. A u stotinak Kada iz zdravstvenih razloga aktivno se bavim ovim poslom. oplodwaka proizvodi matice za nisam vi{e mogao da se bavim Svake godine trudio sam se da tr`i{te. gra|evinarskim poslovima uve}am broj dru{tava, tako, da Za naredni period planira da okrenuo sam se gajewu p~ela i sada, nakon skoro sedam godina proizvodwu uve}a, da uposli proizvodwi meda. No, moj imam 110 dru{tava, a istovre- radnika jer za sada sve poslove po~etak nije bio ba{ najboqi. meno i 100 oplodwaka za obavqa sam, i kako ka`e, nije se Za p~elarstvo sam se zain- proizvodwu matica – pri~a s obra}ao za pomo} dr`avi a sve teresovao pre deset godina i ponosom Zoran Krsti}. tajne u vezi posla kojim se bavi onda sam i po~eo da se wime Na pitawe koliko meda dr`i za sebe. bavim. Naime, davne 1999. godi{we proizvede, Zoran godine, kupio sam ~etiri roja Krsti} ka`e: V.M. jul-avgust 2010. godine *S P O R T* 13 DOK LOKALNA SAMOUPRAVA POMA@E OLIMPIJCU ATLETSKI SAVEZ SRBIJE ODMA@E

vru}ine i sparine, u vreme kada su na stazi dugoj 50 kilo- metara nastupili najboqi evropski hoda~i. – Pridru`ujem se op{toj oceni mnogih stru~waka iz atletike, da su na{i pred- stavnici zabele`ili sasvim dobre rezultate u Barseloni. [to se ti~e mog pulena, Predraga Filipovi}a, mislim da j e mogao i boqe, ispunio je osnovni ciq, d a u napornoj trci, po u`asno te{kom vre- menu ispuni „B“ normu za Svetsko prvenstvo u atletici 2011. godine u Daegu u Ju`noj Koreji. Mogao j e i boqe, a za{to nije to bi trebalo da se zapitaju ~elnici iz Atletskog saveza Srbije koji vode i nije bio jasan ni onome koji ga POLITI^KO – SPORTSKI RARITET je dao. Koji je iznos stipendije koja PREDRAG U DRESU vam je ukinuta? – To je suma od blizu 40 hiqada dinara, a odnosi se na TRI REPREZENTACIJE tro{kove opreme i pripreme. Zar niko nije stao u odbranu Ne svojom voqom Predrag Filipovi} nosio je dr`avni dres tri dr`ave. Na va{ih prava? po~etku svoje karijere debitovao je u dresu reprezentacije Jugoslavije, da bi potom – Zar mislite da bi ozbiqno bio takmi~ar Srbije i Crne Gore, i sada na kraju nosi crveni dres, obele`je razmotrili, mo`da samo reprezentacije Srbije. protest mog kluba. I dok AS Vojvodine i AS Beograda za ra~io u osmu deceniju `ivota, svoje takmi~are izdvajaju Ve} nekoliko godina unazad, letwem Evrpskom prvenstvu u kreiraju politiku kraqice i, ja, ni{ta u ovim godinama ne posebne stipendije iz svog bux- Predrag Filipovi}, dr`avni Barseloni nije razo~arao. sportova, a za to su dobro i tra`im za sebe ve} `elim da eta, dotle AS centralne rekorder i reprezentativac u Uspeo je u `estokoj konkuren- nagra|eni. Ovo govorim iz sportisti imaju pravi tretman Srbije ni{ta ne ~ini za brzom hodawu je najboqi jednak za sve kod ~elnika svoje atleti~ar juga Srbije. Ovaj reprezentativce sa svoje teri- sportske asocijacije – bez torije. A nema nas mnogo. nesumwivo veliki sportsmen „BISERI“ dlake n a jeziku ka`e Tomislav iz Vlasotinca, grada na reci Pored mene, tu je i Olivera Stefanovi}, priznati atlets- Jevti}, kao i Amela Terzi} i Vlasini, u svojoj karijeri ima ki stru~wak u nekada{woj poduga~ak spisak najve}ih ^ELNIKA AS SRBIJE Nemawa Cerovac, koji su Jugoslaviji i dana{woj nedavno bili u~esnici sportskih takmi~ewa na koji- Ne}e Predrag, „biser“ posebne vrste, da pri~a o nepravdi koja Srbiji. ma je u~estvovao {irom sveta. ga je ovih dana zadesila od ~elnika AS Srbije. Svetskog juniorskog prvenstva Ovaj razgovor vodili u Kanadi. Tako je u dva navrata bio Ne}e Predrag, ali je zato, bez dlake na jeziku smo u prostorijama AK Kako je bilo na stazi u u~esnik Olimpijade, najve}e wegov trener Tomislav Stefanovi}. „Vlasotince“, odmah po Barseloni? sportske smotre, najpre 2004. – Predrag je imao izuzetno te{ku i napornu dolasku Predraga godine u Atini, a potom 2008. – Izuzetno te{ko. Pre trku u petak u kojoj je izgubio 5-6 kilograma. To Filipovi}a iz po~etka trke bilo je prave godine u Pekingu. U dr`avnom svi dobro znaju, i ~udi me zato postupak Barselone. Vidno umoran dresu reprezentacije oprobao provale oblaka i jake ki{e. rukovodstva reprezentacije da ga odmah i iscrpqen od nastupa i se i na tri Svetska prvenstva u Bila je sparno i vru}e a rela- sutradan samog avionom po{aqu za Srbiju, a ovog puta samo je klimnuo tivna vla`nost vazduha 80%. atletici u Parizu (2003), glavom dok je govorio Osaki u Japanu (2007) i tamo su ostali neki takmi~ari koji su svoje nas- Na startu je bilo 23, a na tupe zavr{ili pre Predraga. A, da ne govorim o wegov trener i u~iteq zavr{etku 28 Celzijusovih Berlinu u Nema~koj (2009). Tomislav Stefanovi}. Isto toliko puta nastupao je tome da, jedino on, nije dobio sportsku opremu stepeni. Na 10. km. iz oblaka se Nevoqno je pristao da pojavilo sunce, {to nas je na na Prvenstvu Evrope u koju su dobili ostali reprezentativci za pri~a o onome zbog ~ega Minhenu (2002), Geteborgu Barselonu. ^udni su, zaista, ar{ini pojedinaca stazi jo{ vi{e opteretilo. Na nije zadovoqan od strane 25. km. imao sam odli~no vreme (2006) i ovog leta u Barseloni. na{e atletike. Wima kao da smetaju hoda~i – ~elnika AS Srbije. (1:57,26), ali od 30. km. stigla Imao je zapa`ene nastupe i n a ka`e, o~igledno, nezadovoqan nekim postupcima ~elnika AS Wegova skromnost, wegovo Svetskom kupu hoda~a u Torinu me je kriza i do kraja same trke Srbije, doajen srpske atletike Tomislav Stefanovi}. po{tewe i poimawe sportskog nisam uspeo da je n a pravi (Italija) 2002. godine, zatim u Zahvaquju}i razumevawu qudi iz lokalne samouprave vlasoti- fer pleja osnovni su razlog Hamburgu (Nema~ka) 2004, kao na~in prevazi|em. Zadovoqan na~ke op{tine uspeo je da do|e do radnog mesta. {to je svoje probleme dr`ao sam da sam uspeo trku da i u ^eboskariju (Rusija) 2008. samo u sebi i samo za sebe. godine, a takmi~io se i na – Imam diplomu gra|evinskog in`ewera i zaposlen sam u zavr{im, jer oko mene od umora Sportskoj hali. Veoma sam zahvalan qudima iz lokalne – Od 2006. godine, na osnovu i nemo}i palo j e i odustalo 12 Evropskom kupu za hoda~e 2000. postignutih rezultata imao godine u Ajzerhuten{tandu samouprave koji su mi omogu}ili da do|em do radnog mesta – ne vrhunskih hoda~a. zaboravqa Predrag da se zahvali dobronamernim qudima iz vla- sam kategoriju „Me|unarodnog Koji su va{i daqi planovi? (Nema~ka) i 2003. godine u razreda“. Mislim da su 16 ^eboskariju. U svojoj karijeri sotina~ke op{tine. – Nastavi}u da jo{ vi{e atleti~ara i atleti~arki radim, predavati se ne}u, bez ima i dva nastupa na AS Srbije planom je predvideo 5.000 evra za ovu godinu za nosioci ove kategorije. Sve Mediteranskim igrama 2005. Predraga Filipovi}a i wegovog trenera. Ali, trener obzira na evidentne nepravde. prinadle`nosti koje sleduju Ja sam sportista, moje radno godine u Alemairi ([panija) Stefanovi} ne veruje da }e do}i do realizacije celokupne sume atleti~are ovog razreda pri- mesto je staza, merilo mojih i 2009. godine u Peskari odobrenih sredstava. mao sam kao i svi ostali do (Italija), a 2005. godine bio j e vrednosti su rezultati – – Do sada smo potro{ili blizu 2.000 evra. Najpre na dvonede- kraja 2006. godine. Od po~etka poru~uje Predrag Filipovi}. u~esnik Univerzijade u qnim pripremama februara meseca u Ulciwu i 14 dana na ove godine, jedino meni j e Turskoj. U~estvovao je i na 11. Nije ova pri~a radi pri~e. Vlasinskom jezeru. U ovaj iznos ra~unam i 300 evra namewenih za ukinuta stipendija, a da za to Prvenstvu Balkana u hodawu, i Nije ovo optu`ba protiv vitaminizaciju. Nisam siguran da }e sti}i preostalih 3.000 evra nema vaqanih razloga jer sam ja ~elnika AS Srbije. Ovo je tom prilikom se okitio sa i daqe zadr`ao kategoriju devet medaqa, od toga ~etiri za potrebe Predraga Filipovi}a, iako je on u Barseloni ve} ispovest mladog ~oveka i ispunio „B“ normu za Svetsko prvenstvo u atletici naredne „me|unarodnog razreda“, uz to sportiste najvi{eg ranga i sa zlatnim sjajem, dva puta oko ispuwavao odre|ene norme i vrata dobio je srebrne medaqe, godine u Ju`noj Koreji. Posle kra}eg odmora mi se ve} okre}emo `eqa da istina ugleda svet- bio u~esnik svih najve}ih lost i stvarnost dana. a tri puta dobio je bronzano novim obavezama, a to su pripreme za Ju`nu Koreju i ispuwewe sportskih takmi~ewa – nevo- odli~je. norme za Olimpijadu u Londonu – precizan je Tomislav Jer, ipak, istina je najbol- qno je zapo~eo pri~u o (ne) nija. Kapa dole Predragu Stefanovi}, kada su u pitawu daqi planovi vezani za wegovog pravdi koja j e stigla od ~elni- I, bilo bi dobro, da se posle Filipovi}u kada se pogledaju pulena Predraga Filipovi}a. ka Atletskog saveza Srbije. svi wegovi nastupi i sama svega ovoga neki qudi iz sveta Da li ste potra`ili sporta otrezne. Zarad sporta i ~iwenica da su to sve bila ciji 27 hoda~a da trku zavr{i brige prema atleti~arima i obja{wewe od meritornih zarad sportista. takmi~ewa i nastupi najvi{eg 15. po redu, u trci u kojoj je 12 atleti~arkama, zbog wihove qudi iz AS Srbije? Vlastimir Stamenkovi} sportskog rejtinga. hoda~a moralo ranije da odus- sportske budu}nosti, ne zbog – Odgovor koji sam dobio Ni na tek zavr{enom ovo- tane zbog izuzetno velike sebe, jer ja sam duboko zako- nije mi bio jasan, a mislim da 14 *S P O R T* jul-avgust 2010. godine RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA 2010/2011. SRPSKA LIGA „ISTOK“ BBOORRBBAA ZA OPSTANAK

1. kolo 14. avgusta TIMOK DUBO^ICA 0:0 RADNI^KI (N) PPT TRSTENIK 1:1 RADNIK CAR KONSTANTIN 3:1 @ITORA\A JEDINSTVO 0:0 RADNI^KI (P) SVRQIG 2:1 RADNI^KI (S) KOPAONIK 1:0 SLOGA RUDAR ALPOS 4:0 VLASINA HAJDUK VEQKO 2:1

2. kolo 21. avgusta DUBO^ICA HAJDUK VEQKO 3:1 RUDAR ALPOS VLASINA 1:0 KOPAONIK SLOGA 4:0 SVRQIG RADNI^KI (S) 0:1 JEDINSTVO RADNI^KI (P) 0:4 CAR KONSTANTIN @ITORA\A 3:0 PPT TRSTENIK RADNIK 1:3 TIMOK RADNI^KI (N) 1:2

3. kolo 28. avgusta RADNI^KI (N) DUBO^ICA RADNIK TIMOK @ITORA\A PPT TRSTENIK RADNI^KI (P) CAR KONSTANTIN RADNI^KI (S) JEDINSTVO SLOGA SVRQIG VLASINA KOPAONIK HAJDUK VEQKO RUDAR ALPOS

4. kolo 5. kolo 6. kolo 04. septembra 11. septembra 18. septembra DUBO^ICA RUDAR ALPOS RADNIK DUBO^ICA DUBO^ICA KOPAONIK KOPAONIK HAJDUK VEQKO @ITORA\A RADNI^KI (N) SVRQIG RUDAR ALPOS SVRQIG VLASINA RADNI^KI (P) TIMOK JEDINSTVO HAJDUK VEQKO JEDINSTVO SLOGA RADNI^KI (S) PPT TRSTENIK CAR KONSTANTIN VLASINA CAR KONSTANTIN RADNI^KI (S) SLOGA CAR KONSTANTIN PPT TRSTENIK SLOGA PPT TRSTENIK RADNI^KI (P) VLASINA JEDINSTVO TIMOK RADNI^KI (S) TIMOK @ITORA\A HAJDUK VEQKO SVRQIG RADNI^KI (N) RADNI^KI (P) RADNI^KI (N) RADNIK RUDAR ALPOS KOPAONIK RADNIK @ITORA\A

7. kolo 8. kolo 9. kolo 25. septembra 2. oktobra 9. oktobra @ITORA\A DUBO^ICA DUBO^ICA SVRQIG RADNI^KI (P) DUBO^ICA RADNI^KI (P) RADNIK JEDINSTVO KOPAONIK RADNI^KI (S) @ITORA\A RADNI^KI (S) RADNI^KI (N) CAR KONSTANTIN RUDAR ALPOS SLOGA RADNIK SLOGA TIMOK PPT TRSTENIK HAJDUK VEQKO VLASINA RADNI^KI (N) VLASINA PPT TRSTENIK TIMOK VLASINA HAJDUK VEQKO TIMOK HAJDUK VEQKO CAR KONSTANTIN RADNI^KI (N) SLOGA RUDAR ALPOS PPT TRSTENIK RUDAR ALPOS JEDINSTVO RADNIK RADNI^KI (S) KOPAONIK CAR KONSTANTIN KOPAONIK SVRQIG @ITORA\A RADNI^KI (P) SVRQIG JEDINSTVO

10. kolo 11. kolo 12. kolo 16. oktobra 23. oktobra 30. oktobra DUBO^ICA JEDINSTVO RADNI^KI (S) DUBO^ICA DUBO^ICA CAR KONSTANTIN CAR KONSTANTIN SVRQIG SLOGA RADNI^KI (P) PPT TRSTENIK JEDINSTVO PPT TRSTENIK KOPAONIK VLASINA @ITORA\A TIMOK SVRQIG TIMOK RUDAR ALPOS HAJDUK VEQKO RADNIK RADNI^KI (N) KOPAONIK RADNI^KI (N) HAJDUK VEQKO RUDAR ALPOS RADNI^KI (P) RADNIK RUDAR ALPOS RADNIK VLASINA KOPAONIK TIMOK @ITORA\A HAJDUK VEQKO @ITORA\A SLOGA SVRQIG PPT TRSTENIK RADNI^KI (P) VLASINA RADNI^KI (P) RADNI^KI (S) JEDINSTVO CAR KONSTANTIN RADNI^KI (S) SLOGA

13. kolo 14. kolo 15. kolo 6. novembra 13. novembra 21, novembra SLOGA DUBO^ICA DUBO^ICA PPT TRSTENIK VLASINA DUBO^ICA VLASINA RADNI^KI (S) TIMOK CAR KONSTANTIN HAJDUK VEQKO SLOGA HAJDUK VEQKO RADNI^KI (P) RADNI^KI (N) JEDINSTVO RUDAR ALPOS RADNI^KI (S) RUDAR ALPOS @ITORA\A RADNIK SVRQIG KOPAONIK RADNI^KI (P) KOPAONIK RADNIK @ITORA\A KOPAONIK SVRQIG @ITORA\A SVRQIG RADNI^KI (N) RADNI^KI (P) RUDAR ALPOS JEDINSTVO RADNIK JEDINSTVO TIMOK RADNI^KI (S) HAJDUK VEQKO CAR KONSTANTIN RADNI^KI (N) CAR KONSTANTIN PPT TRSTENIK SLOGA VLASINA PPT TRSTENIK TIMOK jul-avgust 2010. godine *S P O R T* 15

F U D B A L SRPSKA LIGA vlasinavlasina –– sopstvenimsopstvenim snagamasnagama Zaqubqenici u fudbalsku igru u Isto~noj Srbiji sa mandatu. Dobio je poverewe FS RIS-a, ali sigurno Ivan Stojanovi}, Milo{ Stankovi}, Milo{ S. nestrpqewem o~ekuju novu fudbalsku sezonu u svojim treba da obrati ve}u pa`wu na regularnost takmi~ewa. Petrovi}, Dalibor Marjanovi}, Stefan gradovima. Ekipe iz Ni{a, Zaje~ara, Svilajnca, Pirota i Devet trenera }e voditi ekipe u kontinuitetu, dok je An|elkovi}, Aleksandar D. Koci}, Du{an Leskovca juri{aju na prvo mesto, ostali timovi }e se sedam timova promenilo prvog stratega, me|u kojima je i Stankovi}, Stefan \oki}, Aleksandar V. Koci}, boriti za opstanak u ligi, gde spada i Vlasina iz Vlasina. Bojan Milo{evi}, Sa{a Pe{i}, Boban An|elkovi} i Vlasotinca. Letwa pauza je donela Vlasini novog Plave boje kluba ove sezone najvi{e }e nositi neki novi klinci. predsednika kluba, biv{eg virtuoza sa fudbalskom slede}i igra~i: Miodrag Mladenovi}, Aleksandar U jesewem delu takmi~arske sezone, u prvoj utakmici loptom Aleksandra Koci}a, koji trenutno vr{i i Dimi}, Milo{ D. Petrovi}, Nenad Nikoli}, na Rosuqi, protivnik Vlasine bi}e ekipa Hajduk Veqka du`nost direktora u JKP “Komunalac”. Uprava kluba je Aleksandar Zdravkovi}, Marko Ili}, Miqan Jovi}, iz Negotina. skoro ostala ista, a za trenera prvog tima imenovan je Vitomir Doj~inovi}. Pripremne utakmice su zavr{ene, tim je spreman za izazove u novom prvenstvu. Pravila takmi~ewa su ista, tako }e prvak srpske lige grupe POBEDA NA PREMIJERI Vlasina je na po~etku nove sezone na Rosuqi do~ekala ekipu Hajduk Veqka iz Negotina. Utakmici je prisustvo- Istok izboriti plasman u Prvu ligu, a tri najslabija tima mora}e da se presele u ni`i rang. valo oko 300 gledalaca. Rosuqci su dominirali tokom celog toka utakmice. Vlasina je povela u 30. minutu pogotkom Direktor Srpske lige “Istok” je Goran Lapadatovi} M. Stankovi}a, gosti su izjedna~ili u 63. minutu. Nakon toga, u 73. minutu postignut je odlu~uju}i pogodak a strelac iz Negotina, koji je ovu funkciju obavqao i u pro{lom je Ivan Stojanovi}. Ako se po jutru dan poznaje Vlasina }e sopstvenim snagama izboriti opstanak u ligi. U drugom kolu Vlasina je izgubila minimalnim rezultatom na gostovawu Rudaru u Aleksincu.

ODBOJKA *JABLANI^KA OKRU@NA LIGA * ODBOJKA NA PESKU U organizaciji Sportskog saveza op{tine Vlasotince, a pod pokrovite- qstvom Skup{tine op{tine Vlasotince, tradicionalno je i ovog leta organi- zovan turnir u odbojci na pesku. Takmi~ewe se odvijalo od 4. do 10. avgusta, u PROMENA SISTEMA TAKMI^EWA seniorskoj konkurenciji nastupilo je osam ekipa, a posebno se isticala ekipa koju su predvodile Milica Gorunovi} i Milena Pqaski}. Ekipu ~ini dva plus Na sastanku Izvr{nog odbora FS Jablani~kog okruga donesena je odluka da se jedan igra~. Timovi su bili raspore|eni u dve grupe po ~etiri ekipe, odr`ane ukinu dva komesara za takmi~ewe i delegirawe sudija, a odredi jedan ~ovek koji }e su polufinalne i finalne borbe. Pobednik za ovu godinu je ekipa Auto {kola „Polet“ (\okica Stamenkovi} i Slavi{a Milo{evi}), vice{ampion je ekipa obavqati te zadatke, a zva}e se direktor lige. STR „Trener“ (Sini{a Petkovi} i Aleksandar Ili}), dok je tre}e mesto Direktor Okru`ne lige Jablani~kog okruga za nastupaju}u sezonu bi}e Jordan osvojila ekipa STR „Jeka“ (Sla|an Marinkovi}, Vlada \or|evi} i Nemawa Stanojevi}, koji je u prethodnoj godini bio komesar za takmi~ewe Jablani~ke lige. Petkovi}). Za ovo takmi~ewe obezbe|ene su i adekvatne nagrade. U realizaci- Prvenstvo Okru`ne lige odvija}e se u dve grupe po 14 klubova. Po dvokru`nom ji turnira posebno su se istakli Stevan Stamenkovi} i Vladica Petrovi}. bod sistemu, po dve najboqe ekipe u grupama „Istok“ i „Zapad“ odigra}e plej-of za Turnir se odr`ao na terenu za bi~ volej, na kupali{tu pored reke Vlasine, a ovo takmi~ewe i sportski do`ivqaj koji je trajao sedam dana videlo je vi{e prvaka i novog ~lana Ni{ke zone. hiqada gledalaca. Izvr{ni odbor odlu~io je, godinu dana ranije, da se prvenstvo Okru`ne lige od takmi~arske sezone 2011/2012. godine promeni i organizuje u Prvoj ligi sa 16 klubova i Drugoj okru`noj ligi sa 14 klubova. Ove godine u Okru`noj ligi Jablani~kog okruga nastupi}e slede}i klubovi sa teritorije na{e op{tine: Jedinstvo iz [i{ave, Budu}nost iz Ora{ja, Polet iz Stajkovca, Progres iz Ladovice, Morava iz Glo`ana, Gradac iz Konopnice i OFK Vlasotince iz Vlasotinca.

RUKOMET ODR@ANA VANREDNA SKUP[TINA ORK „VLASOTINCE“ MIODRAG [ARAC NOVI PREDSEDNIK U sali Skup{tine op{tine 31. jula 2010. godine odr`ana je vanredna Skup{tina ORK „Vlasotince“. Kako Skup{tini nije prisustvovao dosada{wi predsednik kluba Miodrag Seizovi}, Skup{tina se jednoglasno slo`ila da se nastavi sa radom. Izbornoj skup{tini je prisustvovao i poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije Slavoqub Mitov, koji obavqa i funkciju predsednika Sportskog saveza op{tine Vlasotince. Pre po~etka Skup{tine, minutom }utawa, odata je po~ast Nikoli Kosti}u Gexi, koji je prerano izgubio bitku sa `ivotom. Skup{tinom je rukovodilo radno predsedni{tvo u sastavu Jovica Petrovi}, Radomir Jovi}, Goran \or|evi}, a zapisni~ar je bio Milan Vidosavqevi}. Po prvoj ta~ki, Milan Vidosavqevi} je obavestio Skup{tinu da je dosada{wi predsednik Milutin Seizovi} usmeno podneo ostavku, koja je jednoglasno usvojena. Druga ta~ka je bila Izve{taj o radu sa finan- sijskim izve{tajem do 31.07.2010. godine. Donesena je odluka da se samo izvesti po Finansijskom izve{taju. Sve obaveze koje su stvorene treba- lo bi sanirati {to pre, uz zadovoqewe svih aktera. Dosta je govoreno i zamereno kako klub nije pre{ao u ve}i rang takmi~ewa. Na Skup{tini je izabran i novi predsednik Miodrag [arac, za pot- predsednika su izabrani Radomir Jovi} i Zoran Koci}, a za ~lanove Upravnog odbora Vladica Dimitrijevi} i Bojan Dilberovi}. Izabran je i Nadzorni odbor u sastavu Goran \or|evi}, Jovica Petrovi} i Neboj{a Milenkovi}. Skup{tina ORK „Vlasotince“ je usvojila da izabrani Upravni odbor bude za obe kategorije, mu{ku i `ensku, ali sa dva teku}a ra~una. Ovim potezom `eli se dati {ansa i `enskom rukometnom klubu da za`ivi. ^eka se samo odluka Upravnog odbora `enskog rukometnog kluba. Skup{tina se izjasnila da `eli da se klub takmi~i u ligi od 14 klubova za narednu takmi~arsku sezonu. Predsednik Sportskog saveza Slavoqub Mitov je na kraju rekao: – Vrlo je bitno da, ovo, novo mlado rukovodstvo, dobije podr{ku starijih rukometa{a, i da novu takmi~arsku sezonu klub do~eka bez dugova. Dobro je ako rukometni klub mo`e ove godine u ve}i rang, ali primarno je da se radi sa mla|im kategorijama kako bi se na{ najuspe{niji tim za dvoranske sportove vratio na staze starog uspeha i slave. SERVISSERVIS VA@NI TELEFONI A U T O B U S K I SA O B R A ] A J Slu`ba obave{tewa 988 Tehniko 875-593 Prijava smetwi 977 Rim 1 874–532 SIGMA TRANS Policija 92 Rim 2 875–536 Vatrogasna slu`ba 93 [op 870–398 sa mobilnog 875–128 Bata 875–333 Hitna pomo} 94 Turisti~ke agencije Ta~no vreme 95 Duga turs 875–537 Automoto savez Srbije 987 063/814–2683 VLASOTINCE Vu~i} travel 234–220 Hitna slu`ba 876–180 062/235–805 Bolnica 875–215 Inspekcije Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH Dom zdravqa 875–434 Poreska uprava RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima. Gradska apoteka 875–109 (terenska kontrola) 875–176 Op{tina Vlasotince 875–122 Tr`i{na inspekcija 875–923 Policijska stanica 876–160 CRNA TRAVA sa mobilnog 875–039 Dom zdravqa 811–224 NI[EKSPRES Autobuska stanica 875–240 Policijska stanica 811–222 LESKOVAC – VLASOTINCE: 4.30, 5.15, 9.00ndp, 10.00, 11.00, 11.30, Kulturni centar Vlasotinca 875–314 Op{tina Crna Trava 811–115 15.20sndp, 16.30, 17.30, 18.45sndp Gradska biblioteka 875–512 811–118 VLASOTINCE – LESKOVAC: 5.00, 8.30, 9.30, 10.30, 11.30ndp, 15.25, JP „Direkcija za urbanizam De~ji vrti} „Mladost“ 811–277 17.00, 18.45sndp, 19.50. i izgradwu“ 875–168 Tehni~ka {kola ndp – nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju Op{tinski sud 875–324 „Milentije Popovi}“ 811–114 sndp – subotom, nedeqom i dr`avnim praznicima ne saobra}aju Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Osnovna {kola Leskovac – Vlasotince – Crna Trava Crna Trava – Vlasotince – Leskovac Op{tinski javni tu`ilac 877–025 „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105 877–024 PZP Crna Trava 811–402 Leskovac – Vlasotince – Crna Trava Crna Trava – Vlasotince – Leskovac Op{tinski organ za prekr{aje 875–334 Sudija za prekr{aje 811–255 5,15 – 5,45 – 7,00 7,00 – 8,30 – 9,00 Kancelarija za lokalni Po{ta Crna Trava 811–101 11,30 – 12,00 – 13,45 14,05 – 15,25 – 15,50 ekonomski razvoj 877–236 Elektrodistribucija 811–183 Centar za socijalnirad 875–459 [umska uprava 811–152 VLASOTINCE – BEOGRAD Crveni krst 875–177 Poreska uprava 811–108 5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs) Udru`ewe penzionera 875–052 Slu`ba za katastar 6,30 Boqare (Vlasotince, Leskovac, Ni{) Beograd (Kanis) Tr`i{te rada 875–592 nepokretnosti 811–137 Veterinarska stanica 875–174 JKPUT „Vilin lug“ 811–313 8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon) Gimnazija 875–152 Po{ta Sastav Reka 818–191 9,15 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Simplon) Tehni~ka {kola 875–125 Mesna kancelarija Sastav Reka 818–113 O[ „8. oktobar” 875–450 Mesna kancelarija Gradska 818–136 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen) O[ „Sini{a Jani}“ 875–147 Crveni krst 811–314 14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon) JKP Komunalac 875–141 Penzijsko invalidsko osigurawe 811–326 16,00 Vlasotince (Ni{, Velika Plana) Beograd (Simplon) SRC „Vlasina“ 875–200 Biblioteka 811–312 JKP Vodovod 875–350 Lova~ko udru`ewe 811–117 17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen) Mlekara Glo`ane 869–978 SIZ Zdravstva 811–162 BEOGRAD – VLASOTINCE Klanica Val~i} 874–496 LESKOVAC 9,00 Beograd (Kolari, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon) Fabrika vode „Nerezine“ 875–499 Zdravstveni centar 212–184 Elektrodistribucija 875–346 Bolnica 251–244 10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon) Po{ta 875–126 Elektrodistribucija 230–213 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon) Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ @elezni~ka stanica 212–390 „De~ja radost“ 875–425 Autobuska stanica LEGAS 215–550 14,30 Beograd (Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon) „Kolibri“ 875–204 Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237 15,50 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs) „P~elica“ – Stajkovce 869–927 Ekos petrol 281–452 SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490 De`urna apoteka 212–660 17,45 Beograd (Markovac, Leskovac) Vlasotince (Simplon) Poliklinika Eskulap 870–106 Skup{tina op{tine 253–313 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis) 062/259–802 Uslu`ni centar 213–946 21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen) Op{tinska organizacija Okru`ni sud 250–313 potro{a~a 875–132 Op{tinski sud 242–812 NOVI SAD Vlasotina~ka crkva 875–806 Komunalno preduze}e 53–361 8,,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Simplon) Gaga radio 877–297 Radio Leskovac 244–667 Kabl „Jala“ 877–000 TV Leskovac 252–127 17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Beograd) Novi Sad (Bata Reisen) 877–001 Centar za socijalni rad 515–630 PO@AREVAC 877–002 Narodno pozori{te 232–592 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (V&D) Total TV (kablovska preko satelite) 875–908 Leskova~ki kulturni centar 248–302 Pekare Narodna biblioteka 233–890 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki) Pekara MG Narodni muzej Leskovac 212–975 9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki ) kancelarija 875–542 NI[ Pekara „Sawa“ 875–135 Gradska bolnica 018/324–964 13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (V&D) Rastavnica 875–551 Narodno pozori{te 018/45–441 PIROT [ekspir 063/404–791 De`urna apoteka Ni{ 018/512–336 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601) Pekara Dara 874–368 Saobra}ajna milicija 018/43–064 Apoteke Klini~ki centar 018/324–964 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601) Apoteka Medika 875–395 Dom zdravqa 018/251–699, 251–597 KRAGUJEVAC Apoteka Sveti Nikola 875–322 Vojna bolnica 018/325–264, 508–758 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki) Apoteka Viva 871–042 Klinika za ginekologiju 018/338–181 Apoteka \ina 875–737 Psiholo{ke konsultacije 018/523–422 13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki) Restorani Autobuska stanica 018/255–177 NI[ BCD hotel Grozd 876–047 Autobuska stanica (rezerv.) 018/255–666 4,45 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres) 876–048 @elezni~ka stanica 018/364–625 876–049 Aerodrom 018/582–828 11,40 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres) 876–050 Univerzitetska biblioteka 018/523–119 15,00 Ni{ (Gaxin Han, Svo|e) Vlasotince (Ni{ekspres) Borina ~esma 874–749 Gradska biblioteka Guwetinac 874–531 „Stevan Sremac“ 018/511–405 18,00 Vlasotince (Svo|e, Gaxin Han) Ni{ (Ni{ekspres) [e{ir 875–733 Veteran 875–646 I N T E R N E T s a j t o v i SLAVUJ PREVOZ Jaz 874–222 Vlasotince – Crna Trava: 15.45 Benzinske pumpe www.vlasotince.org.rs www.vlasotince.com Crna Trava – Vlasotince: 17.30 Jugopetrol 877–030 (Sajt grada Vlasotinca) (Vlasotince kafe) Boqare M&M 875–629 www.vlasotince.in.rs www.kdvlasotince.co.cc Stajkovce Morava petrol 869–911 (Za sve one koji vole Vlasotince) (Kinolo{ko dru{tvo Vlasotince) P R E V O Z N I C I Benzinska pumpa Benzin Bata 875–110 www.8oktobar.edu.yu www.mkkjunior.org AS petrol 875–068 (Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar) (Moto klub „Junior“) SIGMATRANS ...... 875–533 Bob trejd 869–886 www.ossinisajanic.edu.rs www.kkshotokan.com LASTA ...... 260–726 Banke (Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani}) (Karate klub [oto-kan - Vlasotince) SIMPLON ...... 874–474 Alkobanka 875–647 www.tsvlasotince.edu.rs www.vlasotince.com/forum KANIS ...... 242–200 Intesa banka 875–144 (Sajt Tehni~ke {kole) (Vlasotina~ki forum) STEVANTURS ...... 875–580 Komercijalna banka 875–206 JOVI] ...... 215–666 www.nokesoft.com/fdv www.predskolska-mdimanic.edu.rs REISEN ...... Metals AD 877–840 (Fondacija darovitih Vlasotince) (Sajt Pred{kolske ustanove „Milka BATA 220–873 Agrobanka 875–678 www.vlasotince.tv Dimani}“) FRENKI ...... 281–216 Alfa banka 875–730 NI[EKSPRES ...... 242–237 (Radio televizija Vlasotince) www.pekarasanja.com/pekara V&D Eurobank EFG AD Beograd 877–900 www.rosulja.vlasotince.com (Pekara „Sawa“) ...... 063/8867–310 Uprava javnih pla}awa 875–358 (Neprofitabilna be`i~na mre`a) www.cementni.co.rs 281–382 Mewa~nice SLAVUJ PREVOZ ...... 870–078 (Cementni proizvodi Vlasotince) M601 ...... 010/323–601